Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Karneval životinja u književnosti

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Sub 10 Sep - 17:50

Kakvi to glasi čuju se u mraku,

nad noćnim poljem, visoko u zraku?
Ko li to pjeva? Ah, ništa, sitnica:
Jedna u letu poludjela ptica.

Nadlijeće sebe i oblake trome,
s vjetrom se igra i pjeva o tome.
Svu svoju vjeru u krilima noseći,
kuda to leti, što bi htjela doseći?

Nije li vrijeme da gnijezdo vije?
Kad bude hladno, da se u njem grije.
Ko li te posla pjevati u tminu?
Sleti u nižu, u bolju sudbinu.
Ne mari za to poludjela ptica.
Pjeva o vjetru što je svu golica.
A kad je umor jednom bude srvo,
neće za odmor nać nijedno drvo.


Poludela ptica - Dobriša Cesarić








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Ned 11 Sep - 17:41

Речи птице са гнезда- R.Petrovic



Под собом осети опет неразумљиви облик jaja: 
Птица. Кроз опијене очи назире залазак света; 
Ноге јој почивају у гнезду, поглед у сунцу без сјаја, 
Она би кликнула свему: "Пода мном само цвета!"

Јер није исто пијанство, сунце, ко што би оне зоре 
Кад је разрио њено перје, ударо кљуном у главу; 
Између оног сунца и овог пламти безмерно море, 
И лет кроз помрчине плаве што бацају сенке на траву.

Она је доживела овде бол. И какав бол: не поему, 
Кад пођу из ње у гнезда облици ови савршенства,
Ко да је бије крвава смрт, она је кричала њему:
"Ево, свега што је ту радост и крах, на обалама овог женства:

Проклетство! Све што је радост и крах, после летења сунцу. 
Разумеш, све што је љубав и страх, ил брисање у теби. 
Ја сам уморна; ово чекање без смисла стално у твом врхунцу, 
Оном што оличава Сунце, ал сунце што никад не би.

Сунце, ил ja, ил ти, ил сазнање! Ја слушам твој глас из гнезда; 
Али ми крила дата: ја летим, и пут је мој без краја, 
Знај, није само радост но ужас који ме носе пут звезда, 
Са овог ужаса гнезда у ком бол и облик се спаја."








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Ned 11 Sep - 17:41

Бол цвета, и мати ловца птица





Цвет тај, ево, што дршће, у дану, лишћу и сјају, 
Осећа чврсти живот пчела како се у њега збија; 
Он викаше, и његов мирис, разорен у бескрају, 
С исцепаним сањањем чуда, престаде да опија.

Тај пут ким се пела девојка;
Она је ишла свијена, уснама смешила се. 
Осећаше: "Ускоро бићу мајка!" 
Замисли свога сина у јутру првог дана.

Нити чу бол цвета, у коме би рад пчела;
Нико до неба не чу бол тај, без гласа 
Као у сну. Она се обазриво пела, 
Носећи убицу птица испод својега паса.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Ned 11 Sep - 17:43

Na reci kod Dve ptice - Flen O'Brajen


Najbolji roman klasika irske proze
Flen O'Brajen (1911-1955) se nakon Džojsa i Beketa, smatra najznačajnijim irski proznim piscem, a njegov prvi roman Na reci kod Dve ptice smatra se remek delom i u istoriji književnosti jednim od prvih primera primene metafikcije.
U romanu teče više uporednih radnji: mladi student irskog jezika i književnosti provodi vreme u bežanju sa fakulteta i opijanju, a istovremeno piše roman o irskom romansijeru koji piše samo vesterne. Autor vesterna je ekscentrik koji živi u hotelu i zaljubljuje se u vlastitu protagonistkinju, koju poziva u hotelsku sobu i zavodu. Ostalim protagonistima se, pak, nimalo ne sviđa zaplet koji im je predviđen u knjizi. Oni sipaju svome autoru u piće drogu, kako bi on izgubio svaku kontrolu nad njima.
Prevod sa engleskog Predrag Šaponja








