Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Omiljeni delovi iz knjige

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 5, 6, 7 ... 23 ... 40  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:50

Vilijam Fokner, Buka i bes

Bio je neki casovnik, visoko gore na suncu, i meni pade na pamet kako coveka, kad nesto nece da uradi, njegovo telo tera na to, nekako nesvesno. Moga sam da osetim misice na zadnjoj strani vrata, i zatim da cujem kako mi sat u dzepu otkucava, a ubrzo posle toga su svi zvuci zamrli, sem zvuka koji je proizvodio sat u mome dzepu.


Tamo u izlogu bilo je dvanaestak satova, dvanaestak razlicitih vremena i svako od njih s istom onom potvrdom i protivrecnom uverljivoscu koju je imao i moj sat, bez i jedne kazaljke uopste. Jedan drugome su poricali tacnost. Ja sam mogao da cujem svoj sat, kako kuca negde u mom dzepu, cak iako niko nije mogao da ga vidi, koji cak ne bi bio u stanju nista da kaze i kad bi ga neko mogao videti.
I tako rekoh sebi da kupim ovaj. Jer mi je otac kazao da je vreme umrtvljeno dokle god ga mrve tockici; i da se vreme vraca u zivot jedino kad sat stane. Kazaljke su bile izduzene, malo izvan vodoravnog polozaja pod blagim uglom, kao galeb koji se njise na vetru.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:50

… Lepo bi bilo umreti za pisacom masinom umesto sa dupetom nabijenim u tvrdu gusku. Posetio sam prijatelja pisca u bolnici koji je umirao, milimetar po milimetar, na najgori moguci nacin. Ipak je tokom svake posete (kad je bio pri svesti) nastavljao da mi prica o svom pisanju (ne kao dostignucu vec kao magicnoj opsesiji) i nisu mu smetale moje posete, jer je znao da tacno razumem ono to govori.
Na njegovom pogrebu ocekivao sam da se digne iz kovega i kaze: “Kinaski, bila je to dobra trka, vredelo je.” Nikada nije saznao kako izgledam jer je oslepeo pre nego to sam ga upoznao, ali znao je da sam shvatio njegovu sporu i uzasnu smrt. Rekao sam mu jednom, da ga bogovi kaznjavaju zato to je tako dobro pisao.
Nadam se da nikada necu tako dobro pisati, zelim da umrem nad ovom pisacom masinom, tri reda pre kraja stranice, s dogorelom cigaretom medju prstima, dok radio i dalje svira.
Hocu samo da pisem tek toliko dobro da zavrsim tako…

Bukovski – Predlog za jedan aranzman








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:50

Vreme je da se penje, da se napreduje za stepenicu više, iako ni prethodna stepenica nije još potpuno osvojena ni utvrđena kako treba.
Govoriti malo, ne govoriti zlo, glupo, površno ni uzaludno, ili čak ne govoriti uopšte.
Sve su to stepenice na putu ličnog napretka i usavršavanja koje u toku života, kao teren u ratu, osvajamo, gubimo i ponovo osvajamo.
S godinama, tačnije rečeno sa starošću, koja nastupa polako i tiho kao sumrak na zemlji, krv hladni, nagoni odumiru, savlađujemo se i obuzdavamo lakše, tako da i bez svoje velike zasluge govorimo manje, možda razumnije i čovečnije. Ali to nije dovoljno.
Vreme je da se pređe na postizavanje višeg stepena, a to je: unutarnje ćutanje.
Šta vredi što mudro držimo jezik za zubima, ako u nama još sve vri od oštrih sudova i brzopletih replika koje ne pokreću naš jezik i ne prelaze preko usana, ali potresaju i paraju našu unutrašnjost?
Često mogu da se vide takvi starci koji smireno i prepodobno ćute, ali im se u pogledu ili u podrhtavanju usnica javlja ponekad odraz unutarnjih kivnih i zloćudnih monologa i dijaloga.
Bilo bi vreme da već naučimo da i u sebi ćutimo. Sve nas poziva na to. Priroda sama nam pomaže u tome.
Vreme je, jer inače će nam se desiti da do kraja zlo živimo i, na kraju, ružno umremo. A to je strašno."

Ivo Andrić, Znakovi pored puta








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:51

Sve se izmijeni kad padne tama. Za grijeh nije ostavljeno jedno odredjeno doba, ali je njegovo prirodno vrijeme noc ( kad spavaju pametna mala i tupava velika djeca, i oni sto stignu da svrse zlo za dana). I uvijek kad se ne vidi. Eto, to smo postigli: potisnuli smo grijeh u nevidjelo, i ucinili ga mocnijim.´´
´´´Pamti , nesreca je sto kod nas niko ne misli da je na prvom mjestu, i svako svakome je moguci suparnik; Ljudi preziruone koji ne uspijz, a mrze one koji se uspnu iznad njih; navkni se na prezir ako zelis mir, ili na mrznju ako pristanes na borbu. Ali ne ulazi u okrsaj ako nisi siguran da ces oboriti protivnika. Ne upiri prstom na tudje nepostenje ako nisi dovoljno jak da to ne moras dozivati.´´
´´Ljudska je misao nesiguran talas sto ga podize ili siruje cudljivi vjetar straha ili zelje.´´
´´Postalo mi je jasno kako covjek umire, i vidio sam da nije tesko. Ni lako. Nije nista. Samo se sve manje zivi, sve manje se jest, sve manje se misli, i osjeca, i zna, bogato zibotno kolenje presusuje, i ostaje tanki koncic nesigurne savjesti, sve siromasniji, sve beznacajniji. I onda se ne desi nista, ne bude nista, bude nista. I nista, svejedno.´´
´´Pokusao sam. Htio sam da mu nabrojim na koliko nacina ljudi mogu postati jadni. I htio sam da ga upitam kome smeta moj zivot. Meni je drag, kao neugledna izgazena cipela. Moze da propusta vodu, moze da bude smijesna, ali ne zulji, ne zelis da je skines nasred puta, ne znas ni da je nosis. Zasto da me zivot zilji i da ga osjecam kao moru?´´
´´Nije covjek ono sto misli, vec ono sto cini.´´
´´Moze biti rdjavo kad covjek ne osjeca da je vrijeme dugo. U ratu nije dosadno, ni u nesreci, ni u muci. Kad je tesko, nije dosadno.´´
´´Ali ta slabost, i taj strah pred neslucenim teskocama, ta zelja da se legne i umre, da se odustane i primi sudbina, ne smiju sada da me zaustave. Nikakav zamor ni klonulost ne mogu me sprijeciti da izvrsim obavezu. Gonila me moja preostala seljacka upornost i nemilosrdno jasna misao o potrebi da se branim. Moram. Idi naprijed, poslije umri.´´

