Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Ljubavna pisma poznatih

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35400

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma poznatih   Pet 9 Sep - 21:26

Mileva Marić-Ajnstajn - Albertu

Hajdelberg, oktobar 1897.

Prošlo je već prilično vremena kako sam dobila Vaše pismo i htela sam odmah da Vam odgovorim, da Vam zahvalim na požrtvovanosti da napišete četiri duge strane, htela sam takođe da Vam izrazim svoju radost zbog zajedničkog puta, ali ste Vi rekli da Vam pišem ako se dosađujem, a ja sam veoma poslušna...




 Albert - Milevi

Milano, mart 1899.


Draga (Saud?)!

Vaša fotografija je načinila veliki utisak kod mojih roditelja. Dok su još bili utonuli u posmatranje, rekao sam sa puno razumevanja: Da, da, baš izazovno luče. Na račun toga i tome sličnog već sam otrpeo prilično zadirkivanja, što meni, međutim, uopšte nije neprijatno.




Mileva - Albertu

Kać,
avgust/septembar 1899.


D(ragi) G(ospodine) A(jnštajn)

... Vaša pisma mi svaki put toliko prijaju. Od niza zajedničkih događaja stvorio se sasvim kriomice poseban osećaj, koji se i pri najmanjem dodiru budi, bez sećanja na pojedinosti, i on čini da svaki put poželim da ponovo budem u svojoj sobi...

Istina je, zar ne, da Vi nikome ne date da čita moja pisma, to mi morate obećati; jednom ste rekli da ne volite profanost, pa i ako mi to izgleda profano, možete li mi to učiniti? Šta Vi mislite? Sledeći put staviću na pismo drugo zaglavlje, znam jedno koje je ljubaznije; ovo je tako skromno, ali kasno sam se setila...




Mileva - Albertu

1900. (?)


Moj dragi Johonesl!

Pošto Te toliko volim, a Ti si tako daleko da Te ne mogu izgrditi, pišem Ti ovo pisamce i pitam da li i Ti mene toliko voliš kao ja Tebe? Odgovori mi odmah. Hiljadu poljubaca od Tvoje D(oherl).




Albert - Milevi

Melhtal, jul 1900.


Moja najdraža Doherl!

... Vratili smo se kući, ja u maminu sobu (u četiri oka). Najpre moram da joj ispričam o ispitu, zatim me pita bezazleno: "Dakle, šta je bilo sa Dockerl?". "Mojom ženom", rekao sam isto tako bezazleno ipak spreman na odgovarajuću "scenu". Do nje je odmah došlo. Mama se bacila na krevet, zagnjurila glavu u jastuke i plakala kao dete. Kada se povratila od prvog užasa, odmah je prešla u očajničku ofanzivu: "Rasipaš svoju budućnost i zatvaraš sebi perspektivu. Ako dobije dete onda ćeš imati neprilike". Kod tog poslednjeg izliva, kome su prethodili još mnogi, izgubio sam strpljenje.




Albert - Milevi

Melhtal, avgust 1900.


... Prilično dobro razumem svoje roditelje. Oni ženu smatraju luksuzom za čoveka, koji to sebi može da priušti tek tako, i kada, ima udobnu egzistenciju, ja, međutim, prezirem tu vrstu shvatanja odnosa između muškarca i žene, pošto se po njemu žena i bludnica razlikuju samo po tome što prva, zahvaljujući povoljnijim životnim prilikama, od muškarca može da iznudi ugovor za takav život. Takvo shvatanje je prirodna posledica toga što kod mojih roditelja, kao kod većine ljudi, razum neposredno vlada nad osećanjima, dok se kod nas, zahvaljujući srećnim okolnostima u kojima živimo, uživanje u životu beskonačno širi...

Ako ti još nisi rekla svojima to ne čini! Verujem da je tako za sve bolje... Ti si ipak dovoljno pametna i poznaješ ih, te i sama bolje znaš šta treba da činiš...




