Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Omiljeni delovi iz knjige

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 21 ... 39, 40, 41, 42  Sledeći
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Pon 26 Jun - 16:41

"Ama, našto da se pozna to djavolsko dobro i zlo kad toliko staje? Pa vaskoliki svet poznanja ne vredi one suzice detenceta. I ako su patnje dečije otišle na popunjavanje one sume patnji koja je bila neophodna da se plati ta istina - onda tvrdim unapred da sva ta istina ne vredi te cene! Suviše skupo cene tu harmoniju, nije za naš džep da platimo toliku ulaznicu."F. M. Dostojevski "Braća Karamazovi"








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Pon 26 Jun - 16:42

" - Ima li svrhe da gradimo ono što će biti srušeno,
da jedemo ono što će biti pobljuvano,
da uzmemo ono što će biti oduzeto,
spajamo ono što je nespojivo,
da slažemo što je nesloživo,
da podnosimo ono što je nepodnošljivo?
da mislimo na ono što je nezamislivo?

- Postavio si mi ta pitanja, moj ti je odgovor ovaj:

Imade svrhe insistirati na razlikama dok god bog utvrdjuje srodnost.

Imade svrhe podnositi ono što je nepodnošljivo jer to je oslobadjajuće,
misliti ono što je nezamislivo, jer to je nadajuće,
izvoditi ono što je neizvodljivo, jer to je radjajuće,
kidati ono što je neraskidivo, jer to je razarajuće,
sagledavati ono što je nesagledivo, jer to je smirujuće."Mirko Kovač "Uvod u drugi život"








happy
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 10702

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 28 Jun - 9:58

Zao mi je samog sebe,drugih,svih ljudi,zveri,ptica...svega sto zivi.
Zao mi je dece i staraca,nesrecnih i srecnih...
Srecnih vise nego nesrecnih.
Zao mi je pobedonosnih,likujucih vodja,velikih umetnika,mislilaca,pesnika.
Zao mi je ubice i njegove zrtve,nakaznosti i lepote,ugnjetenih i ugnjetaca.
Kako da se oslobodim te zalosti?Ona mi ne da da zivim...Ona,pa jos i dosada.
O,dosado!Dosado. Prozeta zalosti!Nize se covek ne moze spustiti.Zapravo bolje bi bilo da zavidim!Da,ja i zavidim - kamenju.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:52

Bio jednom jedan dječak koji je volio djevojčicu, njezin je smijeh bio pitanje na koje je on do kraja života htio tražiti odgovor. Kad su imali deset godina, zaprosio ju je. Kad su imali jedanaest, prvi ju je put poljubio. Kad su imali trinaest, posvađali su se i nisu razgovarali tri tjedna. Kad su imali petnaest, pokazala mu je ožiljak na lijevoj dojci. Njihova je ljubav bila tajna koju nisu povjerili nikomu. Obećao joj je da do kraja života neće voljeti nijednu drugu curu. A što ako umrem? pitala je. Čak ni tad, rekao je. Za šesnatesti joj je rođendan dao rječnik engleskog jezika i zajedno su učili riječi. Što je ovo? pitao bi on, kružeći joj prstom oko gležnja i ona bi potražila riječ. A ovo? pitao bi, ljubeći joj lakat. Elbow! Kakva je to riječ! I onda bi ga liznuo, nagnavši je na hihot. A ovo? pitao je, dirajući joj meku kožu iza uha. Ne znam, rekla je, ugasivši džepnu bateriju i uz uzdah se prevalivši na leđa. Kad su imali sedamnaest, prvi su put vodili ljubav, na slamnatom krevetu u štaglju. Kasnije - kad su se događale stvari koje nisu mogli ni naslutiti - poslala mu je pismo, u kojem je napisala: Kad ćeš shvatiti da ne postoji riječ za sve?

Nicole Krauss - Povijest ljubavi








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:52

''Istorija je jedna slučajna nužnost. Stvorena od slučajnih slučajeva, od sreće, koincidencija što vise o koncu, od neočekivano zaustavljenih vojski, nepogodom ili snegom, od revnosnih ili veštih generala, od prekinutih razgovora, od naglih susreta i smrti, od uspelih ili otkrivenih zavera, od prognanih koji beže ili begunaca koji su uhapšeni, od temperamenata vođa ili umetnika, koji su čudesno usklađeni sa nadama i potrebama neke epohe ili pokrajine. Ali, jednom upisani u tok časova, dana, godina i vekova, sve to postaje stabilnije od mreže reka i profila vulkana, masivnije od prirode. Ni sam Bog nije više u stanju da to izmeni. Od tog neizmenljivog bloka, budućnost će otkriti sad ovo, sad ono lice. Jer, Bog je gospodar samo budućnosti, prošlost mu izmiče. Tada ulazi na scenu istoričar i zamenjuje Boga. Istorija je duga kreacija i delo čoveka. Jer, samo čovek može da se igra sa prošlošću.''