´´Zivot je siri od svakog propisa. Moral je zamisao, a zivot je ono sto biva. Kako da ga ukopimo u zamisao a da ga ne ostetimo? Vise je stete naneseno zivotu zbog sprjecavanja grijeha, nego zbog grijeha.´´
´´Zena zna, zene uvijek znaju, makar nista ne bilo receno, i prije ce pomisliti da jeste nego da nije.´´
´´Ne osvajamo zemlju, vec gurmen za svoju stopu, ni planinu vec sliku u svome oku, ni more vec njegovu gibljivu cvrstinu i odsjaj njegove povrsine. Nista nije osim varke , zato se cvrsto drzimo za nju.´´
´´Mi nismo nesto u necemu, vec nista u necemu,nejednaki s tim oko sebe,ne isto, nespojivo. Razvitak covjekov trebalo bi da ide ka gubljenju svijesti o sebi. Zamlja nije nenastanjivam kao i mjesec, a mi se varamo da je ovo nas pravi dom, jer nemamo kud. Dobro za nerazumne, ali za neranjive. Mozda ce biti izlaz covjekov da se vrati unazad, da ostane samo snaga.´´
´´Neki ljudi mogu da kazu sve sto hoce, i mozes da primis ili ne primis, ostajes miran, A neki u jednu rijec unesu sebe, i odjednom se sve zazari, niko ne ostane miran. To vise nije razgovor.´´
´´...nije se promjenio on,promjenio sam se ja i onda se sve promjenilo...´´
´´Sve sto je cinio bilo je ludo, sve sto je govorio bilo je nerpihvatljivo, a samo sam njemu mogao da se povjerim, jer je nesrecan ali posten, ne zna sta hoce, ali zna sta radi, ubio bi ali ne bi pravario.´´
´´Kasno je, sjecanja, uzalud se javljate, beskorisne su base nemocne utjehe i podsjecanja na ono sto je moglo da bude. A uvijek izgleda lijepo ono sto se nije ostvarilo. Vi ste varka koju radja nezadovoljstvo , varka koju ne mogu i ne zelim da otjeram, jer me razoruzava i tihom tugom brani od patnje.´´

´´Dervis i smrt´´ Mesa Selimovic








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:51

S neopisivom neznoscu i osecajnoscu odsvirala je drugi stav Betovenove sonate Appassionata, kao da od nota pravi nov i nezan oblik zivota- etericno bice sazdano od muzike. Sedoh kraj nje da bih joj okretao strane. Kada je zavrsila bio sam toliko opcinjen da sam joj rekao da je genijalna. Ona se na to nasmeja. " Divan si Dzone ali si me zamenio sa gospodinom Betovenom."
" Ne, mama nisi u pravu. Njegov genije je kroz tebe dopro do mene, tako da nema razlike."

Svi veliki kopozitori nam svojim akordima i melodijama, pa cak i pauzama izmedju tonova kazuju da je zivot dug, ali ni priblizno koliko nam izprva izgleda. A bice i mnogo teze nego sto smo zamislili, pa zato, dok smo ovde, koliko god mozemo moramo stvoriti lepote i pomoci svima koje volimo da ucine isto. Moramo slusati jedni druge kao sto bismo slusali i njihovu muziku. To je veoma, veoma bitno. A moramo imati i hrabrosti da se borimo protiv svega sto bi dovelo pod sumlju nasu lepotu ili joj naskodilo na bilo koji drugi nacin. Svi istinski veliki kompozitori nas pripremaju da zivimo ispravno dajuci nam podsticaj da zivimo najbolje sto mozemo, cak i ako smo nacinili neoprostive greske- poput Ponoci i mene, ili tvog oca.