Albert - Milevi

Milano, avgust/septembar 1900.


Dragi moj Mic!

Danas sam od tebe dobio preporučeno pismo, u njemu vidim strah da bi neko drugi mogao da ga dobije u ruke. Ne, zlatašce, primio sam sva Tvoja draga pisma, a takođe i novac već odavno u Melhtalu.




Albert - Milevi

Ebendorf, jul 1901


... Raduj se neopozivoj udluci koju sam doneo! O našoj budućnosti odlučio sam sledeće: odmah ću potražiti posao. Moji naučni ciljevi i moja lična taština neće me odvratiti od toga da preuzmem najpodređeniju ulogu. Čim dobijem takav posao, oženiću se Tobom i uzeti Te k sebi, ne obaveštavajući o tome nikoga nijednom rečju dok sve ne bude gotovo. A tada niko neće moći da baca kamen na Tebe, već teško onome ko sebi bude dopustio nešto protiv Tebe...




Mileva - Albertu

Cirih, jul 1901.


Dakle, želiš odmah da potražiš zaposlenje i da me uzmeš k sebi! Kako sam bila srećna kada sam pročitala Tvoje pismo, i koliko sam to još uvek i biću to uvek. I ako i Tebe time ne zarazim, zlato, onda dajem glavu. Ali, naravno, dragi, ne treba da bude reč o najlošijem zaposlenju, to bi me ljutilo, to ne bih mogla...




Mileva - Albertu

Štajnam Rajh, novembar 1901.


Drago moje ljutito zlato!

Ti opet sutra nećeš doći! Ne jednom si rekao: doći ću u subotu. Tada ćeš me sigurno iznenaditi. Znaš, kad ne dođeš, ja najednom sagorim! Kad bi samo znao kako me to ljuto boli, onda bi sigurno došao...

Zar stvarno više nemaš para? Baš lepo! Čovek zarađuje 150 fr. ima hranu i stanovanje i na kraju meseca, nema ni pare. U subotu više ništa neće važiti kao izgovor, ako do tada ne dobiješ novac, ja ću ti poslati nešto...




Albert - Milevi

Šafhauzen, decembar 1901.


Drago moje zlato!

Dobio sam Tvoje drago pismo, koje mi stvara bol u stomaku, što si bila tako dobra da mi pismo pišeš iz kreveta. Uopšte ne brinem, jer po tvom dobrom raspoloženju vidim da zlo nije veliko. Samo se dobro neguj i budi čila i raduj se našoj dragoj Lizerel1.




Albert - Milevi

Ebendorf, decembar 1901.


... Želeo bih da si sa mnom, mada imaš veoma "smešan izgled" kako si mi već dva puta pisala. Načini mi crtež toga, ali stvarno lep.




Albert - Milevi

Bern, februar 1902.


Siroto, drago zlato, šta sve moraš da pretrpiš, da najzad više ne možeš sama da mi pišeš! I naša draga Lizerel mora svet da upozna upravo sa te strane!... Ali, vidiš, stvarno je došla Lizerel, kako si Ti to želela. Da li je zdrava? Kakve su joj oči? Na koga od nas liči? Ko je hrani mlekom? Da li je gladna? Ja je toliko volim, mada je uopšte ne poznajem!... Želeo bih i sam da načinim jednu Lizerel, to mora da je zanimljivo. Ona sigurno može da plače, ali da se smeje, uči tek mnogo kasnije. I ne veruješ koliko patim kada vidim koliko me oni oboje vole i kako su neutešni kao da sam načinio najveći prestup, a ne učinio ono što mi srce i savest neodoljivo nalažu. Kada bi te samo poznavali!...




Albert - Milevi

Ebendorf, septembar 1900.


Draga moja Doherlin!

