Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Antoan de Seint Egziperi

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 23 Okt - 13:06

XXIII

- Добар да, рече мали принц.
- Добар дан, одговори трговац.
То је био трговац савршених пилула кој гасе жеђ.
Човек прогута једну недељно и не осеча више потребу за пићем.
- Зашто то продајеш, упита мали принц.
- То је велика уштеда времена, рече трговац. Стручњаци су израчунали. Уштеди се педесет три минута недељно.
- А шта раде тих педесет три минута?
- Раде ша желе…
"Када бих ја имао слободних педесет три минута упутио бих се сасвим лагано неком извору…"








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 23 Okt - 13:07

XXIV

Било је то осмог дана од квара који ми се догодио у пустињи, и док сам случао причу о трговцу испио сам последњи гутљај своје залихе воде.
- Ах! рекох малом принцу, твоје успомене су врло лепе, али ја нисам поправио авион, а немам више ништа за пиће, и био бих исто тако врло срећан када бих могао да се упутим сасвим лагано неком извору.
- Моја пријатељица лисица, рече ми он…
- Мали мој, није више реч о лисици.
- Зашто?
- Зато што ћемо умрети од жеђи…
Он није схватао моју мисао и одговори ми:
- Добро је кад човек има пријатеља, чак и кад треба да умре. Ја сам врло задовољан што сам имао лисицу за пријатеља…
"Није свестан опасности, помислих. Он никада није ни гладан ни жедан. Довољно му је мало сунца…"
Али он ме погледа и одговори на моју мисао:
- И ја сам жедан… Хајде да потражимо неки бунар…
Уморно одмахнух руком: глупо је тражити бунар на срећу у бескрајној пустињи, Ипак кренусмо.
Пошто смо сатима корачали, ћутећи, паде ноћ и звезде почеше да сијају. Примећивао сам их као у сну, јер сам имао малу грозницу због жеђи. Речи малог принца врзмале су ми се по глави:
- И ти си, дакле, жедан? упитах га.
Али он не одговори на моје питање. Рече ми једноставно:
- Вода може бити добра и за срце…
Нисам разумео његов одговор, али ућутах… Знао сам добро да не треба испитивати.
Био је уморан. Седе. Седох поред њега. А после кратког ћутања, он додаде:
- Звезде су лепе, због једног цвета који се не види…
Одговорих "наравно" и посматрах без речи пешчане наборе на месечини.
- Пустиња је лепа, додаде он…
И то је била истина. Увек сам волео пустињу. Седнеш на неку пешчану дину. Не видиш ништа. Не чујеш ништа. А ипак нешто светлуца у тишини…
Оно што улепшава пустињу, рече мали принц, то је што се у њој негде скриба извор…
Изненада схватих ово тајанствено светлуцање песка. Кад сам био мали, становао сам у једној старој кући, за коју се причало да је у њој закопано благо. Нико га никад није открио, а можда га чак није ни тражио. Моја кућа је дубоко у себи скривала једну тајну…
Да, рекох малом принцу, било да је у питању кућа, звезде или пустиња, оно што их чини лепим невидљиво је!
Мило ми је. рече он, што се слажеш с мојом лисицом.
Пошто је мали принц заспао, узех га у наручје и поново кренух. Био сам узбуђен. Чинило ми се да носим неко крхко благо. Изгледало ми је чак да на Земљи нема ничег крхкијег. Посматрао сам, на месечини, то блдо чело, те затворене очи, те праменове косе који су лепршали на ветру и говорио у себи "Ја овде видим само љуску, оно најбитније је невидљиво…"
Како се на његовим полуотвореним уснама оцртавао смешак, рекох још: "Оно што ме највише узбудјује код овог малог уснулог принца, то је његова верност једном цвету, то је слика једне руже која зрачи у њему као пламен свеће, чак и када спава…" И чинио ми се још крхкији. Треба добро чувати свеће: најмањи ветрић може их угасити…
И, идући тако, пронађох пред зору бунар.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 23 Okt - 13:07