Slava Carstva, Žan d'Ormeson








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:53

Bret je otvarao kuhinjske ormariće redom jedan po jedan, uredno zatvarajući svaki pre nego što pređe na sledeći, analizirajući Holine sudove, dodatne elemente, kuhinjske krpe pažljivo savijene, aparaturu za krem za kafu i čaj i još nekompletirani set čaša. Oči su mu bile širom otvorene i prazne i ona, sa nekom ledenom sigurnošću, oseti da on vidi sadržaje nekih drugih ormarića na nekom drugom mestu.

Ona oseti isti onaj stari bespomoćni užas na koji je skoro zaboravila, kako roditelji prave uzbunu i ekskurzije najranijih godina svoje dece: oko izbijanja zubića, vakcinacije koja sobom nosi zapanjujuću groznicu povrh svega, gušobolje, infekcije uha, bezrazložnog krvarenja ruke ili noge. O čemu li misli? pitala se. Gde je? I zašto sad, posle dve mirne godine? Je li to možda zbog nepoznate sredine? Nije delovao preterano uznemiren, bar za sad.

On otvori poslednji ormarić i izvuče ružičastu posudu za umake. Stavi je na šank. Zahvati vazduh i imitira sipanje nečega u posudu. Ruke joj se naježe kad shvati gde je bio i čemu ovaj glupi ritual. Bila je to obavezna svakodnevna radnja koju je obavljao kod kuće. Hranio je Kudžoa.

Mimo svoje volje zakorači prema njemu pa onda zastane. Nije verovala u bapske priče o tome šta bi se sve moglo dogoditi ako probudite mesečara - duša bi zauvek napustila telo, ludilo bi moglo uslediti ili smrt - a što se toga tiče, nije joj trebalo ni uverenje dr Grešema. Specijalno je posudila i jednu knjigu iz portlandske gradske biblioteke... ali joj, zapravo, ni to nije bilo neophodno. Njen sopstveni zdrav razum govorio joj je da ako probudi mesečara, on će se probuditi - ništa manje ili više ne može da se desi. Moglo bi biti suza, možda čak i blage histerije, ali takva vrsta reakcije bila bi izazvana samo najobičnijom trenutnom dezorijentacijom.

Ipak, ona nikad nije probudila Breta u toku njegovih noćnih šetnji, a nije se ni sad usudila. Zdrav razum je jedno, njen bezrazložni strah drugo. Najednom je bila nemoćna da smisli zašto je sve tako. Šta je moglo biti tako užasno u Bretovom snoviđenju hranjenja njegovog psa? To je bilo savršeno normalno, pogotovo za nekog ko je toliko brinuo o svom psu kao Bret o Kudžou.

Sada je bio nagnut tako da je učkur nkegove pidžame pod pravim uglom padao na horizontalnu ravan crveno-crnog linoleuma na podu. Na licu mu se ocrta usporena pantomima tuge. Onda progovori, promrmlja reči, kao što spavači obično čine, grleno, ubrzano, skoro nerazgovetno. U rečima nije bilo emocije, sve je ostalo u njemu, u čauri sna koji je bio tako živ da ga je uveo u mesečarenje, ponovo, posle dve mirne godine. Nije bilo ničeg melodramatičnog u rečima izgovorenim na brzinu, a Čeriti ipak rukom stisne svoj vrat. Koža na njenom vratu bila je ledena.

- Kudžo više nije gladan - reči su plovile Bretovim uzdahom. Sada je držao posudu na svojim grudima. - Ne, nije više, ne, nije više.

Nepomično je stajao pored šanka, kao i Čeriti na kuhinjskim vratima. Jedna suza skotrlja se niz njegovo lice. Ostavi posudu na šank i uputi se ka vratima. Oči su mu bile otvorene, ali su slepo preletele preko njegove majke. Zastane, pa se osvrne za sobom.

- Pogledaj u korovu - obrati se nekome ko nije bio tamo.

Onda ponovo zakorači prema njoj. Stajala je sa strane, rukom grčevito pritisnutom uz vrat. On prođe pokraj nje brzo i nečujno i bos otapka hodnikom ka stepeništu.

(Stephen King: Kujo)








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:53

Ja! - Teška reč, koja u očima onih pred kojima je kazana odredjuje naše mesto, kobno i nepromenljivo, često daleko ispred ili iza onog što mi o sebi znamo, izvan naše volje i iznad naših snaga. Strašna reč koja nas, jednom izgovorena, zauvek vezuje i poistovećuje sa svim onim što smo zamislili i rekli i sa čim nikad nismo ni pomišljali da se poistovetimo, a u stvari smo, u sebi, već odavno jedno.