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Ned 11 Sep - 17:45

Roman Ptice (1957) pripoveda priču o [size=16]Matisu, čoveku koji je na mentalnom nivou deteta. On živi sa svojom starijom sestrom Hege, u kućici blizu jezera, izolovanom od sela u kojem ga meštani znaju kao Matisa Tupana. Matis je stalno u potrazi za poslom, ali zbog svojih ograničenja, kojih je i sam svestan, nijedan posao ne uspeva da zadrži. Činjenica da zbog toga sestra mora da ga izdržava, iako je odrastao čovek, u njemu neretko ostavlja osećaj gorčine i poniženosti.[/size]
Matisovu monotonu svakodnevnicu koju uglavnom provodi u sanjarenju, uzburkaće jednog dana[size=16]preletanje šljuke preko njegove i Hegine kuće. Ovaj događaj iz njegove perspektive dobija kosmičke razmere, a nerazumevanje okoline, pa i rođene sestre, o važnosti statusa koji im je šljuka svojim odabirom puta dala, probudiće u Matisu potrebu za kontemplacijom i još više će produbiti fundamentalne razlike između ovog odraslog dečaka i ljudi koji mu ni po čemu nisu nalik.[/size]
Kada Matis konačno pronađe posao koji mu odgovara, kao čamdžija koji bi trebalo da prevozi putnike s jedne strane obale na drugu, i taj trud će se izjaloviti, uprkos njegovom entuzijazmu i rešenosti. Čamac koji poseduje nepopravljivo je oštećen i ne može da preveze dvoje ljudi odjednom. Uprkos njegovoj rešenosti da čamac popravi i „razradi posao“, jedina stranka koju će ikada prevesti biće drvoseča [size=16]Jergen, koji će se zaljubiti u Hege i tako postati Matisova najveća pretnja zbog konstantnog straha da će zauvek izgubiti jedinu osobu koju ima u svom životu.[/size]
Iako su Matisove misli zbrkane, njegove emocije su čitaocu prenesene kristalno jasno. Matis je kao dete, nesposoban da se brine o sebi, očaran prirodom i u večitoj nemogućnosti da se nađe na istoj talasnoj dužini sa „odraslima“. On je ljubomoran i sebičan u svojim potrebama, kakva deca često umeju da budu. Ono što Matisa čini tragičnim likom (i on ostaje tragičan lik do kraja romana) jeste njegova svest o sebi. On zna šta okolina misli o njemu i to mišljenje prihvata, iako ga ono frustrira i čini da se oseća suvišnim i bezvrednim. Ova osećanja će bespovratno kulminirati ulaskom Jergena u njegov život.
Sumorna atmosfera romana i elegantna jednostavnost Vesosovog stila u potpunosti predočavaju Matisov unutrašnji svet, ali i svakodnevnicu u kojoj je primoran da se suočava sa ljudima koji ga ili sažaljevaju ili dočekuju sa podsmehom. Svet „Ptica“ je svet bola, svet neprijatnih tišina u kojem niko ne može da bude iskren sa ljudima oko sebe. Osnovna tema ovog dela, stoga, mogla bi biti tragična nemogućnost komunikacije modernog društva i ptica je upravo motiv koji u ovom romanu to najbolje pokazuje.
Matis nekoliko puta, svaki put bezuspešno, pokušava da objasni važnost preleta šljuke. Niko ga ne razume, jer ni ne pokušava da ga razume. Čak i kada pokušava da se okrene sestri, jedinom utočištu koje ima, naizlazi na zid nerazumevanja, a upravo to nerazumevanje i nemogućnost iskazivanja misli i osećanja dovode do tragičnih posledica u romanu.
Ma koliko Matis bio hendikepiran u očima većine, njegova posebnost stoji kao podsetnik onome što je moderno društvo odavno izgubilo: snagu emocija, jedinstvo sa prirodom i moć da se vidi čudo u sitnicama koje ljudi odavno ne primećuju, a život bi im možda bio lepši i ispunjeniji, samo kada bi na trenutak stali i zaista osmotrili svet oko sebe.

