Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Share | 
 

 Omiljeni delovi iz knjige

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3 ... 15 ... 29  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35435

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Omiljeni delovi iz knjige   Sub 27 Avg - 19:20

Smrt mi je zavrtela glavu jer nisam voleo da zivim : time se objasnjava uzas koji mi je ulivala. Time sto sam je poistovetio sa slavom, postala je moje opredeljenje. Hteo sam da umrem; ponekad bi se od uzasa sledilo moje nestrpljenje: ali to nikad nije dugo trajalo; moja zdrava radost ponovo bi se pojavila i ja sam cekao na trenutak da blesne munja koja ce me sagoreti do kostiju. Teznje usadjene duboko u nama su planovi i bekstva nerazlucno povezani i u ludom poduhvatu da pisem kako bih opravdao svoje postojanje lepo vidim da je, i pored hvalisanja i lazi, bilo i neceg stvarnog : dokaz je i to sto pisem, pedeset godina kasnije. Ali ako se vratim prapocecima, vidim teznju da pobegnem napred, da izvrsim samoubistvo kao brzoplet smetenjak; tako je, smrt sam trazio vise nego epopeju, vise nego mucenistvo. Dugo sam strahovao da cu zavrsiti kao sto sam poceo, pa gde bilo i kako bilo, i da ce ta neodredjena smrt biti samo odraz mog maglovitog rodjenja. Moj poziv je sve izmenio : udarci maca iscezavaju, a ostaju spisi, ja otkrih da se Darodavac, u Knjizevnosti, moze preobraziti u svoj Dar, to jest u cist predmet. Zahvaljujuci slucaju, ja sam covek, a zahvaljujuci svojoj pelemenitosti, postacu knjiga; svoju brbljivost i savest svoju moci cu da izlijem u olovna slova, da zamenim huku zivota neizbrisivim zapisima, svoju put stilom, neotporne spirale vremena vecnoscu, moci cu da se pojavim pred Svetim Duhom kao talog jezika, da za ljudski rod postanem opsesija i , najzad, da budem drugi, drugi nego sto jesam, drugi nego ostali, drugi nego bilo sta. Pocecu time sto cu stvoriti sebi telo koje se ne moze istrositi, a onda cu se prepustiti potrosacima. Necu pisati iz prostog zadovoljstva da pisem, vec da to telo slave isklesem u recima. Posmatrano sa visine groba, moje rodjenje mi se ucinilo kao nuzno zlo, kao potpuno privremeno otelotvorenje koje ce pripremiti moj preobrazaj: da bih se ponovo rodio treba da pisem, a za pisanje treba imati mozak, oci, ruke; kad posao zavrse, ti organi ce sami od sebe nestati : oko 1955, jedna larva ce se raspuci, dvadeset i pet leptira in-folio prhnuce iz nje, leprsajuci svima svojim stranicama, da bi sleteli na policu Narodne biblioteke. Ti leptiri nece biti niko drugi do ja. Ja : dvadeset pet knjiga, osamnaest hiljada stranica teksta, tri stotine gravira od kojih je jedna piscev portret. Moje kosti su od koze i kartona, mesto pretvoreno u pergament mirise na tutkalo  i gljive, preko sezdeset kilograma hartije, dobijam cetvrtast oblik, i sasvim mi je lepo. Ponovo se radjam, postajem najzad pravi covek, koji misli, govori, peva, grmi, koji se potvrdjuje nepobitnom inercijom materije.


Zan-Pol Sartr ''Reci''.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35435

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sub 27 Avg - 19:20

'Kad neko čita spis čiji smisao želi da dokuči, tada neće s prezirom gledati na znake i slova, rekavši da su varka, slučajnost i bezvredna ljuska, već će ih čitati, proučavati i voleti slovo po slovo.
A ja, koji sam želeo da čitam knjigu sveta i knjigu sopstvenog bića, prezreo sam za ljubav unapred naslućivanog smisla znake i slova, nazivajući pojavni svet varkom, a svoje oči i svoj jezik slučajnim i bezvrednim pojavama. Ali, to je prošlo, ja sam se probudio, istinski probudio i tek danas rodio…''
 

Herman Hese - Sidarta








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35435

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sub 27 Avg - 19:23

Ima jedan stari dobri vic o Lali, koji pise pismo zeni iz vojske i porucuje joj da mu posalje njegove carape: 
"Draga zeno – pise Lala – javljam ti da mi posaljes tvoje carape. Ne pisem ti moje, nego tvoje, jerbo kad ti tu rec tvoje budes citala naglas, ondak ces pomisliti na mene, i poslati moje, a ne tvoje carape. Tvoj ili moj Jova." 

Umalo da nisam ovih dana napisao slicno pismo i poslao ga vojvodjanskoj kulturi u celini. Ali zasto da se ja mrzim sa ljudima? Zasto da sad, prvi dan posle godisnjeg odmora, lupam glavu koje su moje, a koje njihove carape? 
Odlucio sam zato da sastavim antologiju moje poezije. Napisao ja. Sastavio ja. Prokomentarisao ja. Pa ljudi, zar to nije pravednije nego da mi pisemo, mi objavljujemo, a neko drugi uvek samo dodje, nazove se nekako i sastavi to nekako? 
Pare dobija iz cuga. 
Dobicu ih i ja. Ovde svi dobijaju, samo ako budu shvaceni kao neshvaceni. Odmah dobijaju. 

Napisacu im pismo: 
"Dragi drugovi, molim vas da mi date pare da napravim vasu antologiju. Pisem vam vasu, zato sto mi vi govorite vi, pa kad naglas procitate necete pomisliti na sebe, nego na mene, i tako cu konacno napraviti i ja moju antologiju. Moj ili vas Miroslav." 

