Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Antoan de Seint Egziperi

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Čet 18 Avg - 11:52

O ljubavi

“Vrijeme koje si izgubio zbog te ruže, upravo je ono čini važnom” 
“Samo kada gledaš srcem, vidiš stvarno. Ono najvažnije se ne može vidjeti okom” 
“Kada nešto ukrotiš, postaješ zauvijek odgovoran za to” 








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Čet 18 Avg - 11:52

O odnosima

Tajno je to mjesto, zemlja suza” 
“Riječi su izvor nesporazuma” 
“Ono što čini pustinju predivnom, je činjenica da ona negdje u sebi krije izvor” 
“Gomila kamenja prestaje biti gomila kamenja u trenutku kada jedan jedini čovjek pogleda u nju, a u sebi vidi sliku katedrale” 
“Lijepa si, ali si prazna. Nitko ne bi poželio umrijeti zbog tebe”








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Čet 18 Avg - 11:53

Mali princ ode da ponovo vidi ruže.
Vi uopšte ne ličite na moju ružu, vi još ništa ne značite, reče im on. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao što je bila moja lisica. Bila je to obična lisica slična stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.
Ruže su se osećale veoma nelagodno.
Lepe ste, ali ste prazne, reče im on još. Čovek ne može da umre za vas. Naravno, običan prolaznik poverovao bi da moja ruža liči na vas. Ali ona sama značajnija je od svih vas zajedno zato što sam ja nju zavoleo. Zato što sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato što sam njoj napravio zaklon. Zato što sam zbog nje poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato što sam nju slušao kako se žali, hvališe ili kako ponekad ćuti. Zato što je to moja ruža.
I on se vrati lisici:
Zbogom, reče joj on…
Zbogom, odgovori lisica. Evo moje tajne. Sasvim je jednostavna: čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati.
Suština se očima ne da sagledati, ponovi mali princ da bi zapamtio.
Vreme koje si uložio oko tvoje ruže čini tu ružu tako dragocenom.
Vreme koje sam uložio oko moje ruže… reče mali princ da bi zapamtio.
Ljudi su zaboravili tu istinu, reče lisica. Ali ti ne treba da je zaboraviš. Ti si zauvek odgovoran za ono što si pripitomio. Ti si odgovoran za tvoju ružu…








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Čet 18 Avg - 11:55









Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 9 Okt - 12:13

II poglavlje

Tako sam ziveo sam, bez igde ikoga s kime bih mogao istinski da porazgovaram, sve dok mi se, pre sest godina, nije desio kvar na motoru u pustinji Sahari. Nesto se bilo slomilo u mom motoru. A kako nisam vodio ni mehanicara ni putnike, spremao sam se da pokusam da sasvim sam izvrsim jednu tesku opravku. To je za mene bilo pitanje zivota ili smrti. Imao sam pijace vode jedva za osam dana.
Prve veceri zaspao sam na pesku hiljadu milja daleko od naseljenog mesta. Bio sam usamljeniji od ma kog brodolomnika na splavu nasred okeana. Mozete onda zamisliti moje iznenadenje kad me je u zori probudio neki cudan glasic. Govorio je:
Molim vas... nacrtaj mi ovcu!
-A!
-Nacrtaj mi ovcu....
Skocio sam na noge kao gromom pogodjen. Dobro sam protrljao oci. Dobro sam pogledao. I video sam sasvim neobicnog coveculjka koji me je ozbiljno posmatrao. Evo njegovog najboljeg portreta koji sam, kasnije, uspeo da nacrtam.


Ali moj crtez nije, naravno, ni izdaleka tako zanosan kao sam uzor. To nije moja greska. Odrasle osobe su me, kada mi je bilo sest godina, obeshrabrile u mom slikarskom pozivu, te tako nisam nista naucio da nacrtam, sem zmijskog cara spolja i iznutra.
Gledao sam, dakle, ovo prividjenje sirom otvorenih ociju. Ne zaboravite da sam se nalazio hiljadu milja daleko od bilo kog naselja. A moj coveculjak nije mi izgledao ni zalutao, ni mrtav umoran, ni mrtav gladan, ni mrtav zedan, ni smrtno uplasen. Nije nimalo licio na dete izgubljeno usred pustinje, hiljadu milja daleko od bilo kog naselja. Kada sam najzad uspeo da progovorim, rekao sam mu:
-Ali... sta ti radis ovde?
On mi tada ponovi, sasvim tiho, kao nesto veoma ozbiljno:
-Molim vas.. nacrtaj mi jednu ovcu...
Kada tajanstvenost deluje suvise snazno, covek se ne usuduje da ne poslusa. Ma koliko sve to izgledalo besmisleno hiljadama milja daleko od nastanjenog mesta i u smrtnoj opasnosti, izvadio sam iz dzepa hartiju i naliv-pero. Ali tada se setih da sam u zivotu pre svega ucio geografiju, istoriju, racun i gramatiku, te rekoh coveculjku (malo mrzovoljno) da ne znam da crtam. On mi odgovori:
-Ne mari, nacrtaj mi ovcu.
Kako nikad nisam nacrtao ovcu, napravio sam za njega ponovo jedan od ona dva crteza, koja sam jedina bio u stanju da nacrtam. Onaj sto predstavlja zmijskog cara spolja. I bio sam prenerazen kad sam cuo kako mi coveculjak odgovara:
-Ne! Ne! Ja necu slona u zmijskom caru. Zmijski car je vrlo opasan, a slon je vrlo glomazan. Kod mene je sve tako malo. Treba mi ovca. Nacrtaj mi ovcu.
Tada sam poceo da crtam.
On je pazljivo posmatrao, a zatim rece:

-Ne! Ta je vec sasvim bolesna. Nacrtaj mi neku drugu.
Crtao sam dalje.

Moj prijatelj se nasmesi umiljato, sa blagonaklonoscu:
-Vidis dobro i sam... to nije ovca, to je ovan. Ima rogove...
Ponovih dakle jos jednom svoj crtez.
Ali i on je bio odbijen, kao i prethodni:

Ta je opet suvise stara. Ja hocu ovcu koja dugo zivi.
Tada, nemajuci vise strpljenja, posto sam se zurio da rasklopim svoj motor, nazvrljah crtez.
I dobacih:
-Ovo je kutija. Ovca koju zelis je unutra.

Bio sam vrlo iznenadjen kad sam video da se lice mog malog sudije ozarilo:
-To je upravo ono sto sam hteo! Mislis li da ce toj ovci biti potrebno mnogo trave?
-Zasto?
-Zato sto je kod mene sve tako malo...
-To ce joj sigurno biti dovoljno. Dao sam ti jednu sasvim malu ovcu.
On se nagnu nad crtez:
-Nije bas tako mala... Gle! Zaspala je...
Eto, tako sam se upoznao sa malim princom.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 9 Okt - 12:14

III poglavlje

Trebalo mi je dosta vremena da shvatim odakle je dosao. Mali princ, koji mi je postavljao mnogo pitanja, kao da nikad nije cuo moja. Reci izgovorene slucajno, malo-pomalo su mi sve otkrile. Tako, kad je prvi put spazio moj avion (necu da crtam svoj avion, te je isuvise tezak crtez za mene) on me upita:
-Kakva je to stvar?
-To nije stvar. To leti. To je avion. To je moj avion.
Bio sam ponosan da mu ispricam kako letim. Tada on uzviknu:
-Kako! Ti si pao sa neba!
-Da, priznadoh skromno.
-O! Kako je to cudno...
I mali princ se nasmeja grohotom, sto me je mnogo naljutilo. Zelim da ljudi ozbiljno shvataju moje neprilike. Zatim on nastavi:
-Znaci da i ti dolazis sa neba! Sa koje si planete?
Tracak svetlosti kao da osvetli tajnu njegovog prisustva, te ga upitah iznenada:
-Ti, dakle, dolazis sa neke druge planete?
Ali on ne odgovori. Klimao je lagano glavom gledajuci moj avion:
-Da, zbilja, u ovome nisi mogao doci iz velike daljine...
I on utonu u sanjarenje koje potraja dugo. Zatim, izvadi iz dzepa moju ovcu i predade se posmatranju svoga blaga.
Mozete zamisliti koliko je radoznalosti probudilo u meni to polupoverljivo saopstenje o "drugim planetama". Nastojao sam da o tome saznam sto vise:
-Odakle dolazis, malisa? Gde je to "kod tebe"? Kuda hoces da odneses moju ovcu?
On mi odgovori posle dubokog cutanja:
-Kutija koja si mi dao ima tu dobru stranu sto moze nocu da joj posluzi kao kuca.
-Naravno. I ako si dobar, dobices i konopac da je danju vezes. I kocic.
Izgleda da je taj predlog zgranuo malog princa:
-Da je vezem? Kakva cudna misao!
-Ali ako je ne vezes, odlutace, pa ce se izgubiti...
Moj prijatelj prasnu u smeh:
-Ali kud hoces da odluta?
-Ma kud. Pravo ispred sebe...
Tada mali princ primeti ozbiljno:
-Nista ne mari, kod mene je sve tako malo!
I sa malo tuge, mozda, dodade:
-Pravo ispred sebe daleko se ne stize