Ptice – Tarjej Vesos








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Ned 11 Sep - 17:50

GEORGE ORWELL: Životinjska Farma



Na jednoj Vlastelinsoj farmi, u Engleskoj, živjeli su gospodin i gospođa Jones. Farma je bila poprilično velika, te je na njoj bilo i dosta životinja. Bilo je tu najviše svinja, zatim kokoši, pasa, golubova, ovaca, krava,
koza, pačića, konja, mačka, jedan magarac, te jedan pripitomljeni gavran.
No, kako je gospodin Jones bio pijanica, vrlo slabo je hranio životinje, te se jako slabo brinuo o njima. I tako su životinje, ljute zbog nemara gospodina Jonesa, odlučile otjerati gospodina Jonesa sa farme, te same upravljati njome. Ustanak životinja protiv gospodina Jonesa ja uspio, a životinje su od tada sve poslove na farmi same obavljale. Kosile su travu, sušile sijeno, sadile kukuruz, pšenicu itd. Između ostaloga same su i donijele odluku o sedam zapovijedi kojih se trebaju pridržavati. Zapovijedi su bile vezane uz stvari koje životinje ne smiju raditi, čega se moraju pridržavati, po čemu bi se trebale razlikovati od čovjeka. To je sve bilo u redu dok se svinje nisu uzdigle iznad drugih životinja, jer su tvrdile da su one najinteligentnije od svih životinja na farmi, te da one ne trebaju ništa raditi, nego samo odlučivati o tome što će druge životinje raditi na farmi. No, s vremenom, svinje su se sve više izdigle iznad ostalih životinja te preoblikovale onih sedam zapovijedi u njihovu korist. Tako je sve to išlo dok god se svinje napokon nisu sprijateljile sa ljudima, vlasnicima drugih farmi u okolici, te se na kraju nije znalo tko je čovjek a tko svinja.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Ned 11 Sep - 22:19









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Ned 11 Sep - 22:25

"...Ptica s trnom u grudima pokorava se nekom nepromenjenom zakonu;on je tera da se nabode na trn i umre pevajuci.U trenutku kad joj trn prodre u grudi;ona nije svesna da joj donosi smrt;jednostavno peva i peva dok u njoj ima snage za poslednji pev.Mi,medjutim,kad zabijemo sebi trn u grudi,mi znamo.Razumemo.A ipak to cinimo.Ipak to cinimo..."

"Ptice umiru pevajuci" - Collen McCullough








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Ned 11 Sep - 22:26



Ljubomoran,
nemiran, ali ne od onih grubih
Volio me je kao svoje kosti
Ali moju bijelu pticu ubi
Da ne pjeva o prošlosti
O zalasku ude u moju sobicu:
''Voli me, smij se, piši stihove!''
A ja zakopah veselu pticu
Iza starog bunara, pokraj jove
Obećala sam da neću plakati
Ali srce pretvorih u stijenu
I, čini mi se da su moji sati
Ispunjeni jpesmom ptice ubijene



Ana Ahmatova








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Ned 11 Sep - 22:27

PLAVA PTICA


ima jedna plava ptica u mom srcu koja
želi da izađe
ali sam ja isuviše opasan za nju,
kažem joj, ostani unutra, neću
da te bilo ko
vidi.

ima jedna plava ptica u mom srcu koja
želi da izađe
ali ja je nalivam viskijem i udišem
dim od cigareta
tako da ***** i barmeni
i bakalini
nikad ne saznaju
da je
unutra.

ima jedna plava ptica u mom srcu koja
želi da izađe
ali sam ja isuviše opasan za nju,
kažem joj,
miruj, je l' hoćeš nešto da
zabrljaš?
hoćeš da zajebeš
stvar?
hoćeš da mi urnišeš prodaju knjiga u
Evropi?

ima jedna plava ptica u mom srcu koja
želi da izađe
ali sam ja pametan čovek, pustim je napolje
samo ponekad noću
kad svi živi spavaju.
kažem joj, znam da si tu,
i zato ne budi
tužna.
onda je vratim nazad,
ali ona pomalo pevuši
unutra, nisam je baš pustio da
umre
i onda tako spavamo
zajedno
sa našim
tajnim paktom
i sve je to dovoljno lepo da
bi čovek mogao
da zaplače, ali ja ne
plačem, a
vi?



Henri Kinaski








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Ned 11 Sep - 22:29

Monah je išao ka manastiru kada je začuo crvkut ptice. Zastao je da je sluša očaran. Bilo je kao da nikada ranije nije čuo ptičju pesmu. Kada je ptica ućutala, vratio se u manastir i otkrio da ga braća ne prepoznaju, kao da ni on sam sebe ne prepoznaje.
Postepeno, otkrilo se da se on pojavio posle vekovnog odsustva. Jer, dok je slušao celim svojim bićem, vreme je stalo i on je, neosetno, skliznuo u večnost.

