Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Omiljeni delovi iz knjige

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5 ... 22 ... 40  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:31

Eto vam vaseg Osecanja morala. Vlasnici ove fabrike su bogati i veoma pobozni ljudi; nadnica koju placaju ovoj svojoj sirotoj braci i sestrama dovoljna je tek toliko da oni ne skapaju od gladi. Radno vreme je cetrnaest casova dnevno, kako zimi tako i leti-od sest ujutro do osam uvece, i za malu decu i za sve ostale. I oni svakog dana prevaljuju put od svinjaca, u kojima stanuju, do fabrika, a isto toliko i kad se vracaju-cetiri milje tamo, cetiri milje ovamo po blatu i lapavici, po kisi, snegu, susnezici i oluji i to tako iz godine u godinu. Oni spavaju samo cetiri sata. Zive zajedno kao psi, po tri porodice u jednoj sobi, u neopisivoj prljavstini i smradu; a kad naidje bolest, onda umiru kao muve.Jesu li ovi bedni stvorovi ucinili neki zlocin? Nisu.Sta su ucinili da ih tako grozno kazne? Bas nista, sem sto su se rodili u toj glupoj ljudskoj rasi. U tamnici si video kako postupaju sa prestupnikom; sad vidis kako postupaju sa nevinim i vrednim. Da li je vasa rasa razumna? Da li je ovim smrdljivim nevinascima bolje nego onom jeretiku? Zacelo da nije; njegova kazna je nistavna u poredjenju sa njihovom. Oni mucitelji su mu prebili kicmu na tocku, raskomadali su ga i od njega je ostala samo kasa posle naseg odlaska; sada je on vec mrtav i oslobodio se vase divne rase; ali ovi jadni suznji ovde-pa oni vec godinama umiru, a neki se nece osloboditi zivota jos za mnogo godina. Osecanje morala uci vlasnike fabrika da razlikuju dobro od zla-pa eto, vidis sta je ishod toga. Oni smatraju da su bolji od pasa.Ah kako ste vi nelogicna i nerazumna rasa! I jadni-oh, neizrecivo ste jadni!

Mark Twain “Tajanstveni stranac”








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:31

"Zverao bih okolo, posmatrao bih profile, profili su mi oduvek bili interesantniji od anfasa, profil mnogo više govori o čoveku. Nosevi! Čovek je nos, svaki čovek se pretvara u svoj nos, ta linija nosa je zadivljujuća. Čovečanstvo je kolekcija noseva! Kolekcija ili korekcija? Neshvatljivo mi je da neko operiše sopstveni nos. Operisati psihološki profil? Izgleda da sve više ljudi pribegava toj estetskoj operaciji, iako to nema veze sa estetikom."

"Greška je pobuna, subverzivna delatnost, najintimnija, najličnija stvar: grešiti spram samog sebe, stalno se samodestruirati. Bez toga nema užitka, nema postojanja."

"Treba pomoći ljudima da ostvare svoje želje, svoje snove, zašto da ne, da uživaju, pa bilo kakvi da su, dobri ili zli, pošteni ili pokvareni. Opšti društveni uspeh je sudbina svih, svi na neki način učestvuju u tom svetskom procesu afirmacije, tom velikom "DA" životu i postojanju. Dakle, slava ti nikad ne gine, makar da niko neće nikad čuti za tebe. Iako, ime je važno, treba prihvatiti ime drugog čoveka i podržati ga, sakriti se iza njega i uzvisiti ga."

Slobodan Tišma "Bernardijeva soba"








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:32

"Beše Eru, Jedini, koji se u Ardi zove Iluvatar; i on prvo stvori Ainure, Svete, koji behu izdanak njegove misli, i behu s njim pre no išta drugo bi stvoreno. I on im se obrati, predlažući im muzičku temu; i pevali su pred njim i on beše radostan. Ali dugo su pevali samo svaki za sebe, ili samo nekolicina zajedno, dok su ostali slušali; i svaki je poimao samo onaj deo uma Iluvatarovog iz koga je nastao, i u razumevanju svoje braće sporo napredovahu. Ipak, što su više slušali, dolazili su do dubljeg razumevanja i izrastali u jedinstvu i harmoniji.
I bi da Iluvatar sazva sve Ainure i objavi jednu moćnu temu, otkrivajući im stvari veće i čudesnije od onih koje beše dotad razotkrio; i slava njenog početka i sjaj njenog završetka zapanji Ainure, tako da se oni pokloniše pred Iluvatarom i behu bez reči.
Tada im Iluvatar reče: "Od teme koju vam objavih, hoću da sada stvarate u harmoniji zajedno Veliku Muziku. I pošto vas nadahnuh Neuništivim Plamenom, obznanićete svoje moći u ukrašavanju ove teme, svaki svojim sopstveni mislima i domišljatošću, ako mu je volja. A ja ću sedeti i slušaću i biću radostan što je kroz vas velika lepota probuđena u pesmu".
...

Ali sad je Iluvatar sedeo i slušao, i dugo mu se to činjaše dobro, jer muzici ne beše mana. Ali dok se tema razvijala, dođe u srce Melkoru da uplete sadržaje svoje zamisli koje ne behu u skladu sa temom Iluvatara; jer je nastojao da u njoj uveća moć i slavu udela njemu dodeljenog. Melkoru behu od svih Ainura dati najveći darovi moći i znanja, i on je posedovao po deo od svih darova svoje braće. Često bi odlazio sam na prazna, pusta mesta, tragajući za Neprolaznom Vatrom; jer u njemu je rasla goruća žudnja da Oživotvori nešto svoje, i činjaše mu se da Iluvatar ne misli o praznini, a on ne mogaše da podnese njeno ništavilo. Ipak on ne nađe Vatru, jer ona je uz Iluvatara. Ali pošto beše sam, počeše da mu se začinju misli nenalik mislima njegove braće.