Ricard Zimler, Tragom Ponoci








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:51

Stojeci na pragu prostorije koja obicno sluzi kao prijemni salon za ozaloscenu porodicu, Karamalah je puseci cigaretu gledao u daljinu, u vrh Mokatam, ciji su ogranci, utonuli u izmaglicu od vrucine, izgledali kao krajnji horizont koji mu se pruzio pred ocima. Jednog dana, mislio je, otici ce da zivi tamo gore, u neku kolibu, kao pustinjak koji posmatra covecanstvo spokojno i saucesnicki. Ali to je bila samo idaelisticka zamisao jer je znao da ne bi mogao da se udalji od ljudi i njihove grdobe. Razmiljao je bez prestanka o kukavicluku naroda i njegovoj potcinjenosti bezocnosti nepravednih vladara. To pristajanje da se udovolji tiranima, koje se cesto granicilo sa slepom odanoscu, izazivalo je u njemu neprestano cudjenje. Bio je sklon da poveruje da je veci deo ljudi upravo tezio ropstvu. Dugo se pitao zahvaljujuci kakvom se to lukavstvu to ogromno delo mistifikacije organizovano od imucnih moglo tako siriti i napredovati na svim kontinentima. Treba reci da je Karamalah pripadao onoj kategoriji pravih aristokrata koji su odbacili kao stare prnje sve vrednosti i dogme koje su tokom vekova utvrdile te odvratne persone kako bi odrzale svoju dominaciju. Pa tako, cinjenica da su ti smrdljivi psi uspevali da odrze svoju moc na planeti nije niucemu mogla da oslabi njegovu radost zivljenja. Naprotiv, njihove glupe i kriminalne akcije su za njega bile neiscrpni izvor zabave. Do te mere da je ponekad priznava da bi zbog licnog zadovoljstva zalio nestanak te bagre jer se plasio dosade koja bi nastala u ljudskom rodu onda kada bi se svet konacno resio te gamadi.

Alber Kosri, Boja prljavstine








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:52

Svi znaju šta je istina, ali ta istina ne moze da se unovci. Da li mozes da zamislis one gadove koji kontrolisu informacije kako prodaju istine? U najboljem slucaju, svi bi im se rugali. Iz prostog razloga: istina nema buducnost, dok je laz nosilac velikih nada.

Treba da znaš da je čast apstraktan pojam koji je, kao i uvek, izmislila valdajuća klasa kako bi i najsiromašniji siromah medju siromasima mogao da se hvali da ima neko nepostojeće dobro koje nikoga ništa ne košta.

Alber Kosri, Boja prljavštine








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:52

ŽENSKA PRIČA - Lidija Lagrini

Upoznala sam ga kockicom slučaja, u prljavom, zagušljivom metrou, odmah pored skupine jektičavih Cigana koji su nudili nevestu na prodaju. Nekako sam potpuno ženski naletela na njega. Kao uvek, nestrpljiva i nasrtljiva, odmah sam ga probala, u kabinici za fotografisanje (slike su odlično ispale).
Nastavili smo da se viđamo redovno, i uskoro sam počela da osećam kako mi nešto moje odnosi.
Tražio je svašta: prvo bezazlene snošaje po parkovima, potom nimalo bolno fotografisanje u pozi fetusa; onda je već doveo tajanstvenog prijatelja da nas posmatra; pa je zaželeo i meleskinju pored moje beloputosti; pominjao je i svingere i pokazivao tanke lance... Nije umeo da se zadržava na rečima.
Počela sam da gubim šta osećam. A ti osećaji nisu ni bili odviše duboki, osim u skrovitostima mašte. (On je, naravno, sasvim poricao vrednost svakom zamišljanju.)
Spavala sam gotovo nimalo, tanko i bešćutno. Racionalizovanje u stvarnosti počelo je da mi preliva prljavštinu po snovima. Oni, snovi, zadobili su težak zadah bolesti i nelekovite smrti.
Da li da ga ostavim do krajnosti, i lišim se misli koje su mi toliko uzbuđivale od ranije pomalo smrznuto srce, ili da ostanem u tom košmaru od toplog sudara tela i nepremostive hladnoće... Dilema se čvrsto postavila, nerešiva.
Šta sam odlučila?
Još ništa, evo, već dvadeset godina. I bojim se da sam postala jedini zatočenik te dileme, sasvim slivena s njom. Kada se susretnem sa ogledalom, ugledam dvostruki lik: devica u belom sa oštrim bičem u ruci i ***** rastavljenih butina, ali sa žudnim usnama, zauvek otvorenim za poljubac.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:53

Zamislite životnu energiju koja na nama pokušava da odsvira do, re, mi, fa, sol, la, si do
i nazad, a na svakom koraku neki nemuzikalni ego denfuje žice.
Jadne li muzike. Malo se toga može komponovati sa nekoliko tonova.
Mnogima je, stoga život često dosadan i prazan.
Sviraju istu pesmu celoga života sve dok ne ''odsviraju svoje''. Zato bivaju dosadni i drugima. Sve se čuje, makar se trudili da ljude prevare poturajući imlažne note svog imidža i ubeđujući ih: ''To sam ja. Tako ja zvučim!''
''Pa sviraj onda tu melodiju a ne ovu dosadnu i patetičnu.'' - odgovaraju oni koji nisu gluvi.

Nebojša Jovanović - Nečujna muzika postojanja








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:54

"U početku mi niko nije verovao, mislili su da se izmotavam, ali malo pomalo ljudi su počeli da me gledaju sumnjičavo, i zaobilaze u širokom luku. U stvari, ludilo je bila moja poslednja ideja. Išao sam ulicom i lajao, razgovarao sam sam sa sobom, pretvarao sam se u životinju. Tzv. unutrašnji monolog se ospoljio, izašao je na ulicu, prikazivao se. Iako je to besmislica: monolog može biti samo spoljašnji, a nikako unutrašnji, kada je unutrašnjost u pitanju, uvek se radi o dijalogu. Unutra su uvek bar dvojica, onaj koji nagovara i onaj koji odgovara. Ako pak šetam ulicom i govorim naglas, a u blizini nema nikoga da to čuje, pa i da eventualno odgovori, to je onda zbilja monolog, ali spoljašnji monolog. Monodrama. Nema ludila bez javnosti."

Slobodan Tišma "Bernardijeva soba"








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:54

O stvarima do kojih ste najvise drzali jednog lepog dana odlucujete da sve manje i manje govorite … Napusta vas zelja da zadrzite cak i ono malo mesto koje ste sebi sacuvali medju zadovoljstvima … Obuzima vas gadjenje .. ubuduce dovoljno je malo njupati, malo se ogrejati i spavati sto je moguce vise na putu do nistavila. Za ponovno sudelovanje u stvarima trebalo bi pronalaziti nove grimase da se izvode pred drugima .. Ali vise nema snage da menjate svoj repertoar.

