Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Karneval životinja u književnosti

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Karneval životinja u književnosti   Sub 10 Sep - 16:53

Davor Piskač


Životinje u književnosti zapadnoga i istočnog kulturnoga kruga imale su tijekom povijesti različite uloge: od šamanskih rituala do antičke metaforike karaktera, srednjovjekovnih simbola duhovnosti ili renesansnih alegorija. Književna životinja upućuje na važnost životinja u povijesti, u znanosti, u svakidašnjosti

Nakon prave uspješnice knjiga Kulturni bestijarij postala je ledolomcem u mnogim temama koje smjeraju sagledati odnose čovjeka i životinjskoga svijeta. Perspektiva knjige polazi od visokostručnih i znanstvenoj javnosti vrlo zanimljivih tekstova o položaju i odnosu prema životinjama u društvu, dok drugi dio knjige razvija niz tema pisanih „lakšim jezikom i načinom“, što pogoduje i čitatelju nenaviklu na strogi i stručni znanstveni diskurs. Druga knjiga Književna životinja. Kulturni bestijarij, 2. dio organski je nastavak prve. U prvoj je knjizi bilo više od trideset tekstova, dok druga broji četrdeset osam radova koji razvijaju vrlo zanimljivu tematiku i problematiku percepcije životinja u književnosti – zapravo u društvu. Nijedan pomno odabran tekst neće ostaviti nezadovoljnim kako „prosječnog“ tako ni u znanosti ili struci „opredijeljena“ čitatelja. Tema ima za svakoga, a problematika koja se razvija iza tih tema zasigurno će potaknuti niz konstruktivnih i vrijednih rasprava u društvu.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Sub 10 Sep - 16:55

Tapiserija Dama s jednorogom, 15. stoljeće, Musée de Cluny, Pariz
 Jačanje ekološke svijesti u Hrvatskoj u ovoj knjizi ima jednog od najjačih i možda najglasnijih stjegonoša. Istaknimo, dakle, u ovome osvrtu još neke specifičnosti i vrijednosti knjige kako pročitano ne bi ostalo nepopraćeno, a možda će i „skraja knjige“ motivirati još ponekog čitatelja.
Dakle, likovi su životinja još od samih početaka književnosti nosili različite kulturne i društvene funkcije, i to kako u književnosti zapadnoga kulturnoga kruga, tako i u književnostima Dalekoga istoka.

Od šamanizma do renesanse
Tako se u Književnoj životinji može pročitati izvrstan tekst o tome kako su u sino-korejskoj predaji, bilo u njezinoj usmenoj ili pisanoj tradiciji, životinje postale nosioci značenja. Pojavljuju se kao analogije duhovima predaka u šamanskom ritualu te korespondiraju s ljudskim spoznajnim mogućnostima. Isto tako životinje mogu postati oznakama socijalnoga statusa, počevši od amuleta i talismana koji bi njihovim nositeljima trebali osigurati sreću pa sve do priča koje osiguravaju vjerodostojnost takvih predmeta. Jasno, primjera priča u kojima životinje igraju glavnu ulogu ima diljem globusa pa tako i u Râmâyani, jednom od najvećih indijskih epova, koja, omeđena simboličkom ulogom životinja, pojedinim životinjama pridaje veliku, ponekad čak ključnu ulogu u priči i razvoju radnje. „Osobito to vrijedi za čitav rod vânara, šumskih stanovnika, često u književnosti shvaćanih kao ljudi s osobinama majmuna.“ Među njima možda je najvažniji Hanumân, čovjek-majmun, koji postaje jednim od glavnih likova Râmâyane te kao motiv obilježava bogatu indijsku kulturu.
U zapadnome kulturnome krugu, kojemu pripada i Hrvatska, slično se načelo, između ostalih, može uočiti u likovnoj umjetnosti, gdje se pojavljuje motiv rajske ptice. Taj motiv ima uporište već u apokrifnoj priči, a umjetnička ga je književnost kodirala u stihovima Mavre Vetranovića i Matije Divkovića. Naš kaligraf i minijaturist, Michelangelo minijature Julije Klović, rabi taj motiv, koji je pronašao u književnosti, kako bi glorificirao lik Djevice Marije. Tako je Klović ilustrirao prve stranice Brevijara Farnese iz 1546. jednim od najljepših prikaza rajske ptice, dok njegov suvremenik i prijatelj, kako bilježi povijest umjetnosti, Talijan Giulio Romano, rabi isti motiv kao dekoraciju za tapiseriju Venerina barka.
S druge strane, u smislu povijesnoga razvoja funkcije motiva životinja, neki su motivi percipirani dvojako pa čak i negativno. U takvima motivima biva postignut ekvilibrij između bolesti i zdravlja, života i smrti, a jedan od najpoznatijih takvih motiva svakako je motiv zmije. Koliko god da se shvaća otrovnim stvorom koji može ugroziti ljudski život, motiv se zmije smatra i simbolom ljekarništva i liječništva. Riječ je o jednom od najstarijih motiva uporabljenih u književnosti čiji je literarni početak vezan uz pojam straha, destruktivnosti i mističnosti. No uskoro postaje motivom s dvojakim značenjem: „demon tame i zla, duhovno svjetlo, mudrost i stvaralaštvo, obnova/ouroborus, objedinjenje oprečnosti i komunikacija s božanskim“, kako se navodi u jednome tekstu u Književnoj životinji.
Tomu je tako zbog toga što je dualizam motiva životinja nezaobilazan u svekolikoj umjetnosti, gdje, osim umjetničkih, razvija i povijesne, meditativne, psihološke pa i filozofske interpretacije. Tako se u Književnoj životinji može pročitati tekst o pismu rimskoga cara Hadrijana budućemu nasljedniku Marku Aureliju. U šest poglavlja Hadrijan, manje-više kronološki, iznosi sjećanja na svoj život, ta mu sjećanja bivaju zapravo predloškom za meditaciju o ljudskom životu. Posebno je očaran konjima i psima kada ispisuje svoja razmišljanja o robovanju i gospodarenju, prirodi i žrtvovanju, dakle o ravnoteži suprotnosti: volje i razuma, prirode i kulture, umjetnosti i znanosti.

Izd. Hrvatska sveučilišna naklada i Institut za etnologiju i folkloristiku, Zagreb, 2012.