Neke od tih misli sada je upleo u svoju muziku, i odmah se nesklad pojavi i mnogi koji su pevali pored njega obeshrabriše se, i njihova misao se poremeti i njihova muzika pokoleba; ali neki počeše da usklađuju svoju muziku prema njegovoj više no prema zamisli koju behu imali na početku. Onda se nesklad Melkorov širio sve više i melodije koje su se čule ranije potonuše u moru neobuzdanih zvukova. A Iluvatar je sedeo i slušao dok se ne učini da oko njegovog prestola besni oluja, kao u mračnih voda koje ratuju jedna protiv druge u beskrajnom gnevu koji se neće obuzdati.

Tada Iluvatar ustade, i Ainuri opaziše da se smeši; i on podiže levu ruku, i nova tema započe usred oluje, ista, a opet ne nalik na prošlu temu, i ona se osnaži i dobi novu lepotu. Ali nesklad Melkorov se uzdiže u zaglušujućoj buci i hrvaše se s njom, i ponovo bi rat zvukova silovitiji nego ranije, dok se mnogi od Ainura ne obeshrabriše i prestadoše da pevaju, i Melkor zadobi prevlast. Tada Iluvatar opet ustade, i Ainuri opaziše da je ozbiljan; i on podiže desnu ruku i gle! I treća tema se uzdiže usred zbrke i ne beše nalik na druge. Jer se u početku činjaše nežna i molozvučna, samo mreškanje blagih zvukova u nekim melodijama; ali se nije mogla prigušiti i dobijala je snagu i dubinu....

Usled ove borbe, od koje se dvori Iluvatara tresoše a drhtaj dospevaše u tišine još nepomućene, Iluvatar ustade po treći put i njegovo lice beše strašno pogledati. Onda on podiže obe ruke, i u jednom akordu, dubljem od Ambisa, višem od Neba, prodornom kao svetlost oka Iluvatarovog, Muzika prestade.

Tada Iluvatar progovori i reče: "Moćni su Ainuri, a najmoćniji među njima Melkor; ali da bi on znao, i svi Ainuri, da sam ja Iluvatar, pokazaću vam ono o čemu ste pevali, da možete da vidite šta ste učinili. A ti, Melkore, videćeš da nijedna tema ne može da bude odsvirana a da nema svoj konačni izvor u meni, niti iko može promeniti muziku protiv moje volje. Jer za onog koji to pokuša, pokazaće se samo da je moj instrument u smišljanju nečeg još divnijeg, što on sam ne beše zamislio"

Silmarilion (Ainulindale, muzika Ainura) - Dž.R.R. Tolkin








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:32

Nacionalista je, po definiciji, ignorant. Nacionalizam je, dakle, linija manjeg otpora, komocija. Nacionalisti je lako, on zna, ili misli da zna, svoje vrednosti, svoje, sto ce reći nacionalne, sto ce reći vrednosti nacije kojoj pripada, eticke i politicke, a za ostale se ne interesuje, ne interesuju ga, pakao to su drugi (druge nacije, drugo pleme). Njih ne treba ni proveravati.
Nacionalista u drugima vidi iskljucivo sebe – nacionaliste. Pozicija, rekosmo li, komotna. Strah i zavist. Opredeljenje, angazovanje koje ne iziskuje truda. Ne samo "pakao to su drugi", u okviru nacionalnog kljuca, naravno, nego i: sve sto nije moje (srpsko, hrvatsko, francusko...) to mi je strano. Nacionalizam je ideologija banalnosti. Nacionalizam je, dakle, totalitarna ideologija.
Nacionalizam je, uz to, ne samo po etimoloskom znacenju, jos poslednja ideologija i demagogija koja se obraca narodu. Pisci to najbolje znaju. Stoga je pod sumnjom nacionalizma svaki pisac koji deklarativno izjavljuje da pise "iz naroda i za narod", koji svoj individualni glas toboze potcinjava visim, nacionalnim interesima.


"Čas anatomije", Danilo Kiš








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:32

Prtljag pokleknu. Rinsvind podje dalje. Posto je presao nekoliko metara, zastade i oslusnu. Nije bilo nikakvog zvuka. Kada se okrenuo, Prtljag je bio tamo gde ga je ostavio. Izgledao je nekako scucureno. Rinsvind promisli na trenutak. 'Ajde dobro' rece. 'Dolazi!.
Okrenuo se i uputio ka Univerzitetu. Posle nekoliko minuta, Prtljag kao da je doneo odluku. Ponovo je protegnuo nozice i zatrupkao za njim. Nije izgledalo kao da mu je ostalo puno izbora. Isli su kejom, pa u grad, dve
tackice u iscezavajucem krajoliku, koji je, kako se perspektiva sirila, obuhvatio i sicusni brod na pocetku putovanja preko sirokog zelenog mora, koje je bilo tek deo blistavog kruznog okeana, na oblacima prosaranom Disku, na ledjima cetiri dzinovska slona koji su stajali na oklopu ogromne kornjace. Koja ubrzo postade odsjaj medju zvezdama, i isceznu.