"- Ne mogu ja - kaže - dobri čovječe, ozdraviti, jer ja nisam bolestan, nego sam ovakav, a od sebe se ne može ozdraviti. "

Ivo Andrić, "Prokleta avlija"








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:53

"Ah, pa da, još ste mladi i zdravi, pa verovatno to još ne možete da razumete. Evo, recimo, ovako: kada dodjete u odredjene godine, život se pretvara u jedan puki proces u kom neprekidno gubite mnoge stvari. Stvari koje su vam važne u životu izmiču vam jedna po jedna kroz prste, kao zupci češlja kad otpadaju. A ono što zauzvrat dobijate sve su beznačajne stvari, puka imitacija. Telesne sposobnosti, nada, snovi i ideali, uverenja i smisao, te stvari jedna po jedna, ili pak voljeni ljudi - jedan za drugim - odlaze od vas. Odlaze uz 'zbogom' na rastanku, ili pak jednog dana, bez ikakve najave naprasno iščeznu. A kada ih jednom izgubite, više ih ne možete vratiti. Ni zamenu im ne možete naći. Te svari su veoma mučne. Ponekad toliko da se previjate u mukama."

"Posedovati izuzetne sposobnosti koje su nedovoljne može biti opasnije od toga da ne posedujete nikakve."

Haruki Murakami "1Q84"








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:54

ŠTA JA VIDIM - Isidora Sekulić

Vidim da se kupi pena na tihoj vodi, i vidim krupne kaplje hladnog znoja koji dolazi od prećutanih briga.

Vidim široka ispupčena čela koja pokrivaju misao i proročanstvo; i tamne i duboke oči koje ne vide svakidašnje i obične i stegnute vilice koje malo govore; i usta koja se ne smeju.

Vidim ljude kojima se žuri, koji ne spavaju i ne odmaraju se, koji ne idu za zabavom i svirkom, koji zanemaruju lične poslove, koji vole reči osvete i gneva, kojima, kao mladim tigrićima, igraju mišići pod kožom, i crvena im para probija na usta.

Vidim da se jedan veliki nacionalni sklop ježi i proteže; da jedan zgnječen organizam počinje da diše; da su mu duge i krepke žile nasilnim čvorovima skraćene i prekinute, i da će mala i slabačka srca umrtvljenih i izolovanih delova samo dotle obamirati dok čvorovi ne prsnu.

Vidim da se sva rasa zbija u nekoliko ljudi. U one gvozdene ljude koji se javljaju pred katastrofu, da ostanu posle katastrofe; u one mistične i velike junake u čijim mozgovima je strašno ludilo rasne logike, u čijim srcima je ključ rasnog nagona i volje.

Vidim ljude koji će razduvati lažno pesništvo kljakavih nostalgija, otrovati lažni moral i pesimizam, zapaliti ritinu građanskih vrlina, i završiti i zakliktati jednu veliku, čistu moralnu i večitu pesmu, pesmu bića, mladosti, snage, krvi, obnove i oslobođenja. Pesmu mržnje i osvete, šiktanja krvi i raskivanja gvožđa, pesmu vihora i groma.

Vidim da sebične i uske lične ambicije padaju; da prestaju lažne varijacije nacionalnog života koje su išle od izmišljenih nesavesnih snova do bednih poza i glupih gestova; da težnje prestaju biti pesme i postaju biti potrebe, da dolazi velika i krupna kriza brutalnih fakata posle krize sramnih fakata; da dolazi boj, krv i smrt.

Vidim, da mi, koji smo uvek bili veliki i tragični, ni sad nećemo biti sitni i komični; da nećemo izgubiti ni nacionalnu, ni kulturnu, ni moralnu vrednost; da preko nas neće prezvrjati kola života, i da u istoriji naroda nećemo biti nesmisao i ludost.

Vidim da ide smrt, veličanstvena smrt. Ne smrt koja nosi groznicu i nemoć i davljenje srca, ne smrt koja je kostur u crnome plaštu: nego smrt koja je zdravlje i oholost, svirka i zastava, čast i herojstvo. Ide smrt koja je život jer podmlađuje, smrt koja ne boli jer ubija samo prošlost, smrt posle koje vek i duh naroda iznova počinje, smrt koja je pesma i radost, jer se iz žrtve, krvi i vriska diže večita i prava poezija.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:54

"Žena ne ulazi u svet da nađe muškarca i stvori dom,
ona dom priprema u svom srcu...od grančica uspomena,
pravi malter od strasti, zida zidove od oblaka detalja.
Tek kad je gotov,ona poziva muškarca da ga deli s njom."

Tomas Sančez - "Dan pčela"








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:54

"Svaki čovek čim dospe makar do mladalačke zrelosti duha, počinje da podozreva da život nije farsa; da nije čak ni ljupka komedija. Da se rascvetava i da daje plodove na osnovu suprotnosti najdubljih tragičnih ponoraa suštinske tajne u koje poniru koreni njegovog postojanja. Prirodno nasledje svakoga ko je pripravan za duhovni život je neukrotiva šuma u kojoj zavija vuk i krešti bestidna noćna ptica."

Hoze Donoso -Bestidna noćna ptica








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:54

Žvot je izbor, a ne sudbina, jer običan čovek živi kako mora, a pravi čovek živi kako hoće; život na koji bedno i bez otpora pristaje je bedno tavorenje, a izabrani život je sloboda.

Čovek postaje slobodan svojom odlukom, otporom i nepristajanjem.