Zatim cu stampati knjigu. 
Cekacu tri meseca i onda cu sam o sebi napisati kritiku. Naziv kritike glasice: "Neobjektivna antologija moje poezije". 
"Ovom prilikom – naglasicu – hteo bih da zamerim Miroslavu Anticu sto nije uvrstio u svoju ili moju antologiju, moju ili svoju tu i tu pesmu..." 
Vodicu polemiku sa sobom samim. 
Priznacu sebi samom neke stvari, ali cu i pokusati sebe i dokazivati da uz malo napora mogu da budem bolji. 
U odgovoru samom sebi, napascu sebe, ali cu sebi i priznati neke stvari od genijalnosti. 

Eto, tako se postaje vazan u novosadskoj kulturi. 
Ko ne veruje, neka proba. Dovoljno je nametnuti se drustvu samim sobom, sobom po sebi ne kao covekom po coveku, nego genijem po geniju, i odmah se dobija casopis, list, rubrika na radiju, zaposlenje, clanstvo u udruzenju, mesto na izlozbi... 


"Antologija moje poezije", Mika Antic








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35435

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sub 27 Avg - 19:23

...sve što ti život uskrati pretvori u prednost, suočavaj se bez straha, puštaj se, neka te nosi struja, ma ništa nije vredno očaja, bože, kako žalim samoubice, koliko mladosti i lepote je nestalo samo zato što se u času slabosti poveruje u žar neponovljivosti, upamti, nema kraja, uvek postoji neki prozor, makar mali otvor kroz koji se može namignuti sebi od pre, i nije važno kojim redom ti se u životu dešava sve to što ti je namenjeno, momče, slušaj mene, za*ebi hronologiju, sve što ne dobiješ na početku čeka te na kraju, sve što zgrabiš preko crte moraćeš dvostruko da platiš, sve, baš sve je tako kako je jedino moglo biti, za samo nekoliko decenija sve se obrne, i nema više naših malih večnosti sa početka. Horizonti su potrošivi... 

Dragan Velikić, "Ruski prozor"








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35435

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sub 27 Avg - 19:24

Jedini lobi koji postoji u svim vremenima i na svim prostorima jeste lobi nedarovitih. Sve je to ista priča, svetina je uvek svetina, bez izuzetka, i to se mora prihvatiti. Moraš biti kao svetina da bi te slavili, jer oni slave samo ono u čemu se prepoznaju, i potpuno je prirodno, što se više odmakneš, što si različitiji, to će više želeti da te sruše ili ponište ili ne primete. I tek kad prodju godine, kad nije više živ niko ko je s tobom sedeo u školskoj klupi, ili odrastao u istom dvorištu, kad nema više poredjenja, kad si mrtav, tek tada možeš biti slavljen i voljen zbog onoga zbog čega zaista vrediš. Ne zato što su ljudi tako odlučili, već zato što su tako napravljeni, biološki, da se automatski bore protiv svega što je drugačije, što je druga vrsta. To je pitanje opstanka... 


Dragan Velikić, "Ruski prozor"








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35435

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sub 27 Avg - 19:24

..Bol koji bih tada u snu osetila, stapao se sa stvarnim, neprestanim bolom, bez koga više nisam mogla da živim; zahvaljujuci kome sam znala da još postojim. Budila se ako bi makar malo popustio; osetim da je skliznuo i trzam se, hvatam ga za ivicu i ponovo ga navlacim na sebe kao pokrivac; vrati se, gde ceš, lepi moj bole, šta bih ja bez tebe...“ 

“Klasifikacija bola izgleda ovako: 
Prva vrsta je akutni bol. Njega nazivam "talas- bol" jer preplavljuje u trenutku; od njega se doduse gubi dah, ali ipak prodje relativno brzo, i spasonosni udisaj je tu. Bol-talas ima vremensku odrednicu, tj. duzinu trajanja. Nacin savladavanja: predosetiti trenutak njegovog priblizavanja, i po mogucnosti visinu talasa, da bi se na vreme uzelo dovoljno vazduha sa kojim se istrajava do prelaska talasa preko glave i njegovog povlacenja.(...) 

“Bol kocka" se vrlo doslovno oblikuje u prostoru. On se koreni u secanju. Lezim ja npr.bezazleno, kad, eto vraga, dakle sasvim fizicki, perceptivno, da se pojavljuje bol koji se poveccava. U mom slucaju uvek je u pitanju forma kocke, razlicite velicine. Opipljiv je. bol kocka se lakse podnosi u odnosu na dole navedenu trebu vrstu jer je tezina ravnomerno rasporedjena na povrsini duse.Opasnost se sastoji u tome sto bol-kocka moze da izraste objekat na koji naleze i da ga potpuno poklopi. Naime dusu. Bol kocka je veoma tezak, bez obzira sto moze biti od naizgled zavodljivog materjala; tako recimo kocka koja pocinje da se stvara i raste je od leda: u u ja se obradujem onako, divota, bolje od leda nego od kamena, kao bice mi lakse , ali nije; fazon je isti kao u onom glupom pitanju, testy za ad hoc utvrdjivanjeIQ-a, kojim utucavamo decu u mozak, sta mislish sta je teze kilogram gvozdja ili kilogram perja, dete se zaleti kaze gvozdja, a mi trijumfalno,e nije kilogram je kilogram, pa bio on od gvozdja ili od perja; znaci tezina je ivek ista, kocka ce rasti dok se ne ugoji do zeljene velicine, ma od cega bila.” 

“Bol-noz"(igla ili bilo koje ostro secivo) se fizicki uoblicava u ogromnu, pretecu iglu ili ostricu noza koji se silovito zariva i tako zabodena, pored akutnog i inicijalnog bola, nosi sa sobom niz daljih, neugodnih konsekvenci, kao sto su: infekcije, gnoj ili sepsa.” 