Teri Pracet/ Svetlost Čudesnog








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:33

Još jedan dan koji se otvara iz pupka mog jada: od trena kada padnemo, kao figure od perja, ravno u sneg. To ja, zbog ove zore, što ide dugačkim ulicama do mesta koje zovem kućom, ponovo počinjem sa otežanim podvodnim pokretima koje me vode ka još jednoj noći i tebi koja rasteruješ sumornost, sporim bledim rukama.
Sada je sve izvodljivo, jer ništa nije stvarno. . Baš kao violinska žica, rastegnut sam do tačke pucanja, sve do noći.- L.Darel








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:33

Baš kao što je postojao prvi trenutak kada je neko protrljao dva komada drveta i napravio iskru, postojao je i prvi trenutak kada se osjetila radost, i prvi put tuga. Neko vrijeme stalno su se stvarali novi osjećaji. Želja je nastala rano, kao i kajanje. Kada se tvrdoglavost prvi put osjetila, proizvela je lančanu reakciju, stvarajući osjećaj ozlojeđenosti s jedne, i otuđenost i usamljenost s druge strane. Moguće da je izvjesno vrckanje bokovima označilo rađanje ekstaze; munja je izazvala prvi osjećaj straha. Suprotno logici, osjećaj iznenađenja nije odmah rođen. Nastao je tek kada su ljudi imali dovoljno vremena da se naviknu na stvari kakve jesu. Moguće da je najstariji osjećaj na svijetu, osjećaj ganutosti. Kada su jednom počeli da osjećaju, ljudi su željeli da osjete još više, dublje, uprkos tome koliko je nekad boljelo. Ljudi su postali ovisni o osjećajima. Izmišljene su nove vrste radosti, zajedno sa novim vrstama tuge: vječno razočarenje u život kao takav, olakšanje zbog neočekivanog spasa, strah od umiranja. Čak i sada, svi mogući osjećaji još ne postoje.

Nicole Krauss - Povijest ljubavi








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:34

Uvijek kažem – predrasuda s moje strane, nema sumnje – da se o karakteru neke osobe može mnogo reći na temelju izbora sofe. Sofe same za sebe tvore nepovredivo područje. To je, međutim, nešto što mogu cijeniti samo oni koji su odrasli sjedeći na dobrim sofama. Kao kad odrastete čitajući dobre knjige i slušajući dobru glazbu. Jedna dobra sofa za sobom povlači drugu dobru sofu; jedna loša sofa za sobom povlači drugu lošu sofu. Tako to ide.
Postoje ljudi koji voze raskošna kola, ali kod kuće imaju tek drugo- ili trećerazredne sofe. Nepovjerljiv sam prema takvim ljudima. Skup automobil može itekako biti vrijedan svoje cijene, ali to je samo skup automobil. Ako imate novca možete ga kupiti, svatko ga može kupiti. Nabava dobre sofe, pak, zahtijeva stil, iskustvo i filozofiju. Zahtijeva i novac, da, ali potrebna vam je i vizija vrhunske sofe. One sofe nad sofama.

Haruki Murakami - Tvrdo kuhana zemlja čudesa & Kraj svijeta








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:34

Oteturala se dalje od tog prizora, ispruženih ruku pred sobom, nalik slepici i stigla do ivice parkirališta. Saplela se o rampu koja se nalazila u visini kolena i otkotrljala niz nasip. Podigla se i skotrljala u polje koje se punilo tajanstvenim belim jastucima prizemne magle. Cvrčci su odsutno cvrčali a kukavica
(kukavica neko umire)
oglasila se u savršenoj tišini jutra.
Počela je da trči, udišući duboko vazduh i izdišući ga iz pluća, bežala je od Tomija, od vatre i eksplozija, od Keri, ali ponajviše od krajnjeg užasa - od poslednje osvetljene misli koja je brzo nestajala niz crni tunel večnosti, praćena praznim idiotskim šuštanjem običnog elektriciteta.

Popratna misao je nevoljno počela da bledi ostavljajući za sobom blagoslovenu i prohladnu tminu u njenom mozgu koji ništa nije shvatao. Usporila je i zastala i postala svesna da je nešto počelo da se dešava. Stajala je u sredini velikog i zamagljenog polja i čekala razrešenje.
Njeno ubrzano disanje se usporilo, usporilo kao da ga je iznenada nešto pocepalo -
A onda se odjednom izduvalo kroz urlik i pritajeni vrisak.
Osećala je polagano nadiranje tamne menstrualne krvi koja joj je tekla niz butine.

Stephen King: Carrie








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:34

Bela Hamvaš "Dvadeset četvrto pismo"

Ne nalaziš ti da je svet težak, svet smatra tebe teškim. I kao što sam se ja ovde u svom životu ovenčanom hmeljkom i bršljanom mogao da ostvarim, možda je meni uspelo, možda jedan jedini put; nikada drugome nije uspelo, neće ni uspeti. Iz sebe sama živeo sam ženu, prijatelja, zajednicu, istinski narod, iz veselosti, iz jednostavnosti. Ja ih čuvam, da, bogove, ja sam ih doveo ovamo, i ja sam ih naselio na ovu zemlju. Bogove dovode mislioci i pesnici i proroci i kraljevi, sinovi Visina koji su i sami bogovi. Kavim je životom živeo narod vidi se po tome kakve je proroke imao, ko su bili u njegovim očima veliki, najveći.

Najveći? Kod nas je umesto bogova doneo menicu, banku, konjske trke i kasinu. Ali onome što sam ja načinio, neće biti produžetka. Isto onako neće kao što o tome niko ništa ne zna. A i kada bi znali, šta bi od toga razumeli? Ja sam osamljena luda, ovde među brdima, gorim na vatri svoje specifične megalomanije. Oholost je kako govorim? Onima koji su samo ljudi, sklon sam da najviše oprostim. Što mi je neko bliži, sve manje, sebi ništa.