Meša Selimović, "Krug"








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:55

Na tim stazama koje vjetar mete i kiša pere, a sunce okužuje i raskužuje, na kojima se sreta samo izmučena stoka i ljudi ćutljivi, tvrda lica, tu sam ja zasnovao svoju misao o bogatstvu i ljepoti svijeta. Tu sam, neuk i slab i praznih ruku, bio srećan opojnom srećom do nesvijesti, srećan od svega onoga čega tu nema, ne može da bude i nikad neće biti.
I na svima drumovima i putevima kojima sam docnije u životu prošao, živio sam samo od te uboge sreće, od svoje višegradske misli o bogatstvu i ljepoti stvorenog svijeta. Jer, ispod svih drumova zemlje stalno je tekla samo za mene vidljiva i osjetna oštra višegradska staza, od dana kad sam je napustio pa do danas. U stvari, po njoj sam ja odmjeravao svoj korak i podešavao hod. Cijelog vijeka me nije napuštala.
U trenucima kad me zamarao i trovao svijet u kom sam po zlu slučaju živio i čudom se održavao u životu, kad se mračio vidik i kolebao pravac, ja sam tada pobožno prostirao preda se, kao vjernik molitveni ćilim, tvrdu, ubogu, uzvišenu višegradsku stazu koja liječi svaki bol i potire svako stradanje, jer ih sve sadrži u sebi i sve redom nadvisuje. Tako, po nekoliko puta u danu, koristeći svako zatišje u životu oko sebe, svaki predah u razgovoru, ja sam prelazio po jedan dio tog puta sa koga nikad nije trebalo ni silaziti. I tako ću do kraja života, neviđeno i potajno, ipak prijeći suđenu dužinu višegradske staze. A tada će se sa koncem života prekinuti i ona. I izgubiće se tamo gdje završavaju sve staze, gdje nestaje puteva i bespuća, gdje nema više hoda ni napora, gdje će se svi zemaljski drumovi smrsiti u besmisleno klupko i sagorjeti, kao iskra spasenja, u našim očima koje se i same gase, jer su nas dovele do cilja i istine.

Ivo Andric – Staze, lica, predjeli








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:55

Tako ću moći da vidim sebe kakav postajem, to čudo koje ne poznajem, a čini mi se da je čudo što uvijek nisam bio ono što sam sad. Svjestan sam da pišem zapleteno, ruka mi drhti zbog odplitanja što mi predstoji, zbog suđenja koje otpočinjem, a sve sam ja na tom suđenju, i sudija i svjedok i tuženi. Sve ću biti pošteno koliko mogu, koliko iko može, jer počinjem da sumnjam da su iskrenost i poštenje isto, iskrenost je uvjerenost da govorimo istinu (a ko u to može biti uvjeren?), a poštenja ima mnogo, i ne slažu se među sobom.

Derviš i smrt - Meša Selimović








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:55

U osnovnoj školi imao sam čudesnog i pomalo priglupog prijatelja. Kad bi ga učitelj prozvao i upitao je li napisao zadaću iz matematike, on bi šutio kao ja te večeri, ne bi rekao ni da ni ne, nego bi se s osjećajem krivnje i nesigurnosti premještao čas na desnu, čas na lijevu nogu, mijenjajući tako položaj tijela dok god stoji pred nama i dok učitelj ne bi pobjesnio. Dok sam ga, začuđen, gledao takvog u razredu, nisam znao da čovjek, kad se jednom zaogrne šutnjom, više ne može otvoriti usta, i da njegova šutnja može potrajati godinama i stoljećima. U djetinjstvu sam bio sretan i slobodan. Ali te noći, u Ulici Siraselviler, mnogo godina poslije, shvatio sam šta znači ne govoriti. Osjećao sam kao kroz san da je, uostalom, i moja ljubav prema Fusun priča o takvom inatu i zatvaranju u sebe. Moja ljubav prema njoj, moja vezanost za nju, ili kako to već nazovemo, nije dopuštala da s nekim drugim slobodno dijelim ovaj svijet. Još sam na samome početku shvatio negdje duboko u sebi da se to neće dogoditi na ovome svijetu, o kojem pripovijedam. Stoga sam se okrenuo sebi i Fusun počeo tražiti u sebi. Mislim da je i ona shvatila da ću je naći u samome sebi. Sve bi se trebalo dobro završiti.

Orhan Pamuk, "Muzej nevinosti"








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:55

Proleće. Kišovito veče sa vedrinom koja se ne vidi, nego samo naslućuje po sjaju na tornjevima i krovovima.
Neverovatna tišina.