(Marija Jovanović, spletkarenje)... 


Marija Jovanović, spletkarenje sa sopstvenom dušom








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35435

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sub 27 Avg - 19:24

Ako hoćete nešto da uradite - idite do kraja. U suprotnom, ni ne počinjite. To bi moglo da znači da ćete izgubiti devojku, ženu, rodjake, poslove, i moguće je - glavu! Moglo bi da znači da nećete jesti dva ili tri, četiri dana... Moglo bi da znači da ćete se smrzavati na klupi u parku. Možda vam donese i zatvor, porugu i ismejavanje, ili izolaciju... Izolacija je dar, sve ostalo je proba vaše izdržljivosti... vaše želje da to - stvarno radite! A vi ćete uspeti. Uprkos odbijanju i slabim šansama, i biće bolje od bilo čega što možete da zamislite. Ako ćete da pokušavate - zato idite do kraja! Nema sličnog osećanja, bićete sami sa bogovima, a noći će bukteti u plamenu. Jahaćete život sve do savršenog smeha. I to je jedina borba vredna truda! 

Charles Bukovski








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35435

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sub 27 Avg - 19:25

Ruke. Kako samo izgledaju te mase ljudskih ruku sto se miču po gradskim ulicama? Te ljudske ruke kolju, pustaju krv drugim zivotinjama, stvaraju strojeve, bodu iglama, drze usijane pegle, svetiljke, zastave, britve, instrumente, ljudi ih pronose ulicama i ne znaju sta bi s njima? Skidaju suknene sesire, mašu palicama, nose u rukama predmete, cigarete, knjige, jedna ruka drzi drugu ruku u magnetizmu telesnog dodira, tople su ruke ljudske, znoje se, krastave su, ranjene, okupane, nafarbane, njisu se u mrtvim njihajima, prate kretnju ljudskog gibanja kao mesnati uresi u jednolicnim amplitudama, i tako se miču ljudske ruke po ulicama zajedno s ljudima, po tom dugotrajnom i jalovom ljudskom putu, koji tece i koji navire izmedju zidova gradskih kao voda. A ljudi vuku sobom svoje ruke, svoje dugove, svoje gnjile zube i brige, i zene, i decu, i umorne noge, i nezdravo, zalosno telo, i tako se miču u bokovima i u zglobovima, otvaraju usta, govore, viču, a gdegde javlja se na usnama ljudski smeh. 


"Povratak Filipa Latinovica", Miroslav Krleza








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35435

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sub 27 Avg - 19:26

Nacin starenja. Dve jabuke ostavljene na polici za zimu. Jedna se nadme i istruli. Druga se smezura. Ako mozes, izaberi ovu drugu vrstu starosti, cvrstu i zivahnu. 


"Male proze", Misel Turnije








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35435

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sub 27 Avg - 19:26

"Mi se ne poznajemo, mi saznavaoci, sami sebe ne poznajemo: ima to svog dobrog razloga. Nikad mi sebe nismo trazili - pa kako bi se i moglo dogoditi da jednog dana sebe nadjemo? S pravom je receno: "Gde je vase blago, onde ce biti i srce vase." Nase blago je tamo gde su kosnice naseg sananja. Stalno smo na putu ka njima; kao rodjenim krilatim zivotinjama i skupljacima duhovnog meda stalo nam je zapravo samo do toga da - nesto "donesemo kuci" . Inace, sto se tice zivota, takozvanih "dozivljaja" - ko se od nas sa dovoljno ozbiljnosti odnosi prema tome ? Ili ko ima dovoljno vremena za to ?
Pri takvim stvarima, bojim se, nikada nismo bili "na pravom mestu": ni nase srce nije tamo - pa ni nase uho! Naprotiv, kao sto se neki bogom zanesen i u sebe utonuo covek, u cijim usima tek sto je odjeknulo zvono oznacujuci podne sa svojih dvanaest teskih udaraca, najednom budi i pita: "Sta je to zapravo izbilo ?" tako i mi ponekad naknadno trljamo usi i u cudu se, pometeni, pitamo "sta smo to zapravo doziveli ? Jos vise: ko smo mi zapravo ?" i naknadno, kako rekosmo, odbrojavamo svih dvanaest drhtavih udaraca naseg dozivljaja, naseg zivota, naseg bica - i pri tom, avaj, gresimo u brojanju ...
Upravo nuzno ostajemo sami sebi strani, ne razumemo sebe, moramo u sebi videti nekog drugog, za nas za vecita vremena vazi stav: "Svako je sebi najudaljeniji" - za sebe mi nismo nikakvi "saznavaoci" ..."
 
 

Fridrih Nice - "Genealogija morala"








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35435

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sub 27 Avg - 19:27

U pojedincu nema dovoljno života da pokori Umetnost, a svi ostali na svetu su spremni samo da je kritikuju. Takva je slika, nisam ja kriv; pejzaž je bio loš. Umirem a nisam bolestan, umirem jer ne mogu da se izborim sa ovim bezosećajnim životom. Buljim kroz prozor u vedar i užasan dan od koga mi se utroba okreće. Pa zar se niko ne oseća ovako? Da nisam potpuno lud?
 