XXV

- Људи се, рече мали принц, гурају по возовима, али не знају више шта траже. Онда постају немирни и врте се у кругу…
И додаде:
- То нема смисла.
Бунар до којег смо стигли није личио на бунаре у Сахари. Сахарски бунари су обичне рупе ископане у песку. Овај је личио на сеоски бунар. Али ту није било никаквог села и ја сам мислио да сањам:
- Заиста чудно, рекох малом принцу, све је спремно: ведро, чекрк и уже…
Он се насмеја, додирну уже, и покрену чекрк. Чекрк зашкрипа као што шкрипи стари петао на крову одавно заборављен од ветра.
- Чујеш ли, рече мали принц, ми смо пробудили овај бунар и он је запевао…
Нисам желео да се напреже:
- Пусти мене. рекох му, то је сувише тешко за тебе.
Полако сам дигао ведро до камене ограде. Ту сам га чврсто углавио. У ушима ми је још брујала песма чекрка, а у води која је још подрхтавала видео сам како трепери сунце.
- Жедан сам те воде, рече мали принц, дај ми да пијем…
И ја сам схватио шта је тражио!
Подигао сам ведро до његових усана. Пио је затворених очију. Било је тихо као на свечаности. Та вода је била више од хране. Она је произишла из хода под звездама, из песме чекрка, из напора мојих руку. Пријала је срцу као поклон. Кад сам био мали, светлост божићњег дрвца, музика поноћне мисе, благи осмеси, давали су тако мом божићњем поклону сву његову чар
- Људи са твоје планете, рече мали принц, гаје пет хиљада ружа само у једном врту… и нису у стању да у њима нађу оно што траже…
- Нису у стању да мађу, одговорих…
- А ипак, оно што траже, може се наћи у једној јединој ружи или у мало воде…
- Наравно, одговорих.
А мали принц додаде:
- Али, очи су слепе. Треба тражити срцем.
Напио сам се. Дисао сам дубоко. Песак у зору има боју меда. Био сам срећан и због те боје. Зашто је морала да се умеша туга…
- Треба да одржиш своје обећање, рече ми тихо мали принц, који опет сео поред мене.
- Какво обећање?
- Знаш и сам… брњицу за моју овцу… ја сам одговоран за тај цвет!
Извадих из џепа моје недовршене цртеже. Мали принц их погледа и рече смејући се:
- Твоји баобаби личе помало на купус…
- Ох!
А ја сам био тако поносан на баобабе!
- А лисица… њене уши… личе помало на рогове… и сувише су дуге…
И даље се смејао.
- Неправедан си, малиша, нисам никад ништа умео да цртам сем змијског цара споља и изнутра.
- Ох! Не смета! рече он. Деца разумеју.
Нацртах, дакле брњицу. Срце ми се стегло док сам му је давао:
- Ти имаш неке намере за које ја не знам…
Али он ми не одговори. Само ми рече:
Знаш, мој пад на Земљу… сутра ће бити годину дана…
Затим поћута мало па додаде:
- Пао сам ту сасвим близу.
И поцрвене.
Не разумевајући зашто, ја осетих опет неку чудну тугу. Али ми једно питање паде на памет:
- Значи да то није случајно што си се оног јутра кад сам те срео, пре осам дана, шетао тако, сасвим сам, хиљадама миља далеко од свих насеља. Враћао си се на место где си пао?
Мали принц још више поцрвене.
Ја додах колебајући се:
- Можда због годишњице?…
Мали принц поново поцрвене. Он никад није одговарао на питања, али кад човек поцрвени то значи "да", зар не?
- Ах! Рекох му ја, бојим се…
Али ми он не одговори.
- Ти треба сада да радиш. Треба да вратиш свом мотору. Чекаћу те овде. Врати се сутра увеће…
То ме није умирило. Сетио сам се лисице. Ако човек допусти да га припитоме, може се десити да и да заплаче.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 23 Okt - 13:07

