Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Artur Šopenhauer

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Artur Šopenhauer   Pon 22 Avg - 15:38

Kao njemački filozof idealist, učio da je volja osnova svega, Kantova "stvar po sebi", suština svijeta koji je samo predstava. Volja je vječito nezadovoljena, i zato je život beskrajna patnja a ovaj svijet najgori mogući svijet. 
 
I zato ne čudi što je njegovo učenje blisko sa istočnjačkom, budističkom filozofijom življenja. Cilj svega je nirvana (budizam). Najpoznatije djelo mu je " Svijet kao volja i pretstava". Do većeg uticaja došao tek pred kraj života i poslije smrti. Ostala djela prevedena kod nas su: Metafizika lijepog, Metafizika polne ljubavi, O stilu i pisanju, O geniju.
 
 
"Karakter ili volja (kaže Šopenhauer) nasljeđuju se od oca, a intelekt od majke."Njegova majka imala je intelekta — ona je bila jedna od najomiljenijih spisateljki romana svoga vremena — ali je imala temperamenta i zle ćudi. 
 
Nije imao ni majke, ni žene, ni djeteta, ni porodice, ni otadžbine, reći će jednom za njega veliki Gete. 
 
Šopenhauer je bio toliko uvjeren u svoje rješenje glavnih problema filozofije da je htio da nosi pečatni prsten sa slikom sfinge koja se strovaljuje u ponor, kao što je obećala da će to učiniti kad se odgonenu njene zagonetke.
 
Ipak, ima nešto pesimizma i u njegovoj profesuri. Naime, Šopenhauer je držao predavanja na istoj katedri i u isto vrijeme kad i veliki Hegel. Treba li reći da su Šopenhauerova predavanja bila poluprazna.
 
 
Univerziteti nisu ništa zabilježili o njemu i o njegovim djelima da se kao obistini njegovo tvrđenje kako se svaki napredak u filosofiji vrši izvan akademskih zidova. "Ništa nemačke naučnike nije vrijeđalo jače nego Šopenhauerova različnost od njih", kaže Niče. Naknadno, ljudi srednjih klasa — advokati, ljekari, trgovci — našli su u njemu filozofa koji im je pružao ne samo pretenciozan metafizički žargon, nego razumljiv pregled pojava aktuelnog života. Evropa koja je izgubila vjeru u ideale i napore 1848. godine dočekala je gotovo sa klicanjem tu filozofiju koja je izražavala očajanje od godine 1815. Napad nauke na teologiju, socijalističko optuživanje zbog siromaštva i rata, biološko naglašavanje borbe za opstanak — svi ti činioci pomogli su najzad da se raširi Šopenhauerova slava.
 
21. septembra 1860. sjeo je da doručkuje, i činilo se da se nalazi u najboljem zdravlju. Sat vremena kasnije našla ga je gazdarica kako još sjedi za stolom, ali mrtav.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Pon 22 Avg - 15:39