Uvek u ovakvim časovima predaha očekuje se nešto sa neba ili iz dubina. Možda samo jedna jedina reč, ali koja bi bila kao vatra ili svetlost, kao završetak i rešenje svega. Sve se čini kao da će ta reč otkrovenja zazvoniti, planuti, podići nebesa i obasjati zemlju i nas koji smo sa zemljom vezani. Sve se čini kao da pupi, raste nevidljiva, i da će svojim vrškom odjednom prokinuti i pocepati tišinu. Ali ništa se ne dešava. Da li samo sporo raste, ili je uopšte nema i ne treba je očekivati? Ni to nije izvesno.
—Samo tišina, sa mrakom, sipi. Zaustavlja se, kao sneg, na obrvama i trepavkama. Osećam se kao zavejan.-Ivo Andric








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:56

Jos sam jednom svom svojom snagom kriknuo napolje u svet. Onda su mi zarili zapusac u usta, okovali ruke i noge i stavili povez preko ociju. Cesce su me valjali amo-tamo, uspravljali i opet polegali, i to takodje cesto; na mahove su me trzajuci povlacili za noge, da bih se propeo od boli, pustali bi me trenutak mirno lezati, ali onda bi mi zadali duboke ubode necim vrlo siljatim, sad tu, sad tamo, posve neocekivano, prema nekom svom hiru.
Kafka, Dnevnik








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:56

"Posrnućete, ali nećete pasti; a ako se i desi - izuzetan slučaj! - baš i da padnete, nećete se povrediti nego ćete, čim se pridignete, produžiti mirno i bodro svoj put. Različiti ste od svega oko sebe, sve vam preti i sve vas ugrožava, ali vam se ne može ništa zlo i nepopravljivo desiti, jer u vama od začetka vašeg živi skrivena i neuništiva iskra životne radosti koja je moćnija od svega što vas okruzuje. Samo ćete celog veka, sve do poslednjeg daha, patiti zbog svog neprirodnog položaja u svetu u koji ste bačeni. Tako se može reći da vam je, kroz sve mene i obrte dugog života, dvoje zajemčeno i osigurano: duga patnja i sigurna pobeda."

Rudyard Kipling, Posrnućete








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:57

Zbogom Danne. Zbogom, mali gospodine Raile, koji si me naučio životu. Imao si pravo: nismo mrtvi. Nije moguće umrijeti pored tebe. Čak je i Mormy čekao da budeš daleko pa da to učini. Sada ja odlazim daleko. I neću umrijeti pokraj tebe. Zbogom, mali moj gospodine, koji si sanjao vlakove i znao gdje je beskraj. Sve što je bilo, vidjela sam gledajući te. Bila sam svuda, bivajući s tobom. To je nešto što nikada nikome neću moći objasniti. Ali je tako. Nosit ću to u sebi i bit će mojom najljepšom tajnom. Zbogom, Danne.
Nemoj nikada na mene misliti, osim smijući se.

Alessandro Baricco, Kule od bijesa








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:58

Slikar je gospodar svih stvari koje čoveku mogu pasti na pamet i zbog toga, ako želi da vidi lepote koje će ga očarati, on ima moć da ih stvori; ako mu se prohte da vidi stvari koje ulivaju strah, ili šaljive i smešne, ili koje stvarno izazivaju sažaljenje, on vlada njima i može da ih stvori. A ako hoće da stvori puste predele, hladovita i sveža mesta za vreme vrućine - on ih naslika, a isto tako; i tople predele za vreme zime. Ako želi doline - isto; ako želi da sa visokih planinskih vrhova otkrije široko polje, ili ako mu se prohte da posle njih vidi horizont mora - on to može; a isto tako ako želi da iz niskih dolina vidi visoka brda, ili sa visokih brda niske doline i peskovite obale. I zaista, ono što postoji u svetu kao suština, stvatnost ili mašta prvo prolazi njegov duh, a zatim kroz ruke, a one su toliko izvrsne da istovremeno jednom jedinom pogledu pružaju skladnu harmoniju kakvu daju stvari.

Leonardo da Vinči, Traktat o slikarstvu








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:58

Nije ovo nikakav početak, ali počeću. Zvala se. Bila je kći nekog oficira, poštara ili železničara, neke uniforme u svakom slučaju. Sećam se da je nedeljom prolazila šetalištem držeći svojom tankom belom rukom neku ruku koja je baš znala šta hoće, i koja je bila obučena u rukav nekakve uniforme. Mislim da se doselila pre rođenja. Rodila se tek kasnije. Dugo nisam znao ništa o njoj. Slučajno sam je video petnaest godina nakon rođenja, a dvadeset nakon što se doselila. Ponedeljkom je -nikada to neću zaboraviti- oblačila belu haljinicu prepunu nekakvih šljokica, nekakvih čipkica, nekakvih volančića i ostalih deminutiva. Imala je petnaest godina a ja sam kao i obično, imao trideset. Stanovala je u sivoj zgradi na čijoj fasadi beše natpis, nekakva nečitka firma, nešto kao M. Petrović & sinovi. Samo mi je to ostalo u sećanju. I to da je svirala klavir, sudeći po tome nije bila kći železničara već oficira. Oficiri vole vojnu muziku. Možda je bila kći nekog oficira koji je mnogo putovao železnicom. Tako, neka bude tako. Imala je prekrasne oči. Pričali su mi da su prekrasne. Ja nikada nisam smogao hrabrosti da je pogledam u oči. Imao sam dvojicu ili trojicu prijatelja, veoma smelih momaka, oni su mi pričali sve: i to da nedeljom oblači belu haljinu, da ima mladež na bradi, da ima plave oči. Ne bih sada, da im nisam verovao, smeo sa sigurnošću tvrditi da je uopšte imala oči. A opet, njene su mi oči mnogo značile. Naši susreti? Nisam siguran u pogledu naših susreta. Treba biti ja, pa sve to nazvati susretima, a to je prilično teško. Viđao sam je retko: uvek nedeljom, samo u snu, uvijek s leđa. Sanjao sam, ne znam zašto, najčešće sredom, da je nedelja i da ona dolazi s kraja neke druge ulice koju ću kasnije vrlo često pominjati u svojim pričama. Ja bih, u snu naravno, stajao ispred poslastičarnice, čekao je posmatrajuci kroz trepavice njenu siluetu, a kada bi mi se približila, ja sam kukavički obarao pogled. Pa ipak, ti su mi susreti mnogo značili. U to vreme, ako je to neke uteha, snovi su bili malo stvarniji.