Na mnogim će stranicama ove knjige biti jasno i vrlo zanimljivo istaknuto kako se motivi životinja i njihove funkcije unutar kulture i književnosti rabe na različite, ali uvijek svrsishodne, a ponajčešće i lijepe načine. Tako npr. motiv grlice koja u svojim interpretacijama razvija značenja časti, vjernosti i ljubavi, ljubavi koja biva prekinuta odlaskom ili smrću partnera, posebno je zanimljiv zbog majčinskog patosa, štoviše, o tome možda najljepše progovara priča o tome kako grlica svojim glasom umiruje i sanak maloga Isusa. Čest je slučaj da se grlica povezuje s vjerskim i biblijskim kontekstom, ali u tome smislu ona nipošto nije osamljen primjer.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Sub 10 Sep - 16:56

Golubice i gavrani
Sama Biblija, naime, razvija mnoge aluzije na ptice i ptičji svijet. Među pticama nebeskim labud, ševa i orao ponajviše su zastupljeni motivi napose u srednjemu vijeku, kada se sav taj ornitološki svijet prenosi i u enciklopedije. Od detalja motiva vezanih uz ptice ponajviše se tematiziraju krila te ptičji let i pjev. Ptičji je pjev poput uznosa ljudske duše pa ne čudi stoga što u protoslavenskom ornitološkom simbolizmu ptica motivi povezani uz pojam ptice predstavljaju ljudsku dušu, njezinu krhkoću i koprenastu prozračnost. Dušu-pticu se isto tako povezuje s letom. Tako grčko mnogoboštvo poistovjećuje dušu s leptirom, dok se u staroegipatskoj tradiciji duša umrloga predstavljala pticom s čovječjom glavom. Učiniti nažao takvu biću, napose nekoj određenoj ptici poput grlice, leptiru, pčeli ili kojem drugom „svetome stvoru“, uvijek je razvijalo moralne prijepore o tome može li se to smatrati stvarnim ili metaforičkim činom ubojstva stvarne osobe, kao što se to još vjeruje u nekim dijelovima Afrike. Blisko tome se i u našim krajevima, osim grlice, misli i za pčelu, za koju se kaže da nije uginula, nego da je umrla. Time se pčelin život dovodi na gotovo istu razinu s percepcijom vrijednosti ljudskoga života. Znamo, pčele se u našoj narodnoj predaji smatraju svetim životinjama: vjerojatno zato što se od njihova voska proizvode svijeće koje daju svjetlo, a svjetlost je nezaobilazna u gotovo svim iskazivanjima svetosti i poštovanja gotovo svih religija. Osim toga pčelinji med liječi mnoge bolesti, a o slatkoći njegovoj ne treba ni govoriti jer su svima poznati motivi mednih usta i govora, tako često prisutni u tradicionalnoj književnosti, a napose u uglazbljenim pjesmama narodne provenijencije.
Opet, u duhu dvojnosti značenja motiva životinja, zanimljivo je da se neki motivi ptica pojavljuju s posve suprotnim značenjima u kontekstu društvenih interpretacija. Motiv gavrana jedan je od najljepših primjera za takvu dvojnost. Gavrana su mnogi narodi svijeta poistovjećivali s pozitivnim, zapravo svetim silama koje obnavljaju Zemlju, uvode novi ciklus te bivaju glasnicima ili medijatorima između neba i Zemlje. Gavranova sklonost prikupljanju sjajnih predmeta razvila je dodatno njegovu simboliku u vikinškoj tradiciji. U našim se krajevima motiv gavrana rabi uglavnom kao oznaka smrti, rata, stradanja i tamne mistične onostranosti. Na razini svjetske književnosti takve je konotacije uz motiv gavrana svakako učvrstio vječni Edgar Allan Poe, promijenivši tumačenje simbola gavrana s obzirom na američku indijansku kulturnu tradiciju. Naime, američki su Indijanci gavrana smatrali svetom životinjom, dok ga Poe predstavlja zlokobnom, tamnom i mističnom silom koja upravlja ljudskim životom mimo naših htijenja i mogućnosti, rabeći životnu napetost između čeznuća i razorne strasti, čestitosti i grijeha.
Zapravo su često vrlina i grijeh predstavljeni motivima životinja pa tako likovi svetaca gotovo nezaobilazno uza se imaju neku životinju ili sveci imaju dar komuniciranja sa životinjama, poput razumijevanja ptičjega pjeva ili psika zmija. Grijeh i grešnost s druge su strane ponajljepše prikazani u bestijarijima (o kojima će još biti riječi).
Životinje kao metafore karaktera
U Književnoj životinji može se pročitati i o shvaćanju motiva konja, psa i sokola kao viteških životinja koje predstavljaju metafore vrlina epskih heroja. Pogotovo je u herojskome epu vidljivo kako se neke životinje vežu uz motive s posve točno određenim funkcijama. Funkcija je takvih motiva s jedne strane proširiti ili suziti značenje ili, s druge strane, podcrtati i naglasiti umjetnički aspekt književnoga djela. U obama se slučajevima takvi motivi pojavljuju kao tropi i figure, a jedan od najčešćih motiva u junačkome epu svakako je motiv konja. Konj se smatra plemenitom i vrlom životinjom te je kao pozitivan motiv često prisutan u epskome pjesništvu. No s obzirom na druge aspekte i vrste književnih djela, motiv konja biva percipiran i drukčije te ponekad razbija simboliku i tumačenja u takvim tekstovima u smislu određivanja onoga koji teško radi, slobodan je, bude pomoćnik ili žrtva, a obilježava ga još i dualizam vitalnosti i destrukcije, odnosno izvanosjetilne percepcije i paničnoga straha od nepoznatog. S obzirom na široku značenjsku zalihost motiva konja, zanimljivo je, promatrano iz europskoga konteksta, kako su o njemu pisali Marko Marulić, Ariosto, Tasso i Gundulić, a uz motiv konja često se takvim shvaća i motiv psa. Naime, motiv psa razvija isto tako zanimljiva tumačenja koja idu od interpretacije toga motiva kao oprezne sumnjičavosti pa sve do plemenitog i posvećenog ponosa zbog toga što pas može biti vjerni prijatelj, ali i izdajica, vodič i lovac, čuvar i kradljivac, iscjelitelj i strvinar, čime se apostrofira njegova dvojnost i široka funkcionalna uporabivost u kontekstu književnosti. Posebno je to dobro vidljivo na primjeru motiva magarca, koji se može razložiti kao metaforična oznaka plemenitosti. Naime, magarac je, tumačeno iz konteksta Biblije, sveta životinja koja nosi obilježja poniznosti, pa čovjek shvaćajući je postaje „nizak u vlastitim očima“ kako bi i sam postao ponizan. Ne čudi stoga što se u Bibliji magarac pojavljuje čak 173 puta te je jedino motiv ovce više puta uporabljen od njega. S druge strane magarac predstavlja stereotip društvene tvrdoglavosti i mentalne ograničenosti pa tako postaje likom u mnogim bajkama i basnama, ali i travestijama te parodijama kao u Shakespeareovim i Cervantesovim djelima (Sancho Panza jaše magarca i poput te životinje vjerno i tvrdoglavo prati kroz život svoga pomalo luckasta gospodara).