XXVI

Поред бунара налазила се рушевина неког старог каменог зида. Кад сам се враћао с посла, сутрадан увече, спазио сам издалека мог малог принца како седи горе на зиду, спуштених ногу. Чуо сам га како говори:
- Ти се, дакле, не сећаш? говорио је он. - Није било баш овде!
Неки глас му је, без сумње, одговорио, јер он одврати:
- Да! Да! Тачно на овај дан, али на овом месту…
Продужио сам према зиду. Још никога нисам ни видео ни чуо. Али, мали принц поново одговори:
… Наравно. Видећеш где почиње мој траг на песку. Чекај ме тамо. Доћи ћу ноћас.
Био сам двадесет метара од зида а још увек нисам ништа видео.
После кратког ћутања, мали принц опет рече:
- Имаш ли доброг отрова? Јеси ли сигурна да се нећу дуго мучити?
Стадох, стегнутог срца, али још увек нисам разумео:
- А сада одлази, рече он. - Хоћу да сиђем…
Тада спустих поглед до подножја зида и одскочих!
Ту, устремљена према малом принцу, налазила се једна од оних жутих змија које вас убију за тридесет секунди. Претурајући грозичаво по џепу да бих извадио свој револвер, почех да трчим, али на шум мојих корака змија полако ишчезну у песку, као млаз воде који пресахњује и, не журећи се, шумну међу камење уз лак метални звук.
Стигох до зида тачно у часу да прихватим у наручје мог малишана принца, бледог као смрт.
- Шта то треба да значи! Говориш са змијама!
Одвезао сам му његов златни шал. Поквасио сам му слепоочнице и дао му да пије. И сада се нисам усуђивао ништа више да питам. Гледао ме је озбиљно и загрлио око врата.
Осећао сам како му срце куца као у птичета које умире погођено из пушке. Он ми рече:
- Драго ми је што си пронашао квар у твојој машини. Сад можеш да се вратиш кући…
- Откуд знаш!
Управо сам хтео да му саопштим да сам, преко сваког очекивања, успео да завршим свој посао!
Он ништа не одговори на моје питање, али додаде:
- И ја се данас враћам кући…
Затим рече сетно:
- То је много даље… много теже…
Осећао сам да се дешава нешто необично. Стезао сам га у наручје као мало дете, а ипак ми се чинило као да тоне право у неки пнор а ја нисам био у стању ништа да учиним да га задржим…
Имао је озбиљан поглед, загледан у даљину:
- Имам твоју овцу. И имам кутију за овцу. И брњицу…
О се тужно осмехну.
Дуго сам чекао. Осећао сам да му се мало-помало врача топлота:
- Малени мој, уплашио си се…
Разуме се да се уплашио! Али он се тихо насмеја:
- Још више ћу се плашити вечерас…
Осетих како се поново ледим пред неизбежним. И схватих да не могу да поднесем помисао да више никада нећу чути тај смех. За мене је он био као извор у пустињи.
- Мали мој, хоћу и даље да те слушаам како се смејеш…
Али он ми рече:
- Ноћас ће бити година дана. Моја звезда .е се налазити тачно изнад оног места где сам пао прошле године…
- Малени, то је само ружан сан, та прича о змији и о састанку и о звезди…
Али он не одговори на моје питање. Рече ми:
- Оно што је битно, то се не види…
- Наравно…
- То је као са цветом. Ако волиш један цвет који се налази на некој планети, лепо је ноћу гледати небо. На свим звездама цвета цвеће.
- Наравно…
- То је као с водом. Она коју си ми дао да пијем била је као музика, због чекрка и ужета… сећаш ли се… била је слатка.