Nisam mogao da izdržim bez "ti" tamo dole, tamo u bezdomovinskoj slaganoj domovini, u narodu nakićenom u narod, u bezljubavi i bezprijateljstvu, i došao sam ovamo sa svojom bezdomnom "ti" žeđi, i sagradio sam novi svet. Ne mogu da živim u osami, zato sam morao da napustim svet gde je svako samo "ja".

Možda ćeš još razumeti.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:34

"Moja sumnja glasi: Kako se onaj koji voli, mogao odlučiti na to, da ljude učini toliko krivim, da im njegovo ubistvo padne na dušu? Zar nije on, kao onaj koji voli, na svaki način mogao to sprečiti i radije malo popustiti...
Ali on želi svoju smrt. Kada neki čovek želi da umre, to znači da kuša Boga, jer nijedan čovek ne sme da se drzne na takav sporazum sa Bogom. Pa ako se i oslobadjanje krivice onih koji su ga ubili sastoji u tome što ga oni i pored najbolje volje nisu mogli razumeti, odgovornost će mu samo utoliko postati veća što će oni postati krivi zbog ubistva.

Ljudi često misleći na nekog savremenika kažu kako je nerazborito da se upustio u borbu sa silama koje ga mogu ubiti, ali se dive odavno umrlom koji je imao tu hrabrost i istrajnost da ostane pri svom mišljenju.

Zato se vera odnosi samo na ono čovečansko kada se priča o Hristu. Imati veru, ne znači biti kriv i grešnost svoju shvatiti. Već, shvatiti Hrista, njegov život ljudski shvatiti. "

Seren Kjerkegor - Dve rasprave








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:35

”Ako ljudi ispolje suviše hrabrosti na ovom svetu, društvo ih mora gušiti da bi ih slomilo – i tako ih, naravno, ubija. Društvo slama svakoga, ali posle toga mnogi postaju jaki baš na onim slomljenim mestima. A one koje ne može da slomi, njih ubija. Društvo podjednako ubija i dobre, i plemenite, i hrabre. Ako ne spadate među njih, možete biti sigurni da će i vas ubiti, samo bez neke naročite žurbe.”

E. Hemingvej ~ Zbogom oružje








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:35

Kad se Gregor Samsa jednog jutra prenuo iz nemirnih snova, ugledao je sebe u postelji pretvorenog u ogromnu bubu. Gregor je bio trgovački putnik i tog je jutra morao na posao kao i uvek jer je izdržavao celu porodicu. Gledao je po sobi i pogled mu se zadržao na jednoj slici koja je visila iznad radnog stola. Bila je to neka ilustracija koju je isekao iz novina i stavio je u lep pozlaćeni ram. Otac i majka su bili stari a sestra je imala 17 godina i bila je još mlada. Između ostalog Gregorijev otac je dugovao neki novac Gregorijevom šefu i zato je ovaj morao da trpi maltretiranja, bar dok ne vrati dug. Kasnio je na posao ,prvo što se uspavao a drugo pošto se u svom novom telu teško snalazio i pošto je bio okrenut na leđa,nikako nije mogao da ustane iz kreveta već čitav sa

Majka,otac i sestra su mu uzalud kucali na vrata terajući ga da ustane, on je u početku govorio da ce uskoro i da ne brinu,mada ga ubrzom nisu čuli iako je on odgovarao. Čuo je i prokuristu koji je lično došao da se raspita zašto Gregor nije došao na posao. U pokušaju da ustane udario je glavu ali je nekako uspeo da padne sa kreveta nepovređen, uspravio se uz pomoc ormana pa se bacio do stolice i nekako sa stolicom prišao vratima. Za to vreme ,majka je govorila da je on sigurno bolestan jer za 5 godina koliko radi nije izostao sa posla nikada i otac je dok je umirivao poslodavca poslao ćerku po doktora a služavku po bravara.

Kafka-Preobražaj








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:35

U Beogradu, kao i svakom milionskom gradu, mozete da ne sretnete rodjenog brata do kraja zivota. Naravno ako to necete jer ste se posvadjali oko nasledstva ili politike, sto je prirodno i uobicajeno. A kada nekoga sretnete, slucajno, onda je tu Bog, licno, umesao svoje prste.

Momak koraca polako, njisuci se u hodu. I on se zaustavi. Okrece se. Delic sekunde, koliko mi je okrenut profilom, je dovoljan. Pa, ja sam ga gledala uglavnom iz profila. Pilot. Bez uniforme. Kosa mu je malo porasla, izgleda drugacije. Ali je on.

Osecam kako mi obrazi gore. Stojimo i gledamo se.

Konacno krene prema meni gegajucim korakom. Ne zuri mu se. Zaustavi se na dva koraka ispred mene i gleda me sa visine. Lice mu je ozbiljno.

-Mi se poznajemo, ne? – pita jednako ozbiljno. Vojska,bre.
-Nisam sigurna… Nemate uniformu – kazem.
-A vi ste onaj put bili obuceni.
Podseca me da sam polugola, bez trunke sminke. Crvenim kao rak.
-U auto servisu su mi rekli da ste me trazili, da sam vam utajio nekakva dokumenta?
Crvenim jos vise. Postajem bordo. Trula visnja.
-Nikada nista slicno nisam rekla. Jako mi je zao ako su vam tako preneli.
-Nisam ni video tu vasu torbicu sa spisima. Niste je imali.
-Ja vas nisam optuzila nizasta… Moram da vam objasnim.
Nisam sigurna sta cu da mu objasnim ali moram dobiti na vremenu. Dok ne smislim. Zaboravljam na trenutak koliko je lep i, po svaku cenu, zelim da ga razuverim da sam bilo sto ruzno i pomislila o njemu. Naivno i nepromisljeno, dovela sam ga u situaciju da se pred majstorima stidi i oseca kao debil, ni kriv ni duzan.
-Ako niste u zurbi, mogli bi smo negde popiti pice – predlaze on. – Gorim od zelje da cujem za sta sam u stvari optuzen – dodaje ironicno.