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Sub 10 Sep - 16:56

Iz srednjovjekovnih bestijarija

Suprotno tvrdoglavosti i prigluposti magarca, u usmenim pričama, bajkama, pjesmama i likovnoj umjetnosti, motiv lisice interpretiran je kao oportunističko i društveno krajnje prilagodljivo ponašanje na vlastitu korist, a na štetu drugoga. Zbog toga se likom lisice često iznosi kritika društvenog morala, odnosno njegova političkog i etičkog stanja. No motiv je lisice često prisutan uz motiv vuka, koji uz lisicu djeluje poput svojevrsna korektivnog elementa pa se tako motivima vuka i lisice u „enciklopedijskom kulturološkom, mitološkom, bajkovitom i frazeološkom značenju razotkrivaju odnosi dvoje likova koji nose obilježja životinje i čovjeka“.
Nadalje, promatramo li navedene motive iz konteksta poetike bajke, vrlo jasno postaje da se uz lisicu i vuka u bajkama često pojavljuju motivi ovce i zmije kao, poput motiva lisice, oznake obilježja ljudskoga karaktera i duha. Izađe li se iz konteksta bajke, a počevši npr. od Biblije u kojem je motiv ovce daleko najzastupljeniji, vrlo će se lako uočiti da je motiv ovce prisutan u gotovo svim književnim vrstama pa tako i u žanrovski vrlo zahtjevnu putopisu, o čemu se isto tako govori u Književnoj životinji. Tomu je vjerojatno tako zbog toga što je čovjek uvelike ovisio, a u nekim krajevima još ovisi o ovci kao gospodarskom čimbeniku pa zbog toga ovca razvija mnoge pozitivne aspekte kulturnog i svakog drugog nasljeđa. Za razliku od pozitivne konotacije ovce, motiv zmije uza se najčešće ne veže pozitivni topos, kako je već prikazano.

Mačke, vještice i Ivana Brlić
Naime, ravnamo li se relativno rijetkim pozitivnim konotacijama, gmazovi, a zmije i žabe ponajčešće, uza se vežu negativne konotacije pa se tako u Književnoj životinji može pročitati i članak o tome kako se u hrvatskim glagoljskim primjerima mogu pronaći motivi žabe kao oznake grijeha, hereze i pohlepe. „Pojava krastača i žaba u mitologijama najčešće je bila vezana uz nešto zlo, no žaba je smatrana i tvorcem Svemira, dok je krastača u Starom Egiptu smatrana svetom životinjom, dakle bile su poznate i po dobrim osobinama.“ Na sličan se dvojaki način, u kontekstu svjetske mitologije može promatrati i motiv štakora. U europskom kulturnom krugu štakori su gadljive životinje, a u smislu interpretacija razvijaju značenja „škrtosti, parazitizma, neimaština i širenja bolesti“. S druge strane, u Aziji je štakor počesto sveta životinja koja donosi sreću i blagostanje, a shvaća se još i simbolom opreza i ispravnosti. Koliko li je i je li uopće štakor sličan čovjeku, makar prema svojoj destruktivnosti, jedna je od vrlo zanimljivih tema predstavljenih u Književnoj životinji.
Prljave životinje, poput štakora, često su oznaka loših i zlih „vlasnika“ takvih životinja, odnosno izopačenih i grešnih ljudskih osobina. Rijetko je koji motiv čovjeka toliko često percipiran lošim, prljavim i zlim kao što je to motiv vještice. Zbog toga su vještice okružene daždevnjacima, zmijama, žabama i drugim gmazovima, ali i mačkama, koje uz vještice imaju negativna obilježja, dok su u bajkama namijenjenima djeci takve životinje počesto percipirane kao mudre, vješte i odane prijateljice. Unatoč tome, najčešći motiv mačke, promatra li ga se bliskim motivu vještice, prepoznaje se kao mistični crni stvor koji već pogledom može nanijeti zlo. Često vještice bivaju pretvorene u crne mačke, ali i druge životinje, napose gmazove, ali vrijedi i obrnuto: guje bivaju pretvorene u ljude, poput snahe guje iz Šume Striborove, gdje zla životinja obavlja svoju prljavu rabotu te, zahvaljujući preobrazbi u čovjeka, vrlo uspješno skriva vlastiti identitet. Osim toga, vještice isto tako nemile im ljude mogu pretvoriti u različite životinje, a ponajčešće u konja: „tegleću marvu“ koja je osuđena na težak i naporan rad ili pak u žabu, koja biva odvratna svima. Taj je motiv pretvorbe čest u bajkama, kada lijepa kraljevna ili kraljević pretvoreni u žabe ne mogu izaći iz toga obličja sve dok im neka dobra i plemenita duša ne udijeli poljubac ili sličnu milost.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Sub 10 Sep - 16:57

Mitska i nezemaljska bića
Konj s druge strane, napose u bajkama i narodnoj predaji, razvija i vlastite motivske podskupine kao što je to npr. slučaj s jednorogom. On je jedna od najmističnijih životinja u okviru srednjovjekovnog bestijarija, ali vjerojatno i sveukupne književnosti. Bestijarij je zapravo popis ili opis mnogih demona koji postoje u životinjskome obliku ili u neprirodnim pojavnim hibridima iz životinjskoga svijeta kao, najčešće, oznaka ljudske grešnosti. No u bestijarijima bivaju zastupljene i pozitivne i negativne pojave takvih životinja i životinjskih hibrida, na što upućuje Marulić u svome Evanđelistaru. Unatoč tome, između svih životinja, jednorog biva jednom od najmisterioznijih, najdobroćudnijih i najnježnijih pojava, a najčešće je vezan uz pojavne oblike ljubavi i duhovni aspekt bračnoga života. Žive u fantastičnome svijetu između sna i stvarnosti, a pogled na njih donosi sreću.
Što se fantastičnoga svijeta tiče, zanimljivo je promatrati i izvanzemaljce, koji se počesto u znanstvenofantastičnoj književnosti prikazuju u oblicima životinja, oblikovanih najčešće prema naličjima zemaljskih životinja, o čemu također čitamo u Književnoj životinji. Najčešće su, poput bestijarija, zamišljeni posve drukčijim od životinja kakve možemo pronaći na Zemlji. Ako se radi o zemaljskome predlošku, najčešće su to kukcoliki ili gmazoliki stvorovi više-manje neugodne vanjštine. Takvi su zbog toga što podsjećaju na kukce, a kad ih se pogleda pod povećalom, za razliku od pogleda prostim okom, postaju stravični „izvanzemaljci“ s posve drukčijom tjelesnom morfologijom od naše, a upravo je ta različitost ono što nas plaši. Tako male životinje češće su pozitivno percipirane jedino u starijim književnostima, kada ljudsko oko nije moglo vidjeti njihov uvećani lik. Možda je upravo to „optičko ograničenje percepcije“ razlogom percepcije „dražesti“ buba i paučnjaka u hrvatskoj renesansnoj književnosti. Tako „malahne životinje“ poput mrava, crva, buhe, ose, pa i pčele bivaju počesto spominjane. Unatoč takvoj čestotnosti, rijetko se događa da ti motivi zauzmu neko važnije mjesto u književnim djelima, odnosno u renesansnoj poetici.