Tri četvrtine glupog vremena je prošlo, uskoro ću biti ponovo sa svojom draganom, ljubiti je, milovati, grditi, smejati se, tumarati sa njom, čavrljati... Već sam rekao da za Božić ostajem kod Tebe. Ne mogu baš ništa da očekujem dok Te ne budem ponovo imao, Ti si mi sve, moje siroče, mangupče, derište. Dok sada mislim na Tebe, upravo mislim kako više ne želim da Te ljutim i zadirkujem, već uvek želim da budem poput anđela! O lepa iluzijo! Ali, Ti me voliš iako sam ja opet stari nitkov, pun kaprica, vragolija i mrzovoljan kao uvek...


*moj skroman doprinos temi i pocast zeni koja je moje selo ucinila ponosnim








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35400

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma poznatih   Pet 9 Sep - 21:26

Dzems Dzojs - Nori Barnakl


10. septembra 1904.


Moja draga, draga Nora, pretpostavljam da si od sinoc veoma uzrujana. Necu govoriti o sebi, jer osecam se kao da sam postupio veoma svirepo. U neku ruku, nemam prava da ocekujem da mene smatraš išta boljim od drugih - zapravo, imajuci u vidu moj sopstveni život, nemamo nikakvo pravo da to ocekujem. Ali, izgleda da sam ipak to ocekivao, makar zbog toga što ja nisam nikoga cenio kao što tebe cenim. Postoji, takode, nešto pomalo davolsko u meni što me nagoni da uživam rušeci predstave ljudi o meni i da im pokazujem da sam zapravo sebican, ohol, lukav i bezobziran prema drugima. Žao mi je što ti je moj sinocnji pokušaj da se ponašam onako kako sam verovao da treba zadao toliko bola, ali ne vidim kako sam drugacije mogao postupiti. Napisao sam ti jedno dugacko pismo objašnjavajuci, koliko je bilo u mojoj moci, kako sam se te noci osecao, i imao sam utisak da ne prihvataš ono što sam govorio i da sa mnom postupaš kao da sam samo obican partner u požudi. Možda ce ti smetati brutalnost mojih reci, ali veruj mi da takav postupak prema meni, imajuci u vidu moj stav prema tebi, predstavlja uvredu za mene. Zaboga, žena si i svakako možeš shvatiti šta govorim! Znam da si se prema meni ponela veoma plemenito i velikodušno, ali pokušaj da na moju iskrenost uzvratiš istom takvom iskrenošcu. Iznad svega, nemoj ici unaokolo i boriti se s mislima jer ceš se od toga razboleti, a znaš da si nežnog zdravlja. Možda ceš mi veceras moci poslati makar par reci da mi saopštiš da mi možeš oprostiti za sav bol koji sam ti naneo.

Džim








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35400

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma poznatih   Pet 9 Sep - 21:26

Oko 1. septembra 1904.

Dušo, tako sam dobro raspoložen ovoga jutra da cu ti pisati, svidelo se to tebi ili ne. Nemam za tebe novih vesti, osim da sam mojoj sestri sinoc ispricao o tebi. Bilo je veoma zabavno. Kroz pola sata idem da se nadem sa Palmierijem, koji želi da studiram muziku, i proci cu kraj tvojih prozora. Pitam se hoceš li biti tamo. Takode me zanima da li cu te moci videti ako budeš tamo. Verovatno necu.
Kakvo divno jutro! Ona lobanja, drago mi je da mogu reci, nije nocas došla da me muci. Kako mrzim Boga i smrt! Kako volim Noru! Naravno pobožna kakva si, zgražaš se nad ovim recima.
Jutros sam rano ustao da bih završio jednu pricu koju pišem. Kad sam ispisao jednu stranicu, odlucio sam da umesto toga tebi napišem pismo. Osim toga, pomislio sam kako ne voliš ponedeljak i da bi te pismo od mene moglo oraspoložiti. Kada sam srecan, imam neku šašavu želju da to kažem svakom koga sretnem, ali bio bih mnogo srecniji kada bi mi podarila jedan od onih cvrkutavih poljubaca koje voliš da mi daješ. Podsecaju me na pesmu kanarinaca.
Nadam se da od jutros nisi imala one grozne bolove. Idi kod starog Sigersona da ti nešto prepiše. Bice ti žao da cuješ da moja baba umire od glupavosti. Molim te, ne zaboravi da trenutno imam trinaest tvojih pisama.
Svakako daj onaj vojnicki steznik gospodici Marfi - mislim da bi joj mogla pokloniti i citavu uniformu. Zašto oblaciš te proklete stvari? Jesi li ikada videla muškarce kako idu unaokolo u Ginisovim kolima, obuceni u ogromne cupave ogrtace od vune? Pokušavaš li da izgledaš kao neki od njih?
Ali, ti si tako tvrdoglava da nema svrhe da govorim. Moram ti ispricati o mom finom bratu Staniju. Sedi za stolom 1/2 obucen, cita neku knjigu i tiho govori za sebe: “Ðavo da nosi ovog covu” - pisca knjige - “Ko li je, do davola, rekao da ova knjiga nešto vredi. Budala tupava! Pitam se da li su Englezi najgluplji soj na ovom svetu. Ðavo da nosi tu englesku budalu” itd, itd.
Adieu, moja draga prostodušna, razdražljiva dubokog glasa, sanjiva, nestrpljiva Nora. Stotinu hiljada poljubaca.