 

Čarls Bukovski - ''Vinom isflekane beležnice''








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35435

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sub 27 Avg - 19:28

Od dvanaeste godine, cini mi se, to jest otkad sam poceo da budem svestan, poceo sam da ne volim ljude. Ne da ne volim, nego su mi nekako postali teski. Cesto mi je bilo odvec zao, i to u mojim najcistijim trenucima, sto ne mogu sve da iskazem ni najblizim ljudima, to jest mogao bih, ali necu, zbog necega se ustezem; sto sam nepoverljiv, natmuren i povucen. Isto tako sam vec odavno zapazio u sebi crtu, gotovo jos u detinjstvu, da vrlo rado optuzujem, da sam vrlo sklon da optuzujem druge ljude; ali za tom sklonosti veoma cesto je odmah dolazila druga misao, za mene vrlo neprijatna: ''da li nisam ja sam kriv, a ne oni?''. I koliko puta sam sebe sam optuzivao bez razloga! I da ne bih takva pitanja imao da resavam, ja sam, naravno, trazio usamljenost. Uz to, nista nisam nasao u ljudskom drustvu, koliko god sam trazio i trazio; bar  su se svi moji vrsnjaci, svi moji drugovi, svi do jednoga pokazali nizi od mene duhovno; ne secam se nijednoga izuzetka.
Da, sumoran sam, neprekidno se skrivam. Cesto zelim da izadjem iz drustva. Mozda cu i ciniti dobro ljudima, ali cesto ne vidim ni najmanjeg razloga da im cinim dobra. I uopste ljudi nisu tako divni da bi bilo potrebno o njima se toliko brinuti. Zasto oni ne pridju pravo i otvoreno, i zasto da neminovno ja prvi moram ici njima? O tome sam sebi postavljao pitanja. Ja sam blagodarno bice i dokazao sam to vec sa sto gluposti. Odah bih odgovorio otvorenom coveku otvorenoscu, i odmah bih poceo da ga volim. Tako sam i cinio; ali svi su me odmah prevarili, i , ismejavajuci me, od mene su se skrivali. Najotvoreniji od svih je bio Lambert, koji me je samo mnogo tukao u detinjstvu; ali i on je samo otvoren nevaljalac i razbojnik; a i njegova otvorenost bila je samo iz gluposti. To su bile moje misli kad sam stigao u Petrograd. Kada sam onog dana izisao od Dargaceva (kome me je sam Bog zna sta odvelo), prisao sam Vasinu i u nastupu razdraganosti pretrpao ga navalama. A posle? Jos istoga vecera osetio sam da ga mnogo manje volim. Zasto? Samo zbog toga sto sam , time sto sam ga preterano pohvalio, pred njim sebe potcinio. Medjutim, izgleda da bi trebalo da bude obratno: covek koji je toliko spravedljiv i velikodusan da odaje drugome priznanje cak i na svoju stetu, takav covek stoji gotovo vise po svome dostojanstvu nego svi drugi. Lepo, - ja sam to znao, pa ipak sam manje voleo Vasina, cak mnogo manje; narocito uzimam primer koji je citaocu vec poznat.

Dostojevski, ''Momce''.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35435

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sub 27 Avg - 19:28

Da, celoga svoga zivota bio sam zedan moci, moci i usamljenosti. O tome sam mastao jos u onom dobu uzrasta kada bi mi se nesumnjivo svak nasmejao u lice da je cuo sta se snuje u mojoj glavi. Eto zasto sam toliko zavoleo tajnost. Da, mastao sam iz sve snage, i toliko da mi nije ostalo vremena da razgovaram s drugim ljudima; iz toga su ljudi zakljucili da sam nedruzeljubiv, a zbog moje rasejanosti pravili su jos ruznije zakljucke na moj racun, ali moji rumeni obrazi dokazivali su suprotno.
Bio sam vrlo srecan kad sam, legavsi da spavam, pokriven, pocinjao, sam u potpunoj usamljenosti, neuznemiravan vise hodom ljudi oko mene i njihovom larmom da izgradjujem sebi drugi zivot. Tako je nastala ''ideja'' u najuzavrelijoj masti, i tad su svi snovi, dotle glupi, postajali razumni, i iz fantasticnog oblika romana presli u trezven oblik realnosti.
 

Dostojevski, ''Momce''.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35435

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sub 27 Avg - 19:28

Stojimo na ivici provalije.
Zavirujemo u ponor-hvata nas muka i vrtoglavica.
Prvi nam je impuls da ustuknemo pred opasnošću.
Neshvatljivo zašto-ostajemo.
Malo-pomalo naša muka, i vrtoglavica, i užas tonu u oblak nekog osećanja koje nema imena.
Postupno, neprimetno, taj oblak dobija oblike, kao ona para iz boce sto se pretvara u duh u priči iz Hiljadu i jedne noći.
Ali iz našeg oblaka na ivici provalije izraste i postaje opipljiv jedan oblik, mnogo strašniji od svakog duha ili bilo kog demona iz priče, pa ipak je to samo jedna misao, užasna misao koja nam ledi i samu srž u kostima žestinom slasti njene grozote.
To je samo pomisao na ono što bismo osetili pri strmoglavom padu s takve visine.
A taj pad, to srljanje u propast-upravo zbog toga što je spojen sa najgroznijom i najodvratnijom od svih najgroznijih i najodvratnijih slika smrti i stradanja koje su se ikad rodile u našoj mašti-upravo zbog toga sad ga silno priželjkujemo.
I pošto nas naš razum snažno odvraća od ivice provalije, zato se mi utoliko plahovitije primičemo njoj.
Nema u prirodi tako demonski nestrpljive strasti kao što je strast čoveka koji dršćući na ivici provalije sanja o vratolomnom skoku.
Prepustiti se za trenutak nekom pokušaju razmišljanja, znači biti neminovno izgubljen; jer premišljanje nas samo tera na uzdržavanje i zato je to, kažem, baš ono što mi ne možemo.
Ako se ne nađe prijateljska ruka da nas zaustavi, ili ako ne uspemo da se naglim naporom bacimo ničice na zemlju, okrenuvši leđa provaliji, mi ćemo skočiti u nju i poginuti.
 