Marina Malinić - Uska vrata Beograda








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:36

Ti imaš duhove?Naravno da imam duhove.Kako izgledaju tvoji duhovi?Oni su s unutarnje strane mojih veđa.Tamo obitavaju i moji duhovi.
Ti imaš duhove?Naravno da imam duhove.Ali ti si dete.Ja nisam dete...No nisi upoznao ljubav.
To su moji duhovi - prostori između ljubavi.

J. S. Foer - Sve je rasvijetljeno








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:36

Lorens Darel - Crna Knjiga

» Ovo je dan koji sam odabrao da zapocnem sa ovim pisanjem, jer danas smo mrtvi medju mrtvima; i ovo je agon za mrtve, hronika za zive. Nema drugog nacina da se to opise. Postoji korespondencija izmedju sadasnjeg, ove utrnulosti, inercije i prosle realnosti smrti, cije je znacenje simbolicko, mitolosko, ali takodje i realno u svojim simptomima. Kao da, lezeci ovde, u ovoj mimickoj smrti izjutra, rekreiramo delic proslosti i mrvicu smrti koju smo izbegli. Da, cak i ako divlje patke padaju u uskovitlanim vetrovima duz mocvara Bivarije i svi elementi su van brzine, van kontrole; cak i ako more siba cvrstu, crnu stenu na kojoj je ovo – nasa kuca – sagradjeno. Korespondencija mrtvila sa mrtvilom je kompletna. «

» U boravistu koje moje telo nastanjuje tisina je ponekad tako teska da covek ima osecaj da se s mukom probija kroz nju. Digavsi pogled s knjige da bih cuo meku muziku gasne vatre koja odzvanja kroz nistavilo, iznenada postajem svestan zivotnih potencijala koji u meni propadaju. Volim da mislim da svako od nas sadrzi mnoge zivote, potencijalne zivote. Poslagani su u nama, kao mnogo redova sjajnog metala – zeleznickih sina. Dok se vozimo jednom od njih, upravljenom ka svom kraju, mozemo biti svesni tih drugih linija, pored nas, kojima smo mogli putovati i na kojima bismo i mogli da se vozimo da smo samo imali snage za promenu. Vi zevate? Ovo je jednostavno moj nacin da kazem da sam usamljen. Tim pokretima ja postavljam pitanje zivota koji vodim i nalazim da nije sasvim ispunjen. «

» Ni mumije, komadici tkiva koji se drze za kost; ni stubovi soli, ni lesevi nisu nikad ni upola bili tako mrtvi kao mi danas. «

» Kada sam u Regini, ja sam ponovo mrtav. Ne u potpunoj tajanstvenosti i pasivnosti mrtvog organizma, nego mrtav u smislu male smrti. Sa sobom nosim ovaj kovcezic za igracke, sa svojim malim zivotinjama igrackama, Lobom, gospodjicom Venabl, itd. Osvetljeni smo u znakovima novog haosa. Mi smo kao delici tkiva, drze nas u zacepljenim bocama, nahranjeni smo, oprani i imamo komandu da se multipliciramo pod budnim okom naucnika. Nas svet je svet strogih granica, van kojih ne smemo da lutamo, cak ni u svojoj masti; nasa se godisnja doba menjaju bez osecaja promene. Ova egzistencija je srednjovekovna u svojoj kratkovidosti. Samo zimi, kada sneg padne, pojavi se cudno tamno svetlo na zidovima nasih iznajmljenih soba. Senke u uglovima tada se tope, teku, rastvaraju i splasnjavaju u mraku. Ovo je godisnje doba koje svi toliko mrzimo. «

» Jedinstvenost sveta bila bi inspirativna da covek ne oseca da tu postoji neka kvaka. «

» Zivim samo u svojoj masti, a ona je bezvremena. «

» Jos jedan dan koji se otvara iz pupka mog jada: od trena kada padnemo, kao figure od perja, ravno u sneg. To ja zbog ove zore sto ide dugackim ulicama do mesta koje zovem kucom ponovo pocinjem s otezanim podvodnim pokretima koji me vode ka jos jednoj noci i tebi koja rasterujes sumornost sporim, bledim rukama. Sada je sve izvodljivo jer nista nije stvarno. Bas kao violinska zica, rastegnut sam do tacke pucanja sve do noci. «








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:37

"Postoje dve vrste etnologa, gospodjo. oni koji duhovne manifestacije neke etnicke grupe analiziraju sa striktno psihickog stanovista. za njih su moci samana, iskustva opsednutosti duhovima - obicni mentalni poremecaji, histerija, shizofrenija. druga vrsta etnologa - kojoj ja pripadam - smatra da takve manifestacije predstavljaju sile cije ime i nose, dakle, manifestacije duhova.'

"Odbijam da verovanja nekog naroda svedem na puko praznoverje. odbijam da moc vraceva smatram obicnom kolektivnom iluzijom.'