FILOZOFSKO UČENJE ARTHURA ŠOPENHAUERA
Filozofsko učenje Arthura Šopenhauera Artur Šopenhauer zaista nije bio neki čovekoljubac. Štaviše, bio je pun prezira prema ljudima. Sam je sebe nazivao “čovekomrscem”. Njegova majka, nekada poznata spisateljica Johana Šopenhauer (Johanna Schopenhauer), često se žalila na “zlovolju” svog sina; nerviralo ju je njegovo “večno lamentiranje o gluposti sveta i ljudskoj bedi”. Sumnjičavo je vrebao šta bi svet oko njega mogao da mu učini nažao. U svojoj spavaćoj sobi je uvek držao spremno oružje, a vredne stvari je držao u najskrovitijem mestu u svome stanu. Nikada nije dozvolio da ga brije berberin, jer se bojao da bi mu ovaj brijačem mogao preseći grkljan. Kada bi mu se neko previše približio, umeo je istog trena da postane nasilan. Uvek se svadjao sa svojim izdavačima i optuživao ih da nisu dovoljno doprineli popularnosti njegovih knjiga. Tako je i poslednje godine svoga života proveo u prkosnoj povučenosti u Frankfurtu, kao “mizantrop”, kako je nazivao samog sebe, a društvo mu je pravila samo pudla koju je voleo i u koju je imao poverenja. Njegova se mržnja ponajpre odnosi na profesore filozofije. Doduše, on je jednom i sam pokušao da postane univerzitetski predavač. Ubedjen da su studenti krajnje nestrpljivi da slušaju baš njega, on je svoje časove u Berlinu zakazivao tačno u vreme kada je svoja predavanja održavao čuveni Hegel. Posle se čudio što gotovo niko ne dolazi, što su ga, na kraju, studenti potpuno napustili. Konačno je napustio predavačku delatnost i ponovo se vratio ulozi privatnog učenjaka.  No, on svoj neuspeh nije pripisao sebi, nego mržnji i neprijateljstvu, koje su drugi profesori filozofije, navodno gajili prema njemu. A, u stvari, njegove kolege profesori ga nisu ni mrzeli, niti su mu zavideli – oni ga prosto nisu ni primećivali. Razočaran time, on je ventil za pražnjenje našao u napadima na filozofe svog vremena. Njegovi napadi su ponajviše bili usmereni na Hegela. Tvrdio je da je njegovo učenje “filozofija apsolutnog besmisla”, “Galimatijas”, “čmarna mudrost”, “ludačko blebetanje”. Sam Hegel je “čuvar besmisla”, “šarlatan”, “duhovni kaliban”. Ništa bolje nije prošao ni Fihte. Ono čime se on bavi je, po Šopenhaurovom mišljenju “sofizam”, “hokus pokus”, “ćiribu ćiriba”. Po Šopenhauerovom sudu, njegovi filozofski savremenici su svi bili prokletnici. Sebe je, dakako, izuzimao iz tog opšteg suda o svojim filozofskim savremenicima. Nasuprot njegovim stavovima, sve ono što su govorili raniji filozofi – Platon, Aristotel, Kant i neki engleski filozofi – izgledalo mu je “plitko”. Zato je sebe nazvao “potajnim carem filozofije” Svet kao volja i predstava U ovom delu je Schopenhauer izložio  bitnome svoju filozofiju, i to kao relativno mlad čovek.  Delo počinje : „Svet je moja predstava“. Već se u uvodu može primetiti da je Schopenhauer pod ujecajem Kanta, rećiće da su nam sve  stvari date kao pojavnosti. U tom smislu on sam priznaje i označava Kantovo učenje kao ključ za razumevanje njegove vlastite filozofije. Kantova je, tako velika zasluga razlikovanje pojavnosti od onog što nazivamo „stvar po sebi“.  Osim s Platonovom I Kantom, Schopenhauer ovo učenje povezuje i sa učenjem Veda, (pisanih na Sanskrtu), koje kaže da je čitav ovaj vidljivi svijet, samo jedan privid bez stvarnog bitka, odnosno zastor, iluzija. Izraženo jezikom Veda, to je puka maya. Za očekivati je međutim, da Kant neće ostati u potpunosti prihvaćen kod Schopenhauera, nego da će naići također i na kritike, Međutim,  on ostaje veran kada se radi o bavljenju onim što nazivamo „stvar po sebi“. I tu dolazimo do  problema. Problematičnost se sastoji u tome, da je Kant do ovog pojma „stvar po sebi“ došao (a to preuzima i Schopenhauer) preko jednog uzročnog zaključka, naime kroz primenu jedne kategorije koja po njemu, Kantu (i, tako, Schopenhaueru) vredi samo u području pojavnosti. Kauzalnost je, pored, formi prostora vremena, za njega ona temeljna forma na koju se sve ostale daju svesti. Ali i to je ono bitno, od sveta kao predstave ne vodi nikakav put povrh tj. iznad predstave o jednoj stvari po sebi. Zasigurno, da je svet predstava možemo uzeti kao neporecivo. Međutim, jednostrano je posmatrati svet samo tako, tj. kao puku predstavu – možemo uzvratiti Schopenhaueru. Da bi bio što popularniji i prihvaćeniji u ondašnjem društvu filozofija, Schopenhauer je svoju filozofiju izlagao u obliku aforizama. Pojam volje: Šta je svet po sebi? Odgovor: Volja. Pred nama je svaki objekt u svesti volje. Taj pojam volje prenosimo tada na druge ljude, na životinje i biljke, pa čak i na nežive predmete. Volja je stvar po sebi, osnova sveta, jedno u svemu. To se može označiti kao metafizički voluntarizam. Kako može biti volja stvar po sebi, možemo se zapitati? Da bi pronašao ključ stvarnosti, prema Schopenhaueru, moramo gledati u sebe, budući da upravo u unutršnjoj svesti- leži put prema isitni. U tom smislu, ja kao subjekt uviđam, da je obično telesno delovanje, samo objektivna voljna predstava. Štaviše, čitavo telo i nije ništa drugo do objektiviranje volje. Svako ko je zašao u sebe može to razumjeti, kaže Schopenhauer. Kada je stekao tu osnovnu  intuiciju, time poseduje ključ za stvarnost. Ta stvarnost volje koja na nekom unutrašnjem planu sve pokreće,Postoji  jedna vrhovna Voljo. Ona se manifestuje, ili još bolje potvrdjuje i takvu volju Schopenhauer nalazi u magnetizmu. Igla u nekom magnetskom polju će se uvek, bez obzira na sve okonosti okretati prema severnom polu, odnosno ona će se uvek kretati. U tom smislu, i prema njemu, i organski i neorganski svet poseduje taj fenomen. Volja predstavlja nagon za životom. Sva živa i neživa priroda predstavlja borbu i nagon za opstankom. U tom smislu on donosi primer s životinjama: ovde se ne radi samo o običnom nagonu očuvanja života – borbe itd.., već su tu prisutni I elementi pripreme razvoja života: ptice grade gnjezda za mladunce koje još nema itd.. Svuda se pokazuje  želja za životom. Šta je sa samoubicama? Prema Schopenhaueru, samoubistvo nije nikakvo negiranje volje i života. Samoubica negira samo jedan vid života, i to onaj koji njemu nepodnošljiv, a ne život po sebi. On negira takovo stanje u kojem se trenutno nalazi, pa bilo ono označeno i kao život, življenje ili pak životarenje. Naš autor priznaje da je sam život pun patnji. Posebno zanimljivo je da će on svrhu i cilj celokupna života videti u stanju mirovanja odnosno u stanju Nirvane. Taj aspekt  filozofije posebno dolazi do izražaja zbog uticaja raznih istočnjačkih religija, kojima je Schopenhauer bio podložan. Kada spominjemo istočnjačke filozofije onda na prvo mesto dolaze upravo indijska filozofija i religija – posebno brahmanizma. U tom smislu Schopenhauer će zaključno reći: Život se potvrđuje onda kada se smiruje, i to smiruje u kontemplaciji, o oslobađanju od straha pred smrću, u jednostavnom vođenju prirodnog života.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Pon 22 Avg - 15:41

