Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Omiljeni delovi iz knjige

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 21 ... 38, 39, 40
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Pon 26 Jun - 16:41

"Ama, našto da se pozna to djavolsko dobro i zlo kad toliko staje? Pa vaskoliki svet poznanja ne vredi one suzice detenceta. I ako su patnje dečije otišle na popunjavanje one sume patnji koja je bila neophodna da se plati ta istina - onda tvrdim unapred da sva ta istina ne vredi te cene! Suviše skupo cene tu harmoniju, nije za naš džep da platimo toliku ulaznicu."F. M. Dostojevski "Braća Karamazovi"








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Pon 26 Jun - 16:42

" - Ima li svrhe da gradimo ono što će biti srušeno,
da jedemo ono što će biti pobljuvano,
da uzmemo ono što će biti oduzeto,
spajamo ono što je nespojivo,
da slažemo što je nesloživo,
da podnosimo ono što je nepodnošljivo?
da mislimo na ono što je nezamislivo?

- Postavio si mi ta pitanja, moj ti je odgovor ovaj:

Imade svrhe insistirati na razlikama dok god bog utvrdjuje srodnost.

Imade svrhe podnositi ono što je nepodnošljivo jer to je oslobadjajuće,
misliti ono što je nezamislivo, jer to je nadajuće,
izvoditi ono što je neizvodljivo, jer to je radjajuće,
kidati ono što je neraskidivo, jer to je razarajuće,
sagledavati ono što je nesagledivo, jer to je smirujuće."Mirko Kovač "Uvod u drugi život"








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13430

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 28 Jun - 9:58

Zao mi je samog sebe,drugih,svih ljudi,zveri,ptica...svega sto zivi.
Zao mi je dece i staraca,nesrecnih i srecnih...
Srecnih vise nego nesrecnih.
Zao mi je pobedonosnih,likujucih vodja,velikih umetnika,mislilaca,pesnika.
Zao mi je ubice i njegove zrtve,nakaznosti i lepote,ugnjetenih i ugnjetaca.
Kako da se oslobodim te zalosti?Ona mi ne da da zivim...Ona,pa jos i dosada.
O,dosado!Dosado. Prozeta zalosti!Nize se covek ne moze spustiti.Zapravo bolje bi bilo da zavidim!Da,ja i zavidim - kamenju.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:52

Bio jednom jedan dječak koji je volio djevojčicu, njezin je smijeh bio pitanje na koje je on do kraja života htio tražiti odgovor. Kad su imali deset godina, zaprosio ju je. Kad su imali jedanaest, prvi ju je put poljubio. Kad su imali trinaest, posvađali su se i nisu razgovarali tri tjedna. Kad su imali petnaest, pokazala mu je ožiljak na lijevoj dojci. Njihova je ljubav bila tajna koju nisu povjerili nikomu. Obećao joj je da do kraja života neće voljeti nijednu drugu curu. A što ako umrem? pitala je. Čak ni tad, rekao je. Za šesnatesti joj je rođendan dao rječnik engleskog jezika i zajedno su učili riječi. Što je ovo? pitao bi on, kružeći joj prstom oko gležnja i ona bi potražila riječ. A ovo? pitao bi, ljubeći joj lakat. Elbow! Kakva je to riječ! I onda bi ga liznuo, nagnavši je na hihot. A ovo? pitao je, dirajući joj meku kožu iza uha. Ne znam, rekla je, ugasivši džepnu bateriju i uz uzdah se prevalivši na leđa. Kad su imali sedamnaest, prvi su put vodili ljubav, na slamnatom krevetu u štaglju. Kasnije - kad su se događale stvari koje nisu mogli ni naslutiti - poslala mu je pismo, u kojem je napisala: Kad ćeš shvatiti da ne postoji riječ za sve?