- Наравно…
- Гледаћеш ноћу звезде. Моја је исувише мала да бих ти показао где се налази. Боље је овако. Моја звезда биће за тебе једна од звезда. Тако ћеш волети да гледаш све звезде… Све ће оне бити твоји пријатељи. А осим тога, поклонићу ти нешто…
Он се опет насмеја:
- Ах! Мали мој, како волим тај смех!
- Управо то ће бити мој поклон… биће то као с водом…
- Шта хоћеш да кажеш?
- За свељуде звезде не значе исто. За оне, који путују, звезде су водичи. За друге, оне су само мале светиљке. За научнике, оне су поблеми. За мог пословног човека оне су биле злато. Али све те звезде тамо ћуте. А ти, ти ћеш имати звезде какве нико нема…
- Шта хоћеш да кажеш?
- Кад будеш гледао небо, ноћу, пошто ћу ја становати на једној од њих, пошто ћу се ја на једној од њих смејати, то ће за тебе бити као да се све звезде смеју. Ти ћеш имати звезде које знају да се смеју!
Он се поново насмеја.
- А када се утешиш (човек се увек утеши), биће ти мило што си се са мном упознао. Остаћеш ми завек пријатељ. Зажелећеш да се смејеш са мном. Отворићеш понекад прозор, онако, из задовољства… Твоји ће пријатељи бити изненађени кад те виде да се смејеш гледајући у небо. А ти ћеш им тада рећи: "Да, звезде ме увек засмејавају!" А они ће помислити да си луд. Баш сам ти подвалио…
Он се и даље смејао.
- То ће бити као да сам ти поклонио, уместо звезда. шаку звончића који умеју да се смеју…
Он се још смејао. А затим се уозбиљи:
- Ноћас… знаш… немој доћи.
- Нећу те напуштати.
- Изгледаче као да патим… изгледаће помало као да умирем. Тако је то. Немој доћи да то гледаш, нема смисла…
- Нећу се одвјати од тебе.
Али је он био забринут.
- Кажем ти то… и због змије. Не сме те ујести, змије су зле. Могу да уједу из задовољства…
- Нећу те напуштати.
Али нешто га умири:
- Истина, оне немају отрова и за други ујед…
Те ноћи нисам приметио кад је пошао. Када сам успео да стигнем, ишао је одлучно, брзим кораком. Рече ми само:
- Ах! Ту си…
И узе ме за руку. Али се још мучио:
- Грешиш. Биће ти тешко. Изгледаћу као да сам мртав, а то неће бити истина…
Ја сам ћутао.
- Разумеш. То је врло далеко. Не могу да понесем ово тело. Сувише је тешко.
Ја сам ћутао.
- То ће бити као стара напуштена љуштура. Старе љуштуре нису тужне…
Ја сам ћутао.
Он се мало обесхрабри. Али ућини још један напор:
- Биће лепо, знаш. И ја ћу гледати звезде. Све звезде ће бити бунари са зарђалим чекрком. Све ће ми звезде сипати да пијем…
Ја сам ћутао.
То .е бити веома забавно! Ти ћеш имати пет стотина милиона звончића, а ја ћу имати пет стотина милиона извора…
И он заћута, јер је плакао…
- То је тамо. Пусти да коркнем сам.
И он седе, јер се плашио.
Затим још рече:
Знаш… моја ружа… ја сам за њу одговоран! А она је тако слаба! Она је тако безазлена! Она има само четири бедна трна да је бране од света…
Сео сам јер више нисам могао да стојим. Он рече:
- Ето… То је све…
Још мало је оклевао, затим устаде. Коракну. Ја нисам могао да се макнем.
Блесну жута муња крај његове ноге. Стајао је тренутак непомичан. Није викнуо. Пао је полако као што пада стабло. Није се ништа чуло због песка.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 23 Okt - 13:08