Džim








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28400

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma poznatih   Pon 26 Sep - 18:28

Pismo Olje Ivanjicki upućeno Leonidu Šejki

Nema početka ni kraja. Osećam tvoju prisutnost svuda oko sebe,
nestvarnu, neopipljivu i čvrstu, kao da sagledavam stvarnost. Želim da
te dodirnem kao stvar, kao tvoj kaput, ali to je više od mene, to je
divno.
Potpuna obamrlost akcije, samo čežnja za tobom dolazi i odlazi u
talasima nemira kao i mi, kao kiša, kao krv u otkucajima izmedju
stvarnosti i sna. Nemoguća stvarnost nije u nama. Mi smo divna deca
našeg vremena, izgubljena i uznemirena izmedju nas i svega oko nas.
Vraćam se u našu prošlost, kod mene sadašnjosti i budućnosti prošlost.
Vidim nas na kraju puta, svuda je pustoš oko nas. Hladno je. Biće nam
uvek hladno, to je zakon visine. Samo su ti oči tople. Moje nisu, nikada
ih nisam videla tople jer sam uvek gledala sebe.
Ti znaš, možda su uvek takve?
(imaš samotaste oči, kao jelen. Uvek imam utisak da imaš tri koncetrična kruga u očima; mi ostali imamo dva.)

p.s. Kaži mi nešto.

Da li misliš na mene?








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28400

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma poznatih   Pon 26 Sep - 18:28

Вук Стефановић Караџић Ани Краус
Пешта,15.новембра 1814.


Љубљена пријатељице мога срца,

Послије оног незаборавног растанка са Вама,тек шестог дана успио сам да стигнем у Пешту,јер је пут био веома лос.
Цијело моје путовање било је само непрекидно сањарење о Вама: дању сам будан сањао,а ноцу у сну.