Nicole Krauss - Povijest ljubavi








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:52

''Istorija je jedna slučajna nužnost. Stvorena od slučajnih slučajeva, od sreće, koincidencija što vise o koncu, od neočekivano zaustavljenih vojski, nepogodom ili snegom, od revnosnih ili veštih generala, od prekinutih razgovora, od naglih susreta i smrti, od uspelih ili otkrivenih zavera, od prognanih koji beže ili begunaca koji su uhapšeni, od temperamenata vođa ili umetnika, koji su čudesno usklađeni sa nadama i potrebama neke epohe ili pokrajine. Ali, jednom upisani u tok časova, dana, godina i vekova, sve to postaje stabilnije od mreže reka i profila vulkana, masivnije od prirode. Ni sam Bog nije više u stanju da to izmeni. Od tog neizmenljivog bloka, budućnost će otkriti sad ovo, sad ono lice. Jer, Bog je gospodar samo budućnosti, prošlost mu izmiče. Tada ulazi na scenu istoričar i zamenjuje Boga. Istorija je duga kreacija i delo čoveka. Jer, samo čovek može da se igra sa prošlošću.''

Slava Carstva, Žan d'Ormeson








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:53

Bret je otvarao kuhinjske ormariće redom jedan po jedan, uredno zatvarajući svaki pre nego što pređe na sledeći, analizirajući Holine sudove, dodatne elemente, kuhinjske krpe pažljivo savijene, aparaturu za krem za kafu i čaj i još nekompletirani set čaša. Oči su mu bile širom otvorene i prazne i ona, sa nekom ledenom sigurnošću, oseti da on vidi sadržaje nekih drugih ormarića na nekom drugom mestu.

Ona oseti isti onaj stari bespomoćni užas na koji je skoro zaboravila, kako roditelji prave uzbunu i ekskurzije najranijih godina svoje dece: oko izbijanja zubića, vakcinacije koja sobom nosi zapanjujuću groznicu povrh svega, gušobolje, infekcije uha, bezrazložnog krvarenja ruke ili noge. O čemu li misli? pitala se. Gde je? I zašto sad, posle dve mirne godine? Je li to možda zbog nepoznate sredine? Nije delovao preterano uznemiren, bar za sad.

On otvori poslednji ormarić i izvuče ružičastu posudu za umake. Stavi je na šank. Zahvati vazduh i imitira sipanje nečega u posudu. Ruke joj se naježe kad shvati gde je bio i čemu ovaj glupi ritual. Bila je to obavezna svakodnevna radnja koju je obavljao kod kuće. Hranio je Kudžoa.

Mimo svoje volje zakorači prema njemu pa onda zastane. Nije verovala u bapske priče o tome šta bi se sve moglo dogoditi ako probudite mesečara - duša bi zauvek napustila telo, ludilo bi moglo uslediti ili smrt - a što se toga tiče, nije joj trebalo ni uverenje dr Grešema. Specijalno je posudila i jednu knjigu iz portlandske gradske biblioteke... ali joj, zapravo, ni to nije bilo neophodno. Njen sopstveni zdrav razum govorio joj je da ako probudi mesečara, on će se probuditi - ništa manje ili više ne može da se desi. Moglo bi biti suza, možda čak i blage histerije, ali takva vrsta reakcije bila bi izazvana samo najobičnijom trenutnom dezorijentacijom.

Ipak, ona nikad nije probudila Breta u toku njegovih noćnih šetnji, a nije se ni sad usudila. Zdrav razum je jedno, njen bezrazložni strah drugo. Najednom je bila nemoćna da smisli zašto je sve tako. Šta je moglo biti tako užasno u Bretovom snoviđenju hranjenja njegovog psa? To je bilo savršeno normalno, pogotovo za nekog ko je toliko brinuo o svom psu kao Bret o Kudžou.

Sada je bio nagnut tako da je učkur nkegove pidžame pod pravim uglom padao na horizontalnu ravan crveno-crnog linoleuma na podu. Na licu mu se ocrta usporena pantomima tuge. Onda progovori, promrmlja reči, kao što spavači obično čine, grleno, ubrzano, skoro nerazgovetno. U rečima nije bilo emocije, sve je ostalo u njemu, u čauri sna koji je bio tako živ da ga je uveo u mesečarenje, ponovo, posle dve mirne godine. Nije bilo ničeg melodramatičnog u rečima izgovorenim na brzinu, a Čeriti ipak rukom stisne svoj vrat. Koža na njenom vratu bila je ledena.