 
 

Edgar Alan Po - ''Đavo perverznosti''








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35435

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sub 27 Avg - 19:29

Borba je bila zaista kratka. Bio sam sav mahnit od svih mogucih pomamnih uzbudjenja i osecao sam  u jednoj svojoj ruci snagu i mnoc mnostva ljudi. Za nekoliko trenutaka silnom snagom priterao sam ga uza zid i, drzeci ga tako u svojoj vlasti, sa svirepim divljastvom stao sam da zabadam  mac u njegove grudi. U tom trenutku neko spolja pokusa da otvori vrata. Pozurih se da sprecim upad, a zatim se odmah vratih svom protivniku, koji je umirao. Ali koji bi ljudski jezik mogao tacno da izrazi ono iznenadjenje, onaj uzas koji me je obuzeo pri prizoru sto sam ga tada ugledao? Kratki trenutak za koji sam skrenuo pogled na drugu stranu bio je dovoljan da ocvidno izazove stvarnu promenu rasporeda u gornjem, udaljenijem kraju sobe. Veliko ogledalo - tako mi se u prvi mah ucinilo u mojoj zbunjenosti - stajalo je sada tamo gde malopre ni traga od njega nije bilo, i kada sam mu, sav uzasnut, poceo da prilazim, moj rodjeni lik, ali s crtama bledim i krvlju poprskanim, dolazio mi je u susret slabim i teturavim korakom. Tako je, kazem, izgledalo, ali nije bilo tako. To je bio moj protivnik - bio je to Vilson koji je tad stajao preda mnom boreci se sa zivotom. Njegova maska i njegov ogrtac lezali su tam gde ih je bacio, na podu. Nijednog koncica na njegovom odelu, nijedne crtice na njegovom izrazitom i neobicnom licu koji, po svojoj najpunijoj istovetnosti, ne bi bili moji sopstveni!
To je bio Vilson, ali on vise nije govotio sapatom, i ja sam mogao uobraziti da to ja govorim, kad on rece :
''Ti si pobedio i ja se predajem. Ali odsada si i ti mrtav - mrtav za Svet, za Nebo i za Nadu! U meni si ti postojao - i mojom smrcu, gledaj u ovaj lik, koji je tvoj sopstveni lik, ti koji si potpuno ubio sebe samog. ''


Edgar Alan Po, ''Vilijam Vilson''.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35435

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sub 27 Avg - 19:30

Veliki ljudi su za mlade ljude kao suvo groždje u kolaču svetske istorije,oni takodje 
spadaju u njenu pravu supstancu,izvesno,i nije nimalo lako ni prosto,kao što bi se mislilo,
razlikovati stvarne velikane od prividnih velikana.Kod prividno velikih,izgled 
veličine daju istorijski trenutak u njegova tumačenja i prilaženja,ali ima istoričara 
i biografa,a kamoli novinara,kojima to tumačenje i zahtevanje jednog istorijskog 
trenutka hoće da kaže - trenutni upeh pojavljuje se već kao znak veličine.Omiljene 
figure takvih istoričara su kaplar koji od danas do sutra postane diktator,ili kurtizana 
koja za trenutak uspe da upravlja dobrim ili rdjavim raspoloženjem jednog vladara sveta.
A idealno raspoloženi mladići vole,obrnuto,najviše tragično neuspele,mučenike,
one za trenutak suviše rano ili suviše kasno došle.....


Herman Hesse - Igra staklenih perli








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35435

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sub 27 Avg - 19:30

Sam, mogao sam da mislim na nju, ali mi je ona nedostajala, nisam je posedovao. Kada bi bila prisutna, govorio sam joj, ali sam bio isuvise daleko od samoga sebe da bih mogao da mislim. Kada bi spavala, nisam vise morao govoriti, znao sam  da me ona vise ne gleda, vise nisam morao da zivim na povrsini samoga sebe. Sklanjajuci oci, gubeci svest, Albertina je, jednu za drugom, stresala sa sebe razne svoje ljudske osobine, koje su me razocaravale od dana kada sam se upoznao sa njom. Ona je sada zivela samo nesvesnim zivotom bilja, drveca, zivotom razlicitim od moga, cudnijim, a koji mi je, medjutim, vise pripadao. Njeno mi ja nije izmicalo u svakom trenutku, kao kad smo ceretali, kroz pukotine neizrecenih misli i pogleda. Sabrala bi  u sebe sve ono sto bi od nje bilo izvan nje; povlacila bi se, zatvarala, sazimala u svoje telo. Drzeci je u rukama, pred ocima, imao sam utisak da je posedujem celu celcatu, utisak koji nisam imao kad je bila budna. Zivot je njen bio meni potcinjen i zapahivao me svojim lakim dahom. Slusao sam tu saputavu, tajanstvenu emanaciju, blagu kao morski povetarac, carobnu kao mesecina, sto je i bio njen san. Dok je on trajao, mogao sam da sanjarim o njoj a ipak da je gledam, i kad san postane dublji, da je dodirnem, poljubim. Ono sto sam tada osecao bilo je ljubav pred necim tako cistim, tako bestelesnim i pored svoje culnosti, tako tajanstvenim kao da se nalazim pred nezivim tvorevinama kakve su lepote prirode..''
 