Ekološki lajtmotiv
Na kraju valja uputiti i upozoriti na polifunkcionalnost ove knjige u smislu razvijanja svijesti, uočavanja znanstvenih specifičnosti i novina te popularizacijske politike o vrijednosti, ali i pravima životinja u našemu društvu. Životinjski nas svijet okružuje, želi živjeti s nama u sinergiji i skladu, a kako se mi u tome smislu prema njemu ponašamo? Možda bi to trebalo biti temeljno pitanje za neku novu knjigu jer problematika ljudskog odnosa prema životinjama i zemaljskoj kugli postaje sve aktualnija. Ponašamo li se mi ljudi poput virusa: doselimo se na neko područje, nemilice ga iscrpljujemo i eksploatiramo da bismo potom iza sebe ostavili waste land, ali ne u smislu modernističke poeme T. S. Eliota. Naime Eliotova Pusta zemlja, razvija odnos između satire i proročanstva u smislu mijenjanja perspektive govornika u književnosti, promjene vremena u prostoru i obrnuto, dok način na koji mi mijenjamo prostor Zemlje u svome vremenu nikako nije satiričan, nego prije sarkastičan način ravnodušna i eksploatatorskog upravljanja onime o čemu u potpunosti ovisimo: o Zemlji iz koje smo svi nastali. Književna životinja ide upravo takvim ravnodušnim i eksploatatorskim ljudskim nastojanjima uz dlaku – zbog toga što upućuje na važnost životinja u povijesti, u znanosti, u svakidašnjosti. Jer, možda se ipak analogija da ako spasiš jednog čovjeka, spasio si cijeli svijet, može metaforom proširiti i na analogiju: spasiš li jednu životinju, spasio si dio egzistencije čovječanstva. Možda ta metafora ipak nije hiperbolizirana, vidjet ćemo. Vrijedi li zbog svega toga pročitati Književnu životinju? Jedno jednostavno i kratko: da!








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Sub 10 Sep - 17:00

PTICE U USTIMA - Samanta Švebing

Samanta Šveblin veruje u dobru, zanimljivu, podsticajnu književnost, a užasava se dosadne. Pred čitaocem je izbor iz njene dve knjige priča, Ishodište nereda i Ptice u ustima, koje se "opasno približavaju utopiji savršene knjige". Šveblin je postala najoriginalniji i najjači glas savremenog mladog pripovedaštva ne samo Argentine nego možda i čitave Latinske Amerike. Pripovetke Samante Šveblin prevedene su na petnaestak jezika i zanimanje za njeno delo, kako među đirokom publikom, tako u akademskim krugovima i dalje raste.
U narativnom svetu Samante Šveblin, u svakoj priči o njemu, postoji uvek gotovo neprimetna pukotina kroz koju njeni protagonisti pokušavaju da uteknu u neku drugu, blagorodniju stvarnost koju ni mi, čitaoci, ni oni kao likovi, kao da ne poznajemo.
Latentna napetost prati sve priče Samante Šveblin ("U stepi", "Ptice u ustima"), čak i u anegdotama naizgled trivijalnog sadržaja ("Deda Mraz spava kod nas","Glave o asfalt"), otud stalni prizvuk horora ("Pod zemljom", "Očajne žene") ili apsurda ("Crne rupe") koji od svakodnevnog sveta pravi začarani krug iz kojeg se retko kad ščepa prilika za izlazak. Sumnja se da je svako dno duplo (tako ekonomično saopšteno pričom "Moj brat Valter").
Nepogrešivo je prepoznatljiv opori, surovi i subliminalno nasilni svet njene proze ("Benavidesov teški kofer", "Irman", "Očajne žene", "Ptice u ustima", itd) koju su mnogi, zbog fantastičkih tragova i beketovski snažnog ukusa književnosti apsurda često dovodili u vezu sa Kafkom. Hiperbola ("Pod zemljom"), čudo "jedne premise" ("Konzerve", "Čovek sirena", "Crne rupe") prati sveprisutni fini humor koji se kreće po širokom registru, od lake ironije do kaustičnog cinizma, smešten u sivoj zoni između opsene i vaumetnički trivijalnog postojanja.
Svi tekstovi Samante Šveblin su više nego uzoriti: onako kako su to priče Rejmonda Karvera ili Gabrije Garsije Markesa. Dobro korišćenje sturog, direktnog jezika bez prideva stvara to osećanje dvostrukog dna, postojanja nečeg (pretećeg?) neizrečenog i neizrecivog, ali dubljeg i važnijeg, što prezire blagoglagoljivost i hod u mestu. Možda je sve to samo drugo ime za književnost o suštini stvari.
Branko Anđić









happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Sub 10 Sep - 17:02

„Ubiti pticu rugalicu“ Harper Li, klasik američke književnosti nagrađen Pulicerovom nagradom 1961, naći će se u izdanju Lagune od četvrtka, 4. juna, u prodaji širom Srbije u novom prevodu.
 
Jedno od najpopularnijih i najčitanijih dela američke književnosti, prodato u desetine miliona primeraka, govori o odrastanju, rasizmu, društvenim nepravdama i njihovom poreklu, predrasudama i njihovoj pogubnosti.
 
Iz perspektive Skaut Finč, šestogodišnje devojčice odrasle u malom gradu na jugu zemlje, Harper Li na duhovit i autentičan način kritikuje rasne i klasne predrasude u američkom društvu tridesetih godina prošlog veka. U učmaloj sredini ogrezloj u nasilje i hipokriziju, moralna snaga jednog čoveka, advokata Atikusa Finča, podsetiće stanovnike Okruga Mejkom, ali i samog čitaoca, koliko je teško i važno istrajati u tome da se bude čovek. Braneći crnca optuženog za silovanje bele žene, Atikus staje u odbranu ljudskog dostojanstva i vere u ispravnost zakonodavnog sistema. Zahvaljujući snazi svog karaktera on se tako svrstava u red onih retkih junaka koji prevazilazeći okvire jednog književnog dela postaju simbol univerzalne pravičnosti.     
 
Roman je adaptiran u istoimeni film, koji je 1962. godine dobio nekoliko Oskara, u režiji Roberta Muligana i sa Gregorijem Pekom u ulozi Atikusa.
 
U anketi sprovedenoj 2006. godine, Udruženje bibliotekara Velike Britanije je ovom romanu dalo višu ocenu od Biblije, proglasivši ga za „delo koje bi svaka odrasla osoba trebalo da pročita za života“.
 
„Nesvakidašnji um je iznedrio ovaj izuzetan roman. Harper Li je autorka koja život oslikava u svoj njegovoj punoći na jedan autentičan i humorističan način. Dirljiva priča, tako zanimljiva, tako prijemčiva.“ Truman Kapote
 