Сада сам 36 миља далеко од Вас,и моје руке не могу да грле Ваш сњежнобијели врат,нити моје лице може да се одмара на невиним дјевојачким грудима (ах! ишчезли су сад ти слатки часови,заносни часови мога живота!). Сад могу слободно да кажем шта хоћу,без бојазни да ћете ме Ви ућуткати пријетећи ми својим њежним прстом. И сад немате више никаквог разлога да мислите да Вам ласкам. Или шта бих друго могао овдје да Вам кажем? Зацијело ништа више до да поновим неке од оних ријечи које сам Вам говорио,док смо се њежно грлили и лили најтоплије сузе. Чујте,дакле, то исто сада: yадовољство моје душе,радости мога срца и среће мога живота - у Вама су. Ово сам Вам чешће говорио, а сада Вам и о томе пишем,то ће ме пратити цијелог мог живота,а моја ће уста изговарати ово и онда када ми свирепа смрт буде склопила очи својим хладним рукама. Мој пут ме је,истина,сад од Вас одвојио,али су моје срце,моја душа,и све душевне моћи остале код Вас. Ви владате свим и све је у Вашој моћи. Живот без Вас и без наде да ћу увијек живјети с Вама и да ћете ме вољети,представљао би паклене муке,које ниједан несрећник на овом свијету никад не би поднио.
Но,нада у Бога и убједјење да Ви, најдражапријатељице, имате искрено срце и душу пуну врлина,дају ми утјехе и донекле ублажују патњу мога срца. Увјерен сам да Ваше добро срце не жели нанијети зла ниједниом човјеку,а још мање мени,који само ради Вас зелим да живим,и који самсе потпуно предао Вашем добром и искреном срцу.
Сва моја срећа зависи од Ваше љубави и зато будите убиједјени да Вас волим и цијеним изнад свега на овом свијету. За ту моју срећу додијелиће Вам довољну награду свевишњи Бог,који наградјује све добро,а ја са своје стране н емогу ништа више да Вам обећам сем вјечите и непоколебљиве љубави,вјерности и поштовања.
Задржаћу се овдје 8 до 10 дана да бих сачекао Ваш одговор на ово писмо и надам се да ћете ми писати,без дипломатија и вјерно,о искреним осјећањима свога срца. Писмо за мен еадресираћете онако као што стоји на цедуљи са адресом, а кад стигнем у Карловце,имаћу срећу да Вам опет пишем.
Срдачно поздрављам Вашу драгу мајку, Вашу драгу сестру и њеног љубљеног и препоручујем им се: а исто тако Лујзу и њену мајку.Поздрављам такодје Леонара и његову жену,као и дјецу.
Будите здрави и весели и не заборавите онога који Вас воли више од свега на свијету и који сматра за највећу част и срећу што себе може вјечно називати

Вашим вјерним и искреним пријатељем
Вуком Стефановићем

Прилог:

Ви! моја Ви! не бисте ли хтјели да будете моја?

Вук Стефановић








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28400

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma poznatih   Pon 26 Sep - 18:31

Petar Kočić M.Vukmanović, 1899.

Draga i mila Mico,
Juče u devet sati uveče prispeo sam u lijepo i pitomo Sarajevo. Ja sam ti obećao pisati iz Jajca, ali su okolnosti bile take da nisam mogao nikako izvršiti svoje obećanje. Zbog toga, draga i lepa Mico, oprosti mi, i nemoj misliti da sam zaboravio na naše grlenje i ljubljenje poslednje večeri. Ah, kako mi se bilo teško rastati sa Banjom Lukom, gde mi je ostalo ono što mi je najdraže na svetu. Onu celu noć nisam mogao spavati, nego sam tri-četiri puta prolazio pokraj tvoje kuće, gledeći na onaj prozor gde ti obično sediš. Nemoj se brinuti, budi vesela i pevaj, jer je pesma melem zaljubljenoj duši i rastuženom srcu. Ja ovo tebi govorim, a sam se ne držim toga.
Celog svoga putovanja, neraspoložen i neveseo, ćutao sam i jednako pušio, a u zraku pred očima lebdila mi je ona tvoja lepa i ljupka slika, a usne su mi gorele od tvojih slatkih poljubaca. Ah, kako je slatko ljubiti i ljubljen biti! Ne mogu ti iskazati kako sam bio srećan kad sam naslonio svoju glavu na tvoje bujne i mlade grudi, slušajući silno kucanje tvoga mlađanog i žarkog srca, koje jedino za me kuca i živi. Budi vesela, opet velim, jer nas grob samo može rastaviti.
Posao zbog koga sam ovamo došao nisam još ******. Sutra ću ići na Visoku zemaljsku vladu kod barona Kučere[6] radi toga posla, koji se, kako sam ti već pisao, tiče i moje i tvoje sudbine. Ako ne dobijem povoljna odziva, onda od mene nema ništa. Ako hoćeš begati u daleki svet, pa šta nam sudbina dade. Ja ću ti ovde ukratko izložiti radi čega sam ovamo došao. Stvar je u ovome. ****** sam gimnaziju u Beogradu, kao što ti je poznato, pa sam sad namislio da idem u Beč, da slušam filozofiju, kako bih postao profesor. Ali za to treba dosta novaca…
Pisao bih ti još mnogo, ali veruj, draga i mila Mico, da nemam vremena. Ti si dobra pa ćeš mi oprostiti.
Primi nebrojeno poljubaca od tvog vernog i odanog studenta filozofije
Petra Kočića,
Pozdravi mamu i Savu, ako ga vidiš. Ja ću brzo doći.