 

 Marsel Prust  , ''Zatocenica''.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35435

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sub 27 Avg - 19:31

Nacionalista je, po definiciji, ignorant. Nacionalizam je, dakle, linija manjeg otpora, komocija. Nacionalisti je lako, on zna, ili misli da zna, svoje vrednosti, svoje, sto ce reći nacionalne, sto ce reći vrednosti nacije kojoj pripada, eticke i politicke, a za ostale se ne interesuje, ne interesuju ga, pakao to su drugi (druge nacije, drugo pleme). Njih ne treba ni proveravati. 
Nacionalista u drugima vidi iskljucivo sebe – nacionaliste. Pozicija, rekosmo li, komotna. Strah i zavist. Opredeljenje, angazovanje koje ne iziskuje truda. Ne samo "pakao to su drugi", u okviru nacionalnog kljuca, naravno, nego i: sve sto nije moje (srpsko, hrvatsko, francusko...) to mi je strano. Nacionalizam je ideologija banalnosti. Nacionalizam je, dakle, totalitarna ideologija. 
Nacionalizam je, uz to, ne samo po etimoloskom znacenju, jos poslednja ideologija i demagogija koja se obraca narodu. Pisci to najbolje znaju. Stoga je pod sumnjom nacionalizma svaki pisac koji deklarativno izjavljuje da pise "iz naroda i za narod", koji svoj individualni glas toboze potcinjava visim, nacionalnim interesima. 


"Cas anatomije", Danilo Kis








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35435

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sub 27 Avg - 19:31

Kad posmatram kako se ponasa covek kad je sam - cini mi se da je lud. 

"Moji univerziteti", Maksim Gorki








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35435

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sub 27 Avg - 19:32

Na mahove, usred aktivnog zivota, osetim odjednom kako sve odlazi, kako stvari napustaju svet i covek coveka. Tada se vracam svojoj samoci, pravom zavicaju moje svesti. A moja samoca, to nije tisina i nepomicnost, mrak i besvest; to je vapaj i kliktaj svih ljudskih sudbina i zivotnih zahteva, od postanka sveta do danas, to je vihorno kruzenje bezbrojnih sunaca, prema kojima je ovo sto nas greje samo igracka, to je brujanje miliona vasionskih zvona u kojima su planete klatna. I kroz tu vasionu bez kraja i imena, poboden je, od vrha do dna, kao stozer, mac od svetlosti - moja svest.
 
...
 
Bolovi koji poticu od urodjene osetljivosti, od nesklada izmedju moga unutarnjeg zivota i svega oko mene, od nerazmrsive igre maste i stvarnosti, ti bolovi postaju s godinama redji i imaju sve manje vlasti nada mnom. Ali zato osecanje prolaznosti sve vise prozima celo moje bice, hara u meni kao zaraza. I to nije vise pitanje mojih rodjenih godina, ni opstanka stvorenog sveta oko mene. Ne. Rec je o vremenu uopste, o vremenu kao takvom. Sa strahom, sa osmejkom, sa zadovoljstvom gotovo gledam kako minute proticu. I u daljini nepojmljivi i bezimeni trenutak kad ce kanuti poslednja minuta i kad ce izvor vremena presusiti zauvek. I vidim jasno: u borbi koju svet vodi sa svojim sudjenim vremenom sto prolazi, ja sam, kao prebeg, stao na stranu vremena, dakle na stranu onoga sto umire i nestaje. I sad gledam svet kao neko ogromno telo od kojeg otice njegovo vreme kao krv, i sa svakom minutom koja iskuca, sa svakim krvnim zrncem, to veliko telo stari i slabi, neprimetno ali stalno. A u tom opstem potopu koji predstavljaju nas zivot, nase vreme i ovaj svet, ja plovim na santi koja se zove prolaznost.
 
...
 
U dnevniku mojih pomracenja svako se od njih takmici za prvo mesto po snazi i trajanju.
 
...
 

Ivo Andric, "Znakovi pored puta"








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35435

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sub 27 Avg - 19:32

Postoje tri budisticka nacina da se gleda televizor. U sustini, to je isti nacin, ali u raznim fazama treninga izgleda drugacije. Najpre gledas televiziju sa iskljucenim tonom. Otprilike pola sata dnevno, svoje omiljene emisije. Kada se pojavila misao da na televiziji govore nesto vazno i zanimljivo, ti je postajes svestan u trenutku kada se ta misao pojavi, i samim tim je neutralizujes. Prvo ces popustati i ukljucivati ton, ali ces se postepeno navici. Najvaznije je da nema osecaja krivice kada ne mozes da se obuzdas. Na pocetku je tako svima, cak i sa lamama. Zatim pocinjes da gledas televiziju sa ukljucenim tonom ali iskljucenom slikom. I na kraju pocinjes da gledas iskljucen televizor. To je zapravo glavna tehnika, a ostale dve su pripremne. Gledas sve vesti, ali televizor ne ukljucujes. Veoma je vazno da su ti za to vreme ledja ispravljena, a ruke je najbolje drzati na stomaku - desni dlan odozdo, levi odozgo. To je za muskarce, a za zene obrnuto. I ni na trenutak ne skreci paznju. Ako tako gledas televiziju deset godina, barem jedan sat dnevno, mozes da shvatis prirodu televizije. A isto tako i svega ostalog. 


"Generacija P", Viktor Olegovič Pelevin








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35435

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sub 27 Avg - 19:33

Ovaj nas gradjanski svet, i inace nasledno opterecen turskim navikama nerada i slovenskom potrebom za ekcesom, primio je sada jos i austrijske formalisticke pojmove o drustvu i drustvenim obavezama, po kojima se licni ugled i klasno dostojanstvo coveka zasnivaju na odredjenoj velicini neproduktivnih, besmislenih troskova, cesto na jednom praznom i smesnom luksuzu bez duha i ukusa. 
Tesko je zamisliti varoš sa manje novca i slabijim izvorima zarade a sa vecom zedji za novcem, sa manje volje za radom i vestine da se privredi, a sa više zelja i prohteva. Mesavina istocnjackih obicaja i srednjoevropske civilizacije stvara ovde jedan narocit oblik drustvenog zivota u kome se domaci svet takmici sa dosljacima u stvaranju novih potreba i prilika za trosenje. Nekadasnji obicaji uzdrzljivosti kod siromasnih i stednje kod imucnih klasa sad su potpuno izbledeli. Ukoliko ima jos ljudi sa starim carsijskim navikama skromnosti i strogim nacelima male zarade ali velike stednje, oni stoje po strani od svakog drustvenog zivota kao smesni ostaci davno proslih vremena. 