Antoni de Melo








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Ned 11 Sep - 22:30

MIT O PTICI - Mika Antic

IV

Ali pre same odluke da pridjem samom cinu stvaranja
valjalo je da utvrdim da li postoji, ili ne,
suprotno klube svesti.

Bio sam duzan da ispitam da li rodjenje nije
ili rodjenje jeste
obicna senzacija premotavanja zivog.

Morao sam da oljustim prethodnu opnu sebe.

Trebalo je da odlozim sva druga vec izucena ucenja
i budem spreman da razjasnim da li je stvarno pocetak
bas tako - na pocetku.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Ned 11 Sep - 22:31

Прича о птици

Беше једном једна птица. И беше украшена паром савршених крила и светлуцавим, шареним и чудесним перјем. Најзад, беше то животиња створена да лети слободно на небу, и да радује свакога ко би је посматрао.
Једног дана, једна жена виде птицу и заљуби се у њу. Посматраше њен лет уста отворених од чуда, док јој је срце брзо лупало а очи сјајиле од узбуђења.
Позва је да лете заједно, и путоваше небом у потпуном складу. Жена се дивила, обожавала и славила птицу.
Али онда помисли: можда птица жели да упозна далеке планине! И жена се уплаши. Уплаши се да се никад неће осећати исто с неком другом птицом. И осети љубомору на способност летења које је птица имала.
И осети се усамљеном.
И помисли: „Спремићу замку. Чим се птица следећи пут појави, никад више неће отићи.”
Птица, која је такође била заљубљена, поново дође следећег дана, упаде у замку, и остаде заробљена у кавезу.
Сваког дана гледала је птицу. Тамо беше предмет њене страсти, и она ју је показивала својим пријатељицама, које приметише: „Ти си особа која има све.“ У међувремену, почела је да се догађа необична промена: како је птицу поседовала, и више није имала потребу да је осваја, поче да губи интересовање за њу. Птица не могавши да лети и изрази своја животна осећања, поче да бледи, губи сјај, постаде ружна – и жена јој више није поклањала пажњу, осим док ју је хранила и чистила кавез.
Једног лепог дана, птица угину. Она се дубоко растужи, и живот је проводила мислећи на њу. Али, није се сећала кавеза, већ само оног дана када ју је угледала први пут како лети задовољна међу облацима.
И када би саму себе осмотрила, схватила би да је оно што ју је толико дирнуло била птичја слобода, снага крила у покрету, а не њено физичко тело.
Без птице, њен живот је изгубио смисао, и смрт покуца на њена врата. „Зашто си дошла?“ упита она смрт.
„Да би поново могла да летиш на небу заједно са птицом“, одговори смрт. „Да си јој дозволила да заувек лети, волела би је и дивила јој се још и више; али сада сам ти ја потребна да би је поново срела.“








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Ned 11 Sep - 22:32

Ovo su pet stanja usamljene ptice:

Prvo, da leti ka najvišoj tački;

Drugo, da ne pati za društvom,
čak ni za onim od iste vrste;

Treće, da kljun svoj ka nebesima pruža;

Četvrto, da nema određenu boju;

Peto, da pjeva veoma umilno.


San Huan de la Kruz








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Ned 11 Sep - 22:32

PTICE I LJUBAV

Pronaći ćeš sasvim
iste principe
kod ljubavi i ptica

isto su krojeni u biti

dok si ranjiv, mlad
i još u svojoj
krtoj opnastoj ljusci,
probaš li leteti

- rasprsnućeš se
o tlo realnosti
kao i jaje

kad ti prvo
šareno paperje odrastanja,
pokrije nejaka krila,
pomislićeš da si neka nova,
neka najlepša ptica
dostojna – odmah svega

ne postoji
- odmah svega
postoji
- polako pomalo

možeš ispasti iz
gnezda sa te litice,
pokušavajući da poletiš
prerano
šarena, paperjasta
ptico tek
dovršenog detinjstva

ali si na sreću
svoju i moju,
suviše lagana da se
potpuno razbiješ o hridi…

ostaćeš sasvim živa,
ali razlupane naivne glave,
krvavih snova
i polomljenog krila,
ptico moja malena

i nećeš znati
šta je to letenje

mislićeš da je tvoj pad
bio sasvim jedan let,
i biće ti mrsko
da probaš opet
- da!