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 9 Okt - 12:19

IV poglavlje

Tako sam saznao jos jednu veoma vaznu stvar: da je planeta na kojoj je roden jedva malo veca od neke kuce!
To me nije mnogo iznenadilo. Znao sam dobro da osim velikih planeta kakve su Zemlja, Jupiter, Mars, Venera, kojima su data imena, postoje na stotine drugih koje su ponekad tako male da se jedva mogu sagledati teleskopom. Kada neki astronom otkrije jednu od njih, on joj mesto imena daje broj. Nazove je na primer: "asteroid 3251".
Imam ozbiljnih razloga da verujem da je planeta sa koje je dosao mali princ asteroid B 612.

Jedan turski astronom primetio je teleskopom taj asteriod 1909. godine, i to samo jedanput.

On je tada svecano prikazao svoje otkrice na Medjunarodnom kongresu astronoma. Ali niko mu nije verovao zbog njegovog odela. Takve su odrasle osobe.
Srecom po asteroid B 612, neki turski diktator je, pod pretnjom smrti, nametnuo svom narodu evropski nacin odevanja. Astronom je ponovio svoj prikaz 1920. godine, vrlo otmeno obucen. I ovoga puta svi su bili njegovog misljenja.

Ispricao sam vam ove pojedinosti o asteroidu B 612 i poverio sam vam njegov broj, samo zbog odraslih osoba. Odrasle osobe vole brojeve. Kad im pricate o nekom novom prijatelju, nikad vas nece zapitati o onom sto je bitno. Nikad vam nece reci: "Kakva je boja njegova glasa? Koje su mu najomiljenije igre? Da li skuplja leptire?" Nego vas pitaju: "Koliko mu je godina? Koliko ima brace? Koliko je tezak? Koliko zaraduje njegov otac?" Tek tada smatraju da ga poznaju. Ako kazete odraslim osobama: "Video sam jednu lepu kucu od crvenih opeka sa geranijumom u prozorima i golubovima na krovu..." one nisu u stanju da zamisle tu kucu. Treba im reci: "Video sam kucu od sto hiljada franaka". Tada ce uzviknuti: "Kako je lepa!"
Isto tako, kad bi ste im rekli: "Dokaz da je mali princ postojao je taj sto je bio divan, sto se smejao i sto je zeleo da ima ovcu. Kad neko hoce da ima ovcu, to je dokaz da postoji", one bi slegnule ramenima i smatrale vas detetom. Ali ako im kazete: "Zvezda sa koje je on dosao jeste asteroid B 612" ubedicete ih i nece vam dalje dosadivati pitanjima. Takve su one. Ne treba ima zameriti. Deca treba da budu veoma popustljiva prema odraslim osobama.
Ali naravno, mi koji shvatamo zivot, mi ne marimo za brojeve. Voleo bih da sam ovu pricu pricao kao bajku. Voleo bih da sam kazao:
"Bio jednom jedan mali princ koji je ziveo na nekoj planeti jedva nesto vecoj od njega samog, i kome je bio potreban prijatelj..." Za one koji shvataju zivot, to bi izgledalo daleko istinitije.
Jer, ja ne volim da se moja knjiga cita povrsno. Ja sa toliko tuge pricam ove uspomene. Proslo je vec sest godina otkako je moj prijatelj otisao sa svojom ovcom. To sto ovde pokusavavam da ga opisem, to je zato da ga ne bih zaboravio. Zalosno je zaboraviti prijatelja. Nemaju svi prijatelja. I ja mogu postati kao odrasli koji se zanimaju samo za brojeve. Zbog toga sam kupio kutiju sa bojicama i olovkama. Nije lako vratiti se crtanju, u mojim godinama, kada covek nikad nista nije pokusao da nacrta sem zmijskog cara spolja i iznutra, i to u svojoj sestoj godini! Potrudicu se, naravno, da nacrtam njegov lik sto je moguce vernije. Ali nisam sasvim siguran da cu pogoditi. Jedan crtez i uspe nekako, ali drugi ne lici vise. Isto se tako malo varam i u pogledu rasta. Na ovoj slici mali princ je suvise visok. Na onoj suvise mali. Kolebam se malo i sto se tice boje njegovog odela. Onda nagadam, malo ovako, malo onako, kako znam. Prevaricu se, uostalom i u nekim znacajnijim pojedinostima. Ali, to mi treba oprostiti. Moj prijatelj mi nije nista objasnjavao. Mozda je verovao da licim na njega. Ali ja, na zalost, ne umem da vidim ovcu kroz kutiju. Mozda sam pomalo slican odraslim osobama. Mora da sam ostario.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 23 Okt - 12:57

ЛЕОНУ ВАРТУ

Молим децу да ми опросте што са ову књигу посветио одраслој особи. Има једно озбиљно извињење: та одрасла особа је најбољи пријатељ кога имам на свету. Имам и друго извињење: та одрасла особа у стању је све да разуме, чак и књиге за децу. Имам и треће извињење: та одрасла особа живи у Француској, она је гладна и њој је зима. Потребно је да је неко утеши. Ако сва та извињења нису довољна, радо ћу посветити ову књигу детету које је некад била та одрасла особа. Све одрасле особе су најпре била деца. (Али се мало њих тога сећа). Исправљам, дакле, своју посвету:

ЛЕОНУ ВАРТУ
КАД ЈЕ БИО МАЛИ ДЕЧАК

Кад ми је било шест година, видео сам једном приликом предивну слику у некој књизи о прашуми која се звала "Истините приће". Слика је представљала змијског цара како гута неку звер.
У књизи је писало: "Змијски цар гута своју жртву, не жваћући је. После тога не може да се креће и спава шест месеци док је не свари."
Због тога сам много размишљао о авантурама у прашуми и тада сам успео да оловком у боји нацртам свој први цртеж. Мој цртеж број 1 изгледао је овако:
Показивао сам своје ремек-дело одраслима и питао их да ли се плаше мог цртежа.
Они су одговарали: "Зашто бисмо се плашили шешира?"
Међутим, мој цртеж није представљао шешир. Он је прдрстављао змијског цара који је прогутао слона. Тада сам нацртао змијског цара изнутра, да би одрасле особе могле да схвате. Мој цртеж број 2 изгледао је овако:
Одрасли су ми препорућили да се оканем цртања змијског цара споља или изнутра и да се позабавим географијом, историјом, рачуном и граматиком. Тако сам у шестој години напустио сјајно сликарско занимање. Био сам обесхрабрен неуспехом свог цртежа број 1 и свог цртежа број 2. Одрасле особе никада ништа не схвтају саме, а децу замара да им стално дају објашњења.
Морао сам, дакле, изабрати неко друго занимање и научио сам да управљам авионом. Летео сам свуда по свету. Географија ми је, истини за вољу, много користила. Могао сам на први поглед да разликујем Кину од Аризоне. А то је врло корисно ако човек залута ноћу.
Тако са, током живота, често долазио у додир са многим озбиљним људима. Дуго сам живео међу одраслима. Видео сам их сасвим изблиза. То није много поправило моје мишљење о њима.
Кад бих срео неког од њих ко би ми се учинио мало бистрији, проверавао сам га својим цртежом број 1, који сам стално чувао. Желео сам да сазнам да ли он стварно разум. Али, он би ми увек одговарао: "То је шешир". Тада му не бих причао ни о змијском цару, ни о прашуми, ни о звездама. Спустио бих се на његов ниво. Говорио бих му о бриџу, о голфу, о полтици и о краватама. Орасла особа била би веома задовољна што се упознала с тако разборитим човеком.