'Hajde da posmatramo stvari na svoj nacin, hocete? ostsavimo po strani verski aspekt paranormalnih fenomena i razmislimo o njihovoj konkretnoj istinitosti, fizickoj.
- Sve je to poznato, to ne postoji.
- Zar nikada niste sanjali nesto sto je bilo predskazanje?
- Kao i svi. bilo je nejasnih nagovestaja.
- Nikada vam se nije desilo da vam se telefonom javi neka osoba upravo u trenutku dok mislite na nju?
- To su samo slucajnosti. slusajte, ja se bavim naukom. ne mogu da se zavaravam takvom vrstom koincidencija...
- Bavite se naukom, dakle znate da postoji odredjeni prag nakon kojeg slucajnosti postaju pravila. dugo istrazujem ovu oblast. danas u evropi, u sjedinjenim drzavama, u japanu, postoje laboratorije u kojima se redovno prelazi taj prag, gde se sa uspehom ponavljaju experimenti u oblasti telepatije, vidovitosti, predvidjanja. uveren sam da ste culi za to.
- Jesam. ali mada su kontrole tih testova rigorozne, analize njihovih rezultata i dalje su diskutabilne.
- Tacno, tako tvrdi vecina naucnika. zato sto bi prihvatanje ovih rezultata imalo isuvise znacajne posledice. prihvatiti tacnost ovih anomalija znacilo bi dovesti u pitanje savremenu fiziku i sadasnje stanje nauke.'

'Skeptican covek nema pristupa svim svojim mentalnim sposobnostima'

'Fetus prima osecanja zene koja ga nosi. a u pitanju su vec dve zasebne jedinke. trudnoca je kolevka telepatije.'

Žan Kristof Granze -'Samansko veče








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:37

Vremenom ćeš se navići na rastajanje. Naučićeš da se sećaš. A sećanje je isto kao i susret.
I pomalo ćeš navići da voliš mnoga bića u uspomeni. Kao što deo sebe daješ prijateljima, tako će i oni tebi davati najbolje od sebe.
Na kraju ćeš videti da si ti pomalo svi koje si nekad volela.
Jednom ćeš morati da daš sve i da te ne boli. Naučićeš da sanjaš. Da lečiš dodirom.
Da zadaješ mali, da bi ublažila veliki bol.

Kapa otrovnog vrganja... Milorad Pavić








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:37

Ne staj, kreni dalje

Možda ćeš nekad zaista pomisliti da nisi sposoban za uspeh, tapkaćeš u jednom mestu, tražeći način da se otrgneš svega, dođeš do spasenja koje u tom trenutku nije poraz, već samo prosečnost zauvek udaljena od pobede. Biće ti teško da se odbraniš od naleta onih koji čine sve da te privole da udišeš prašinu sa dna zajedno sa njima i budeš bezbrižan u toj prosečnosti. Ne staj, nemoj se povlačiti, razmisli, i kreni dalje, makar te ti koraci iz prašine vodili ka gorem, u blato, gde ti se na prvi pogled ne piše dobro. Biće još gore, vući ćeš se, potonućeš do kolena. Pomislićeš da je kraj onog trenutka kada se kišne kapi obruse na tebe, ali hrabrost koju si ispoljio neće ostati nenagrađena. Voda će sa tebe isprati blato i postaćeš čist kao izvorska voda, za razliku od njih koji će zauvek udisati prašinu prosečnosti.

Postoje trenuci kada neprijatelje najednom poštujemo više nego prijatelje. Neprijatelj je iskren, od njega očekujes napad, ali kada ti prijatelj probode nož u leđa, ne možeš, a da ne shvatiš, da iskrenost neprijatelja zavređuje poštovanje, za razliku od prijatelja koji, nakon svega, predstavlja samo gorku kapljicu razočarenja za tebe, jer si ga posmatrao onim što on nikada nije, niti će ikada biti.


Ono što ponekad vidimo, što nam otkupi i ukrade poglede, ne predstavlja istinit odraz, već samo viziju, čudnovatu fatamorganu lepote. Prava vrednost je duša, u njoj je skrivena naša spoljašnjost, naš sjaj, koji nekako nikad ne bledi, ne nestaje, dar od Boga koji, istaknut na pravi način, premašuje vidljivo i govori nam o slepilu površnosti. Uvek treba zaviriti u dušu, jer je u njoj, duboko, poput lavirinta, skrivena naša istinska lepota, naš žar, vatra i savršenstvo.


Nekad verujem da u životu svako obećanje treba prihvatiti sa dozom sumnje, neverice, čak i kao laž, jer viteške karakteristike u svetu bez vitezova ne mogu postojati. Sve više mi se čini da danas ljudi olako daju obećanja, a još lakše ih neispunjavaju.
Verujem da je osnovni zadatak svakog od nas da ovaj svet načinimo boljim, da svi postanemo vitezovi, ne po mačevima koje nosimo, već po rečima iza kojih stojimo.

Ako moram da padnem, potrudiću se da padnem na odskočnu dasku.

Slaviša Pavlović – Pogledi sa strane








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:38

Mali ljudi se uvek za nesto osecaju krivi.U prvom redu sto su mali a zatim i zbog svega ostalog.
A veliki se nikad nizasto ne osecaju krivi.U prvom redu sto su veliki ,a zatim takodje, zbog svega ostalog.
Gluposti uvek zbuce ubedljivo samo pametne stvari izgledaju neverovatno..

Bez udaljavanja od neceg,zblizavanja s necim nema.

Strah je bolest od koje poticu sve druge.Ravnodusnost,mrznja, zloba,Gramzivost;sujeta. Nepoverljivost i sumnja.
Strah je kuga ovog sveta.Svi se boje svakog. Svi se plase svaceg. A najvise straha.

Najvisa istina je da su smrt i zivot jedno,da je univerzum njihova vecna rekombinacija i da je u takvom univerzumu biti ziv ili mrtav,zapravo,jedno te isto...