Malo ima stvari koje će ljude više odobrovoljiti nego kad im ispričamo veliku nesreću koja nas nedavno snašla.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Pon 22 Avg - 15:41

Ljude u društvo tera unutrašnja praznina i dosada. Ako osete da su nam potrebni, ljudi postaju obesni i arogantni.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Pon 22 Avg - 15:41

Ono što nas najneposrednije usrećuje jeste vedrina uma. Ova osobina je sama sebi nagrada. Zato bi razvijanje vedrine u sebi valjalo staviti ispred svih težnji!








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Pon 22 Avg - 15:42

Verovanje i znanje odnosi se jedno prema drugome kao ptice na vagi: koliko se jedna spusti, toliko se druga digne.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Pon 22 Avg - 15:42

Ko je pametan, taj će u razgovoru manje misliti na ono o čemu govori, a više na onoga sa kim razgovara. Ako tako bude činio, može biti uveren da neće reći ništa zbog čega bi se kasnije mogao kajati.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Pon 22 Avg - 15:42

Mladima bi glavni predmet učenja morao biti taj da nauče podnositi samoću: ona je naime izvor sreće i duševnog mira.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Pon 22 Avg - 15:42

Pušemo balone od sapunice što duže možemo i što veće možemo , iako dobro znamo da će se raspršiti.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Pon 22 Avg - 15:42

Da je čovečanstvo oduvek bilo razumno, istorija ne bi bila dugačka hronika gluposti i zločina.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Pon 22 Avg - 15:43

U svetu uglavnom caruje zlo, a glavnu reč ima glupost.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Pon 22 Avg - 15:43

Zašto su obični ljudi tako društveni i prilagodljivi? Zato što lakše podnose druge nego sebe.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Pon 22 Avg - 15:44

Čoveku koji je intelektualno viši od drugih, samoća pruža dvogubu korist; prvu, što je sam, i drugu, što nije sa drugima.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Pon 22 Avg - 15:45

Religija je štaka za loše državne ustanove.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Pon 22 Avg - 15:45

Ljudi se hiljadu puta više trude da steknu materijalno nego duhovno bogatstvo, mada je sasvim sigurno, da našu sreću stvara ono što jesmo, a ne ono što imamo.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Pon 22 Avg - 15:45

Oženiti se znači svoja prava prepoloviti, a obaveze poduplati.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Pon 22 Avg - 15:45

Slobodno vreme većine ljudi ispunjeno je ili čulnim uživanjima i ludorijama ili dosadom i tupošću.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Pon 22 Avg - 15:45

Divljaci se uzajamno proždiru, a pitomi se uzajamno varaju.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Pon 22 Avg - 15:46

Ljubomora se uvek rađa sa ljubavlju, ali ne umire uvek sa njom.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Pon 22 Avg - 15:47

Malo ima stvari koje će ljude više odobrovoljiti nego kad im ispričamo veliku nesreću koja nas nedavno snašla.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Pon 22 Avg - 15:47

Ljude u društvo tera unutrašnja praznina i dosada. Ako osete da su nam potrebni, ljudi postaju obesni i arogantni.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Pon 22 Avg - 15:47

Ono što nas najneposrednije usrećuje jeste vedrina uma. Ova osobina je sama sebi nagrada. Zato bi razvijanje vedrine u sebi valjalo staviti ispred svih težnji!








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Pon 22 Avg - 15:47

Verovanje i znanje odnosi se jedno prema drugome kao ptice na vagi: koliko se jedna spusti, toliko se druga digne.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Pon 22 Avg - 15:47

Ko je pametan, taj će u razgovoru manje misliti na ono o čemu govori, a više na onoga sa kim razgovara. Ako tako bude činio, može biti uveren da neće reći ništa zbog čega bi se kasnije mogao kajati.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Pon 22 Avg - 15:48

Mladima bi glavni predmet učenja morao biti taj da nauče podnositi samoću: ona je naime izvor sreće i duševnog mira.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   

Nazad na vrh Ići dole
 
Artur Šopenhauer
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Artur Šopenhauer
» Artur Č.Klark
» Artur Rembo
» Artur Klark
» DRAMA
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Filozofija-