II








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 23 Okt - 12:59

V

Свакога дана сазнавао сам нешто ново о планети, о доласку, о путовању. То је долазило сасвим полако, приликом његовог случајног размишљања. Тако сам, трећег дана, сазнао узбудљиву причу о баобабима.
И овог пута било је то уахваљујући овци, јер ме мали пинц, као обузет неком озбиљном сумњом, изненада упита:
- Истин је, зар не, да овце једу жбуње?
- Да, то је истина.
- Ах! Задовољан сам.
Нисам разумео зашто је тако важно што овце једу жбуње. Али мали принц додаде:
- Према томе, једу и баобабе.
Скренух пажњу малом принцу да баобаби нису жбуње, већ дрвече велико као црква, и да, чак и када би собом пвео читаво крдо слонова, ти слонови не би могли да изађу на крај са једним јединим баобабом.
Помисао на крдо слонова засмеја малог принца:
- Требало бих наслагати једне на друге…
Али мудро примети:
- И баобаби су мали пре него што порасту.
- Тачно. Али зашто желиш да твоје овце поједу мале баобабе?
Он ми одговори: "Ма немој молим те!" као да је то сасвим јасно. Морао сам да се напрегнем да бих све то разумео.
И збиља, на планети малог принца било је, као и на свим другим планетама, племенита биља и корова. Према томе, доброг семена племенитог биља, а лошег семена корова. Али семе је невидљиво. Оно спава скривено у уемљи све дотле док му не падне на памет да се пробуди. Тада се протегне и потера најпре стидљиво према сунцу један чаробни мали безазлени изданак. Ако се ради о изданку ротквице или руже, можемо га слободно пустти да расте. Али, ако се ради о корову морамо га ишчупати, чим га препознамо. На планети малог принца било јке страшног семена… то је било семење баобаба. Тло на његовој планети било га је препуно. А ако баобаб не ишчупамо на време, никада га се не можемо ослободити. Он преплави целу планету. Разрива је својим корењем. И ако је планета веома мала, а бабобаба има у великом броју, она ће се распрснути.
"То је питање реда", говорио ми је касније мали принц. "Када човек доврши своје јутарње дотеривање, треба пажљиво да среди и планету. Треб човека натерати да редовно чупа баобабе, чим се почну разликовати од ружа, на које много личе када су сасвим млади. То је врло досадан посао, али веома лак.
Једног дана ме је посаветовао да се потрудим и да направим леп цртеж како би то усадио нашој деци у главу. "Ако буду једног дана путовали", рече ми он, "то би им могло користити. Понекад није лоше одложити свој посао за касније. Али кад су питању баобаби, то је увек страшна несрећа. Познавао сам једну планету на којој је становао један ленштина. Он је пропустио да ишчупа три младице…"
И, према упутствима малог пинца, нацртао сам ту планету. Не волим да заузимам став проповедника. Али, опасност од баобаба је тако мало позната, а они који залутају не неки астероид излажу се великој опасности, па сам овог пута направио изузетак и престао да се уздржавам. Рекох: "Децо, чувајте се баобаба!" На том цртежу сам толико радио само зато да бих своје пријатеље упозорио на опасност која и њима и мени веч дуго времена лебди над главом, а да тога нисмо свесни. Поука коју сам им дао, исплатила се. Можда ћете се упитати: "Зашто у овој књизи нема и других исто тако величанствених цртежа као што је цртеж баобаба?" Одговор је веома једноставан: "Покушао сам, али није ми пошло за руком. Када сам цртао баобабе, био сам вођен осећањем да се не сме одлагати."