Spustivši glavu na moje grudi,
Plakala ti si, nevino čedo,
A tvoje nežne i bujne vlasi,
Skrivahu lice turobno bledo.
I ja sam plako, gledeći tebe
I bujni potok suza je teko,
Ali sam ipak presrećan bio,
Jer ljubav sam za ljubav steko.
P. Kočić
                                                                                                     Sarajevo, 5/ VIII 1899.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28400

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma poznatih   Pon 26 Sep - 18:32

Petar Kočić (Milki Vukmanović) 1901.
Milki Vukmanović u Banju Luku
Zagreb, 25 /V 1901.


Draga moja Milko,

Pet punih dana u nestrpljenju i grozničavosti očekujem od tebe pismo;
očekujem odgovor ma kakav bio. Mila moja Milko, ti ne znaš kako je to
teško čekati u dalekoj tuđini odgovor od svog ljubljenog i milog
stvorenja. Ja sam od cilog svita ostavljen. Sa ocem sam se zbog tebe
zavadio, brat mi ništa ne piše, a prijatelja kakvih i nemam, te sam tako
ostavljen bez iđe ikog svoga. Ja sam nesrećan, mene je svak od sebe
odbacio, još me jedina bolna nada teši da me ti nećeš u ovim teškim
danima moga života izneveriti i ostaviti. Ja bih se ubio kad bi me i ti
napustila. Ali ti opet kažem, ako misliš i tvrdo veruješ da ćeš s drugim
moći biti sretna, ti me ostavi i predaj mojoj nesretnoj sudbini. Sreća
tvoja – to je sreća moja.

Bavljenjem s tobom u Jošavci, ona nežna tvoja briga o meni i o našoj
sreći, učinila da danas ni o čem drugom ne mislim već o tebi. Onaj tihi i
mirni porodični život za ona četiri dana u Jošavci mene je čisto
preobrazio – ja danas drukčije mislim nego što sam dosad mislio. Meni i
sad lebdi pred očima ona slika: kako ja sedim za stolom, a ti ulaziš na
vrata i nosiš večeru…Posle velere ti dolaziš na moj krevet, pa se
razgovaramo, grlimo i ljubimo…

To se možda nikad više neće vratiti. Ja sam ti veran, do groba veran
postao posle dolaska svog u Jošavku s tobom u kolima. Ali ti si mogla
opaziti da se ja ni o čem ne brinem, da sam bezbrižan, ali si u isto
doba mogla uvideti da sam do krajnosti pošten. Ja ništa nemam osim
poštenja i žarke ljubavi prema tebi. Mene cela Banja Luka mrzi što ja
tebe volim. Mnogi mi je trgovac prigovorio i pitao me zašto sam – znaš
onda sa Simom – dolazio tamo. Ali nek me mrzi ako će ceo svet – meni je
svejedno, samo ako me ti iskreno i odano voliš.