“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 23 Okt - 13:09

" Sve odrasle osobe su nekad bile deca. Ali se malo njih toga seća. "

Svako svog Malog Princa nosi u sebi. Skrivenog,možda i zaboravljenog..Verujem da on ne umire i da je uvek tu, posvećen svojoj ruži i smišljanju novih pitanja na koje očekuje da mu damo odgovor. Jer Mali Princ nikada ne odustaje od pitanja koje postavi.

" Gde su ljudi? - nastavi napokon Mali Princ.- Čovek je pomalo usamljen u pustinji...
-Čovek je usamljen i među ljudima - dobaci zmija."








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 23 Okt - 13:09

Alegorična priča i ljupka bajka ispričana iz pozicije nevinog i neiskusnog pripovedača. Malog Princa, detinjastog i potisnutog dela naše duše..
Odrasli smo. Predali se brojevima i potcenili vrednost iskrenosti, prijateljstva i ljubavi. Mali Princ nas podseća na to, svojim veselim smehom što odzvanja duž prostora neme i tihe pustinje. Te zjapeće praznine na mestu gde je nekad bila bašta ruža.
Kutak detinjstva.

" Čovek samo srcem dobro vidi. Suština je očima nevidljiva.
Ono što je bitno, ne vidi se... "

Iskušenja je puno. Podležemo im, nekada uprkos volji da se odupremo. Iza nekog ćoška zauzeti, uobraženi, autoritativni ljudi kradu nam vreme, crpe energiju odvlačeći nas od onih koji bi nam pokazali pravu suštinu i lepotu života.


" Tužno je zaboraviti prijatelja. Nisu svi ljudi imali prijatelje. "

Baš kao i prijateljstvo, sve u životu se neguje. Ljubav, razum, svest, mudrost. Lako je skrenuti sa tog puta i biti privučen obećavajućom vizijom odraslih ljudi. Ali samo iskrena i predana potraga za "bunarom", dovešće nas do cilja.
Do bistre i pitke vode dragocenog.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 23 Okt - 13:10

" Idući pravo ne stiže se baš daleko.
Moram podneti dve, tri gusenice ako hoću da upoznam leptire. "

Rastanak sa Malim Princem neizbežan je i potreban. Ali on nije definitivan. Jer Mali Princ je uvek tu. Potrebno je samo da ga prizovemo i on će doći noseći svoje crteže i sećanja na jedinstvenu ružu koju je ostavio negde daleko..
Mali Princ deo je nas samih.
Sve dok ne odrastemo i više ne vidimo slona u telu Zmijskog cara. A i onda je moguće pokušati ponovo. Dok ima novih i neistraženih svetova, biće i novih nedoumica..
A Mali Princ nikada ne odustaje od pitanja koje postavi.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 23 Okt - 13:12









“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 23 Okt - 13:13

Mali princ je ponekad nuzna potreba. Katkad je covek rasejan, tuzan..i citanje tih redova zna biti dovoljno da mu vrati optimizam, ulepsa dan.. Procitala sam ga par puta. Ne znam da li se moze izvojiti najlepsi deo a da pritom ne pogresis. Svaki je na svoj nacin novi dozivljaj. Ipak susret sa lisicom je zaista upecatljiv
("Ti si za mene jos samo malisan nalik stotinama hiljada drugih decaka. I nisi mi potreban. A ni ja tebi ne trebam. Ja sam za tebe samo lisica slicna stotinama hiljada lisica. Ali, ako me pripitomis, bicemo potrebni jedno drugom. Ti ces za mene biti jedini na svetu. Ja cu za tebe biti jedina na svetu...