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 23 Okt - 12:59

VI

Свакога дана сазнавао сам нешто ново о планети, о доласку, о путовању. То је долазило сасвим полако, приликом његовог случајног размишљања. Тако сам, трећег дана, сазнао узбудљиву причу о баобабима.
И овог пута било је то уахваљујући овци, јер ме мали пинц, као обузет неком озбиљном сумњом, изненада упита:
- Истин је, зар не, да овце једу жбуње?
- Да, то је истина.
- Ах! Задовољан сам.
Нисам разумео зашто је тако важно што овце једу жбуње. Али мали принц додаде:
- Према томе, једу и баобабе.
Скренух пажњу малом принцу да баобаби нису жбуње, већ дрвече велико као црква, и да, чак и када би собом пвео читаво крдо слонова, ти слонови не би могли да изађу на крај са једним јединим баобабом.
Помисао на крдо слонова засмеја малог принца:
- Требало бих наслагати једне на друге…
Али мудро примети:
- И баобаби су мали пре него што порасту.
- Тачно. Али зашто желиш да твоје овце поједу мале баобабе?
Он ми одговори: "Ма немој молим те!" као да је то сасвим јасно. Морао сам да се напрегнем да бих све то разумео.
И збиља, на планети малог принца било је, као и на свим другим планетама, племенита биља и корова. Према томе, доброг семена племенитог биља, а лошег семена корова. Али семе је невидљиво. Оно спава скривено у уемљи све дотле док му не падне на памет да се пробуди. Тада се протегне и потера најпре стидљиво према сунцу један чаробни мали безазлени изданак. Ако се ради о изданку ротквице или руже, можемо га слободно пустти да расте. Али, ако се ради о корову морамо га ишчупати, чим га препознамо. На планети малог принца било јке страшног семена… то је било семење баобаба. Тло на његовој планети било га је препуно. А ако баобаб не ишчупамо на време, никада га се не можемо ослободити. Он преплави целу планету. Разрива је својим корењем. И ако је планета веома мала, а бабобаба има у великом броју, она ће се распрснути.
"То је питање реда", говорио ми је касније мали принц. "Када човек доврши своје јутарње дотеривање, треба пажљиво да среди и планету. Треб човека натерати да редовно чупа баобабе, чим се почну разликовати од ружа, на које много личе када су сасвим млади. То је врло досадан посао, али веома лак.
Једног дана ме је посаветовао да се потрудим и да направим леп цртеж како би то усадио нашој деци у главу. "Ако буду једног дана путовали", рече ми он, "то би им могло користити. Понекад није лоше одложити свој посао за касније. Али кад су питању баобаби, то је увек страшна несрећа. Познавао сам једну планету на којој је становао један ленштина. Он је пропустио да ишчупа три младице…"
И, према упутствима малог пинца, нацртао сам ту планету. Не волим да заузимам став проповедника. Али, опасност од баобаба је тако мало позната, а они који залутају не неки астероид излажу се великој опасности, па сам овог пута направио изузетак и престао да се уздржавам. Рекох: "Децо, чувајте се баобаба!" На том цртежу сам толико радио само зато да бих своје пријатеље упозорио на опасност која и њима и мени веч дуго времена лебди над главом, а да тога нисмо свесни. Поука коју сам им дао, исплатила се. Можда ћете се упитати: "Зашто у овој књизи нема и других исто тако величанствених цртежа као што је цртеж баобаба?" Одговор је веома једноставан: "Покушао сам, али није ми пошло за руком. Када сам цртао баобабе, био сам вођен осећањем да се не сме одлагати."Свакога дана сазнавао сам нешто ново о планети, о доласку, о путовању. То је долазило сасвим полако, приликом његовог случајног размишљања. Тако сам, трећег дана, сазнао узбудљиву причу о баобабима.
И овог пута било је то уахваљујући овци, јер ме мали пинц, као обузет неком озбиљном сумњом, изненада упита:
- Истин је, зар не, да овце једу жбуње?
- Да, то је истина.
- Ах! Задовољан сам.
Нисам разумео зашто је тако важно што овце једу жбуње. Али мали принц додаде:
- Према томе, једу и баобабе.
Скренух пажњу малом принцу да баобаби нису жбуње, већ дрвече велико као црква, и да, чак и када би собом пвео читаво крдо слонова, ти слонови не би могли да изађу на крај са једним јединим баобабом.
Помисао на крдо слонова засмеја малог принца:
- Требало бих наслагати једне на друге…
Али мудро примети:
- И баобаби су мали пре него што порасту.
- Тачно. Али зашто желиш да твоје овце поједу мале баобабе?
Он ми одговори: "Ма немој молим те!" као да је то сасвим јасно. Морао сам да се напрегнем да бих све то разумео.
И збиља, на планети малог принца било је, као и на свим другим планетама, племенита биља и корова. Према томе, доброг семена племенитог биља, а лошег семена корова. Али семе је невидљиво. Оно спава скривено у уемљи све дотле док му не падне на памет да се пробуди. Тада се протегне и потера најпре стидљиво према сунцу један чаробни мали безазлени изданак. Ако се ради о изданку ротквице или руже, можемо га слободно пустти да расте. Али, ако се ради о корову морамо га ишчупати, чим га препознамо. На планети малог принца било јке страшног семена… то је било семење баобаба. Тло на његовој планети било га је препуно. А ако баобаб не ишчупамо на време, никада га се не можемо ослободити. Он преплави целу планету. Разрива је својим корењем. И ако је планета веома мала, а бабобаба има у великом броју, она ће се распрснути.
"То је питање реда", говорио ми је касније мали принц. "Када човек доврши своје јутарње дотеривање, треба пажљиво да среди и планету. Треб човека натерати да редовно чупа баобабе, чим се почну разликовати од ружа, на које много личе када су сасвим млади. То је врло досадан посао, али веома лак.
Једног дана ме је посаветовао да се потрудим и да направим леп цртеж како би то усадио нашој деци у главу. "Ако буду једног дана путовали", рече ми он, "то би им могло користити. Понекад није лоше одложити свој посао за касније. Али кад су питању баобаби, то је увек страшна несрећа. Познавао сам једну планету на којој је становао један ленштина. Он је пропустио да ишчупа три младице…"
И, према упутствима малог пинца, нацртао сам ту планету. Не волим да заузимам став проповедника. Али, опасност од баобаба је тако мало позната, а они који залутају не неки астероид излажу се великој опасности, па сам овог пута направио изузетак и престао да се уздржавам. Рекох: "Децо, чувајте се баобаба!" На том цртежу сам толико радио само зато да бих своје пријатеље упозорио на опасност која и њима и мени веч дуго времена лебди над главом, а да тога нисмо свесни. Поука коју сам им дао, исплатила се. Можда ћете се упитати: "Зашто у овој књизи нема и других исто тако величанствених цртежа као што је цртеж баобаба?" Одговор је веома једноставан: "Покушао сам, али није ми пошло за руком. Када сам цртао баобабе, био сам вођен осећањем да се не сме одлагати."Свакога дана сазнавао сам нешто ново о планети, о доласку, о путовању. То је долазило сасвим полако, приликом његовог случајног размишљања. Тако сам, трећег дана, сазнао узбудљиву причу о баобабима.
И овог пута било је то уахваљујући овци, јер ме мали пинц, као обузет неком озбиљном сумњом, изненада упита:
- Истин је, зар не, да овце једу жбуње?
- Да, то је истина.
- Ах! Задовољан сам.
Нисам разумео зашто је тако важно што овце једу жбуње. Али мали принц додаде:
- Према томе, једу и баобабе.
Скренух пажњу малом принцу да баобаби нису жбуње, већ дрвече велико као црква, и да, чак и када би собом пвео читаво крдо слонова, ти слонови не би могли да изађу на крај са једним јединим баобабом.
Помисао на крдо слонова засмеја малог принца:
- Требало бих наслагати једне на друге…
Али мудро примети:
- И баобаби су мали пре него што порасту.
- Тачно. Али зашто желиш да твоје овце поједу мале баобабе?
Он ми одговори: "Ма немој молим те!" као да је то сасвим јасно. Морао сам да се напрегнем да бих све то разумео.
И збиља, на планети малог принца било је, као и на свим другим планетама, племенита биља и корова. Према томе, доброг семена племенитог биља, а лошег семена корова. Али семе је невидљиво. Оно спава скривено у уемљи све дотле док му не падне на памет да се пробуди. Тада се протегне и потера најпре стидљиво према сунцу један чаробни мали безазлени изданак. Ако се ради о изданку ротквице или руже, можемо га слободно пустти да расте. Али, ако се ради о корову морамо га ишчупати, чим га препознамо. На планети малог принца било јке страшног семена… то је било семење баобаба. Тло на његовој планети било га је препуно. А ако баобаб не ишчупамо на време, никада га се не можемо ослободити. Он преплави целу планету. Разрива је својим корењем. И ако је планета веома мала, а бабобаба има у великом броју, она ће се распрснути.
"То је питање реда", говорио ми је касније мали принц. "Када човек доврши своје јутарње дотеривање, треба пажљиво да среди и планету. Треб човека натерати да редовно чупа баобабе, чим се почну разликовати од ружа, на које много личе када су сасвим млади. То је врло досадан посао, али веома лак.
Једног дана ме је посаветовао да се потрудим и да направим леп цртеж како би то усадио нашој деци у главу. "Ако буду једног дана путовали", рече ми он, "то би им могло користити. Понекад није лоше одложити свој посао за касније. Али кад су питању баобаби, то је увек страшна несрећа. Познавао сам једну планету на којој је становао један ленштина. Он је пропустио да ишчупа три младице…"
И, према упутствима малог пинца, нацртао сам ту планету. Не волим да заузимам став проповедника. Али, опасност од баобаба је тако мало позната, а они који залутају не неки астероид излажу се великој опасности, па сам овог пута направио изузетак и престао да се уздржавам. Рекох: "Децо, чувајте се баобаба!" На том цртежу сам толико радио само зато да бих своје пријатеље упозорио на опасност која и њима и мени веч дуго времена лебди над главом, а да тога нисмо свесни. Поука коју сам им дао, исплатила се. Можда ћете се упитати: "Зашто у овој књизи нема и других исто тако величанствених цртежа као што је цртеж баобаба?" Одговор је веома једноставан: "Покушао сам, али није ми пошло за руком. Када сам цртао баобабе, био сам вођен осећањем да се не сме одлагати."








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 23 Okt - 12:59

I  Петог дана, опет захваљујући овци, открио сам тајну о животу малог принца. Запитао ме је изненада, без увода, као да је реч о нечему о чему је дуго, у себи, размишљао: - Ако овца једе жбуње, значи да једе исто тако и цвеће? - Овца једе све на шта наиђе. - Чак и цвеће са трњем? - Да, чак и цвеће са трњем. - Чему онда служи трње? Нисам знао. Био сам тада врло заузет покушавајући да одврнем неки јако заврнут шраф на мотору. Био сам веома забринут јер ми је квар почео да изгледа веома озбиљан, а вода за пиће која је нестајала уливала ми је страх од најгорег. - Чему слуђи трње? Мали принц није никада одустајао од питања које би једном поставио. Шраф ме је љутио, те сам му одговорио без размишљања: - Трње не служи ничему. То је чиста пакост од стране цвећа. - Ах! Али, после кратког ћутања добаци ми готово озлојеђено: - Не верујем ти. Цвеће је слабо. Оно је безазлено. Оно се брани како може. Верује да је страшно са својим трњем… Нисам ништа одговорио. Тог тренутка сам мислио:








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 23 Okt - 13:01

VIII

Убрзо сам боље упознао тај цвет. На планети малог принца било је увек једноставног цвећа, украшеног само једним редом латица, које није заузимало много места и није никоме сметало. Оно би се појавило једног јутрау трави, а увече би се затварало. Али овај цвет изникао је једног дана, из неке семенке донете незнано откуда, и мали принц је врло помно надгледао тај изданак који није личио на друге. То је могла бити нека нова врста баобаба. Али стабљика убрзо престаде да расте и поче да пупи. Мали принц, који је пратио развој ток огромног пупољка, осећао је да ће из њега изнићи нешто чудесно, али цвет никако да доврши улепшавање у заклону своје зелене собе. Брижљиво је бирао боје. Облачио се полако, додавао је једну по једну латицу. Није хтео да изиђе сав згужван као мак. Хтео је да се појави у пуном сјају своје лепоте. Ех! Наравно. Био је то врло разметљив цвет. Његово тајанствено удешавање трајало је, дакле, данима и данима. А онда, једног јутра, управо у тренутку када се сунце рађало, он се показао.
И та ружа, која је тчно све припремила, рече зевајући:
- Ах! Тек што сам се пробудила… Молим вас опростите… Још се нисам очешљала…
Тада се мало прин није могао здржати од дивљења:
- Како сте лепи!
- Зар не, одговори слатко ружа. - А родила сам се у исто време кад и дунце…
Мали принц схвати одмах да није нарочито скромна, али била је тако дирљива.
- Миаслим да је време доручку, додала је ускоро, будите добри и мислите на мене…
И мали принц, сав збуњен потражио је ведро с водом и послужио руђу.
Тако га је врло брзо почела узнемиравати својом малом подозривом таштином. Једног дана, на пример, говорећи о своја четии трна, рекла је малом принцу:
- Могу дођи тигрови са својим канџама!
- На мојој планети нема тигрова, одвратио је мли принц.
- Ја нисам трава, одговои слатко ружа.
- Опростите…
- Ја се уопште не боим тигрова, али ужасавам се промје. Имате ли можда неки заклон?
Плашити се промај… то није добро за једну биљку.
- Увече ћете ме стављати под стаклено звоно. Код вас је врло хладно. Нисте на добром месту. Тамо, одакле ја долазим…
Али је ућутала. Дошла је у виду семенке. Није могла ништа дазна о другим световима. Понижена што је допустила да је иненаде у пеипремању тако наивне лажи, накашљала се два-три пута да би се мали принц осетио кривим.
- А где је тај заклон?…
- Управо сам хтео да одем по њега, али сте ми ви нешто говоили.
Она тада поче још јаче да кашље да би код принца ипак изазвала грижу савести.
Тако је мали принц и поред своје добронамерне љубави, брзо посумњао у ружу. Озбиљно је схватио безначајне речи и постао врло несрећан.
"Није требало да је слушам. повери ми се једног дана, не треба никад слушати цвеће. Треба га гледати и мирисати. Моја је ружа обавила мирисом планету, али ја нисам знао у томе да уживам. Та прича о канџама, која ме је толико разљутила, требало је да ме разнежи…"
Још ми јеповерио:
- Нисам тада уопште ништа схватио! Требало је да судим по делима, а не по речима. Надахњивала ме мирисом и омамљивала ме. Нисам смео да побегнем! Морао сам да осетим њену нежност која се крила иза ситних лукавости. Руже су пуне противречности! Али, био сам исувише млад да бих умео да волим.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 23 Okt - 13:01

IX

Верујем да је за своје бекство искористио сеобу дивљих птица. Тог јутра предполазак, лепо је уредио своју планету. Пажљиво је очистио живе вулкане. Имао је два жива вулкана. То му је било згодно за подгревање јутарњег доручка. Имао је и један угашен вулкан. Али, како је говорио: "Никад се не зна!" Очистио је и тај угашени вулкан. Кад су добро очишћени, вулкани раде тихо и непрекидно, без ерупција. Вулканске рупције су као ватра у камину. Наравно, на нашој Земљи ми смо много мали да бисмо очистили наше вулкане. Због тога нам стварају толико непријатности.
Мали принц је, помало тужан, почупао и последње изданке баобаба. Мислио је да се неће више никад вратити. Али сви ти свакодневни послови изгледали су му тог јутра веома лагани. А кад је последњи пит залио ружу, и спремао се да је стави под стаклео звоно, осетио је жељу да заплаче.
- Збого, рече он ружи.
Али она му не одговори.
- Збогом, понови он.
Ружа се накашља. Али не зато што је назебла.
- Била сам глупа, рече она најзад. Молим те, опрости. Покушај да будеш срећан.
Био је изненађен што му ништа не пребацује. Стајао је, сав збуњен, са стакленим звоном у руци. Није схватао ту благу умиљатост.
- Наравно, ја те волим, рече му ружа. Моја је грешка што о томе ниси ништа знао. Но, није важно. Али и ти си био глп као и ја. Покушај да будеш срећан… Остави то звоно. Не треба ми више.
- Али ветар…
- Нисам баш толико прехлађена… Свежи ноћни ваздух добро ће ми доћи. Ја сам цвет.
- А животиње…
- Морам да поднесем две-три гусеница ако хоћу да упознам лептире. Изгледа да су тако лепи. Иначе, ко ће ме посетити? Ти ћеш бити далеко. Великих животиња се не бојим. Имам канџе.
И она наивно показа своја четири трна. Затим додаде:
- Не одуговлачи толико, то је несносно. Одлућио си да одеш. Иди.
Није хтела да је мали принц види какоплаче. Била је то веома поносна ружа…








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 23 Okt - 13:01

 Он се налазио у пределу астероида 325, 326, 327, 328, 329 и 330. Почео је дакле да их обилази да би тамо пронашао неко занимање и употпунио своје знање. Н првом је живео неки краљ. Седео је, одевен у пурпур и хермелин, на једном врло једноставном па ипак величанственом престолу. - Ах! Ево једног поданика, узвикну краљ када је приметио малог принца. А мали принц се упита:
XI

На другој планети живео је неки обрженко:
- Ах! Ах! Ево једног мог обожаваоца, узвикну издалека уображенко, чим је спазио малог принца.
Јер, за уображене људе сви други су обожаваоци.
- Добар дан, рече мали принц. Имате смешан шешир.
- Зато да бих могао да поздрављам, одговори уображенко. Да бих могао да отпоздрављам кад ми кличу. Нажалост, овуда никад нико не пролази.
- Збиља?, рече мали принц који није разумео.
- Тапши рукама, посаветовао г уображенко.
- Мали принц поче да тапше рукама. Уображенко скомно отпоздрави дижући шешир.
- Ово је забавније од посете краљу, рече у себи мали принц. И поново поче да тапше рукама. Уображенко поново отпоздрави дижући шешир.
После пет минута овакве гимнастике, малог принца замори једноликост игре:
- Шта треба учинити да шешир падне? упита он.
Али га уображенко није чуо. Уображени људи чују само похвале.
- Да ли ми се заиста дивиш? упита он малог принца.
- Шта значи дивити се?
- Дивити се значи признати да сам ја најлепши, најбоље одевен, набогатији и најпаметнији човек на овој планети.
- Али ти си сам на својој планети!
- Учини ми то задовољство! Ипак ми се диви!
- Дивим ти се, рече мали принц, слежућу мало раменима, али, зашто ти је то тако важно?
И мали принц крену даље.
"Одрасли су чудни, заиста", рече он самом себи до је путовао.









Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 23 Okt - 13:03

XII

На следећој планети живео је пијаница. Та посета је била врло кратка, али је малог принца дубоко рстужила.
- Шта ти ту радиш? рече он пијаници, кога затеће ћутљивог са гомилом празних и гомилом пуних флаша пред собом.
- Пијем, одговори пијаница туробно.
- Зашто пијеш, упита га мали принц.
- Да заборавим, одговори пијаница.
- Шта да заборавиш? распитивао се мали принц који га је веч жалио.
- Да заборавим да се стидим, признаде пијаница обарајући главу.
- Чега да се сидиш? распитивао се мали принц који је желео да му помогне.
- Стидим се што пијем, заврши пијаница и утону коначно у ћутање.
И мали принц побеже збуњен.
"Одрасли су заиста врло, врло чудни", говорио је он у себи док је путовао.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 23 Okt - 13:03