Luj-Ferdinan Selin, ”Putovanje nakraj noci”.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:54

Generation X - Daglas Kopland

Zvercica na spidu- neuhranjena civava koja pokazuje svoje sicusne ocnjake i ceka da je neko sutne u glavu.
Kecap prosipanje emocija- zadrzavanje emocija i misljenja unutar sebe, tako da sve od jednom eksplodira, sokira i zbuni poslodavce i prijatelje, od kojih je vecina mislila da je sa tobom sve u redu.
Depresivna dijeta- sarena salata od antidepresiva i pilula za smirenje (blage rekreativne droge).
Odrzavanje klika- potreba jedne generacije da generaciju iza sebe smatra maloumnom, da bi sacuvali sopstveni kolektivni ego.
Trosimo mladost bogateci se, a bogatstvo otkupljujuci mladost.
Trosimo nasledstvo svoje dece.

... I tako predlazem da uradis istu stvar sa svojim roditeljima. Prihvati ih kao deo necega sto te dovelo ovde, i nastavi sa svojim zivotom. Otpisi ih kao poslovni trosak. Tvoji roditelji bar pricaju o "velikim stvarima". Ako JA pokusam da pricam sa svojim roditeljima o stvarima poput nuklearnih pitanja, koja mi nesto znace, to je kao da pricam slovacki. Slusaju me puni obzira odredjeno vreme, a kada ostanem bez daha, pitaju me zasto zivim u tom mestu i kakav mi je ljubavni zivot. Pruzis roditeljima i najmanju kolicinu poverenja i oni to iskoriste kao zeleznu polugu da te rascerece i pretumbaju ti zivot bez ikakve perspektive. Ponekad samo pozelim da ih zviznem. Hocu da im kazem da im zavidim na tome kako su vaspitani, i da su tako cisti, i taako bez osecaja NEDOSTATKA BUDUCNOSTI.
I hocu da ih zadavim jer su nam radosno urucili svet toliko nalik na usrane gace.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:55

Zašto, niti smijeh niti živa riječca ne polijeću s jezika prijatelju koji je iznenada ušao i smeo se, a inače voli i smijeh i živu riječcu, i razgovore o krasnom spolu, i druge vesele teme? Zašto, napokon, taj prijatelj, po svoj prilici nedavni znanac, koji prvi put dolazi u posjet — jer drugoga posjeta u takvu slučaju neće više biti, i prijatelj neće po drugi put dolaziti — zašto se i sam prijatelj tako buni, tako koči, unatoč svoj svojoj oštroumnosti (ako je samo ima), gledajući preobraženo lice domaćina koji se već i sam sasvim zbunio i posve smeo nakon silnoga ali uzaludnoga nastojanja da ugladi i iskiti razgovor, da i on pokaže kako poznaje otmjeni ton, da i on zapodjene ražgpvor o krasnom spolu te se makar takvom pokornošću svidi jadnom čovjeku, koji nije dospio na pravo mjesto, nego zabasao njemu u goste? Zašto se naposljetku gost maši šešira i odlazi naglo, iznenada se sjetivši vrlo potrebna posla, kojega nije nikada ni bilo, pa nekako oslobađa svoju ruku iz vatrenoga stiska domaćinova, koji svakojako nastoji da pokaže svoje kajanje i da popravi što je izgubljeno? Zašto prijatelj koji odlazi hohoće čim iziđe na vrata, odmah se zariče sam sebi da nikada neće dolaziti k tomu čudaku, premda je taj čudak zapravo i divan čovjek, a u isti mah ne može nikako da uskrati svojoj uobrazilji mali hir; da usporedi, makar i izdaleka, fizionomiju svojega malopređašnjega subesjednika, za sve vrijeme sastanka, s likom onoga nesretnoga mačeta koje su djeca vjerolomno zarobila, izgnječila, zaplašila, svakojako mu nažao učinila i sasvim ga zbunila, te se mače naposljetku zavuklo pod stolicu, u mrak i tamo po cio sat dokono mora da se ježi, da frče i obadvjema šapama mije svoju uvrijeđenu njuškicu i dugo još nakon toga da neprijateljski gleda prirodu i život i čak poklon s gospodarova stola, što mu ga je spremila milosrdna ključarica. — Poslušajte — uteče mi u riječ Nastenjka, koja me je za sve vrijeme slušala u čudu, te razrogačila oči i otvorila ustašca — poslušajte: nikako ne znam zašto se sve to dogodilo i radi čega baš meni postavljate takva smiješna pitanja; ali zacijelo znam to da su se sve te zgode zbile svakako vama, od riječi do riječi. — Bez sumnje — odgovorim najozbiljnijega lica. — Dakle, ako je bez sumnje, onda nastavite — odgovori Nastenjka — jer bi neobično voljela znati kako će se to završiti. — Htjeli biste znati, Nastenjko, šta je u svojem zakutku radio naš junak, ili, da bolje reknem, ja, jer ja sam junak svega, ja glavom, moja skromna osoba; vi biste da znate zašto sam se od nenadanoga prijateljeva posjeta tako zaplašio i zbunio za cio dan? Vi biste da znate zašto sam se tako usplahirio, tako se zarumenio kad su se otvorila vrata moje sobe, zašto nisam znao da dočekam gosta te sam tako sramotno propao pod teretom svoje gostoljubivosti? — Ta da, da! — odgovori Nastenjka — tako je. Poslušajte: krasno pripovijedate, ali zar se ne može pripovijedati da ne bude tako krasno? Jer govorite kao da čitate iz knjige. — Nastenjko! — odgovorim ozbiljnim, strogim glasom, jedva se susprežući od smijeha — mila Nastenjka, znam da krasno pripovijedam, ali oprostite, drugačije ne umijem da pripovijedam. Sada, mila Nastenjka, kad smo se opet sastali nakon tako duga rastanka, jer