baš kao i u ljubavi
plašićeš se,
ili nećeš moći,
nećeš više imati čime!

ne žuri!
puževi puzavci žure,
puževi, što sluzavo ljube
zemlju… a ti ćeš ljubiti nebo!
to nije priroda ptica
da budu požurivane
na let! ne!

tek kada sazriš za letenje,
kad prerasteš stvari Zemlje,
i naučiš da neverovatno
postoji, samo onda
kad se pravi
od elemenata
u koje istinski veruješ ti,
i u koje istinski veruje tvoje nebo,
- letećeš!

sanjaj o letenju,
ali leti,
ne onda,
kada si sigurna u svoja krila
već u iskrenost
svoga neba

i ako naučiš da prvo
krila u tebi
treba da dobiju
paperja nežnosti

tek tad
i vetar počinje da te nosi,
a ne oduvava

moći ćeš tad da letiš,
moći ćeš tad da voliš

ptice i ljubav,
isto su krojeni,
i isto slobodni
u svojim bezgraničnim
svodovima

ptici je koren u nebu,
a ljubavi je koren
u tom tvom nebu
- koje ćeš sresti
jednim velikim svilenim
strpljenjem

neba se legu iz
plave čežnje za letenjem!

zapamti malena ptico!
bez neba svog,
ne možeš leteti,
nego samo padati!

čekaj ga!

ne gledaj ti mene!
ja letim kroz oluje,
poklonim po kom nebu
svoje plavičasto perce,
i ono me isprati
grcajući kišu,
i preoravajući
oblacima
putanju mojih letova,
putanju mojih krila
odranih

ako me budeš
poslušala ptico malena,
možda savladaš
i veštinu
sletanja na oblak

ali ako malena ptica
i samo posumnja u mogućnost
letenja,
zauvek gubi pravo na let

čekaj, maštaj i veruj…
nebo za tvoja krila
će doći ptico moja malena

ako toliko jako
i uporno budeš verovala,
samo ćeš se
jednog trena osvestiti
u najlepšem letu

letu bez granica,
u ljubavi bez granica.

Ratko Petrović








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Ned 11 Sep - 22:32

PTICA

Ptica koja leti tako nečujno
Plica crvena i topla kao krv
Ptica tako nežna ptica ismevač
Ptica koju odjednom obuzima strah
Ptica koja samu sebe udara
Ptica koja bi htela pobeći
Ptica usamljena i izbezumljena
Ptica koja bi htela živeti
Ptica koja bi htela pevati
Ptica koja bi htela vikati
Ptica crvena i topla kao krv
Ptica koja leti tako nečujno
Da to je tvoje srce lepa devojko
Tvoje srce koje krilom tužno udara
O tvoje čvrste i bele grudi.

Žak Prever








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Ned 11 Sep - 22:34

Duško Radović: „Balada o pticama“

Ptice su postale od uzdaha,
Od želja, od dozivanja,
Od krikova i jauka,
Od nenapisanih pisama
Od neizgovorenih reči,
Od šaputanja vetru…

Zato sve ptice mahnito lete
Kao da traže neku adresu
Koje ne mogu da se sete,
Pa kricu: Gde su? Gde su?

Digni se, leti, nemirna jeko!
Postoji jedna kuća i reka,
Postoji neko, sam i daleko,
Kod naših reci ptice čeka!

Ptice su postale od tajni,
Od snova, od ćutanja,
Od nemira i nada,
Od uskraćenih reči,
Od zalutalih pisama,
Od šaputanja vetru…

Zato sve ptice mahnito lete,
Kao da traže neku adresu
Koje ne mogu da se sete,
Pa kriču: Gde su? Gde su?

Digni se, leti, nemirna jeko!
Postoji jedna kuća i reka
Postoji neko sam i daleko
Kod naših reči ptice čeka!








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Ned 11 Sep - 22:35









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Sre 14 Sep - 17:52

MALE ŽENE

Hoću da skratim govor i da zborim bez zloće,
jer moja riječ je vazda pravi uzor kratkoće, a o
malenoj ženi malo se riječi hoće. Kratak se
govor pamti, ako je pun jasnoće.

Tko brblja tom se smiju, a mnogo se smije bena.
Ako je žena mala, u njoj je ljubav golema.
Mnoge velike žene nisu maloj ni sjena
i od velikih često bolja je mala žena.