Svetislav Basara – Peking by night








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:58

Kada se nadjemo pred osobom koju smo, kako nam se cini, prepoznali, mislimo da je on ili ona to cudesno iznenadjenje koje smo ocekivali.
- A nije?
- Tacno. Ponekad uvidimo da smo napravili pogresnu identifikaciju. Ali ako se to ne dogodi, posle nekog vremena pocinjemo da mislimo kako osoba koju smo prepoznali nije sama po sebi cudesno iznenadjenje, nego je posrednik.
- Sta hoces da kazes?
- Da ima moc da nam otvori skrivena vrata, da oslobodi put duz hodnika i kroz sobe i baste, do kojih nikada ne bismo stigli sami, iako smo ih zamisljali.
- A nije tako?
- Ponekad jeste. Na pocetku, barem. Ulazimo, zaista, u ocaravajuce sobe i baste.
- A zatim?
- Dogadja se, skoro uvek, da jedno od njih ili oboje pocnu da stavljaju namestaj u sobe, i cajne stocice, i stolice u baste, i veoma brzo njihova energija biva potrosena na ove aktivnosti prisvajanja i organizovanja prostora. Umesto da nastave dalje prema drugim sobama i bastama, zaustavljaju se u prvima koje su otkrili i opremaju ih.
- I onda?
- Onda pocnu da se ponavljaju postupci, pa i prizori, sve dok jedno od njih ili oboje ne izgube entuzijazam i zadovoljstvo i paznju. Zaboravljaju zadovoljstvo koje su imali kada su stigli do one prve sobe ili prve baste. Zaboravljaju kako je bilo cudesno kad su ih nasli.
- I sta se dogadja?
- Ostaju tu, kao da se nalaze na jedinom mestu na svetu gde bi mogli biti. Cak i da je udobno i lepo, ali samo to. I posle nekog vremena, jedno od dvoje pocinje da se oseca zatvorenim i pocinje da trazi vrata da izadje. Na pocetku ih samo otvori. Zatim izadje malo napolje. A onda, iznenada, nestaje. Onaj drugi ili ona druga, ostaje tu sa svojim namestajem i ne shvata bas najbolje sta se zaista dogodilo.
- Kakva tuga.
- Da.
- Ali nije neizbezno, zar ne?
- Ne. Zavisi od prepoznavanja. Da li je bilo autenticno ili ne.