sam vas, Nastenjko, znao već odavno, jer sam već odavno tražio nekoga, a to je znak da sam tražio baš vas i da nam je bilo suđeno sresti se sada — sada sam našao tisuće odušaka i moram da izlijem rijeku riječi, jer ću se inače zagušiti. Molim vas, dakle, Nastenjko, ne prekidajte me, nego me slušajte pokorno i poslušno; inače ću zašutjeti. — Nipošto! Nikako! Govorite! Neću sada reći ni riječi! — Nastavljam; ima, prijateljice moja Nastenjko, u životu mojem jedno određeno vrijeme, koje izvanredno volim. To je baš vrijeme kad se završavaju gotovo svi poslovi, službe i obaveze, i svi se žure kući da objeduju, da prilegnu i odahnu, pa odmah putem pronalaze i druge zabavne teme, koje se tiču večeri, noći i svega preostaloga slobodnoga vremena. U to vrijeme i naš junak — jer dopustite mi Nastenjko da pripovijedam u trećem licu, zbog toga što se strašno stidim pripovijedati sve to u prvom licu — u to, dakle, vrijeme i naš junak, koji također nije besposlen, korača za drugima.

Bele noći -Fjodor M.Dostojevski








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:55

" Danas, kao i u svim teškim danima zatočenja, meni je žao svih ljudi koji žive one dane, onih koji čine zlo jednako kao i onih koji ga snose, žao mi je i sebe i snage koja čili, ali najviše i najteže mi je žao majke.
Žao mi je majke moje i njenih zaludnih bolova, muka i nadanja.
Misle li ljudi kakva je noć majci koja zna da joj je jedini sin dopao gvožđa i tuđinove nemilosne ruke?
Bog će oprostiti svima, i ja tako praštam, ali zašto ste ucviljeli staricu? Već sam bol majke zazvaće na svijet strahovitu pokoru i stradanje. Bog ne može da ne vidi te suze i to drhtanje.
Tebe boli moja tuga i daljina, a mene Tvoja neizvjesnost, dok sjediš kraj male svjetiljke; veže nas krv i bol i svaki me udarac boli dvostruko, jer pada i po tvom srcu.
U sobi gdje sam se - u koban čas! - rodio, Ti bdiješ, moliš i u pokornosti srca svoja pitaš: 'Isuse, zar su nam za suze dana djeca naša ?'
Ti nemaš šta iznijeti do sirotinjsko srce i stare ruke s tragovima rada i bezglasne suze, ali Ti plači i moli, majko, jer ko da me izbavi, ako ne teška suza Tvoja na Božjem dlanu?
A ja te pozdravljam u muklim noćima uzdahom, a jutrom po suncu što zlati moje teške rešetke i u isti čas sja tebi na bijeloj kaldrmi naše avlije! "

Ex Ponto, Ivo Andrić








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:55

eto, Zavist je kao korov, dovoljno je da je pustiš da se rasprostre na jednoj tački, odmah će naseliti celo srce. Ne uvija se oko njega kao bršljan, već ga buši oštrim vrhovima. Ona je ta koja upravlja našim rečima i našim delima. Sve ono što stoji između neke sitne kletve, naizgled nevine, i nasilja njen je plod.
Zavist ima moć razarajućeg otrova i sposobnost prilagođavanja jednako ubistvenog virusa. Uništava sve oko nas ali i nas same, stvarajući nesreću. I nije dovoljna vera, nisu dovoljne dobre namere. Da bi smo je držali dalje od sebe valja biti stalno na oprezu. Ispitivati sebe, svoje misli, pokrete srca, čak i one koji su naizgled najneviniji…”

Suzana Tamaro ~ Više vatre, više vetra








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:56

Nije ovo nikakav početak, ali počeću. Zvala se. Bila je kći nekog oficira, poštara ili železničara, neke uniforme u svakom slučaju. Sećam se da je nedeljom prolazila šetalištem držeći svojom tankom belom rukom neku ruku koja je baš znala šta hoće, i koja je bila obučena u rukav nekakve uniforme. Mislim da se doselila pre rođenja. Rodila se tek kasnije. Dugo nisam znao ništa o njoj. Slučajno sam je video petnaest godina nakon rođenja, a dvadeset nakon što se doselila. Ponedeljkom je -nikada to neću zaboraviti- oblačila belu haljinicu prepunu nekakvih šljokica, nekakvih čipkica, nekakvih volančića i ostalih deminutiva. Imala je petnaest godina a ja sam kao i obično, imao trideset. Stanovala je u sivoj zgradi na čijoj fasadi beše natpis, nekakva nečitka firma, nešto kao M. Petrović & sinovi. Samo mi je to ostalo u sećanju. I to da je svirala klavir, sudeći po tome nije bila kći železničara već oficira. Oficiri vole vojnu muziku. Možda je bila kći nekog oficira koji je mnogo putovao železnicom. Tako, neka bude tako. Imala je prekrasne oči. Pričali su mi da su prekrasne. Ja nikada nisam smogao hrabrosti da je pogledam u oči. Imao sam dvojicu ili trojicu prijatelja, veoma smelih momaka, oni su mi pričali sve: i to da nedeljom oblači belu haljinu, da ima mladež na bradi, da ima plave oči. Ne bih sada, da im nisam verovao, smeo sa sigurnošću tvrditi da je uopšte imala oči. A opet, njene su mi oči mnogo značile. Naši susreti? Nisam siguran u pogledu naših susreta. Treba biti ja, pa sve to nazvati susretima, a to je prilično teško. Viđao sam je retko: uvek nedeljom, samo u snu, uvijek s leđa. Sanjao sam, ne znam zašto, najčešće sredom, da je nedelja i da ona dolazi s kraja neke druge ulice koju ću kasnije vrlo često pominjati u svojim pričama. Ja bih, u snu naravno, stajao ispred poslastičarnice, čekao je posmatrajuci kroz trepavice njenu siluetu, a kada bi mi se približila, ja sam kukavički obarao pogled. Pa ipak, ti su mi susreti mnogo značili. U to vreme, ako je to neke uteha, snovi su bili malo stvarniji.

