Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Julian Pšiboš

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26533

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Julian Pšiboš    Sub 27 Avg - 10:45

TEBI O MENI
Zagledan da bih samim trepavicama pomeo sneg sa tvoje staze lovim u ushit tvoj pokret – i gubim;
Korakom tako pokretno lakim kao da vodiš pticu po zraku išla si preda mnom, pred sobom, pred svima. Podignuta ispod nogu od vrabaca tvoja senka se zazelenela u žbunju, sinula u sitnom lišću.
I nestala si u svojoj pesmi. Zaćutali smo.
Ali otada predan slušanju kad pitam o sebi od biljke do reči svaki pupoljak se izražava cvetno; cvet procveta naglije, ogromnije u vascvet.
(Višnjeva grana povila se do cveća od lišća veštije no što bi se veverica domislila)








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26533

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Julian Pšiboš    Sub 27 Avg - 10:45

NA NAJDALJEM UZVIŠENJU
Na najdaljem uzvišenju, sa rečju načelnom
staću na kraj
Glavom ću
otkriti zvezdu;
svet ću dopuniti.

Na svakom brežuljku
postaviću Zemlju.

Poslednju reč
otkinuću od svojih usta:
podeliću se s vama ćutanjem.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26533

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Julian Pšiboš    Sub 27 Avg - 10:45

GROB NEZNANOG JUNAKA
Zapovest nas je nosila obojicu
u artiljerijsko nebo koje je silazilo u oganj i buku.
Puk je telima posegao
za odbrambenom vatrom.
Preplašenim srcem priljubljenim uz ogromnu zemlju,
u smrt, kao u napad, ponela te eksplozija.
— Druže, prometejski učenice iz Zešova.
Zeđ za slavom, branjenu zajedničkom zakletvom,
zasuo je grob: masovna jama bez humke.
Krv je blago sprała s lica tvoje ime.
Danas, kao i onda, naginjem se verno
i odvaljujem iznad tebe, kao najtežu stenu:
ćutanje.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26533

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Julian Pšiboš    Sub 27 Avg - 10:46

TUHOLSKA ELEGIJA
U šumama crnim i gluhim
prošaranim visoko streljajućim rujem jarbolnih borova,
u gajevima što migaju zlatastim protrčavanjem srna,
u dubravi do koje je doprlo prvo vučje stado…

Trenutak je mina, trenutak je trenutkom miniran,
I vreme je ovde kao eksplozivna materija!

Među lišćem širokim na pola nebosklona
što stere senovito i meko mojoj glavi sunce
i rukom što pokazuje dugu, usku daljinu
razbitu o šumu i zahvaćenu u dve čelične tračnice…

Zar da ne živim do kraja, nedo da uklanjam mine,
a znam da će prerano eksplodirati?
(I to je možda jedina uteha?)

Među zorom što se kupa u jezeru i očekivanjem,
među zorom i padom noći i presude,
među zapahom smole i toplotom što odlazi iz tela…

Lakše bi mi bilo pristati na smrt nego da ćutim…
Pred žutim plamenom lokvanja zapaljenim nad
Ogledalom vode,
pred približenjem ogledala ustima da se utvrdi
između lokvanja
i daha smrtnika…

Teže no umreti bez straha je
živeti od straha i hraniti se strahom,
tim svakodnevnim hlebom smrti.

U loskotu železnice što juri, u grmljavini razornih točkova
pod koje su pesnici bacali cveće i sebe…

U Tuholskim dubravama
sred masovnih grobnica zasutih u njima…

Dugo, vlažno kao da crpe iz oblaka prve krupne kapi,
drozd poče da duva melodično u idealnu
vazdušnu sviralu
(to je jedina, ne ljudska, objektivna uteha)
I kukavica se oglasi, i odlete da traži gnezda odjeka…