XIII

На четвртој планети живео је послован човек. Тај је био толико заузет да чак ни главу није подигао када је мали принц дошао.
- Добар дан, рече му овај.
- Три и два су пет. Пет и седам дванаест. Дванаести и три петнаест. Добар дан. Петнаест и седам су двадесет и два. Двадесет два и шест двадест и осам. Немам времена да је поново запалим. Двадесет шест и пет су тридесет и један. Уф! То дакле чини пет стотина један милион шест стотина двадесет и две хиљаде седам стотина тридесет и један.
- Пет стотина милиона чега?
- Шта? Још увек си ту. Пет стотина један милион… не знам више… Имам толико посла! Ја сам озбиљан човек и не бавим се глупостима. Два и пет су седам…
- Пет стотина милиона чега? понови мали принц који никада у свом животу није одустајао од питање које би једном поставио.
Пословни човек диже главу.
- За педесет четири година колико станујем на овој планети, узнемирили су ме само три пута. Први пут је то било пре двадесет две године, када је неки гундељ пао богзна откуда. Други пут је то било пре једанаест година, када сам оболео од реуме. Недовољно се крећем. Немам времена да шетам. Ја сам озбиљан човек. Трећи пут… ето сада! Рекао сам дакле пет стотина један милион…
- Милион чега?
Пословни човек схвати најзад да нема наде да ће га оставити на миру:
- Милион тих стварчица које се понекад виде на небу.
- Мушица?
- Не! Златних стварчица над којима сањаре беспослени. Али, ја сам озбиљан човек. Ја немам времена за сањарење.
- Ах! Звезда!
- Да, тако је. Звезда.
- И, шта ти радиш са пет стотина милиона звезда?
- Пет стотина један милион шест стотина двадесет и две хиљаде седам стотина тридесет и један. Ја сам озбиљан човек. И тачан.
- И шта радиш с тим звездама?
- Шта радим с њима?
- Да.
- Ништа. Имам их.
- Звезде су твоје?
- Да.
- Али ја сам већ видео једног краља који…
- Краљеви немају својине. Они "владају" над нечим. То је велика разлика.
- Чему ти служи то што имаш звезде?
- То ме чини богатим.
- А чему ти служи то што си богат?
"Овај овде, рече у себи мали принц, расуђује помало као онај мој пијаница.
Ипак, он му постави још нека питања:
- Како звезде могу бити нечије?
- Па чије су оне? - одговори мрзовољно пословни човек.
- Не знам. Ничије.
- Онда су моје, пошто сам се ја први сетио.
- Зар је то довољно?
- Наравно. Кад нађеч дијамант који није ничији, он је твој. Кад пронађеш оствро које није ничије, оно је твоје. Кад ти нешто пвом падне на памет, ти своју мисао патентираш: она је твоја. А ја, ја сам присвојио звезде, зато што никада ником није пало на памет да их присвоји.
- То је истина, рече мали принц. И шта радиш с њима?
- Управљам. Бројим их и пребројавам, рече пословни човек. То је тешко. Али ја сам озбиљан човек.
Мали принц још није био задовољан.
- Али, ако ја имам мараму, могу је ставити око врата и однети. А ти не можеш да узбереш звезде!
- Не, али могу их ставити у банку.
- Шта то значи?
- Значи да напишем на парчету хартије број мојих звезда. Затим ту хартију закључавам у фиоку.
- И то је све?
- То је довољно.
То је занимљиво, помисли мали принц. Т оје чак песнички. Али то није баш озбиљно.
Мали принц је о озбиљним стварима мислио сасвим друкчије него одрасле особе.
- Ја, рече он, имам ружу коју свако дана заливам. Имам и три вулкана које чистим једанпут недељно. Чистим и онај угашени. Никад се не зна. И за моје вулкане и за моју ружу је корисно што их ја поседујем. Али ти ниси користан звездама…
Пословни човек отвори уста, али није имао шта да одговори, и мали принц побеже.
"Одрасли су збиља сасвим необични", рече једноставно мали принц у себи док је путовао.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 23 Okt - 13:04

XIV

Пета планет била је врло занимљива. На њој је било управо толико места да се сместе један улични фењер и човек који га пали. Мали принц није никако могао себи да објасни чему служе фењер и фењерџија, негде на небу, на некој планети без кућа и становника. Али, рече ин у себи:
"Можда је тај човек збиља чудан. Ипак, он је мање чудан од краља, од уображенка, од пословног човека и од пијанице. Његов посао има бар неког смисла. Када упали свој фењер, то је као да се упалила једна нова звезда или се отворио један цвет. То је уаиста корисно јер је лепо". Кад се искрца на планету, он с поштовањем поздрави фењерџију.
- Добар дан. Зашто си управо угасио свој фењер?
- Тако је наређено, одговори човек. Добар дан.
- Шта је наређено?
- Да угасим свој фењер. Добро вече.
И он га поново запали.
- Али, зашто си га поново запалио?
- Тако је наређено, одговори он.
- Не разумем, рече мали принц.
- Нема шта да се разуме, рече фењерџија. Наредба је наредба. Добар дан.
И он угаси свој фењер.
Затим обриса чело црвеном ларираном марамицом.
- Страшан је то занат. Некада је имао смисла. Ујутру га гасио а увече палио. Остатак дана сам се одмарао, а остатак ноћи спавао…
- А, од ког времена се наредба променила?
- Наредба се није променила, рече човек.
- У томе и јесте трагедија. Планета се из госине у годину све брже и брже окреће, а наредба се није променила!
- Па? рече мали принц.
- Па сада, кад се окреће једанпут у минути, немам више ни секунде одмора. Сваког минута упалим и угасим!
- То је смешно. Дани код тебе трају један минут!
- Није нимало смешно, рече фењерџија. Прошао је читав месец како нас двоје разговарамо.
- Читав месец?
- Да. Тридесет минута. Тридест дана. Добро вече.
И он поново упали свој фењер.
Мали принц га погледа; свидео му се тај човек који је толко поштовао наредбу. Сетио се залазака сунца за којима је некада ишао повлачећи своју столицу. Хтео је да помогне свом пријатељу:
- Знаш… рећи ћу ти на који начин да се одмориш кад будеш хтео…
- Хоћу осмах, рече фењерџија.
Јер човек некад може у исто време и да се држи наредбе и да буде лењ.
Мали принц продужи:
- Твоја планета је тако мала, да је можеш обићи у три корака. Имаш само да идеш сасвим лагано па да увек будеш на сунцу. Када будеш хтео да се одмориш, ти корачај… и дан ће трајати колико будеш желео.
- То ми не поме баш много, рече фењерџија. Од свега у животу највише волим спавање.
- Немаш среће, рече мали принц.
- Немам среће, рече фењерџија. Добар дан.
И он угаси свој фењер.
"Овог би човека, реч у себи мали принц, док је продужавао свој пут, презирали сви, и краљ, и уображенко, и пијаница, и послован човек. Међутим, то је једини који мени није смешан. Можда због тога што се бави нечим другим, а не самим собом."
Он уздахну са жаљењем и рече себи опет:
"Тај ту је једини с којим бих се могао спријатељити. Али је његова планета сувише мала. Нема места за двојицу…"
Али мали принц се није усуђивао да прзна себи да је он, у ствари, жалио за том блаженом планетом због њених хиљаду четири стотине четрдесет сунчевих залазака за двадесет четири часа.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 23 Okt - 13:04

XV

Шеста планета била је десет пута пространија. На њој је становао неки старији човек, који је писао велике књиге.
- Гле! Ево једног истрживача! узвикну он када спази малог принца.
Мали принц седе за сто мало задуван. Дуго је већ путовао.
- Одакле долазиШ? упита га стари господин.
- Каква је то дебела књига? упита мали принц. Шта ви радите овде?
- Ја сам географ, рече стари господин.
- Шта је то географ?
- То је научник који зна где се налазе мора, реке, градови, планине и пустиње.
- То је врло занимљиво, рече мали принц. Најзад једно право занимање! И он баци поглед око себе по географовој планети.
- Ваша планета је врло лепа. Има ли на њој океана?
- То не могу да знам, рече географ.
- А градова, река и пустиња?
- Ни то не могу да знам, рече географ.
- Али, ви сте географ?
- Тачно, рече географ, али ја нисам истраживач. Немам ниједног истраживача. Неће ваљда географ да броји градове, реке, планине, мора, океане и пустиње. Географ је сувише важна личност да би скитао. Он не напушта своју радну собу. Он у њој прима истраживаче. Испитује их и бележи њихова запажања. И ако му запажања једног од њих изгледају занимљива, географ се распитује о карактерној вредности истраживача.
- А зашто?
- Зато што пијанице све виде двоструко. И тако би географ забележио две планине тамо где постоји једна.
- Познајем неког. рече мали принц, ко би био рђав истраживач.
- Можда. Дакле, када карактерна вредност истраживача изгледа добра, онда се испита његово откриће.
- Иде се на лице места?
- Не. То је сувише компликовано. Али се тражи од истраживача да прибави доказе. Ако је у питању, на пример, оркриће неке велике планине, онда се од њега тражи да донесе са ње велико камење.
Географ се одједном узбуди.
- Али ти, ти долазиш издалека? Ти си истраживач! Опиши ми твоју планету.
И географ, отворивши књигу, зареза оловку. Казивања истраживача најпре се записују оловком. Да би се записала мастилом, чека се да истраживач донесе доказе.
- Дакле? упита географ.
- Ох! Код мене, рече мали принц, није нарочито занимљиво. Све је тако мало. Имам три вулкана. Два жива вулкана и један угашен. Али, никад се не зна.
- Никад се не зна, рече географ.
- Имам и једну ружу.
- Не бележимо цвеће, рече географ.
- Зашто? То је најлепше!
- Зато што је цвеће пролазно.
- Шта то значи "пролазно"?
- Географске књиге су, рече географ, највредније књиге. Оне никада не застаревају. Веома је ретко да нека планина промени место. Врло је ретко да неки океан пресуши. Ми бележимо ствари које су вечне.
- Али угашени вулкани могу прорадити, упаде му у реч мали принц. Шта значи "пролазно"?
- Било да су вулкани угашени или живи, за нас је то свеједно, рече географ. За нас је важна планина. Она се не мења.
- Али шта знчи "пролазно"? - понови мали принц, који никада у свом животу није одустајао од већ једном постављеног питања.
- То значи "оно што ће убрзо нестати".
- Моја ружа ће ускоро нестати?
- Наравно.
"Моја ружа је пролазна, рече у себи мали принц, а има само четири трна да се брани од света. А је је оставио сасвим саму код куће."
Тада је први пут зажало. Али се поново охрабрио:
- Шта ми саветујете да посетим? упита он.
- Планету Земљу, одговори му географ. - Она је на добром гласу…
И мали принц пође мислечи на своју ружу.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 23 Okt - 13:04