Svetislav Basara – Peking by night








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:56

Kada se nadjemo pred osobom koju smo, kako nam se cini, prepoznali, mislimo da je on ili ona to cudesno iznenadjenje koje smo ocekivali.
- A nije?
- Tacno. Ponekad uvidimo da smo napravili pogresnu identifikaciju. Ali ako se to ne dogodi, posle nekog vremena pocinjemo da mislimo kako osoba koju smo prepoznali nije sama po sebi cudesno iznenadjenje, nego je posrednik.
- Sta hoces da kazes?
- Da ima moc da nam otvori skrivena vrata, da oslobodi put duz hodnika i kroz sobe i baste, do kojih nikada ne bismo stigli sami, iako smo ih zamisljali.
- A nije tako?
- Ponekad jeste. Na pocetku, barem. Ulazimo, zaista, u ocaravajuce sobe i baste.
- A zatim?
- Dogadja se, skoro uvek, da jedno od njih ili oboje pocnu da stavljaju namestaj u sobe, i cajne stocice, i stolice u baste, i veoma brzo njihova energija biva potrosena na ove aktivnosti prisvajanja i organizovanja prostora. Umesto da nastave dalje prema drugim sobama i bastama, zaustavljaju se u prvima koje su otkrili i opremaju ih.
- I onda?
- Onda pocnu da se ponavljaju postupci, pa i prizori, sve dok jedno od njih ili oboje ne izgube entuzijazam i zadovoljstvo i paznju. Zaboravljaju zadovoljstvo koje su imali kada su stigli do one prve sobe ili prve baste. Zaboravljaju kako je bilo cudesno kad su ih nasli.
- I sta se dogadja?
- Ostaju tu, kao da se nalaze na jedinom mestu na svetu gde bi mogli biti. Cak i da je udobno i lepo, ali samo to. I posle nekog vremena, jedno od dvoje pocinje da se oseca zatvorenim i pocinje da trazi vrata da izadje. Na pocetku ih samo otvori. Zatim izadje malo napolje. A onda, iznenada, nestaje. Onaj drugi ili ona druga, ostaje tu sa svojim namestajem i ne shvata bas najbolje sta se zaista dogodilo.
- Kakva tuga.
- Da.
- Ali nije neizbezno, zar ne?
- Ne. Zavisi od prepoznavanja. Da li je bilo autenticno ili ne.



Pravi zivot, Andrea de Karlo








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:57

Ulazimo u razdoblje zbunjenosti, u jedan cudan cas kad ljudi pronalaze svetlo sred ocajanja i vrtoglavicu na vrhu svojih nadanja. To je i religijski trenutak takodje i evo gde se krije opasnost. Ljudi ce hteti da slusaju glas Autoriteta i mnogi ce se cudni konstrukti o tome sta je Autoritet javiti i svim umovima. Porodica ce se ponovo ukazati kao Temelj, vrlo postovan, vrlo hvaljen, ali oni medju nama busni od drugih mogucnosti, naprosto ce i dalje otaljavati svoje radnje, pa makar to bile i radnje ljubavi. Javnost koja cezne za Redom pozvace mnoga tvrdokorna i neumoljiva lica da ga nametnu. Tuga zooloskog vrta srucice se na covekovo drustvo.

Ti i ja koji ceznemo za prisnoscu bez krivice, mi necemo imati volje da Izustimo cak ni one prve reci znatizeljnog ushicenja zbog straha od odmazde. Svako ocajanje obitavace skriveno u shali. Ali ja se kunem da cu ostati negde unutar domasaja tvog parfema...


"Knjiga ceznje", Leonard Cohen








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:57

Bespomoćan sam. Zrak kao da se sastoji od kristalnih zlatnih zrna i da svako zrno pod zracima mlakog sunca posebno svjetluca nadzemaljskim blistavilom, pa ipak tako pitomo, bešumno iskri u blagom svjetlucanju da mi se oči, klonulo, samo do pola smiju, da se otvore, kao što čovjek dopola sklapa oči pred nepodnošljivim. Bezvjetrica. Već danima mirno stoje listovi kestena i jabuke i vječno lelujavog bagrema.