- Kudžo više nije gladan - reči su plovile Bretovim uzdahom. Sada je držao posudu na svojim grudima. - Ne, nije više, ne, nije više.

Nepomično je stajao pored šanka, kao i Čeriti na kuhinjskim vratima. Jedna suza skotrlja se niz njegovo lice. Ostavi posudu na šank i uputi se ka vratima. Oči su mu bile otvorene, ali su slepo preletele preko njegove majke. Zastane, pa se osvrne za sobom.

- Pogledaj u korovu - obrati se nekome ko nije bio tamo.

Onda ponovo zakorači prema njoj. Stajala je sa strane, rukom grčevito pritisnutom uz vrat. On prođe pokraj nje brzo i nečujno i bos otapka hodnikom ka stepeništu.

(Stephen King: Kujo)








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:53

Ja! - Teška reč, koja u očima onih pred kojima je kazana odredjuje naše mesto, kobno i nepromenljivo, često daleko ispred ili iza onog što mi o sebi znamo, izvan naše volje i iznad naših snaga. Strašna reč koja nas, jednom izgovorena, zauvek vezuje i poistovećuje sa svim onim što smo zamislili i rekli i sa čim nikad nismo ni pomišljali da se poistovetimo, a u stvari smo, u sebi, već odavno jedno.

"- Ne mogu ja - kaže - dobri čovječe, ozdraviti, jer ja nisam bolestan, nego sam ovakav, a od sebe se ne može ozdraviti. "

Ivo Andrić, "Prokleta avlija"








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:53

"Ah, pa da, još ste mladi i zdravi, pa verovatno to još ne možete da razumete. Evo, recimo, ovako: kada dodjete u odredjene godine, život se pretvara u jedan puki proces u kom neprekidno gubite mnoge stvari. Stvari koje su vam važne u životu izmiču vam jedna po jedna kroz prste, kao zupci češlja kad otpadaju. A ono što zauzvrat dobijate sve su beznačajne stvari, puka imitacija. Telesne sposobnosti, nada, snovi i ideali, uverenja i smisao, te stvari jedna po jedna, ili pak voljeni ljudi - jedan za drugim - odlaze od vas. Odlaze uz 'zbogom' na rastanku, ili pak jednog dana, bez ikakve najave naprasno iščeznu. A kada ih jednom izgubite, više ih ne možete vratiti. Ni zamenu im ne možete naći. Te svari su veoma mučne. Ponekad toliko da se previjate u mukama."

"Posedovati izuzetne sposobnosti koje su nedovoljne može biti opasnije od toga da ne posedujete nikakve."

Haruki Murakami "1Q84"








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:54

ŠTA JA VIDIM - Isidora Sekulić

Vidim da se kupi pena na tihoj vodi, i vidim krupne kaplje hladnog znoja koji dolazi od prećutanih briga.

Vidim široka ispupčena čela koja pokrivaju misao i proročanstvo; i tamne i duboke oči koje ne vide svakidašnje i obične i stegnute vilice koje malo govore; i usta koja se ne smeju.

Vidim ljude kojima se žuri, koji ne spavaju i ne odmaraju se, koji ne idu za zabavom i svirkom, koji zanemaruju lične poslove, koji vole reči osvete i gneva, kojima, kao mladim tigrićima, igraju mišići pod kožom, i crvena im para probija na usta.

Vidim da se jedan veliki nacionalni sklop ježi i proteže; da jedan zgnječen organizam počinje da diše; da su mu duge i krepke žile nasilnim čvorovima skraćene i prekinute, i da će mala i slabačka srca umrtvljenih i izolovanih delova samo dotle obamirati dok čvorovi ne prsnu.

Vidim da se sva rasa zbija u nekoliko ljudi. U one gvozdene ljude koji se javljaju pred katastrofu, da ostanu posle katastrofe; u one mistične i velike junake u čijim mozgovima je strašno ludilo rasne logike, u čijim srcima je ključ rasnog nagona i volje.

Vidim ljude koji će razduvati lažno pesništvo kljakavih nostalgija, otrovati lažni moral i pesimizam, zapaliti ritinu građanskih vrlina, i završiti i zakliktati jednu veliku, čistu moralnu i večitu pesmu, pesmu bića, mladosti, snage, krvi, obnove i oslobođenja. Pesmu mržnje i osvete, šiktanja krvi i raskivanja gvožđa, pesmu vihora i groma.