XVI

Седма планета била је, дакле, Земља.
Земља није ма каква планета! Рачуна се да на њој има сто једанаест краљева (не заборављајући, наравно, црначке краљеве), седам хиљада географа, пет стотина хиљада пословних људи, седам и по милиона пијаница, треиста једанаест милиона уображених људи, то јест око две милијарде одраслих особа.
Да бисте добили представу о величини Земље, рећи ћу вам да је пре проналаска електрике било потребно држати, на свих шест континената читаву војску од четири стотине шездесет две хиљаде пет стотина једанаест фењерџија.
Посматрано издалека то је стварало велелепан утисак. Покрети те армије били су уједначени као покрети неког балета у опери. Најпре је долазио ред на фењерџије на Новом Зеланду и у Аустралији. Они би, пошто би упалли своје светиљке одлазили да спавају. Затим су улазили у игру фењерџије у Кини и у Сибиру. Онда би и они нестали иза кулиса. Тада су наступале фењерџије у Русији и Индији. Затим они у Африци и Европи. Па они Јужној Америци. И никад нису грешили којим редом треба да се појаве на позорници. То је било величанствено.
Само су фењерџије једног светионика на Северном полу и његов колега на једном светионику на Јужном полу, водили беспосличарски и безбрижан живот: они су радили двапут годишње.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 23 Okt - 13:05

XVII

Kad covek zeli da bude duhovit, desava se da malo slaze. Nisam bio sasvim iskren kad sam vam govorio o fenjrdzijama. Mogao bih da stvorim pogresan utisak o nasoj planeti kod onih koji je ne poznaju. Ljudi zauzimaju vrlo malo mesta na Zemlji. Kad bi dve milijarde stanovnika koji naseljavaju Zemlju stajali malo stisnuti, kao na nekom zboru, lako bi se mogli smestiti na trg dvadeset milja dug i dvadeset milja sirok. Covecanstvo bi se moglo zbiti na najmanje ostvrce u Tihom okeanu.
Odrasle osobe nece vam, naravno, verovati. One zamisljaju da zauzimaju mnogo mesta. Smatraju sebe vaznim kao baobabi. Preporucite im neka racunaju.One obozavaju brojeve: to ce im se dopasti. Ali, ne gubite vreme na taj dosadni zadatak. Nema smisla. Imajte poverenja u mene. Posto je stigao na Zemlju, mali princ je bio veoma iznenaden sto ne vidi nikoga. Vec se uplasio da nije promasio planetu, kada se neki prsten boje meseca pokrete u pesku.
- Dobro vece, rece mali princ za svaki slucaj.
- Dobro vece, rece zmija.
- Na koju sam planetu pao? upita mali princ.
- Na Zemlju, u Afriku, odgovori zmija.
- Oh!… Zar na Zemlji nema nikoga?
- Ovde je pustinja. U pustinjama nema nikoga. Zemlja je velika, rece zmija.
Mali princ sede na jedan kamen i podize oci nebu:
- Pitam se, rece on, da li su zvezde osvetljene zato da bi jednog dana svako mogao naci svoju. Pogledaj moju planetu. Ona je upravo iznad nas… Ali kako daleko.
- Lepa je, rece zmija. Zasto si dosao ovamo?
- Imao sam teskoca sa jednim cvetom, odgovori mali princ.
- O! rece zmija.
I oboje zacutase.
- Gde su ljudi? najzad pnovo progovori mali princ. Covek se oseca malo usamljeno u pustinji…
- Covek je usamljen i medu ljudima, rece zmija. Mali princ je dugo posmatrao zmoju:
- Cudna si ti zivotinja, progovori on najzad, tanka kao prst…
- Ali sam mocnija od kraljevskog prsta, rece zmija.
Mali princ se osmehnu:
- Nisi bas tako mocna… nemas cak ni noge… ne mozes ni da putujes…
- Mogu te odneti dalje nego brod, rece zmija.
Ona se omota oko gleznja malog princa kao zlatna narukvica:
- Onaj koga ja dodirnem, vraca se u zemlju oda kle je i dosao, dodade ona. Ali ti si cist i dolazis sa jedne zvezde…
Mali princ ne odgovori nista.
- Zao mi te je, tako slabog, na ovoj Zemlji od kamena. Mogu ti pomoci jednog dana ako budes mnogo zalio za svojom planetom. Mogu…
- Oh! Razumeo sam vrlo dobro, rece mali princ, ali zasto uvek govoris u zagonetkama?
- Ja ih sve resavam, rece zmija.
I oboje zacutase.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 23 Okt - 13:05

XVIII

Мали принц пређе пустињу, и срете само један цвет. Цвет с три латице, неки безначајни цветић…
- Добар да, рече мали принц.
- Добар дан, одговори цвет.
- Где су људи? учтиво запита мали принц.
Цвет је једног дана видео неки караван како пролази.
- Људи? Има их, верујем, пет или шест. Спазио сам их пре много година. Али никад се не зна где ћеш их наћи. Нестални су као ветар. Немају корена и то им много смета.
- Збогом, рече мали принц.
- Збогом, рече цвет.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 23 Okt - 13:05

XIX

Мали принц се попе на неку високу планину. Једине планине које је дотле упознао биле су три вулкана који су му допирали до колена. Угашени вулкан служио му је као столичица. "Са овако високе планине као што је ова, помисли он у себи, обухватићу погледом целу планету и све људе…" Али је видео само оштре камене врхове.
- Добар дан, рече он за сваки случај.
- Добар дан… Добар дан… Добар дан… одговори ехо.
- Ко сте ви? упита мали принц.
- Ко сте ви… Ко сте ви… Ко сте ви… одговори одјек.
- Будите ми пријатељ, ја сам сaм, рече он.
- Ја сам сaм… Ја сам сaм… Ја сам сaм… одговори одјек.
"Чудне ли планете!" помисли он тада. "Сва је сува, сва је шиљаста и сва слана. Људи немају маште. Понављају оно што им се каже… Код куће сами имао једну ружу: она је увек говорила прва…"








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 23 Okt - 13:05

XX

Али се деси да мали принц, пошто је дуго корашо по песку, камењу и снегу, најзад пеонађе неки пут. А сви путеви воде ка људима.
- Добар дан, рече он.
Био је то врт пун расцветалих руђа.
Мали принц их погледа. Све су личила на његову ружу.
- Ко сте ви? запи их запрепашћено.
- Ми смо руже, рекоше руже.
- Ох! рече мали принц…
Осећао се врло несрећан. Његова ружа му је причала да је она јединствени примерак своје врсте на свету. А ево, само у једном једином врту, било је пет хиљада потпуно истих!
"Она би била врло увређена, кад би то видела, помисли он… страшно би се заксшљала и правила би се као да умире да не би испала смешна. И ја бих био принуђен да се правим као да је негујем, јер би иначе, да би мене понизила, стварно пристала да умре…"
Затим рече у себи: "Веровао сам да сам богат што сам имао јединствен цвет, а у ствари имао сам обишну ружу. Њу и моја три вулкана која ми допиру до колена, и од којих је један, мжда, заувек угашен; све то не чини ме баш великим принцом…" И легавши на траву он горко заплака.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 23 Okt - 13:06