Bela Hamvaš - "Šesnaesto pismo"








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:57

Sve što mi kao ljudi radimo na zemlji, samo su štitovi koji nas brane od udara neobjašnjivih i nepredvidivih sila koje vladaju svijetom. Čovjek se u životu mnogo puta suočava sa novim situacijama koje su mu sasvim nepoznate, pa nema odgovarajućeg znanja na koje bi se oslonio pri odlučivanju; šta da učini.
Tada vrijedi pravilo: odluke moraš donositi po srcu.
Pitaj svoje srce i ono će ti reći šta da radiš. Štitovi sa srcem su najbolji od svih štitova.
Svi imamo štitove koji nam omogućavaju da se s njima probijamo kroz život.
Sa njima plaćamo svoj opstanak na ovoj zemlji. Najžalosnije je za čovjeka da svoj život plaća sa bijednim štitovima. Sa štitovima koji nemaju srce.
Da bi čovjek preživio teške trenutke mora se tu i tamo okružiti s predmetima koji ga umiruju, koji imaju Srce. Ali ne smije postati opsjednuti sakupljač, jer bi ga to učinilo teškim, spriječilo bi ga da se kreće fluidno.
Kada bi neki trenutak od njega zahtijevao brzinu, s prevelikim teretom bio bi spor. Postavlja se još jedno pitanje, šta ako ga nikakvi predmeti sa srcem ne zanimaju, šta onda da radi.
U tom slučaju dovoljno je da je staza kojom putuje kroz život, Staza srca. Ona će mu dati svu zaštitu i radost koja mu je potrebna.

Karlos Kastaneda - Životni štitovi








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:58

Topli kamen", Gemal Karim

Prema jednoj legendi, kada je izgorela čuvena Aleksandrijska biblioteka u Egiptu, sačuvana je jedna knjiga. Pošto nije bila posebno vredna knjiga prodata je nekom siromašnom čoveku za nekoliko novčića. Knjiga nije bila ni posebno zanimljiva, ali je izmedju njenih stranica bilo umetnuto nešto veoma zanimljivo. Bio je to veoma tanak papirus na kojem je bila zapisana tajna "toplog kamena".

Topli kamen je mali oblutak koji je mogao pretvoriti bilo koji metal u čisto zlato. Na papirusu je pisalo da je topli kamen negde medju hiljadama drugih sličnih kamenčića koji su skoro istog oblika. Tajna je bila u sledećem: topli kamen širi toplotu, dok su svi ostali hladni.

Odlučivši da krene u potregu za toplim kamenom, čovek je prodao svoju skromnu imovinu, kupio osnovne namirnice, preselio se na obalu mora i krenuo da pretražuje oblutke.

Znao je da bi se moglo desiti da – dok bude tražio svoj magični kamen – uzme jedan isti oblutak mnogo puta. Zato je sve one koji su bili hladni bacao u more. Celi dan je proveo tražeći ali nije našao topli kamen. Ipak nije odustajao. Uzmi kamen. Hladan – baci ga u more. Uzmi sledeći. Baci ga u more.

Tako su se dani nizali u nedelje, nedelje u mesece. Jednog dana je, medjutim, uzeo kamen koji je bio topao. Bacio ga je u more pre nego što je shvatio šta je uradio. Razvio je tako snažnu naviku bacanja kamenja u more da nije ni primetio onaj koji je mesecima tražio.

Jeste li bacili svoj "topli kamen", pre nego što ste shvatili šta ste uradili?








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:58

"Bili smo u Francuskoj. Uz neki auto-put. Neke raskrsnice u mom životu.Šta sam tamo radila? Zašto sam ležala u šatoru u Francuskoj sa čovekom koga jedva poznajem? Zašto nisam kod kuće u krevetu sa svojim mužem? Šta on sada radi? Da li mu nedostajem? Da li me je zaboravio? Da li je našao neku drugu? Neku običnu devojku koja ne mora da pobegne u avanture da bi sebi dokazala izdržljivost.Neku običnu devojku koja je zadovoljna ako sprema doručak i odgaja decu. Neku običnu devojku koja je za auto, bazen i kanalizaciju. Neku običnu američku devojku iz revije "Sedamnaest". Iznenada sam strasno poželela da budem ta obična devojka. Da budem ta dobra mala domaćica, ta veličana američka majka, ta maskota iz Mademoiselle, matrona iz Mek Kola,4Hta ljupka ženica iz Cosmo-a," tetoviran žig dobrog vođenja kućanstva, sa mozgom u kome su programirani reklamni stihovi. To je rešenje! Zadovoljavati se kompromisom i večerama uz TV i "Može li ovaj brak da se spase?" Tada sam u mašti videla sebe srećnom domaćicom. Slika kao da je došla ravno iz malog mozga čoveka koji radi na reklamama. Ja sa keceljom, u prugastoj haljini-košuljici, očekujem muža i decu dok na svugde prisutnom TV pevaju o vrlinama američkog doma i o američkoj supruzi--robinji sa sićušnim smušenim mozgom. Mislila sam kako sam se prošle noći osećala beskućnikom i bez korena i odjednom je odgovor na sve to postao jasan: budi obična! Budi solidna mala supruga u svojoj solidnoj maloj kući i nikada se nećeš probuditi očajna, uz auto-put u Francuskoj.

Ali, onda se mašta raspala. Rasprsnula se kao mehurić sapunice, što je i bila. Mislila sam nasva ona jutra u Njujorku kad sam se budila sa mužem i osećala se isto tako usamljenom. Sva ona usamljena jutra kada smo buljili jedno u drugo preko soka od pomorandže i šoljica kafe. Sva ona samotna jutra merena kašičicama kafe, računima iz perionice, utrošenim rolnama toalet-papira, razbijenim tanjirima, povučenim čekovima, praznim bocama viskija.

I brak može da bude usamljenost. Brak može da bude pustoš. Sve te srećne domaćice, spremajući doručak mužu i deci, sanjaju da pobegnu sa svojim ljubavnicima i spavaju u šatorima u Francuskoj, Njihove glave su pune snova. Spremile su doručak, ručak, krevete i otišle u kupovinu, da kupe najnoviji nastavak biografije Žakline Onazis u časopisu Mek Kol. Neprestano sanjaju o bekstvu. Neprestano kipte od od gorčine. Njihovi životi su ogrezli u snovima. Zar nema izlaza? Zar je usamljenost univerzalna? Zar je nemir životna činjenica? Zar je bolje to prihvatiti nego neprestano tražiti pogrešna rešenja? Brak nije lek za usamljenost. Deca odrastu i odu. Ljubavnici nisu lek za sve. Seks nije konačno rešenje. Ako ste život pretvorili u dugu bolest, onda je smrt jedini lek. Iznenada je sve postalo tako jasno. Ja sam ležala u šatoru u vreći za spavanje za dvoje, pored toga stranca koji hrče, i razmišljala, razmišljala i razmišljala. Šta dalje? Kako usmeravam život? Kuda idem odavde?"