Ivo Andric, "Gospodjica"








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35435

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sub 27 Avg - 19:34

Sto je lep ovaj svet 

Mislim da je zivot nesto lepo. Rodjen sam i zivim kao covek. Mogao sam da ucim, da se razvijam, da odrtastem. Naucio sam da govorim, da mogu da razgovaram sa drugim ljudima o najobicnijim i o vaznim stvarima. Oni mi mogu pricati o svojim iskustvima i saznaanjima, o starom i novom, o drugim svetovima. Ja im mogu govoriti o mojim dozivljajuma, o mojim teznjama, stremljenjima i ljubavi, o mojim vizijama buducnosti i o mojim ocekivanjima od nje. A nadam se da ce tamo biti daobro i za mene i za moje bliske i za sve ljude na svetu. 
Uzivam u tome sto sam naucio da razumem i druge jezike. Tako su mi se prosirili vidici i sada su ti svetovi moji, ne moram samo da buljim u slikukoju ne razumem ili da razmisljam sta misle ljudi iz drugih krajeva. Razumevanje sa ljudima je nesto nalepse. Za mene je najprijatnije kada me neko razume i zadovoljan sam kada i ja druge razumem. U stvari, zivot sa ljudima, dobri odnosi sa njima, najvece su bogatstvo. 
Mislim da je veoma dobro sto sam postao strucnjak i sto sam radio razne stvari u mojoj struci. Zeleo sam da se realizujem kao covek koji zna nesto i radi nesto potrebno. Mislio sam da sam sposoban za tako nesto i da cemo moja dela i jabiti neophodni drugim ljudima i da cemo moci da im damo nesto lepo i dobro. 
Kroz ucenje i posao ostvario sam poznanstva, prosirio mi se svet i realizovao sam se kao licnost. Dobar rad i postupanje potrebni su svakome i ja sam siguran da cu tako delovati sve dok sam ziv. 
Radujem se raznim lepim stvarima: prirodi, cvecu, zivotinjama, sportu, muzici, igranju, filmovima i knjigama, jelu, prijateljskim susretima. 
Zelim da imam dobre odnose sa ljudima, da se oni prema meni odnose ispravno i nadam se da cu smoci snage da i ja prema njima dobro postupam. 
Ja sam optimist zato sto znam, siguran sam, verujem da sve moze da bude dobro i da ce nadvladati dobri ljudi i pravilne norme zivota i morala. 
Sve stvari razumem sa njihove dobre strane, zelim i ocekujem da sve bude dobro. Ali ne placem nad negativnim i ne potresam se. Iz svakog problema ima izlaza, samo se treba napregnuti i naci resenje. Zelim srecu i znam da me ona ceka. Ocekujem da ce se smanjiti teskoce i da cu lakse ici zivotnim putem. Mislim da sam u stanju da savladam muke, ogranicenja i smetnje i da steknem slobodu koja mi je potrebna da bih bio dobar covek. 
Radujem se zivotu i zato imam nade. 
A zivot je uvek dovoljno bogat da ima desavanja i koja bolei koja uznose, treba samo sagledati dimenzije tih desavanja i njihovo znacenje za nas i bliznje. Ali najvaznije je upravo samo zivljenje. 
U ovom svetu i u covekovom zivotu prevladavaju lepota i dobrota. Sunce je izvor zivota, ima topline za coveka i za druga bica, ima mesta za opstanak i za zagrevanje, ima nade, vere i ljubavi. Posle noci uvek dolazi dan, uspomena na patnje manje je vazna nego podsecanje na lepe dozivljeje, okrenutost dobru i prijatnim ocekivanjema brojnija su nego muke i mucnina pred nezavisnostima. Ovaj svet je prkrasan. Utome je prava mudrost - da vidis zivot kroz lepotu sveta, a ne kroz patnje u svakodnevici. 
Plava boja planete Zemlje koju gledaju astronauti, zelena boja biljaka i njihove beskrajne forme oko nas, razbrojnost cveca i rasa, crvenilo neba pri uranku ili na zalasku sunca, crnili zemlje koja radja, cak zutilo vegetacije usred vrelog leta ili sivilo pustinje - sve to nas ne plasi, vec raduje punocom oblika i snagom prirode. 
Ako smo ceda prirode i tako se osecamo, sveta radost postojanjanjenim beskrajnim potencijama, sve do krajeva vasione, zajedno sa svim efektima svakog postojanja u njoj, od onog do onog kraja vremena. Otvoreno nebo nije simbol stradanja, vec lepotepunog dozivljaja, kada se nasa unutrasnjost spaja sa celinom spoljasnjeg postajuci jedno. 
Ovaj i ovakav svet sve mi je lepsi kako prolaze dani mog zivota. O tome zelim sve vise da govorim, kao da dolazim pameti. Da je to istinska pamet - da vidis zivot u lepoti sveta, a ne u muci patnje. 
U pozitivnosti pristupa zivotu stapaju se dobro i umno, koliko to znamo da iskazemo. Ako preispitamo svet, dogadaje i ljude oko nas, one koje smo sreli u zivotu i ako iz dubine svoje duse sagledamo sebe, svakako treba da se ohrabrimo pred velicinom sveta i da potrazimo dobre reci da ih iskazemo pred svima. Ono sto bi tada zeleli da podelimo sa ljudima jeste saznanje da je ovaj svet prekrasan. 