„Knjiga koja se ne zaboravlja.“ Independent








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Sub 10 Sep - 17:03

Bitef teatar, Bitef dens kompanija i Novi tvrđava teatar
PTICE  (po Aristofanu)
AUTORSKI TIM:
Koncept i koreografija – Edvard Klug
Scenografija – Marko Japelj
Kostim – Dejana Vučićević
Muzika – Kompilacija različitih autora
Dizajn svetla – Edvard Klug
Igrači Bitef dens kompanije:
Ana Ignjatović Zagorac, Miloš Isailović, Nataša Gvozdenović, Dejan Kolarov, Ivana Savić, Nikola Tomašević, Jovana Zelenović, Vladimir Čubrilo
Alternacije – Luka Mihovilović i Tamara Pjević
Repetitor – Isidora Stanišić
O saradnji sa Edvardom Klugom:
Na sceni Bitef teatra počele su probe za plesnu predstavu Ptice u koreografiji Edvarda Kluga i izvođenju Bitef dens kompanije. Ova predstava nastavak je repertoarske politike koja ima za cilj da, kroz velika dela svetske književnosti, približi publici nove forme i stilove plesnog teatra.
Takođe, ova predstava je nastavak uspešne saradnje sa slovenačkim koreografom Edvardom Klugom, koji je za Bitef dens kompaniju kreirao višestruko nagrađivanu Božanstvenu komediju. Aristofanove Ptice posužiće ovaj put autoru kao idejna okosnica za duhovito i ironično, savremeno tumačenje ideje utopije, i fenomena radikalnog eskapizma kao bega od  tegobne društvene stvarnosti.
Bitef dens kompanija osnovana je u septembru 2009. godine, kao prva plesna trupa u Srbiji, vezana za jednu instituciju kulture. U pet i po godina postojanja, kompanija je realizovala devetnaest plesnih produkcija, i preko sedamdeset gostovanja u zemlji i regionu. Među njima su gostovanja u Mariboru, Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, na festivalu Budva grad teatar, Infant festivalu u Novom Sadu, Balet festu u Sarajevu, Puf festivalu u Puli, na Dubrovačkim ljetnim igrama, Riječkim ljetnim noćima, MASZK festivalu u Segedinu, na festival Delemundy u Poljskoj, u Zebra Dance pozorištu u Štokholmu…
Kvalitetom svojih produkcija kompanija je stekla visoki renome u zemlji i našem okruženju, a brojne nagrade i odlične kritike u elektronskim i štampanim medijima svedoče o visokom kvalitetu njenih igrača, koreografa, saradnika… Za Bitef dens kompaniju plesne komade kreirali su Gaj Vajcman, Roni Haver, Jasmin Vardimon, Isidora Stanišić, Dalija Aćin, Edvard Klug, Maša Kolar, Leo Mujić, Zoran Marković, Dunja Jocić, Matjaž Farič, Snježana Abramović, Branko Potočan…
Saradnja sa Edvardom Klugom je privilegija za svakog igrača, i svakako spada u najvažnije trenutke u radu Bitef dens kompanije.  Posle velikog uspeha predstave Božanstvena komedija, (predstava je dobila nagradu Vetar na festivalu u Puli, nagradu za najbolju predstavu na festivalu INFANT i nagradu Dimitrije Parlić za najbolju koreografiju u 2011. godini),  upustili smo se sa Edvardom u novi teatarski izazov – plesnu inscenaciju Aristofanovih Ptica.  To je nastavak repertoarske politike koja ima za cilj da, kroz velika dela svetske knjizevnosti, (poput Otela, Božanstvene komedije, Soneta, Don Žuana…), približi publici raznovrsne forme i stilove plesnog teatra.
Kao i u prethodnim “čitanjima” i Aristofanove Ptice će autoru poslužiti tek kao idejna okosnica, dok će predstava počivati na duhovitim i ironičnim metaforama i simbolima utopije, i na scenskim prizorima radikalnog eskapizma, kao bega od tegobne društvene realnosti. Klug se u svom originalnom i nadahnutom plesnom jeziku vešto poigrava sa ovim pojmovima, koji su bili jednako bliski starim Grcima, kao i današnjem čoveku, ogorčenom i stešnjenom između neba i zemlje.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Sub 10 Sep - 17:05

Мало грчко острво зароњено у бљештаво Егејско море, кликтање галебова, сјенке испод дрвећа маслина, благ љетњи повјетарац који доноси мирис борова и смоле и бијеле куће с дрвеним шкурама - све то чини оквир у који Секулов смјешта причу о незаборавном љету и авантури тројице дјечака - Николаса, Арманда и Алекса.
Пишући о драматичним догађајима на мору, сукобима око острва и међу дјечацима, Секулов пружа предивне лирске пасаже и један од најљепших описа прве љубави.
"Пустоловина на острву птица" је прва књига за младе овог добитника престижних награда из књижевности и новинарства и почиње са птицама које у свјетлости Егеја круже над малим острвом.
- Свака се књига пише са жељом да поклониш бесмртност - ликовима и свијету који те окружује. На крају крајева и себи, док си утонуо у овај свијет. Лијепе књиге су једине временске машине који раде -  каже аутор.
Књижевна критика сумњичава је када се ради о књигама чији су ликови дјеца, које нису намијењене само дјеци. Уопште није јасно када једна књига писана за дјецу прелази у најдражу за одрасле. Највјероватније у књигама са књижевним терминима постоји терминологија о томе, али она не може да нам објасни овај феномен.
- Уколико је живот разговор сваког човјека са Богом тј. са текућем и одлазећим временом, и уколико све књиге описују овај разговор, онда је свака књига за сваког, зар не - одговорио је Секулов на питање шта га је понукало да напише овај роман "за младе".
На питање колико аутобиографског има у роману и ликовима, писац је испричао да је током десетак година гупа дјеце различитог узраста, који говоре различитим језицима, расла испред његових очију у малој плавој потковици егејске увале, у цјеловитој љепоти своје неоштећене материје, усред јединства свјетлости и хармоније свјетлећег и светог грчког мора...
- И једног дана нисам издржао, упртио сам своју малу "тошибу", попео се на кречњачко узвишење, сјео сам у један бар, сумњам да је случајно носио име "Фортуна", пустио сам своје очи да лебде као срећне птице кроз безвременост лета и поклонио сам бесмртност овој дјеци, а и дјетету у мени и мојим пријатељима - свима који ће лебдјети кроз странице ове књиге... Чак и онима који сада не вјерују овој тако испричаној причи. Да птице не вјерују у летење не би сјекле ваздух - рекао је он.
У Бугарској је већ у штампи наставак романа који носи наслов "Скитница и његови синови" и требало би да изађе до Божића, а постоји могућност да буде објављен и у Србији.
Секулов, који ће бити гост Сајма књига, већ је био у Београду и враћа му се "срцем испуњеним љубављу".

- Ушће Саве у Дунав је у мојој свијести хијероглиф неисказане љепоте - поручио је Александар Секулов.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Sub 10 Sep - 17:07

Roman „Sve ptice pevaju“, britanske autorke Ivi Vajld, osvojio je Evropsku nagradu za književnost, kao i druga važna priznanja: književnu nagradu „Miles Franklin” za prikaz života u Australiji i „Encore“ nagradu za najbolju drugu knjigu. Delo je objavljeno u okviru projekta „Otuđenje i identitet u savremenoj evropskoj književnosti“ nastalog u saradnji sa programom „Kreativna Evropa“.
Kroz šume nastanjene neobičnim bićima, vrele pustinje, mračna predgrađa i prašnjave puteve, Vajldova vodi čitaoca do najtamnijih ponora seksualnosti i nasilja, tražeći njihove prauzroke tamo gde mnogi od nas nikada nisu smeli ni da zavire: u mračnim i neprovetrenim mestima ljudske podsvesti.
Ivi Vajld mnogi svrstavaju među najbolje mlade britanske autore (BBC i Daily Telegraph) – njeni romani osvojili su kritičare i publiku i dobili brojne nagrade. Poreklom iz Australije, rođena je 1980. u Londonu. Vajldova vodi malu samostalnu knjižaru u Pekamu.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Sub 10 Sep - 17:08