1958.
.
Julian Pšiboš, „Poezija“,








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Senka

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 294

Učlanjen : 03.10.2012


PočaljiNaslov: Re: Julian Pšiboš    Sre 8 Feb - 14:53

JULIJAN PŠIBOŠ

(JULIAN PRZYBOŚ)
1901—1970




Bio je vodeći pesnik takozvane krakovske avangarde,
koja je, najuspešnije od svih ostalih avangardnih
pokreta, revolucionisala poljsku liriku između dva rata.
Punu zrelost i sklad postigao je ovaj predratni modernist
u vreme okupacije. Poezija je u to vreme bila vid
borbe protiv fašizma. Dve Pšiboševe zbirke, koje je
objavio konspirativno u ratnim godinama, Dok mi živimo
i Tebi o meni, spadaju u najviše domete poljske
poezije upošte.
Bio je novator i avangardist u pravom smislu reči.
Umeo je da nađe nove izražajne mogućnosti za savremenu
poeziju. Stvorio je nov stih, novu intonaciju rečenice,
nov rečnik. Ali to nikako nije išlo u raskorak sa
živim tradicijama poljskog pesništva. Ovaj najborbeniji
poljski novator bio je najveći poštovalac velikih
poljskih pesnika iz prošlosti, Mickjeviča (kome je posvetio
knjigu iskrene ljubavi i poštovanja Čitajući
Mickjeviča, 1950), Norvida i Slovačkog, a od međuratnih
Boleslava Lesmjana. Objavio je najbolju antologiju
poljskih narodnih lirskih pesama.
Bio je uz to sjajan esejist. Esej i poeziju negovao je
uporedno, naročito u zrelim godinama, što se izuzetno
skladno dopunjavalo.
Za poslednjih desetak godina života došlo je do
obnove Pšiboševe poezije. On, pesnik viđenja, postao
103
je tada filozofski pesnik. Do tada strog racionalist, obratio
se doživljajima koje bez kolebanja možemo uporediti
sa saznanjima mističara.
Njegove promene u posleratnim godinama mogu se
pratiti preko pesama o proleću, koje je pisao iz godine
u godinu nekih dvadesetak godina uzastopce. Te
pesme postale su svojevrsni manifesti, kao nekakvi
pesnikovi praznici prolećnog vaskrsenja. U njima mo­
žemo pratiti kako se produbljuje pesnikova geometrijska
slika sveta. Oslonjena dotle na krug horizonta, ona
se postepeno obogaćuje — krugom vremena.
U ranom stvaralaštvu, kada je kao i svi pesnici
avangarde bio opčinjen modernim gradom i modernom
tehnikom, Pšiboša je oduševljavao razmah mašine, tvornice,
industrije. U zrelim godinama oduševljava ga razmah
sveta.
Dinamizam Pšiboševe poezije, koji je za uzor imao
ciklički period godišnjih prirodnih procesa, sada se
okreće koncepciji »sveta koji večito počinje iznova«.
Može se zapaziti kako pesnik ne stvara samo model
sveta, nego i model čovečanstva, i model sopstvenog ja —
koje se stalno preporađa i stalno stvara iznova.
Pšiboševa poezija do kraja je ostala u avangardi.
A ko ičim, Pšiboš je svoje savremenike plenio svojom
doslednošću sebi.
Do kraja života ostao je zagledan u budućnost, opčinjen
problemima daljeg razvitka umetnosti: njenog utapanja
u život. Oduševljavao ga je budući čovek: megantropos.
Do kraja je tražio za poeziju nove, neotkrivene
puteve mašte. I na kraju je Pšiboševa poezija postala
ono što u početku nije bila — veliki filozofski događaj.
U savremenoj poljskoj poeziji, u kojoj, kao i u poeziji
bilo kojeg drugog jezika, nema vladajućeg pravca
i nema nijednog pesnika kome se obraćaju svi — kao što
je bilo u vreme Getea, Puškina, Mickjeviča — Pšiboš
je bio pesnik koji je imao najviše uticaja, plodotvornog,
oslobađajućeg. Kroz njegovu školu prošli su mnogi
pesnici srednje i mlađe generacije, oni najindividualniji
— Zbignjev Bjenjkovski, Tadeuš Ruževič, Miron Bjalo-
ševski, Timoteuš Karpovič.
Nazad na vrh Ići dole
Senka

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 294

Učlanjen : 03.10.2012


PočaljiNaslov: Re: Julian Pšiboš    Sre 8 Feb - 14:58

L U K

Majci

Ne pismo, pre bi se reklo pahulju leta u kovertu
istreljenu iz poštareve torbe.
Pismonoša Francuz br z kao mašinka
zavitla mi osneženim iz zavičaja pismom.
Ti redovi krivi kao pisani srpom .. .
Spada je sekla orkestar pred sobom,
zvuk je brujao u oknima — sinuo na paljbu
i paunskoneonskom ulicom
sa automobila na automobil
i više
prhnu Marseljeza u paperju duge, u blesku!
Pokušaću. Gromljen iz dana u dan stotinama pariških
spomenika,
seljanko iz Gvožnjice,
poravnaću tvoje srce.
Još jednom odmeravam istinu u tvojim izmorenim
rukama.
Glorija vaja kamenje zastavama na vetru,
Marseljeza u njima vaskrsava Neznanog vojnika,
idu da bace ne fitilj — venac
na ugaženi ljudski prah —
Čekam na gest koji će razrešiti kao eksplozija,
brojim.. .
Kada tonući zapljuskivan talasima iz dubine
naglo, najzad,
oficir diže sablju — salutira u masovnoj tišini.. .
. . . bednicu koja pored zida uzaludno pruža
mali buketić visibabe.
Kako se lako svet izmenio.
Tašti! Podigli Trijumfalni luk — za golubove.

Pariz, 1937.
Nazad na vrh Ići dole
Senka

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 294

Učlanjen : 03.10.2012


PočaljiNaslov: Re: Julian Pšiboš    Sre 8 Feb - 15:00

PTICE, SENKE

I s pesmom ću poći bos, veseo
na ptičji vašar u osvit
sa svojom srećom kao s vrapcem u ruci!.. .
Jadnice — pabirčarke na požnjevenim njivama,
livade, polja motkama zatvorena gluho.
Samo drveće još sluša na lišće.
Dani se vuku za branom do ruba ponora,
nadničar po brazdama dugo roni i nestaje
dok celu njivu ne udalji i zbriše.
Mesec se po gluhom nebu valja nepokretno
k ao točak kola što voz e umrloga.
Ptice su ovde, odlazeći, zanavek bacile svoje senke.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Julian Pšiboš    

Nazad na vrh Ići dole
 
Julian Pšiboš
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-