Vidim da sebične i uske lične ambicije padaju; da prestaju lažne varijacije nacionalnog života koje su išle od izmišljenih nesavesnih snova do bednih poza i glupih gestova; da težnje prestaju biti pesme i postaju biti potrebe, da dolazi velika i krupna kriza brutalnih fakata posle krize sramnih fakata; da dolazi boj, krv i smrt.

Vidim, da mi, koji smo uvek bili veliki i tragični, ni sad nećemo biti sitni i komični; da nećemo izgubiti ni nacionalnu, ni kulturnu, ni moralnu vrednost; da preko nas neće prezvrjati kola života, i da u istoriji naroda nećemo biti nesmisao i ludost.

Vidim da ide smrt, veličanstvena smrt. Ne smrt koja nosi groznicu i nemoć i davljenje srca, ne smrt koja je kostur u crnome plaštu: nego smrt koja je zdravlje i oholost, svirka i zastava, čast i herojstvo. Ide smrt koja je život jer podmlađuje, smrt koja ne boli jer ubija samo prošlost, smrt posle koje vek i duh naroda iznova počinje, smrt koja je pesma i radost, jer se iz žrtve, krvi i vriska diže večita i prava poezija.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:54

"Žena ne ulazi u svet da nađe muškarca i stvori dom,
ona dom priprema u svom srcu...od grančica uspomena,
pravi malter od strasti, zida zidove od oblaka detalja.
Tek kad je gotov,ona poziva muškarca da ga deli s njom."

Tomas Sančez - "Dan pčela"








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:54

"Svaki čovek čim dospe makar do mladalačke zrelosti duha, počinje da podozreva da život nije farsa; da nije čak ni ljupka komedija. Da se rascvetava i da daje plodove na osnovu suprotnosti najdubljih tragičnih ponoraa suštinske tajne u koje poniru koreni njegovog postojanja. Prirodno nasledje svakoga ko je pripravan za duhovni život je neukrotiva šuma u kojoj zavija vuk i krešti bestidna noćna ptica."

Hoze Donoso -Bestidna noćna ptica








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:54

Žvot je izbor, a ne sudbina, jer običan čovek živi kako mora, a pravi čovek živi kako hoće; život na koji bedno i bez otpora pristaje je bedno tavorenje, a izabrani život je sloboda.

Čovek postaje slobodan svojom odlukom, otporom i nepristajanjem.

Meša Selimović, "Krug"








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:55

Na tim stazama koje vjetar mete i kiša pere, a sunce okužuje i raskužuje, na kojima se sreta samo izmučena stoka i ljudi ćutljivi, tvrda lica, tu sam ja zasnovao svoju misao o bogatstvu i ljepoti svijeta. Tu sam, neuk i slab i praznih ruku, bio srećan opojnom srećom do nesvijesti, srećan od svega onoga čega tu nema, ne može da bude i nikad neće biti.
I na svima drumovima i putevima kojima sam docnije u životu prošao, živio sam samo od te uboge sreće, od svoje višegradske misli o bogatstvu i ljepoti stvorenog svijeta. Jer, ispod svih drumova zemlje stalno je tekla samo za mene vidljiva i osjetna oštra višegradska staza, od dana kad sam je napustio pa do danas. U stvari, po njoj sam ja odmjeravao svoj korak i podešavao hod. Cijelog vijeka me nije napuštala.
U trenucima kad me zamarao i trovao svijet u kom sam po zlu slučaju živio i čudom se održavao u životu, kad se mračio vidik i kolebao pravac, ja sam tada pobožno prostirao preda se, kao vjernik molitveni ćilim, tvrdu, ubogu, uzvišenu višegradsku stazu koja liječi svaki bol i potire svako stradanje, jer ih sve sadrži u sebi i sve redom nadvisuje. Tako, po nekoliko puta u danu, koristeći svako zatišje u životu oko sebe, svaki predah u razgovoru, ja sam prelazio po jedan dio tog puta sa koga nikad nije trebalo ni silaziti. I tako ću do kraja života, neviđeno i potajno, ipak prijeći suđenu dužinu višegradske staze. A tada će se sa koncem života prekinuti i ona. I izgubiće se tamo gdje završavaju sve staze, gdje nestaje puteva i bespuća, gdje nema više hoda ni napora, gdje će se svi zemaljski drumovi smrsiti u besmisleno klupko i sagorjeti, kao iskra spasenja, u našim očima koje se i same gase, jer su nas dovele do cilja i istine.