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 23 Okt - 13:14









“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 23 Okt - 13:15









“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 23 Okt - 13:16









“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 23 Okt - 13:19









“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Uto 25 Okt - 19:01

I sada, naravno, proslo je sest godina... Jos nikad nisam pricao ovu pricu. Kad su me drugovi ponovo videli, bili su veoma zadovoljni sto me vide ziva. Bio sam tuzan ali sam im rekao: "To je od zamora..."
Sad sam se malo utesio. To jest... ne sasvim. Ali znam da se on vratio na svoju planetu, jer u zoru nisam pronasao njegovo telo. To nije bilo tako tesko telo... A ja volim nocu da slusam zvezde. Kao pet stotima miliona zvoncica...
Ali, evo, dogada se nesto neobisno. Na brnjicu, ko ju sam nacrtao za malog princa zaboravio sam da stavim kozni kajis! Nikada je nese mosi da namesti svojoj ovci. I ja se pitam: "Sta li se dogodilo na njegovoj planeti? Mozda je ipak ovca pojela ruzu..."
Ponekad kazem sebi: "Naravno da nije! Mali princ zatvara svake noci svoju ruzu pod stakleno zvono, dobro pazi na svoju ovcu..." Tada sam srecan. I sve zvezda se smeju umiljato.
Po nekada opet kazem sebi: "Katkada je covek rasejan i to je dovoljno! Jedno vece zaboravio je stakleno zvono, ili se mozda jedne noci ovca iskrala necujno..." Tada se svi zvoncici pretvaraju u suze!...
Velika je to tajna. Za vas koji isto tako volite malog princa, kao i za mene, nije ni malo sve jedno da li je negde, bogzna gde, jedna ovca koju ne poznajemo, pojela ili nije, jednu ruzu...
Pogledajte nebo. Zapitajte se: Da li je ovca pojela ruzu ili nije? I videcete kako se sve menja...
I nijedna odrasla osoba nece nikad razumeti da to ima toliko znacaja!
Ovo je za mene najlepsi i najtuzniji predeo na svetu. To je isti predeo kao i na predhodnoj strani, ali sam ga ja jos jednput nacrtao da bih vam ga dobro pokazao. Eto tu se mali princ pojavio na Zemlji, zatim je iscezao. Gledajte pazljivo ovaj predeo nebiste li bili sigurni da cete ga prepoznati, ako jednog dana budete putovali po Africi u pustinji i, ako vam se desi da prolazite tuda, preklinjem vas ne zurite se, zastanite malo ispod same zvezde! Ako vam tada pride neki decak, ako se smeje, ako ima zlatnu kosu, ako ne odgovara kad ga covek pita, pogodicete odmah ko je. Budite onda dobri! Ne ostavljajte me tako tuznog: pisite mi brzo da se on vratio...








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Uto 25 Okt - 19:03

Umece malih koraka

Ne molim te, Gospode, za čuda i viđenja, nego za snagu u svakodnevnom životu. Nauči me umeću malih koraka. Učini me sigurnim u razdvajanju vremena. Obdari me osetljivošću da odredim šta je veoma, a šta manje važno.
Molim te za razum da odredim suzdržanost i meru, da kroz život ne klizim, već da razumno određujem dnevni raspored, da primetim svetlost i vrhunce, da nađem vremena za lepotu, umetnost i kulturu.
Dozvoli mi da spoznam da snovi o prošlosti i budućnosti ne vode daleko. Pomozi mi da dobro delujem neposredno, da sadašnji trenutak prepoznam kao najvažniji.
Sačuvaj me naivnog stava da u životu mora sve dobro proteći. Obdari me treznom spoznajom da su teškoće, neuspesi i udarci stalni pratioci života – uz koje rastemo i sazrevamo.
Podseti me da srce često zamućuje razum. U pravom mi trenutku pošalji prijatelje koji ce mi strpljivo reći istinu.
Uvek ću Tebi i ljudima pustiti da mi govore. Istinu ne možemo reći sami sebi, ona nam biva kazivana. Ti znaš koliko nam treba prijateljstvo. Daj mi da budem dorastao tom najlepšem, najzahtevnijem i najosetljivijem daru.
Daj mi dovoljno mašte da u pravom trenutku, na pravu adresu uputim paketić dobrote uz popratno pismo ili bez njega.
Stvori od mene coveka koji će brazditi duboko poput broda, kako bi dotakao i one koji su “ispod”.
Oslobodi me straha da propuštam život. Ne daj mi ono što želim, već ono što mi treba.
Nauči me umeću malih koraka.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Uto 25 Okt - 19:07










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Pon 7 Nov - 19:18

DA NIJE BILO DVOJICE PANČEVACA, NE BI BILO MALOG PRINCA


Na 61. Beogradskom sajmu knjiga juče je organizovano predavanje povodom 70 godina od prevođenja na srpski jezik kultne knjige “Mali princ” Antoana de Sent Egziperija na kome su deca mogla da čuju neke neobične podatke o jednoj od najpoznatijih dečjih knjiga kojom su i danas očarani i odrasli.

maliprinc20184“‘Mali princ’ preveden je na više od 200 jezika i prodat u više od 80 miliona primeraka, i to je jedna od najprodavanijih knjiga na svetu”, rekla je književnica Gordana Maletić, ali je dodala da bez obzira na planterani uspeh koji je postigla u svetu, njen put ka srcima čitalaca nije bio nimalo lak.