Zatomiti se mora instinkt, iskljucivo ljudski,da se unistava sve sto zivi a ne koristi. I jedan,covekov takodje, da se ponekad unistava i ono sto koristi ako se time pribavlja neko zadovoljstvo.

U prirodi uvek ima racionalne,inteligentne,pravedne raspodele tezine izmedju "dobra" i "zla", ako se ovi pojmovi oslobode antropocentrizma.Ugradjeni mehanizam prirodne pravde drzao je kosmicku vagu u horizontalnom polozaju. Ukoliko se, naravno, u stvar ne umesa covek. Vaga je onda pretezala na neku, najcesce neizvesnu stranu.Ponekad cak i suprotnu od pozeljne..

Borislav Pekic- Besnilo








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:38

"Gledao me je direktno u oči, premda zbunjeno kao svaki psihotičar. Nema sumnje da su me oduvek privlačili odredjeni tipovi psihotičara. Dopadalo mi se što su usredsredjeni i samouvereni, što nemaju nikakve simptome i što lako odbacuju neurotične strahove i zebnje koje nama ostalima zagorčavaju život. Psihotičari su naizgled, ljudi bez briga: lako podnose kritiku i dobri su lideri, generali, političari... Nažalost, slabost im je paranoja koja može da poprimi vrlo ozbiljne oblike. Neki od njih imaju čak vrlo prefinjenu inteligenciju. Ali vrlo brzo, nakon nekih pola sata, pokraj takve osobe počeli biste da osećate nemir i nervozu i da primećujete kako njoj ništa ne znači vaš emotivni doživljaj sveta. Ne samo to, već bi vam postavljali zahteve koje ne možete da ispunite. Čovek počne da se guši, čak se oseća napadnutim, a ponekad ima želju da pobegne."

"Svaka prostitutka će vam reći, a dve su mi bile pacijentkinje - da ponedeljkom imaju najviše posla. Nakon vikenda s porodicom, koliko muškaraca jedva čeka da otrči kod svoje omiljene plaćene bludnice?"

"Odlazim u park, posećujem prijatelje, bavim se jogom, kabalom, svim i svačim što ne traži da ikoga dodirujem. Ako se posle nedelju dana ne osetim sjajno, isprobam nešto novo. Sva samoubistva nekoga ubijaju, svesna sam toga, tako da za mene nema izlaza. Na kraju mi je lekar prepisao nešto..."
"Antidepresive?"
"Ne dozvoljavaju mi da onako strašno padnem. Želim da se osećam normalno."
"Normalnije je osećati se strašno nego ne osećati ništa."

"Nikada nisi volela decu, zar ne, mama?"
"Čovek im da sve", rekla je. "A onda, kad odrastu, jedva čekaju da kažu svom psihijatru koliko te mrze."

"Ne želim da budem donžuan. Niti sam jedan od onih koji smatraju da, u stalnim vezama, libido s vremenom opada i da je intimnost kontraerotična. Zapravo, seksualni odnosi izmedju dobrih poznanika kao što smo nas dvoje, mogu opasno da dobiju na zadovoljstvu i dubini. Gotovo da su incestuozni..."

"Trošenje novca je nekim ljudima, izgleda, postao jedini dokaz postojanja."

"Ako svi mogu da postanu slavni, a slavni ne mogu da kontrolišu sliku o sebi, više neće biti heroja i negativaca: živimo u demokratiji kojom vladaju ludaci, žrtve i egzibicionisti. Mediji su se pretvorili u cirkus s nakazama. Sada mogu svi da razotkrivaju sve - a niko ništa ne razume."

"Čehovljevi likovi večito trube o radu. Mora da se radi, ponavljaju. Nikada nisam shvatao zašto radinost smatraju takvom vrlinom?"
"Rad je cena krivice."

Hanif Kurejši "Nešto da ti kažem"








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:39

"Vecina ljudi kad im se zapreti bolom, pokusava da se izvuce pricom. To osobito vazi za ljude koji su navikli da koriste svoj jezik. Trazice nacin da izvrdaju, poluistine, uverljive lazi. Oni su racionalni, pretpostavljaju, te i njihovi protivnici moraju to da budu. Reci se mogu upotrebiti da smanje napetost.... Moras da im razbijes tu iluziju..... Bol i strah koji prate iznenadni fizicki napad su porazavajuci za psihu. Tvoje spoznajno rasudjivanje-tvoja inteligencija, tvoj evoluirani covek-nestaje, rusi se. Ostao ti je neandertalac, primitivno istinsko Ti, koje zna jedino da izbegne bol."-

Nik Hornbi- Nestao zauvek








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:39

"Gospodo, neke od ideja koje sam iznio mnogima od vas izgledace tesko ostvarljive; ipak, one su rezultat dugotrajnog razmisljanja i rada. Vi biste im sudili valjanije da ste im posvetili svoj zivot, kao sto sam ja to ucinio. Sa idejom je slicno kao sa omamljujucom visinom na koju se penjete: isprva stvara nelagodnost i vi se bojite da cete pasti, sumnjajuci u sopstvene snage; ali, uskoro, udaljenost meteza zivota i uticaj visine koja pobudjuje hrabrost i odusevljenje, umiruje vasu krv; vasi koraci postaju cvrsti i sigurni, i vi pocinjete da vidite - zadivljujuce daleko." -