Pravi zivot, Andrea de Karlo








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:59

Muškarci obično slabo razlikuju boje, ali jedan takav neznajša u bojama kakav je bio moj djed, e, takvog je bilo teško naći. Njegov spektar svodio se na svega četiri osnovne boje, a ono ostalo – to nije ni postojalo ili se svodilo, u najmanju ruku (ako je čiča dobre volje!), na neki vrlo neodređen opis: “Žuto je, a kao i nije žuto, nego nešto onako – i jeste i nije.”
Kako je na ovome našem šarenom svijetu većina stvorenja i predmeta obojena “i jest i nije” bojom, to je s mojim djedom oko toga uvijek dolazilo do nesporazuma i neprilika.
U jedno od najprijatnijih doba godine, skoro preko noći, rascvjetao bi se u baštici kraj naše kuće crni sljez i ljupko prosinuo iza kopljaste pocrnjele ograde. On je u mirna sunčana jutra zračio tako povjerljivo i umiljato da to nije moglo izmaći čak ni djedovu oku i on bi udobrovoljeno gunđao majući se po dvorištu:
– Pazider ga, sva se bašta modri kao čivit.
Ono, istina, na sljezovu cvijetu jedva da je negdje i bilo tragova modre boje, ali ako je djed kazao da je modra, onda ima da bude modra i kvit. Isto se tako moglo desiti da neke godine djed rekne za tu istu baštu da se crveni, i onda za tu godinu tako i važi: sljez mora ostati crven.
Djedov rođak Sava Damjanović, negdašnji kradljivac sitne stoke, a pod starost ispičutura i pričalica, i nenamjerno je znao da najedi mog dobrog djeda. Dok djed priča, on ti ga istom začuđeno prekine.
– Otkud lisica crvena kad je žuta!
– Hm, žuta? – beči se djed. – Žut je tvoj nos.
Sava zabrinuto pipne svoj ružičast baburast nos i vreči:
– Crvena! Ta sve nacije odavde do Bihaća znaju daje žuta, a ti…
Savin svijet prostire se do Bihaća, jer je čiča nekoliko puta tamo ležao u hapsu, ali čak ni ti prostori ne mogu da razuvjere mog djeda.
– Hm, Bihaća! I drugi su ljudi ležali u bihaćkoj Kuli pa ne vele da je lisica žuta. Bolje ti je pij tu moju rakiju i ćuti, ne kvari mi unučadi.
A unučad, nas troje, nabili se u došak blizu starca i čekamo kad će Sava započeti sa svojim lopovskim doživljajima. Prepirka o bojama baš nas nimalo ne interesuje, lisica je lisica, pa ma kakve farbe bila.
Zbog djedove tvrdoglavosti u pogledu boja, i ja sam, već na prvom koraku od kuće, upao u nepriliku.
Bilo je to u prvom razredu osnovne škole.
Negdje sredinom godine učiteljica nam je pričala o vuku, te živi ovako, te hrani se onako, dok će ti odjednom upitati:
– Djeco, ko zna kakve je boje vuk?
Ja prvi digoh ruku.
– Evo ga, Branko će nam kazati.
– Vuk je zelen! – okidoh ja ponosito.
Učiteljica se trže i začuđeno nadiže obrve.
– Bog s tobom, dijete, gdje si to čuo?
– Kaže moj djed – odvalih ja samouvjereno.
– Nije tačno, vuk nije zelen.
– Jeste, zelen je! – neočekivano se uzjogunih ja kao pravi unuk čestitog djeda Rade.
Učiteljica mi priđe sasvim blizu, ljutito uzriki u moje lice i povuče me za uvo.
– Kaži ti svome mudrom djedu da to nije istina. Vuk je siv. Siv, zapamti.
Skoro plačući otklipsao sam toga dana kući i šmrcajući ispričao djedu sve što se u školi dogodilo.
Ni slutio nisam kakva će se bura oko toga podići.
Šta! Pred čitavim razredom njegovog unuka, miljenca, tegliti za uši, a uvaženu starinu posprdno nazvati mudrim, bolje rečeno, budalom! Dotle li smo došli? I još reći da vuk nije zelen već nekakav… hm! E, to ne može tek tako proći.
Sjutradan, pušući poput guska, djed je doperjao sa mnom u školsko dvorište i pred svom dječurlijom razgalamio se na učiteljicu:
– A je li ti, šiškavico, ovakva i onakva, ti mi bolje od mene znaš kakav je vuk, a? Nije zelen? Pazi ti nje! Ja se s vucima rodio i odrastao, čitavog vijeka s njima muku mučim, a ona ti tu… Po turu bi tebe trabalo ovim štapom, pa da se jednom naučiš pameti.
Izvika se djed, rasplaka se učiteljica, a mi đaci, od svega toga uhvatismo neku vajdu: toga dana nije bilo nastave.
Već sljedećeg jutra djeda otjeraše žandarmi. Odsjedi starina sedam dana u sreskoj “buvari”, a kad se vrati, ublijedio i mučaljiv, on mi naveče poprijeti prstom.
– A ti, jezičko, nek te ja još jednom čujem da blejiš kakav je ko, pa ću ti ja pokazati. Vuk je zelen, heh! Šta te se tiče kakav je vuk.
– Pa kad me je ona pitala.
– Pitala te, hm! Imao si da ćutiš, pa kvit.
Sljedećeg proljeća, bujnog i kišovitog, sljez u našoj bašti rascvjeta se kao nikada dotad, ali starina kao da ga ni zapazio nije. Nisu ti pomogli ni sva trtljanja neumornog rođaka Save, djed je bio slijep i za boje i za sve cvijeće ovoga svijeta. Tuga da te uhvati.
Minulo je od tih neveselih dana već skoro pola vijeka, djeda odavna nema na ovome svijetu, a ja još ni danas posigurno ne znam kakve je boje sljez. Znam samo da u proljeće iza naše potamnjele baštenske ograde prosine nešto ljupko, prozračno i svijetlo pa ti se prosto plače, iako ne znaš ni šta te boli ni šta si izgubio.”

