Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Stanislav Grohovjak

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Stanislav Grohovjak   Sub 27 Avg - 10:47

MOLITVA
Majko božja od Anđela
Majko božja od pauka,
Snežnih jedara smeđa Gospo
Malo zvono s minđušama,
Majko s orlovskim perom
Majko božja kolonijalna
I rudarska i astralna
Što se voziš u pirogi,
Što lepršaš na korveti
Nizozemcu-lutalici,
Ponosita na lafetu
Dugoruka dugovrata
Zlatoprsta obloglava
Lepooka uskonoga
Puna ljudi ko Evropa
Vrelo naših nadahnuća
O fabriko naših nada
O crkvice naših patnji
Na meseca srpu tankom
Majko božja mudra tako
Da ko vrt si milja puna
Makar sitan blesak prospi
Na tamne pesme Grohovjaka








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Stanislav Grohovjak   Sub 27 Avg - 10:48

GORUĆA ŽIRAFA
Da
To je nešto
Čovečjeg straha bedna konstrukcija
Žirafa što se polagano dimi
Da
To je nešto

Nešto s onog zida od znoja i aspirina
Ta njuščica nalik na rasprsli bacač mina
Da
To je nešto

Zašto trunete od brade do kose
Koji vam zub u praznoj lobanji zvokoće
Da
To je nešto

Nešto što čeka i nas
korisno i grozno
Ko noga
Ko srce
Ko trbuh i žarač
Mračna mogila neba ljudskog
Da
To je nešto

Ovu pesmu pišem
Sebi i magarcima
Dvojici s reumom
Jednom zuboboljnom
Oni će je shvatiti

Da
To je nešto

Jer  život
Znači:

Kupovati meso Čerečiti meso
Ubijati meso Obožavati meso
Ploditi meso Proklinjati meso
Izučavati meso Sahranjivati meso

I praviti od mesa I misliti s mesom
I u ime mesa I uprkos mesa
Za budučnost mesa Radi smrti mesa
I posebno posebno u odbranu mesa








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Stanislav Grohovjak   Sub 27 Avg - 10:48

A ONO GORI
Ne traje
Ne hladi se
Neće se održati ni u soli
Otpada
I trune
Otpada
I boli
Da
To je nešto








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Stanislav Grohovjak   Sub 27 Avg - 10:48

GOSPOĐI
Iz limenke tvoje volim
Gorki čaj da pijem, gospo –
Da milujem tvog pacova
Kad mi dopuže do nogu –

Ili pričam sa žaračem
Ili psujem karbid-lampu.
To je ordinarna dama,
Nije ukras tvoga dvora.

Tvoja aljkavost je lepa
S astronomijom pauka
Sa stratištem tvog podruma
Gde slanina mre viseći.

O feudalna moja gospo,
Slavim tvoje domaćinstvo
Ja lenstvenik tvoje kose
Večni vazal tvoga rebra …








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Stanislav Grohovjak   Sub 27 Avg - 10:49

SVLAČENJE PRED SAN
Svenu Čahorovskom
Idemo zajedno
Po toj velikoj unutrašnjosti
Ona u smolastoj
Ja u plavoj haljini
Ona sa jedva
Zelenkastom ćelom

I tu će
Kaže
Biti sledeći ekser
Tu ćeš obesiti
Citru obeju ruku

A je li taj štiglic
Možda u njima?
Pitam

Ona je gluha na obe crne zvezde
A tu će
Kaže
Biti sledeći ekser
Tu ćeš obesiti
Srebrni veo pluća

A je li ta ruža
Možda u njima?
Pitam

Ona je slepa na oba oštra uha
I tu će
Kaže
Biti ekser za glavu
Vešaj je lako
Kljunom u strop poda

A ja
Ne pitam
Stojim tako beo
S krugom kao Krstitelj
Nad žičanim vratom








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Stanislav Grohovjak   Sub 27 Avg - 10:49

U MRAKU

  • Ispričaj pticu …

  • Evo pričam:


Strela je na vrhu bila pozlaćena
Zlatar ju je brusio za perfidna dela …
Nežno se umire kad se ona nosi s neba …


  • Ispričaj ribu …

  • Evo pričam:


Taj čekić je nežan i tako značajan
Možda ga je neko lep stavljao kraj lica
jer glatkoća lica nalik je na ribu …


  • Ispričaj konja

  • Evo pričam:


Najnežnije je sputavati svilom
Milovati nožem po sjajnim sapima …
Čak i kad je mrtva, konj tu nežnost prima …