Milovan Matic, Teslino prorocanstvo








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:39

Sto je lep ovaj svet

Mislim da je zivot nesto lepo. Rodjen sam i zivim kao covek. Mogao sam da ucim, da se razvijam, da odrtastem. Naucio sam da govorim, da mogu da razgovaram sa drugim ljudima o najobicnijim i o vaznim stvarima. Oni mi mogu pricati o svojim iskustvima i saznaanjima, o starom i novom, o drugim svetovima. Ja im mogu govoriti o mojim dozivljajuma, o mojim teznjama, stremljenjima i ljubavi, o mojim vizijama buducnosti i o mojim ocekivanjima od nje. A nadam se da ce tamo biti daobro i za mene i za moje bliske i za sve ljude na svetu.
Uzivam u tome sto sam naucio da razumem i druge jezike. Tako su mi se prosirili vidici i sada su ti svetovi moji, ne moram samo da buljim u slikukoju ne razumem ili da razmisljam sta misle ljudi iz drugih krajeva. Razumevanje sa ljudima je nesto nalepse. Za mene je najprijatnije kada me neko razume i zadovoljan sam kada i ja druge razumem. U stvari, zivot sa ljudima, dobri odnosi sa njima, najvece su bogatstvo.
Mislim da je veoma dobro sto sam postao strucnjak i sto sam radio razne stvari u mojoj struci. Zeleo sam da se realizujem kao covek koji zna nesto i radi nesto potrebno. Mislio sam da sam sposoban za tako nesto i da cemo moja dela i jabiti neophodni drugim ljudima i da cemo moci da im damo nesto lepo i dobro.
Kroz ucenje i posao ostvario sam poznanstva, prosirio mi se svet i realizovao sam se kao licnost. Dobar rad i postupanje potrebni su svakome i ja sam siguran da cu tako delovati sve dok sam ziv.
Radujem se raznim lepim stvarima: prirodi, cvecu, zivotinjama, sportu, muzici, igranju, filmovima i knjigama, jelu, prijateljskim susretima.
Zelim da imam dobre odnose sa ljudima, da se oni prema meni odnose ispravno i nadam se da cu smoci snage da i ja prema njima dobro postupam.
Ja sam optimist zato sto znam, siguran sam, verujem da sve moze da bude dobro i da ce nadvladati dobri ljudi i pravilne norme zivota i morala.
Sve stvari razumem sa njihove dobre strane, zelim i ocekujem da sve bude dobro. Ali ne placem nad negativnim i ne potresam se. Iz svakog problema ima izlaza, samo se treba napregnuti i naci resenje. Zelim srecu i znam da me ona ceka. Ocekujem da ce se smanjiti teskoce i da cu lakse ici zivotnim putem. Mislim da sam u stanju da savladam muke, ogranicenja i smetnje i da steknem slobodu koja mi je potrebna da bih bio dobar covek.
Radujem se zivotu i zato imam nade.
A zivot je uvek dovoljno bogat da ima desavanja i koja bolei koja uznose, treba samo sagledati dimenzije tih desavanja i njihovo znacenje za nas i bliznje. Ali najvaznije je upravo samo zivljenje.
U ovom svetu i u covekovom zivotu prevladavaju lepota i dobrota. Sunce je izvor zivota, ima topline za coveka i za druga bica, ima mesta za opstanak i za zagrevanje, ima nade, vere i ljubavi. Posle noci uvek dolazi dan, uspomena na patnje manje je vazna nego podsecanje na lepe dozivljeje, okrenutost dobru i prijatnim ocekivanjema brojnija su nego muke i mucnina pred nezavisnostima. Ovaj svet je prkrasan. Utome je prava mudrost - da vidis zivot kroz lepotu sveta, a ne kroz patnje u svakodnevici.
Plava boja planete Zemlje koju gledaju astronauti, zelena boja biljaka i njihove beskrajne forme oko nas, razbrojnost cveca i rasa, crvenilo neba pri uranku ili na zalasku sunca, crnili zemlje koja radja, cak zutilo vegetacije usred vrelog leta ili sivilo pustinje - sve to nas ne plasi, vec raduje punocom oblika i snagom prirode.
Ako smo ceda prirode i tako se osecamo, sveta radost postojanjanjenim beskrajnim potencijama, sve do krajeva vasione, zajedno sa svim efektima svakog postojanja u njoj, od onog do onog kraja vremena. Otvoreno nebo nije simbol stradanja, vec lepotepunog dozivljaja, kada se nasa unutrasnjost spaja sa celinom spoljasnjeg postajuci jedno.
Ovaj i ovakav svet sve mi je lepsi kako prolaze dani mog zivota. O tome zelim sve vise da govorim, kao da dolazim pameti. Da je to istinska pamet - da vidis zivot u lepoti sveta, a ne u muci patnje.
U pozitivnosti pristupa zivotu stapaju se dobro i umno, koliko to znamo da iskazemo. Ako preispitamo svet, dogadaje i ljude oko nas, one koje smo sreli u zivotu i ako iz dubine svoje duse sagledamo sebe, svakako treba da se ohrabrimo pred velicinom sveta i da potrazimo dobre reci da ih iskazemo pred svima. Ono sto bi tada zeleli da podelimo sa ljudima jeste saznanje da je ovaj svet prekrasan.

Kiril Temkov - Etika za mlade








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:40

"Golih očiju i s kamenom pod rebrima Vindiš glasno kaže: "Čovek ti je veliki fazan na ovom svetu." Ono što Vindiš čuje nije njegov glas. On oseća svoja gola usta. A progovorili su zidovi."

Herta Miler- Čovek je veliki fazan na ovom svetu








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   

Nazad na vrh Ići dole
 
Omiljeni delovi iz knjige
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Omiljeni delovi iz knjige
» Omiljeni delovi iz knjige
» Omiljene knjige
» Vjerske knjige i mi
» Knjige o slikarima
Strana 4 od 40Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5 ... 22 ... 40  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-