Branko Copic, Bašta sljezove boje








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Pet 14 Jul - 11:15

Ne znamo šta je bilo na toj večeri izmedju njih dvoje, ali već sutradan, umesto da raste, Sanja opet poče da se smanjuje. I smanjivala se, smanjivala, sve dok ne postade nevidljiva golom oku, i to više nije imalo svojih dobrih strana.
Onda je Sanja zauvek nekuda iščezla. Niko ne zna kuda? I tek onda, kada je više nije bilo, ona poče strasno da nedostaje Vanji. Svaka stvar ga je podsećala na nju… njene lutke, krevetac, male merdevine, globus po kome je putovala, lavovi u žarkoj Africi, džez iz Njujorka, ruske pesme, prsten, male rošule, sve…
Jednostavno, Vanja nije znao kako da nastavi zivot bez nje. Sve one lepotice za kojima se nekada okretao na ulici, za kojima je čeznuo i koje je sanjao, izgledale su mu nekako trapavo, suviše velike i ružne. Uz to, smetalo mu je sto viču kad govore. Sada je čeznuo za Sanjom. Osećao je da se nalazi negde blizu njega, samo nije mogao da je vidi. Uzalud je kupio veliko povećalo, pa čak i mikroskop – Sanja kao da je propala u zemlju!
Dok ga je još sluzio vid penjao se na krov kuće i trazio je na nebu. I zamislite sve zvezde iz Sanjinog jata ponovo su bile na broju! Možda je ona njena tamna zvezda na kolenu, koja se godinama pretvarala da je samo običan mladez, odvela Sanju natrag, na nebo?
Ko zna? Vanja onda počne da je trazi u bajkama i svi su se čudili šta jedan star čovek traži u knjizarama po odeljenjima za decu? Tražio je po ilustracijama, prevrtao i okretao listove, ali nikako nije mogao da je pronadje. I znate šta? On je još uvek trazi… lako ćete ga poznati po tome što uvek ide pognute glave, polako, korak po korak gleda pred noge da slučajno ne zgazi Sanju.
Svi oni, koji traže nešto važno, nešto dragoceno, nešto sto su davno izgubili, koračaju na isti način. Poznaćete ih po tome sto ih na ulici ništa drugo ne zanima: samo gledaju ispred sebe, samo gledaju i traže, traže…
A možda je Sanja još uvek sa Vanjom? Mozda je toliko sitna, kao najsicušnije zrnce zvezdane prašine zalutalo na planetu Zemlju?
Možda mu je u kosi, u uhu, možda mu je u zenici oka, pa mu zato svetle oči; možda je zaista tamo, samo što on to ne može da zna?
Momo Kapor – Sanja








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Pet 14 Jul - 11:17



Kad ponovo razmislim, sada, u srcu mi eksplodiraju beskrajne, silovite emocije, kojima ne mogu da odredim značenje, zato što najdublja osjećanja imaju pravo da postoje samo u njima samima i nigdje drugo. Još manje postoje u logici i, ponajmanje, u stvarnim dogadjajima. Volio sam te kao što mi se nikada ranije nije desilo i kako mi se nikada više neće desiti.

Volio sam te u vremenskom razmaku koji se ne može odrediti u stvarnosti, možda zato što ni danas ne razumijem da li smo se voljeli koji mesec ili koju godinu, koji tren ili koju vječnost. Možda si oduvijek bila u meni, kao dio mojih najskrivenijih snova i potreba, kao cilj mojih vječitih čežnji, kao sjećanje na staru maštu mog djetinjstva razočaranog djeteta, koje nije uspijevalo da pronadje drugara sa kojim bi podijelilo igračke, zajedno ukralo marmeladu od jagoda iz ostave.
Volio sam te ne samo zbog uzvitlanog bogatstva koje si unijela u moj život, ili zbog onog uzbudjujućeg kupanja u duhovnoj čistoti kao kad sam sa tobom podijelio tvoj unutrašnji život, nego i zbog toga što si mi otkrila onaj dio mene koji sam oduvijek htio da upoznam, a za koji sam znao da je zapetljan u mreži moje stidljivosti. Neizbežno te voli svako ko te poznaje iznutra. Možda je zbog toga nemoguće izbrojati dane kada smo bili zajedno (da li je moguće da osjećanja imaju veličinu brojeva na kalendaru?) i ako mislim na tebe dok pišem, ne znam da li sam te posljednji put vidio prošle godine, prošlog mjeseca, ovog jutra ili možda prije samo nekoliko trenutaka.Nešto od tebe je ostalo unutra, nešto što je neosjetljivo na tok vremena, životne dogadjaje koji se utrkuju u nepotrebnoj žurbi. Nešto što čini tajnim blago unutrašnje ljepote za kojom posežem kada imam potrebu za svijetlom, u danima kada nebo iznad Jerusalima ostaje daleko i kada mi oblaci svakodnevice prekrivaju boje. Po neki put, uveče, sa prozora moje sobe podižem oči ka nebu, instinktivno tražeći nebo iz naših dana u Jerusalimu i sanjam da je opet tu. Želio bih da u tvom životu ima makar dio ljepote koju umiješ da daš onome ko je pored tebe…

Alberto Moravia – Tajna








happy
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   

Nazad na vrh Ići dole
 
Omiljeni delovi iz knjige
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Omiljeni delovi iz knjige
» Omiljene knjige
» Vjerske knjige i mi
» Knjige o slikarima
» Omiljeni parfem
Strana 40 od 42Idi na stranu : Prethodni  1 ... 21 ... 39, 40, 41, 42  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-