  • Ispričaj klanicu

  • Evo pričam:


Ima jednooga s kapcima teškim
Lutaju beli sred pustih višnjika
Grive im plaču po rekama lenim …








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Stanislav Grohovjak   Sub 27 Avg - 10:50

STANISLAV GROHOVNJAK
Rođen 1934. Umro 1976. u Varšavi. U poljskoj književnosti se javlja kao istaknuti predstavnik „pokoljenja 1956“, ali kasnije postaje lider grupe pesnika koje su zvali „turpistima“ (lat. turpis, turpe – ružan, ružna, ružno). Bio je urednik više časopisa, polemičar, esejista, scenarista, rečju jedan od najaktivnijih ljudi posleratnog poljskog književnog života. Zbirke pesama su mu: „Viteška balada“, 1956, „Menuet za žarač“, 1958, „Svlačenje pred san“, 1959, „Ogrozdi“, 1963, „Kanon“, 1965, „Nije bilo leta“, 1969, „Lov na tetrebe“, 1973, „Bilijar“, 1975. Sabrane pesme objavljene su mu 1980. godine.
Preveo sa poljskog Petar Vujičić








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Stanislav Grohovjak   Sub 27 Avg - 10:52

Helderlin
U Tibingenu
U Švabiji
Kod stolara Cimera
Imajući trideset šest leta previše
Nastanio se Nerođeni.

Šta će učiniti provincijski stolar
Da Anđeo bude bliže neba?

Skinuće s tavana breskvaste košuljice svojih kćerki.
Ženino bledilo nalik na ubornu gubicu ovce;
Ubiće svesno
Pauka,
I podići omanju kulu.
Anđeo se njiše u prozirnim ljuskama ludila
Danima i noćima – kao crne i bele unutrašnjosti dlanova;
Stolar pije.
Anđeo – opterećem kesama pod očima – priziva
Boga, Jovana sa ostrva Patmos, Eter, Diotimu,
I postavlja pitanje Nebu, ne umejući da hoda;
Stolaru kosa sedi.
Između stolara i Anđela, očito postoji nešto više
Od činjenice posedovanja krila.
Mozak.

To se videlo ujutro
Kad Cimer iziđe s teškom sekirom,
Postavi tešku kuglu i zabi je u panj.
Između stolarove sekire i Anđelova mozga postoji, očito, nešto više
Od same bitke.

Helderlin usta.
Protrlja oči.
I iza zastora mahnitosti
Začudi se pticama golubinjeg jutra.

Delikatnost ljubavi
Koju mi je dala –
Režanj limuna
Sočan do gore

To je kao kad bih išao po oštrici zlatnih brijača
Tko me je mamio tanki glas njenog tela

Ali naglo je glava
Pala sa visine
U crveni otvor
Mojih požudnih usta

To je kao kad bih naglo zabio brutalni klin
U sredinu na balu belog ogledala

Prevod sa poljskog Petar Vujičić
Pesma je preuzeta iz časopisa Gradac,temat „Svetska poezija danas“, priredio: Raša Livada








happy
Nazad na vrh Ići dole
Senka

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 294

Učlanjen : 03.10.2012


PočaljiNaslov: Re: Stanislav Grohovjak   Sre 8 Feb - 18:57

STANISLA V GROHOVJA K
(STANISŁAW GROCHOWIAK)
1934—1976




Mada se u književnosti javio zajedno s predstavnicima
pokolenja 1956, Grohovjak je brzo postao nezvanični
vođ nešto mlađih pesnika, okupljenih tada oko
književnog lista »Savremenost«. Upravo uz tu grupu
primio se pomalo podrugljiv naziv »turpisti«, od latinskog
turpis, turpe — ružan, ružna, ružno. Pitanje je
samo da li naziv »turpizam« može sobom da obuhvati
bilo kakvo umetničko stvaralaštvo, a tim pre poeziju.
Mada je jedva pamtila ratne strahote, Grohovjakova
generacija je ponela u sebi sve posledice ratnih
neuroza, i u svojim delima ih izrazila rečitije od
prave ratne generacije.
Grohovjak se u književnosti javio meteorski, delovao
magično, pobuđivao oduševljenje ili bivao potpuno
negiran. Teško je odrediti šta je u njegovom stvaralaštvu
bilo osnovno: mladićki strah od egzistencije ili
mladalačka opčinjenost smrću, opčinjenost složena,
perverzna, rafinovana. Čitaoca nisu mogli ostavljati
ravnodušnim njegovi »menueti sa žaračem« (naslov
zbirke), menueti sa dečjim mrtvačkim kovčegom (tema
pesme), zadah spaljivanog ljudskog mesa, groblja, pacovi,
portreti umrlih dragana, dijalozi u grobu, isprepletenost
erotike i estetske perverzije. .Grohovjakova
poezija bila je ipak mnogo šira i svestranija, jer je