Ivo Andric – Staze, lica, predjeli








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:55

Tako ću moći da vidim sebe kakav postajem, to čudo koje ne poznajem, a čini mi se da je čudo što uvijek nisam bio ono što sam sad. Svjestan sam da pišem zapleteno, ruka mi drhti zbog odplitanja što mi predstoji, zbog suđenja koje otpočinjem, a sve sam ja na tom suđenju, i sudija i svjedok i tuženi. Sve ću biti pošteno koliko mogu, koliko iko može, jer počinjem da sumnjam da su iskrenost i poštenje isto, iskrenost je uvjerenost da govorimo istinu (a ko u to može biti uvjeren?), a poštenja ima mnogo, i ne slažu se među sobom.

Derviš i smrt - Meša Selimović








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:55

U osnovnoj školi imao sam čudesnog i pomalo priglupog prijatelja. Kad bi ga učitelj prozvao i upitao je li napisao zadaću iz matematike, on bi šutio kao ja te večeri, ne bi rekao ni da ni ne, nego bi se s osjećajem krivnje i nesigurnosti premještao čas na desnu, čas na lijevu nogu, mijenjajući tako položaj tijela dok god stoji pred nama i dok učitelj ne bi pobjesnio. Dok sam ga, začuđen, gledao takvog u razredu, nisam znao da čovjek, kad se jednom zaogrne šutnjom, više ne može otvoriti usta, i da njegova šutnja može potrajati godinama i stoljećima. U djetinjstvu sam bio sretan i slobodan. Ali te noći, u Ulici Siraselviler, mnogo godina poslije, shvatio sam šta znači ne govoriti. Osjećao sam kao kroz san da je, uostalom, i moja ljubav prema Fusun priča o takvom inatu i zatvaranju u sebe. Moja ljubav prema njoj, moja vezanost za nju, ili kako to već nazovemo, nije dopuštala da s nekim drugim slobodno dijelim ovaj svijet. Još sam na samome početku shvatio negdje duboko u sebi da se to neće dogoditi na ovome svijetu, o kojem pripovijedam. Stoga sam se okrenuo sebi i Fusun počeo tražiti u sebi. Mislim da je i ona shvatila da ću je naći u samome sebi. Sve bi se trebalo dobro završiti.

Orhan Pamuk, "Muzej nevinosti"








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sre 12 Jul - 21:55

Proleće. Kišovito veče sa vedrinom koja se ne vidi, nego samo naslućuje po sjaju na tornjevima i krovovima.
Neverovatna tišina.

Uvek u ovakvim časovima predaha očekuje se nešto sa neba ili iz dubina. Možda samo jedna jedina reč, ali koja bi bila kao vatra ili svetlost, kao završetak i rešenje svega. Sve se čini kao da će ta reč otkrovenja zazvoniti, planuti, podići nebesa i obasjati zemlju i nas koji smo sa zemljom vezani. Sve se čini kao da pupi, raste nevidljiva, i da će svojim vrškom odjednom prokinuti i pocepati tišinu. Ali ništa se ne dešava. Da li samo sporo raste, ili je uopšte nema i ne treba je očekivati? Ni to nije izvesno.
—Samo tišina, sa mrakom, sipi. Zaustavlja se, kao sneg, na obrvama i trepavkama. Osećam se kao zavejan.-Ivo Andric

-------

http://www.haoss.org/viewtopic.forum?t=23317








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   

Nazad na vrh Ići dole
 
Omiljeni delovi iz knjige
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Omiljeni delovi iz knjige
» Omiljene knjige
» Vjerske knjige i mi
» Knjige o slikarima
» Omiljeni parfem
Strana 40 od 40Idi na stranu : Prethodni  1 ... 21 ... 38, 39, 40

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-