"Strah od letenja" ~ Erika Jong








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:58

U vrtu jedne ludnice sretoh mladića bledog lika, lepog i čudjenjem obuzetog.
Sedoh kraj njega na klupu, te ga upitah: "Zašto si ovde?"

On me pogleda zapanjeno, pa reče: "Pitanje ti je neumesno, ali ću ti ipak odgovoriti. Moj otac je od mene hteo da načini svoju sliku i priliku, a to je hteo i moj stric. Moja majka htela je da budem baš kao njen uvaženi otac. Moja je sestra isticala svoga muža moreplovca kao savršen primer na koji bi trebalo da se ugledam. Moj brat je mislio da treba da budem kao i on, dobar atleta. Tako su i moji učitelji: doktor filozofije, profesor muzike i logičar, odreda čvrsto rešili i svaki je od njih hteo da budem odraz njegovog lika u ogledalu. E, zato sam došao ovde. Ovde mi sve deluje zdravije. Barem mogu da budem to što jesam."

Utom se iznenada okrenu ka meni i reče: "Nego, reci ti meni, da li su i tebe ovamo takodje oterali obrazovanje i dobar set?"

A ja odgovorih: "Ne, došao sam u posetu."

On reče: "Aha… ti si, dakle, jedan od onih što žive u ludnici s one strane zida."

Klod Feran, "Bezumnici"








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:59

Čarobnjak -Dzon Fauls

"Takodje bih voleo da imas na umu da dogadjaji u mojoj prici mogu da se odigraju samo u svetu u kojem muskarac sebe smatra superiornijim od zene. Koji Amerikanci zovu 'muski svet'. Sto ce reci svet u kojem vladaju brutalna sila, arogancija bez humora, iluzorni prestiz i iskonska glupost." Gledao je u ekran. "Muskarci vole rat jer im omogucuje da izgledaju ozbiljni. Jer zamisljaju da im se u ratu zene ne smeju. Jer u ratu mogu da svedu zenu na status predmeta. U tome je velika razlika izmedju polova. Muskarci vide predmete, zene vide odnose medju predmetima. Da li su predmeti potrebni jedni drugima, vole jedni druge, odgovaraju jedni drugima. To je posebna dimenzija osecanja koju mi muskarci nemamo, ona dimenzija zbog koje je rat odvratan svim istinskim zenama - i apsurdan. Reci cu ti sta je rat. Rat je psihoza koja nastaje iz nesposobnosti da se vide odnosi. Odnos s nasom ljudskom sabracom. Nas odnos s ekonomskom i istorijskom situacijom. I iznad svega, odnos prema nistavilu. Smrti."








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Uto 30 Avg - 20:59

Citat :
Postovani drugovi Supovci, Obracam vam se prijateljskom molbom da mene i moju zenu Kosu uhapsite s pocetka novembra i u zatvoru zadrzite do kraja marta ili aprila ako zima bude duga i hladna. Ja sam prevremeno penzionisan zbog bolesti kicme, pluca, srca, vena, bubrega i ociju, pa mi je penzija tek tolika a ako je ima. Mi smo stariji ljudi ne bi pravili nikakve guposti da nas hapsite zbog prevara ili kradja, jer smo oduvek posteno ziveli sto nas je u ovaj polozaj i dovelo. Razmisljali smo sta nosi sest meseci zimskog zatvora ali da bude ljudski i cestito. Ja sam se pitao sa nekim ljudima koji su me odmah posavetovali da na javnom mestu izvredjam nase najvece i najistoriskije ljude koji su nam i omogucili da imamo sve ovo sto nemamo.. Ovo vam pisem zato sto me je uplasio slucaj mog prijatelja Steve Cardaka, penzionisanog odzacara, koji je kupio cetiri pogrebna sanduka za sebe, zenu, oca i majku, jer je cuo da ce sanduci poskupeti 280 posto vec sledeceg meseca. Steva te pare nema pa se boji da bi mogao ostati nesahranjen, sto bi pravilo ozbiljne probleme porodici i drustvu, a on ne bi bio u mogucnosti da pomogne. Postovani Drugovi Supovci, ako sanduci stvrno poskupe 280 posto ja moram odvajati celu penziju do kraja zivota za mene i zenu mi Kosu, pod uslovom da nam ne bude mnogo gore nego sto nam je vec sad. Vi, Drugovi, razmislite pa nas obavestite kad da dodjemo na hapsenje da ne bi slali kola i ljude vec mozemo pesice i znamo gde ste. Za uzvrat ja bih vam cistio furune, peci, kotlarnice i odzake, a Kosa bi kuvala i prala. Ne bi sedeli bambadava vec ko cestiti i posteni ljudi. Velja Popic

Dusan Kovacevic .. Klaustrofobicna komedija








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   

Nazad na vrh Ići dole
 
Omiljeni delovi iz knjige
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Omiljeni delovi iz knjige
» Omiljene knjige
» Vjerske knjige i mi
» Knjige o slikarima
» Omiljeni parfem
Strana 6 od 40Idi na stranu : Prethodni  1 ... 5, 6, 7 ... 23 ... 40  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-