Golub koji nije postao ptica

Knjiga sadrži tematski povezane oglede i odabrane prevode iz savremene arapske književnosti, najvećim delom nastale na osnovu autorovog bliskog praćenja i neposrednog uvida u misaone i književne tokove širom arapskog sveta tokom druge polovine XX veka, razdoblja intenzivnog traganja za samosvojnim kulturnim identitetom, ozbiljno poremećenim kolonijalnom dominacijom i sabijenim u konzervativno mrtvilo jalovog tradicionalizma. Bez upoznavanja sa stvaralaštvom srazmerno malo poznatih pisaca koji su krčili puteve savremenoj arapskoj literaturi, a od kojih su neki dosezali univerzalne umetničke domete, nemoguće je razumeti aktualni trenutak arapske književnosti koja sve više privlači pažnju i van onog dela sveta u kome se govori i piše arapskim jezikom.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Sub 10 Sep - 17:09

Ptice, remek-delo norveške književnosti govori o Matisu Tupanu, čoveku skromne inteligencije koji nije u stanju da se sam brine o sebi, i njegovoj sestri Hege, od koje je potpuno zavisan. Njihov usamljenički, jednolični seoski život korenito se menja kad u njega uđe treća osoba. U bajkolikom okruženju norveških pejzaža Matisu priroda otkriva tajne. On poznaje jezik ptica. U stanju je da pročita pisma koja su mu napisale kljunom i stopalima. Zna da tumači njihov let. I zna da postavi najdublja životna pitanja: „Zašto su stvari takve kakve jesu?”, pitaće dobronamernu seljanku koja mu nudi kafu pošto po ko zna koji put nije uspeo da obavi započeti posao. I niko ne zna odgovor. Kada se Matis odluči da postane čamdžija na mestu gde ljudi retko prelaze reku (još jedan u nizu njegovih neuspeha da pronađe svoje pravo zanimanje), autor će stvoriti fantastičnu sliku jurodivog Harona, koji je u stanju samo sebe da preveze na drugu stranu, jer njegov porozni čamac tek toliko može da primi a da ne potone. 

Vesosa smatraju za jednog od najznačajnijih norveških pisaca. U njegovom bogatom književnom opusu naići ćemo na široku lepezu majstorski oslikanih karaktera, ali nijedan drugi Vesosov lik nije tako okružen piščevom brigom i ljubavlju kao protagonista Ptica.

Ptice su prevedene na mnogo jezika i ekranizovane u Poljskoj, a 1997. Norveško narodno pozorište dramatizovalo je jedinstven i nadaleko čuven komad, koji je i danas aktuelan.Ovaj roman je do sada našim čitaocima ostao neotkriven, dok u evropskim okvirima predstavlja kanon klasične književnosti XX veka.
Prevod s norveškog: Ratka Krsmanović Isailović








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Sub 10 Sep - 17:11

Вилијам Батлер Јејтс: БЕЛЕ ПТИЦЕ



Волео бих да смо, драга, беле птице изнад мора!
И метеор, пре но згасне, јесте призор пун замора;

А кад ниско, у сутону, плане звезда плавог сјаја
У срцу се роди туга којој нема дна ни краја.

Ружа и крин замарају; ах, не мисли драга моја
На метеор што се гаси, ни на плаву звезду која

Тек изашла, доле, ниско, у вечерњој роси сја
Волео бих да смо сада беле птице ти и ја!

На острвље оно мислим, на обалу Данајана,
Да се тамо сакријемо и од Туге и од Дана;

Љиљан, ружа и бол да буду далеко од тебе, мене;
Волео бих да смо, драга, беле птице изнад пене!









happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Sub 10 Sep - 17:12

Ptice na česmi - desanka Maksimović

Divno li je iznenada
naići na gorsku česmu:
još je ne ugleda oko,
a njenu začuješ pesmu
negde pod brdom duboko.
Ti potrčiš kao dete
u pravcu njenoga glasa,
kupina te u hodu splete,
probijaš se kroz gustu čestu
ili kroz paprat do pasa.
A kada stigneš zadihan,
od divljenja staneš u mestu:
poređale se na žilu
pod kojom voda se rađa
senice, grmuše i žune
pa razvezale priču
kao žene na perilu.

A ti, od straha da se
ne preplaše i ne zbune,
da ne pobegnu u granje,
sakriven iza žbuna
slušaš radosnu česmu
i njino čavrljanje.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Sub 10 Sep - 17:15

Dokoni mornari od zabave love
često albatrose, silne morske ptice,
na putu nemarne, tihe pratilice
lađa što nad ljutim vrtlozima plove.





Na daske od krova spuste ih sputane.
Kraljevi azura, nevešti, zbunjeni,
belim i ogromnim krilima skunjeni
mašu k'o veslima na obadve strane.

Maločas prekrasan, a sad smešan, jadan,
krilati se putnik bori s okovima;
s lule jedan mornar duva mu dim gadan
u kljun, drugi mu se ruga skokovima.

Tom knezu oblaka i pesnik je sličan;
on se s burom druži, munjom poji oči,
ali na tlu sputan i zemlji nevičan,
divovska mu krila smetaju da kroči.



Albatros - Šarl Bodler








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Sub 10 Sep - 17:17

Stefan Malarme - Labud 



Devicansko Danas, zivahno i krasno
zanesenim krilom da l' razbiti smede
jezero sledjeno, s injem, kud se dede
letova zastalih lednik blistav jasno.

Negdasnji se Labud seca, sli kasno:
divan je,no zalud slobodu on htede,
jer opevo nije kraj gde da provede
vek, kad mraz jalov sinu camom strasno.

Vratom stresce belu tu smrt sto je stece
prostorom kaznjena ptica kog porece,
al' na uzas tla sto perje joj sputava.

Sablast koja na tom mestu sjaji, prisno,
ukocen u hladnom snu prezira spava
zaodenut Labud,izgnan beskorisno...








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Sub 10 Sep - 17:19

Šarl Bodler: „Labud“ (Jedna pariska skica)

Victor Hugo (pen and ink on paper)
LABUD
Viktoru Igou
Tvoj lik, Andromaho, u duh mi se vraća!
– Rečica, zrcalo gde ne sjaše ništa
Sem ogromne boli boli tvoga udovišta,
Varljivi Simois, bujan od tvog plača.

Dok sam karuselom išao, probudi
Bogata sećanja moja iznenada,
– Staroga Pariza nema (oblik grada
Menja se, vaj! brže nego srce ljudi);

Samo duhom vidim taj logor baraka,
Gomile stubova, kapitele, stene
Kako se pod kišnim lokvama zelene,
Travnjak, i s pločnika čuda svakojaka.

Tu menažerija nekad beše.
Tu, jednom, u času kad još nije ništa
Budno osim Rada, kad iznad smetlišta
Kroz zrak, nem i leden, crn uragan pleše,

Ja videh labuda. Po pločniku, punom
Rupa, iz kaveza bežeći zacelo,
Vukao je teški trup i perje belo.
Kraj bezvodnog jarka, s otvorenim kljunom

I s jezerom rodnim u srcu turobnom,
Ptica je upala krila u prašini,
Preklinjući: „Grmi, grome! Kišo, lini!“
Vidim to nesrećno, mitsko biće kobno

Gde, poput junaka Ovidijevoga,
K nebu, što se hladno, ironično plavi,
Žednu glavu diže i vrat vijugavi,
Kao da bi htelo da optuži boga!

2.
Pariz je drugčiji, ali moja seta
Ista je! Predgrađa, skele, zdanja snena,
To su sve simboli mog dubljeg sveta,
A moja sećanja teža su od stena.