XXI

Tada se pojavi lisica:
- Dobar dan, rece lisica.
- Dobar dan, uctivo odgovori mali princ koji se okrete, ali ne vide nista.
- Evo me ovde, rece jedan glas, pod jabukom.
- Ko si ti? upita mali princ. Vrlo si lepa…
- Ja sam lisica, rece lisica.
- Dodi da se igramo, predloz joj mali princ. - Tako sam tuzan…
- Ne mogu da se igram s tobom, rece lisica. Nisam pripitomljana.
- Ah! izvini, rece mali princ.
A onda, razmislivsi, dodade:
- Sta to znaci "pripitomiti"?
- Ti nisi odavde, rece lisica, sta trazis?
- Trazim ljude, rece mali princ. Sta znaci to "pripitomiti"?
- Ljudi imaju puske, rece lisica, i oni love. To je prilicno nezgodno! Ali oni gaje i kokoske. To ih zanima. Trazis li kokoske?
- Ne, rece mali princ. Trazim prijetelje. Sta to znaci "pripitomiti"?
- To je nesto sto se odavno zaboravilo, rece lisica. To znaci "stvoriti veze…"
- Stvoriti veze?
- Naravno, rece lisica. Ti si za mene samo decak slican stotinama hiljada drugih decaka. I nisi mi potreban. A ni ja tebi nisam potrebna. Ja sam za tebe samo lisica slicna stotinama hiljada lisica. Ali, ako me pripitomis, bicemo zaista potrebni jedan drugom. Ti ces za mene biti jedini na svetu. Ja cu za tebe biti jedina na svetu...
- Pocinje da shvatam, rece mali princ. Postoji jedna ruza… mislim da me je ona pripitomola…
- To je moguce, rece lisica. Na Zemlji ima svega i svacega.
- Ah! To nije na Zemlji, rece mali princ.
Lisica je izgleda vrlo radoznala:
- Na nekoj drugoj planeti?
- Da.
- Ima li lovaca na toj planeti?
- Nema.
- Nista nije savrseno, uzdahnu lisica.
Ali lisica se vrati na svoju misao.
- Moj zivot je jednolican. Ja lovim kokoske, ljudi love mene. Sve kokoske su slicne, i svi ljudi su slicni. Meni je ovde pomalo dosadno. Ali, ako me ti pripitomis, moj zivot ce biti kao obasjan suncem. Upoznacu bat koraka koji ce biti drukciji od svih ostalih. Drugi koraci me teraju pod zemlju. Tvoji ce me kao muzika mamiti da izidem napolje. A onda pogleda! Vidis li, tamo dole, polje puno zita. Ja ne jedem hleb. Zito mi ne znaci nista. Zitna polja me ne podsecaju ni na sta. To je zalosno! Ali ti imas kosu boje zlata. Bice divno kada me pripitomis! Zito, koje je zlatasto, podsecace me na tebe. I ja cu voleti sapat vetra u zitu…
Lisica ucuta i dugo gledase malog princa.
- Molim te… pripitomi me, rece ona.
- Vrlo rado, rece, mali princ, ali nemam puno vremena. Moram pronaci prijatelje i upoznati se sa mnogim novim stvarima.
- Covek poznaje samo one stvari koje pripitomi, rece lisica. Ljudi nemaju vise vremena da bilo sta novo upoznaju. Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca. A kako nema trgovaca koji prodaju prijatelje, ljudi vise nemaju prijatelja. Ako hoces prijatelja pripitomi me.
- Sta treba da ucinim? upita mali princ.
- Moras biti veoma strpljiv, odgovori lisica. Prvo ces sesti malo dalje od mene, eto tako, na travu. Gledacu te krajickom oka, a ti neces nista govoriti. Ali, svakog dana prilazices malo blize…
Sutradan mali princ dode ponovo
- Bilo bi bolje da si dosao u isto vreme, rece lisica. Ako dolazis, na primer. u cetiri sata popodne, ja cu biti srecna vec od tri sata. Sto vreme bude vise odmicalo bicu sve srecnija. U cetiri sata bicu vec uzbudena i uznemirena; otkricu cenu srece! Ali, ako budes dolazio bilo kad, ja necu znati za koji cas da spremim svoje srce… Potrebni su citavi rituali za to.
- Sta je to ritual? upita mali princ.
- To je nesto sto se davno zaboravilo, rece lisica. To je ono sto cini jedan dan razlicitim od drugog, jedan cas od drugih casova. Kod mojih lovaca, na primer, postoji jedan ritual. Oni cetvrtkom igraju sa seoskim devojkama. To je, dakle, divan dan! Idem u setnju cak do vinograda. Kad bi lovci igrali kad im padne na pamet, svi bi dani licili jedan na drugi i ja ne bih imala odmora.
Tako je mali princ pripitomio lisicu. A kada se priblizio dan rastanka:
- Ah! rece lisica…Plakacu.
- Sama si kriva, rece mali princ, nisam ti zeleo nikakvo zlo, ali ti si htela da te pripitomim…
- Naravno, rece lisica.
- Ali ti ces plakati! rece mali princ.
- Naravno, rece lisica.
- Time nista ne dobijas!
- Dobijam, rece lisica, zbog boje zita.
Zatim dodade:
- Idi pogledaj ponovo ruze. Shvatices da je tvoja jedinstvena na svetu. Vrati se onda da mi kazes zbogom a ja cu ti otkriti jednu tajnu.
Mali princ ode da ponovo pogleda ruze.
- Vi uopste ne licite na moju ruzu, vi jos nista ne predstavljate, rece im on. Niko vas nije pripitomio i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao sto je bila moja lisica. Bila je to obicna lisica slicna stotinama hiljada drugih lisica. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja i ona je sada jedinstvena na svetu.
Ruze su se osecale veoma nelagodno.
- Lepe ste, ali ste prazne, rece im on. Covek ne moze umreti za vas. Naravno, obican prolaznik poverovao bi da moja ruza lisi na vas. Ali, ona sama znacajnija mi je od svih vas zajedno zato sto sam ja nju zalivao. Zato sto sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato sto sam njoj napravio zaklon. Zato sto sam zbog nje poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato sta sam ja nju slusao kako se zali, hvali ili kako, ponekad, cuti. Zato sto je to moja ruza.
I on se vrati lisici:
- Zbogom, rece on…
- Zbogom, odgovori lisica. Evo moje tajne. Ssvim je jednostavna: covek samo srcem dobro vidi. Sustina se ocima ne moze videti.
- Sustina se ocima ne moze videti, ponovi mali princ da bi zapamtio.
- Vreme koje si ulozio oko tvoje ruze cini tu ruzu tako dragocenom.
- Vreme koje sam ulozio oko moje ruze… rece mali princ da bi zapamtio.
- Ljudi su zaboravili tu istinu, rece lisica. Ali ti ne smes da je zaboravis. Ti si zauvek odgovoran za ono sto si pripitomio. Ti si odgovoran za svoju ruzu…
- Ja sam odgovoran za moju ruzu, ponovi mali princ da bi zapamtio.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   Ned 23 Okt - 13:06

XXII

- Добар да, рече мали принц.
- Добар дан, рече скретничар.
- Шта то радиш? упита га мали принц.
- Сврставам путнике, по групама по хиљаду, одговори скретничар.
Један осветљени брзи воз, тутњећи као гром, затресе скретничареву кућицу.
- Прилично се журе, рече мали принц. За чим то јуре?
- То не зна чак ни машиновођа, рече скретничар.
У супротном правцу затутњи други осветљени брзи воз.
- Зар се већ враћају? упита мали принц.
- То нису исти, рече скретничар. То је размена.
- Нису били задовољни тамо где су били?
- Човек никад није задовољан тамо где је, рече скретничар.
Тада загрме и трећи осветљени брзи воз.
- Да ли то они јуре оне прве путнике? упита мали принц.
- Не јуре они никога, рече скретничар. - Они унутра спавају или зевају. Само деца зуре кроз прозор.
- Само деца знају шта желе, рече мали принц. Она губе време око једне кпене лутке, која им убрзо постаје веома важна, и ако им је неко одузме, она плачу…
- Срећна су, рече скретничар.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Antoan de Seint Egziperi   

Nazad na vrh Ići dole
 
Antoan de Seint Egziperi
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Antoan de Seint Egziperi
» Antoan de Sent Egziperi
» Reč ---> fotografija
» Johnny Cash
» Hans Kristijan Andersen
Strana 3 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-