Ona je podsetila da je Egziperi rukopis bez uspeha nudio brojnim izdavačima, ne samo u Francuskoj već i u drugim zemljama Evrope, a onda je jednog dana stigao do Amerike, do Njujorka, gde je izdala izdavačka kuća braće Jovanović, doseljenika iz Pančeva.

Maletićeva je istakla da je to knjiga o dobroti, ljubavi i odgovornosti koja je postala uzor za razmišljanje i pisanje knjiga za decu, to je knjiga koja je u celom svetu ušla u lektiru, a Mali princ postao je veliki uzor i jedan od najsvetlijih likova u svetskoj književnosti za decu.

Na predavanju u sali “Janko Veselinović”, koja nosi ime po piscu najčitanije knjige na srpskom jeziku “Hajduk Stanko”, učenicima Osnovne škole “Vladan Aksentijević” o značaju “Malog princa” govorio je i dečji pisac Dejan Aleksić, dobitnik brojnih nagrada, od Nevena, Dositejevog pera, nagrade za najbolju knjigu Beogradskog sajma, ali i regionalne nagrade Mali princ.

maliprinc5486uhjtOn je naveo da mu je upravo ta knjiga bila uzor u pisanju jer je želeo da kod čitalaca ostavi isti utisak začuđujuće dobrog dela kao što je “Mali princ”.

Dečje knjige imaju nekoliko zadataka – da poduče decu, da budu zabavne i duhovite, a sve je to “Mali princ”, rekao je Aleksić.

Antoan de Sent Egziperi rođen je u Lionu 29. juna 1900. godine. Bio je pisac i pilot. Poginuo je u Drugom svetskom ratu 1944. godine kada su ga iznad Sredozemnog mora oborili nemački avioni.

Objavio je nekoliko romana i pripovedaka, “Noćni let”, “Zemlja ljudi”, “Ratni pilot”, u kojima govori o veličini čoveka, snazi, želji za istinom i upoznavanju samog sebe i sveta u kojem živi. Najveću popularnost je stekao delom “Mali princ” u kojem na slikovit i originalan način govori o potrebi čoveka za bliskošću, prijateljstvom i ljubavlju.


Izvor: B92








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Pon 13 Feb - 18:03

Sedma planeta bila je, dakle, Zemlja.

Zemlja nije bilo kakva planeta! Ima na njoj sto jedanaest kraljeva (ne zaboravljajući, naravno, ni crnačke kraljeve), sedam hiljada geografa, devet stotina hiljada biznismena, sedam i po miliona pijanica, tri stotine jedanaest miliona hvalisavaca, znači, oko dvije milijarde odraslih ljudi.

Da bi ste imali neku predstavu o prostranosti Zemlje, reći ću vam da se na njoj na svih šest kontinenata, morala izdržavati, prije pronalaska elektriciteta, čitava jedna armija od četiri stotine šezdeset dvije hiljade stotinu i jedanaest fenjerdžija.

Kad se gleda izdaleka, ostavlja ta armija sjajan utisak. Pokreti su joj bili uvježbani baš kao pokreti nekog baletskog ansambla. Prvi su bili na redu fenjerdžije Novog Zelanda i Australije. Oni bi, pošto bi upalili lampione, odlazili na spavanje. Onda bi u igru ulazili fenjerdžije Kine i Sibira. Zatim bi i oni nestali iza kulisa. Tada bi dolazio red na fenjerdžije Rusije i Indije. Zatim Afrike i Evrope. Pa onda Južne Amerike. Pa Sjeverne Amerike. I nikad oni ne bi pogriješili u pogledu reda izlaska na pozornicu. Bilo je veličanstveno.

Samo su onaj jedan jedini fenjerdžija Sjevernog Pola, i njegov sudrug, jedini fenjerdžija Južnog Pola, živjeli besposličarski, nemarno radeći dva puta godišnje.

Antoine de Saint-Exupéry








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   

Nazad na vrh Ići dole
 
Antoan de Seint Egziperi
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Antoan de Seint Egziperi
» Antoan de Sent Egziperi
» Reč ---> fotografija
» Johnny Cash
» Hans Kristijan Andersen
Strana 4 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-