Tako pred tim Luvrom progoni me slika:
Moj labud, s krilima što prašinu mlate,
Poput uzvišeno smešnog izgnanika,
Žrtve virepog sna! pa mislim na te,

Andromaho, na te što pade u šake
Ohologa Pira, poput prostog plena,
Što se, vaj! zanosiš iznad prazne rake,
Hektoru udova, Helenosu žena!

Mislim na crnkinju sušičavu, svelu,
Što iz našeg blata, okom punih snova
Traži za zidinom magluština vrelu,
Ponosnu Afriku, stabla kokosova;

Mislim na nestalog što se naći neće
Nikada! Na svakog što se suzom poji,
Na siročad što se suši kao cveće,
Na sve koje patnja ko vučica doji!

Tako, kad u duhu mom, toj šumi gustoj,
Davna Uspomena trubi poput roga,
Mislim na mornare na ostrvu pustom,
Na bića poklekla, slaba… i još mnoga!

Preveo Nikola Bertolino








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Sub 10 Sep - 17:21

LABUD (Le Cygne)
Pesma je prvi put objavljena 22. januara 1860. u Ćaskanju.
Ovu pesmu Šarl Bodler uputio je Viktoru Igou u pismu od 7. decembra 1859. u kome, između ostalog kaže:
„Evo stihova koje sam napisao za vas i misleći na vas. Nemojte ih gledati strogim, već roditeljskim očima… Za mene je bilo važno da brzo iskažem kakve sve sugestije može da sadrži jedan događaj, jedna slika, i kako prizor životinje koja pati upućuje duh prema svim bićima koje volimo, koja su odsutna i koja pate…“
Igo mu je odgovorio pismom od 18. decembra 1859. godine:
„Kao i sve što činite, gospodine, vaš Labud predstavlja ideju. Kao i sve prave ideje, on ima dubinu. Taj Labud u prašini ima pod sobom više ambisa nego labud na bezmerno dubokoj vodi jezera Gob. Ti ambisi se naziru u vašim stihovima uostalom punim drhtaja i trzaja.“
Ova elegična pesma posvećena je izgnanicima, poraženima u životu, ona je žal za starim Parizom koji na pesnikove oči nestaje. (To je vreme velikog urbanističkog preobražaja Pariza).
Zanimljivo je da je čitava pesma izgrađena od dva glavna elementa: viđenog prizora labuda na pločniku (uporediti sa Albatrosom!) i grčkog mita od Andromahi, tačnije Vergilijeve varijante ove priče (u trećoj knjizi Eneide, trojanska zarobljenica Andromaha, Hektorova udovica, postaje supruga Helenova; u čežnji za rodnim krajem ona jednom potoku daje ime Simois sećajući se reke iz svog zavičaja).
Strofa 7. – Aluzija na sledeći stih iz Ovidijevih Metamorfoza: „Dao je (tvorac) čoveku lice nebu okrenuto da bi pravo u njega gledati mogao (I, 85).
Strofe 11. i 12. – Zbog saosećanja sa patnjama poniženih i obespravljenih izraženog u ovim strofama, Savremena revija je odbila da štampa ovu Bodlerovu pesmu.
Tekst priredio i komentare napisao dr Radivoje Konstantinović.
 Félix Bracquemond, nerealizovana naslovna strana zbirke „Cveće zla“.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Sub 10 Sep - 17:23

Šarl Bodler: Mačke



Mačka (XXXIV)
Mačko, mom srcu zaljubljenom kroči,
uvuci kandže ljupki stvore,
i daj da ronim u te lepe oči
gde metal i ahati gore.
Dok natenane milujem ti glavu
i gipka leđa gladim dlanom
i klizim rukom uz nasladu pravu
po telu naelektrisanom,
ja vidim svoju ženu. Isto tako
gleda ko i ti, mila zveri,
duboko, hladno, do dna bića strelja,
a tanan dašak lebdi lako
i miris mamno-ubistveni treperi
svud oko njenog tamnog tela.
Prevod: Branimir Živojinović








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Sub 10 Sep - 17:24

Mačka (LI)
I
Po mome mozgu ide lako,
ko po svom stanu, jedna mila
mačka, i pitoma i čila.
Kad maukne, to čini tako
tanano da se jedva čuje;
al’ vazda, mazno il’ žestoko,
glasi se puno i duboko,
čarolijom mi dušu truje.
Taj glas rominja bićem mojim,
najtamniju dubinu pali,
ko blagoglasan stih me gali,
ko meleman napitak poji.
Svim zanosima raspolaže,
najsvirepija zla zaleči;
nisu potrebne njemu reči
da i najveće stvari kaže.
Ne, nema gudala što tiče
najtreperaviju strunu srca,
od koga ono tako grca,
od koga tako carski kliče,
ko što je tvoj glas, nepojamna
mačko nebesna, lepa tajno,
ti što ko anđeo si trajno
skladna i nežna i omamna!
II
Iz njenog krzna smeđe-belog
diže se miris sladak tako
da samo jednom nju dotakoh,
jednom, a on me prože celog.
Duh domaći je, veličanstvo
što sudi, vlada i ozari
u carstvu svom sve redom stvari;
ili je vila, il’ božanstvo.
Kad mi oči zanesene,
vezane za lepotu njenu,
od tog magneta najzad skrenu
i zagledaju u dno mene,
ja vidim sjanje neobično,
zenice njene proplamsale,
živa svetlila i opale
koji me motre nepomično.

Prevod: Branimir Živojinović








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Sub 10 Sep - 17:24

Mačke (LXVI)
U zrelom kad su dobu, ja znam za jednu sličnost
Ljubavnika vatrenih i strogih učenjaka:
Jednako vole mačke, bića blaga i jaka,
Što poput njih su zimljiva i vole nepomičnost.
One, ti prijatelji i nauke i slasti,
U muku, stravi maraka provodile bi sate,
I Ereb bi ih uzeo za svoje grobne ate,
Kad bi im ponos mogao svom jarmu da podvlasti.
Čine se, dok sanjare, ponosne i daleke,
Kao u dnu samoće ogromne sfinge neke,
U jedan san beskrajni na izgled uronjene;
Od čarobnih iskara bok im se plodni ljeska,
A zlatna zrnca, poput najfinijeg peska,
Ovlaš ozvezdavaju tajnovite im zene.

Prevod: Nikola Bertolino








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Sub 10 Sep - 17:27

Dva se tica pobratila - Laza Kostić 

Dva se tica pobratila, do dva sokola,
posred boja, posred mila, posred pokolja.
Krila su se zagrlila probatima dva,
u boj lete, rane ljute hrana im je sva.
Tako tici zagrljeni preletaju svet;
bela jedna golubica susrete im let.
Divna bese, sjajna bese, rajski bese cvet;
prevari se soko sivi, carom obuzet.
Osta soko u opseni golubicinoj,
dugo nije pobre vido, ne godi mu boj;
Al' za pobru vec ne bese pobratimska svest:
perje mu je sagorelo, sta ce neznanik?
A golupce begat stade, nepoznat joj lik.
Perje mu je sagorelo milujuci plam:
milujuci u tri duse, osta soko sam!