Grohovjak bio izraziti pesnik "kulture, nadovezivao se
na bogatu tradiciju baroka, manirizma, ekspresionizma,
operisao najbogatijim kulturološkim asocijacijama, suprotnostima,
mnogo gradio na osnovu slikarstva i (muzike,
oživljavao motive svetske i domaće književnosti i
kulture. Već sam raspon njegovih tema i motiva zadivljuje
svojim bogatstvom I maštovitošću.
Izuzetno versifikatorski, stilski i slikovno bogata,
ova poezija pokazuje pravo bogatstvo tek u okvirima
svoga jezika, i zato se dugo neće naći ključ za njeno
valjano prenošenje u izraz drugog jezika. Cesto gradeći
pesmu na tradicionalnim versifikatorskim i strofičkim
kanonima, Grohovjak je od pesme gradio sklop
stilizacije, i ujedno ostvarivao svoj neponovljivi lični
stil. Time je rušio lažne mitove o krizi poezije, ó
avangardnom i tradicionalnom, podvlačeći da je pisac
uvek odgovoran za sebe i ono Što stvara.
Vodeći život pun sukoba i izgaranja, dočekao je
da nekoliko godina bude suočen sa smrću koja ga je
neumoljivo obeležila. Upravo u tim godinama pokazao
je nesvakidašnju hrabrost, stvarajući kao u svojim
najboljim razdobljima. Znao je da njegovo mršavo
telo neće dugo istrajati u nejednakoj borbi, i s filozofskim
mirom je umeo da misli o ljudskoj ograničenosti.
Pesme iz poslednjih zapisa svedoče ó dramatizmu
hrabrog opraštanja od svega što je pesnik voleo.
O dramatizmu odlaska — jer se on stalno trudio da
shvati, da sagleda, da ljudskim umom pronikne u
zagonetku sopstvenog nestajanja. A sad nam govori
već samo svojim delom.
Ostavio je Iza sebe devet pesničkih zbirki, dva
romana, zbirku pripovedaka, dva zbornika dramskih
tekstova, veliku, do danas najbolju antologiju poljske
poezije, koju je radio s prijateljem Janusem Maćejevskim.
Uz to je uređivao časopise, vodio polemike,
pisao eseje, televizijske i filmske scenarije, rečju, bio
jedan od najaktivnijih ljudi posleratnog poljskog knji­
ževnog života.
Nazad na vrh Ići dole
Senka

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 294

Učlanjen : 03.10.2012


PočaljiNaslov: Re: Stanislav Grohovjak   Sre 8 Feb - 18:58

KENTAU R


Imati zadnjicu kao uglačana kugla
Noge što retko
Zaobiđe ih mesar
Težinu kanabeta sa stotinu jastuka
I dušu
Voleti ždranje tako da treba tri lavora
Požudu osećati čak i prema hrastovoj duplji
A k o je skok — onda skok uz zveke t talambasa
I sanjati
Nad cvetom pevati
Metafizicirati
Govoriti o Plautu
Razmišljati šta je stid
Čovečanstvo je stvorilo ideju kentaura
Čudno pronicljivo misleći o sebi
Nazad na vrh Ići dole
Senka

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 294

Učlanjen : 03.10.2012


PočaljiNaslov: Re: Stanislav Grohovjak   Sre 8 Feb - 19:02

FUGA

Na fruli od olova — Dante
A oni nagi, pomalo sedi — uz pesmu.
Žene na golim trbusima i— noseći doboše
— u sporan,
U bas uđoše starci
Beli kao trbuh ribe.
I povorka devojčica, opterećenih kolenima —
Tri hora dečaka, ukrašenih lišajima —
I povorka devojaka u suknjicama od novina,
I tri hora momaka s krilima od gipsa.
Plamen je blago šumeo
K a o blesak filma na zidu,
Ulazili su bez gneva,
Gaseći glasove.
Na fruli od olova — Dante.
Na fruli od olova — Dante,
A za njim duga lepršava kosa.. .
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Stanislav Grohovjak   

Nazad na vrh Ići dole
 
Stanislav Grohovjak
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Stanislav Vinaver
» Stanislav Vinaver
» Poljska
» Stanislav Petrov - čovjek koji je spasio svijet
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-