Ljubav me na to tjera da slavim žene male i
evo, odmah ću za njih velike reći hvale,
za one male žene s kojima zbijate šale:
hladne su poput snijega, a kao vatra se pale.

Izvana su ledene, u njima gore plami,
one su oganj, radost, u krevetu, u tami;
u radu i veselju njima prolaze dani.
Pogledajte ih dobro, uvjerite se sami!

Biseru malom nitko ne može sjaj da spriječi,
mali šećer je sladak, od sveg draži i preči, a
mala žena ljubavlju najbolje zna da liječi.
Tko dobro shvaća tome ne treba mnogo riječi.

I malo zrno žita, što se u zemlju sije,
važnije je neg orah i mnogo bolje grije, tako
i mala žena, kad iz nje ljubav vrije, nijedna
slast na svijetu milija od nje nije.

Kao što mala ruža po boji sjajna biva, ko
što u malo zlata počiva vrijednost živa, ko
što u malo balzama veliki miris pliva, tako u
maloj ženi velika ljubav sniva.

Kao što mali rubin mnogo ljepote ima, i
sjaja i kreposti, i vrijednosti pred svima,
tako i mala žena mnoge pohvale prima
zbog ljepote i cara, ljubavi i milina.

Mala je ptica vrapčić, malen slavuj što lijeta, ali
pjevaju bolje od većeg ptičjeg svijeta. I
žena, kad je mala, to baš ništa ne smeta,
jer je čovjeku slađa od šećera i cvijeta.

Mala se žena ni s čim usporediti ne da, ona
je raj zemaljski, ona je utjeha vedra, ona je
sjaj i radost, ljubav slađa od meda; bolja je
kada se kuša nego kada se gleda.

Manja neka vam uvijek bude draža neg veća, jer
nije mudro uzet veliko zlo na pleća. Od dva zla
biraj manje — na to nas mudrac sjeća zato u
maloj ženi počiva prava sreća. 

JUAN RUIZ (Arcipreste de Hita) (1283(?)—1351)








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Sre 14 Sep - 18:11

Poslednja igra leptira

Poslednja želja tog leptira
beše da strasno, kao čigra,
još jedan ples sa svetlošću sveće
u magnovenju bar odigra.

Al kad se približi sveći sasvim,
i kad zaigraše, meka ko svila,
sva ustreptala, njegova krila,
plamen se razvi, i sva ta sila

izvi se u trenu, a zatim zgasnu…
O, željo, iskro večnog nemira,
svojom si snagom ugasila
iskru života tog leptira!

Violeta Milićević








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Čet 15 Sep - 18:41

Ptice

Gradinar 6.

U kavezu je bila pitoma ptica,
slobodna ptica bila je u gori.
Kada je došlo vreme,
susretoše se, tako je hteo usud.
Slobodna ptica peva:
’O draga, vinimo se u goru.’
Ptica u kavezu cvrkuće:
’Hajde da živimo zajedno u kavezu.’
Slobodna ptica reče:
'Gde je prostora za rešetkom da se rašire krila?’
’Avaj’, vapije ptica u kavezu,
’gde ću se u oblacima odmarati bez šipke?’

Slobodna ptica kliče:
’Miljeno moje, otpevaj mi pesme dubrava.’
Ptica u kavezu veli:
’Sedi do mene da te naučim govoru mudraca.’
Šumska ptica kliče:
’Ah, ne, ne! Pesme se ne mogu nikada naučiti.’
Ptica u kavezu veli:
’Teško meni, zaobravila sam pesme dubrava.’

Njihova je ljubav žarka, puna žudnje;
ali one ne mogu nikada da lete krilo uz krilo.
Kroz rešetku na kavezu gledaju se
i uzalud trude da se upoznaju.
Lepršaju čežnjivo krilima svojim
i pevaju: ’Hodi bliže, drago moje!’
Slobodna ptica kliče:
’Ne ide, strah me zatvorenih vrata na kavezu.’
Ptica u kavezu cvrkuće:
’Avaj, krila su mi iznemogla i mrtva.’









“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   

Nazad na vrh Ići dole
 
Karneval životinja u književnosti
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Karneval životinja u književnosti
» Najmoćniji ženski likovi u književnosti
» Alter ego u književnosti
» Lik đavola u književnosti
» Psihološko istraživanje književnosti
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-