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Sub 10 Sep - 17:27

Slavuj  -Laza Kostić

Što mi se lepo snuždilo dete,
te na moj ne gleda vis?
Što mi je ruke sklopilo blede,
savilo beli lis'?

Raširi ruke, a grudi nežne
mirisom žestokim skri,
k'o što su moje žestoke pesme,
što od njih ponoć vri.

Koliko zora, koliko noći,
u pesmi samo bdim,
i opet imam s čime ti doći,
i opet imam s čim!

A ti zar nikad, nikada meni
ni jedan iz duše miris?
ni konak jedan u čašicu belu,
u liska meki niz?








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Sub 10 Sep - 17:32

Labudova pesma


Labud sa dugim gracioznim vratom i snežnom bojom perja je jedna od najlepših ptica. On plovi na vodi i ne peva lepo kao mnoge ptice. Osim šištanja i siktanja ne ispušta druge zvuke, pa ga zbog toga zovu i nemi labud.
Stari Grci su verovali da labud ima poseban dar da peva najlepše pred samu smrt. Verovalo se da je pesma umirućeg labuda izuzetno strastvena i lepa, preplavljena radošću bića koje vidi slavu u drugom životu. Grčki filozof Sokrat je pre tri hiljade godina objašnjavao da labud peva tako lepo zato što je srećan, jer odlazi da služi bogu Apolonu. Ali, većini ljudi, kako je rekao Sokrat, njegova pesma liči na oplakivanje. Labudovi su bili svete ptice za boga Apolona. Jedna legenda kaže da je Apolon živeo u Delfima, a na početku zime kolima u kojima su bili upregnuti labudovi išao u zemlju Hiperborejaca, zemlju večnog proleća, da bi proveo zimu među njima.

Legendarna pesma labuda simbolizuje muziku i poeziju, posebno onu koja je božanski inspirisana, strastvena ili tragična. Hristova labudova pesma opisana je u Evanđelju po Ivanu 14-17.

Priča o labudovoj poslednjoj pesmi je našla mesto u delima mnogih pisaca i pesnika, pa i Šekspira. Takođe, ova pesma je bila i inspiracija mnogim slikarima.

Slavni finski kompozitor Jan Sibelius, kao tridesetogodišnjak, 1895. godine komponovao je svoje poznato delo, Labud iz Tuonela. Ovu legendu za orkestar, Sibelius je komponovao inspirisan legendama iz finskog narodnog epa Kalevala. Fascinantno je izvođenje pesme umirućeg labuda u ovom delu. Takođe, poznati su ciklusi solo pesama Labudova pesma, slavnog austrijskog kompozitora Franca Šuberta. To su bile poslednje pesme Franca Šuberta i izdate su posle njegove smrti, 1828. godine.
Izraz labudova pesma se u prvo vreme koristio za poslednja dela umetnika, za koja se govorilo da su njihova "labudova pesma". Sada znači i poslednji napor bilo kog čoveka. Za "labudovu pesmu" se takođe, smatra i nečiji najbolji rad.
Uz labuda se vezuje naziv nemi labud i zanemaruje se činjenica da oni imaju niz vokalnih zvukova. Takođe, oni ne pevaju pre nego što umru. Znalo se da je legenda o labudovoj pesmi lažna još u starom Rimu, kada je Plinije Stariji to opovrgao u svom delu Poznavanje prirode.

Iako se kričanje labudova teško može nazvati pesmom, naučnici su utvrdili da je u pitanju njihova ljubavna igra. U svojoj strasti labud mužjak se propinje i klikće. Zaljubljeni labudovi zajedno rone, a potom se naslanjaju jedno na drugo da bi prilepili svoje vratove.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   Sub 10 Sep - 17:37

Simbolika labuda


Od davnina su labudovi nadahnjivali ljudsku maštu. Mnoge legende govore o labudu, i u raznim kulturama ima bogata simbolična značenja. Zbog svog načina života, i uske povezanosti sa vodom, pored koje se čak i gnezdi, smatra se ujedinjenjem vode i vazduha, ali i oličenjem samoće i izolovanosti.
Prema jednoj legendi o postanku sveta, labud predstavlja kombinaciju vazduha i vode, koji su neophodni elementi za rast i razvoj semena i obnavljanje vegetacije. Na taj način on simboliše i sam život.
U starom Egiptu, verovalo se da duše pokojnika labud odvodi na onaj svet.
U rimskoj mitologiji labud je smatran za svetu pticu i povezivan sa Venerom, boginjom ljubavi

U antičkoj Grčkoj labud je povezivan sa Apolonom, bogom Sunca, i često slikan sa lirom. Afrodita, boginja ljubavi je imala nacrtanog labuda na svojim kočijama.Vrhovni bog Zevs je uzeo oblik labuda neverovatne lepote, da bi se približio Ledi, ženi spartanskog kralja u koju se zaljubio

Kod Kelta, labud je bio božanstvo Sunca i povezivan sa muzikom, ljubavlju, čistoćom i dušom. Verovalo se da ima isceliteljsku snagu Sunca i da njegova pesma ima magijske moći. Par labudova je u keltskom mitu vozio sunčevu kočiju preko raja. Labudovi su mogli da uzimaju ljudski oblik, i većina nebeskih bića koja iz nekog razloga svraćala na Zemlju, uzimala je njihov oblik.
U germanskoj mitologiji boginje ratnice valkire su se mogle pretvoriti u labudove. One su odlučivale o ishodu bitke i o tome koji će ratnici ući u Valhalu nakon pogibije. Ponekad su skidale belo perje, ali ako bi ga čovek ukrao, morale su da ga slušaju.
Stari Sloveni su verovali da labud predstavlja dušu predaka, ali i božanske i demonske osobine. Verovali su da vile koje umeju da se pretvore u sokola, vuka, zmiju i druge životinje, mogu da se pretvore u labudove.

Na Istoku je labud smatran simbolom plemenitosti, elegancije i smelosti, kao i svetom, božanskom pticom. Postoji verovanje u hindu veri, da je vrhovni labud sneo zlatno nebesko jaje iz kojeg je izašao Brama. Po zidovima hindu hramova, urezivan je par labudova koji se u životu održavaju medom rascvetalog lotosa-znanja, a Brama je često prikazivan kako jaše na labudu.

Postoji konstelacija na Mlečnom putu koja se zove Labud, gde su zvezde raspoređene tako da formiraju krst. Taj nebeski labud se povezuje sa Isusom Hristom koji sam nosi svoj krst.
Zbog svoje čiste bele boje u mnogim delovima sveta labud je simbol svetlosti, čistoće, nevinosti, ljubavi. Crnom labudu su, međutim pripisivana mistična i okultna svojstva.

U skoro svim kulturama labud je simbol dobrote i blagosti kulturama. Ali, u nekim indoevropskim mitovima, na primer labud predstavlja zlu ženu.

Kao simbol u snu labud može da označava ličnu transformaciju, intuiciju, osetljivost, pa čak i "više ja" unutar svake osobe.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Karneval životinja u književnosti   

Nazad na vrh Ići dole
 
Karneval životinja u književnosti
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Karneval životinja u književnosti
» Najmoćniji ženski likovi u književnosti
» Alter ego u književnosti
» Lik đavola u književnosti
» Psihološko istraživanje književnosti
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-