Kiril Temkov - Etika za mlade








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35435

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sub 27 Avg - 19:34

Kada imas jako osecanje da ces jednog dana sasvim nestati, onda ti postaje sasvim jasno koliko je zivot beskonacno vredan. To je kao kruna i pismo na neko novcicu, novcicu koji se neprekidno okrece. I, koliko je jedna strane veca i jasnija, toliko je veca i jasnija ona druga strana. Zivot i smrt su kao dve strane iste stvari. 

Sudbina - prorok pokusava da protumaci nesto sto je u stvari sasvim nejasno. 

Pod verom u sudbinu podrazumeva se vera da je unapred odredjeno sta ce se dogoditi. 

Covek je srecan samo ako koristi svoje sposobnosti i mogucnosti. 

Srca se trazi u radu, a ne u nadi. 

Shvatanje zivota zavisi od toga koja je iskustva neko odlucio da stekne. 

U nase vreme sve vise se mesaju ljudi iz mnogih razlicitih zemalja i kultura. Zamisli da u istoj stambenij zgradi stanuju hriscani, muslimani i budisti. A tada je vaznije tolerisati veru onog drugog nego se pitati zasto svi ljudi veruju u istog Boga. 

Pod savescu se podrazumeva sposobnost ljudi da reaguju na ono sto je ispravno i pogresno. Ali savest se menja od coveka do coveka. Sta je dobro, a sta zlo zavisi od toga u kakvoj je sredini neko odrastao. 

Najvise dobro je zelja. 

Najvise zlo je bol. 

Preci deo puta nije isto sto i promasiti put. 

Pravda je samo za jednake. 

Sofijin Svet








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35435

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Sub 27 Avg - 19:35

Uloga ostrva u nasim zivotima mozda je najbolje definisana pitanjem na koje cesto nailazimo u medijima: koju biste knjigu ili plocu ili bilo sta poneli na pusto ostrvo? Pretpostavljam da to pitanje podrazumeva da bismo – osim toga sto treba da ponesemo – tamo bili snabdeveni svim ostalim stvarima, odnosno, da bismo na pustom ostrvu imali potpuni komfor. Dakle, imali bismo televizor i ostale uredjaje, i samo bi nam nedostajali filmovi ili muzika koji bi nas boravak cinili stvarno srecnim. Drugim recima, takva pitanja podrazumevaju da smo na tom imaginarnom pustom ostrvu srecni, jer da smo nesrecni, da smo na nekom pustom ostrvu zbog brodoloma, cemu muzika, cemu filmovi, kad ionako ne bismo imali na cemu da ih gledamo i slusamo. U tom slucaju bolje bi nam doslo malo hleba i sira, o vodi i da ne govorim. 
Istina je, medjutim, da su takva "ostrvska pitanja" zanimljiva, jer nas stavljaju u situaciju da testiramo svoj ukus i, mozda, nesto naucimo o sebi. Na primer, vec sama pomisao na pitanje o tome koje bih tri knjige poneo na pusto ostrvo baca me u ocajanje. Odabrati samo tri knjige pre mi zvuci kao neka vrsta kazne, jer sta ako taj boravak potraje i tokom narednih godina budem primoran da ih procitam jos bezbroj puta? Koliko puta mozete da citate jednu istu pricu? I stvarno, citao ih ili ne citao, koje bi tri knjige to bile? Jedna od njih besumnje bi bila Biblija; druga bi bila Muzilov roman Covek bez svojstava, koji bih tada valjda uspeo da procitam do kraja; treca bi bila slikovnica Dobro drvo, beskrajno jednostavna i beskrajno lepa knjiga, jedna od onih koje se doista mogu citati bezbroj puta, s tim sto svaki put deluju kao pouzdani cistaci duse. 
Sa plocama je druga prica, odnosno, cini se da je lakse napraviti izbor, mada ubrzo zaticem sebe kako zagovaram da bi, u slucaju ploca, izbor trebalo povecati bar na pet ploca. Idealno bi bilo deset, kazem, po jedna-dve iz mojih omiljenih muzickih oblasti – malo regea, malo bluza, malo roka iz sezdesetih, malo psihodelije, nesto klasicno i nesto etnicko, nesto avangardno. Na kraju, ili na pocetku, naslo bi se neko izvodjenje kompozicija Erika Satija, a bili bi tu i Prins Far Aj, grupe Graundejsn i Stili Den, Bob Dilan, Van Morison i Bob Marli, i onda bih zastao, jer ne bih mogao da se odlucim koga jos da ponesem. Doduse, i ti izbori su postali relativni, jer ako na tom ostrvu vec postoji struja, televizor i razni plejeri, zasto onda ne bi postojao i kompjuter, a sa njim i pristup internetu? Tada bi pitanje izbora knjiga, muzike i filmova postalo nevazno. Tako je internet unistio jos jedno romanticno razmisljanje, odnosno, ukazao na to da danas pravo pitanje glasi: Na koja tri vebsajta biste voleli da imate neogranicen pristup kada biste se nasli na pustom ostrvu? (Pretrazivacki programi, naravno, ne dolaze u obzir!) 


"Ostrva: senke, snovi i java", David Albahari








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   

Nazad na vrh Ići dole
 
Omiljeni delovi iz knjige
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Omiljeni delovi iz knjige
» Omiljene knjige
» Vjerske knjige i mi
» Knjige o slikarima
» Omiljeni parfem
Strana 1 od 29Idi na stranu : 1, 2, 3 ... 15 ... 29  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-