Ja se danas patim i mučim sa školom, samo da tebi i sebi izvojujem dobar
položaj u društvu. Ali treba da i ovo znaš: da ću ja možda i po
zatvorima i apsanama provesti veći deo svog života, jer ćemo mi svi đaci
otpočeti borbu protiv Švabe, koji guli naš narod, otima mu slobodu i
ubija sreću. Ako si na sve pripravna, možeš poći za me; ako nisi, onda
je bolje da me ostaviš, pa sa mnom šta bude. Iako ću biti nekad gospodin
profesor i doktor filozofije, ipak će možda doći vreme kad ću na tvojim
vratima zakucati. Ti ćeš poznati nekadašnjeg svog dragana u odrpanim
haljinama, pa ćeš mu udijeliti koricu kruva.

Ti možda ne veruješ da to može biti, ali ja u to jedva mogu sumnjati,
jer taka će vremena neminovno doći. Kako mi se cepa srce kad na to
pomislim! Kako me bolno tišti kad pomislim da će moja rođena deca
obijati tuđe pragove.

Ja bih tebi o mnogo čemu pisao, ali ne smem, jer se bojim da me nećeš
pravo onako kako treba razumeti. Ukratko ti kažem da najviše volim tebe,
pa onda moj nesretni i zarobljeni narod. Boriću se do kraja svog života
za tvoju sreću i za sreću i napredak svog milog naroda. Ako voliš svoj
narod i ako mu želiš bolju i lepšu budućnost, zagrli se sa mnom, da se
kroz ceo svoj život za sirotinju borimo, jer smo i nas dvoje uboge
sirote. Zato će nas narod i sirotinja blagosiljati.

Dok dobijem od tebe odgovor, pisaću opširno pismo tvom ocu. Priča mi
jedan moj drug – Marko Kraljević – da se s tvojim ocem viđao u Srbiji, u
man. Petkovici. Stevo je mene vrlo mnogo hvalio.

Pozdrav svima, a osobito tebi, jedina moja srećo!
Grli te i žarko ljubi tvoj rastuženi Petar.

Adresa: Petar Kočić, stud. fil.
Zagreb, Sveučilište.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28400

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma poznatih   Pon 26 Sep - 18:33

Milki Vukmanovć u Banju Luku Beč, 2/II 1899.



Draga Mico,

U pet sati posle podne istog, to jest današnjeg dana pisao sam na
otvorenoj dopisnici, držeći da ti neću se moći ubrzo javiti, a osim toga
tu sam dopisnicu pisao u kafani "Fin du siecle", gde je bilo tada dosta
mojih drugova, te nisam bio rad da znaju za moju tajnu. Iz tih, dakle,
uzroka nisam ti se, draga i mila Mico, mogao pismom javiti iz ove vrlo
divne i lepe varoši, po kojoj sam mnogo lutao dok se nisam našao sa
svojim drugovima iz Beograda i Sarajeva.

Kao što ti je poznato, ja sam se krenuo iz Banje Luke 30. septembra u 4
sata posle podne. U Zagreb sam došao u u pola pet  izjutra. Tu sam čekao
na bečku železnicu do 7 sati i 5 minuta, pa sam se onda krenuo i u Beč
sam stigao u 6 sati uveče 10. meseca.
Celo moje putovanje od Banje Luke do Beča bilo mi je teško i dosadno.
Neka nepojmljiva tuga morila je moju dušu i srce. Lepa i divna tvoja
slika lebdila mi je pred očima, jer pri našem rastanku ja sam video u
tvojim očima suzu koja me opominjaše da ti budem do groba veran.

Veruj, Mico, da te silno ljubim i da te neću izneveriti, a što se tebe
tiče, ti radi kako ti srce zapoveda, pa nećeš pogrešiti. Mogu ti kazati
da me jako iznenadilo ono čudnovato ponašanje tvoje majke prema meni. Ja
je jako volim, ali se ona prema meni pri polasku nečovečna pokazala, ne
davši mi ni ruku, da se rukujemo pri rastanku.

Slušaj majku, ali i ne zaboravi na mene, koji u dalekoj tuđini uzdiše za tobom.

Čim dobiješ ovo pismo, odmah mi odgovori, da znam kako je tamo. Tvoj dar
jedina mi je uteha u ovim teškim danima. Molim te, draga Mico, da mi
odmah sa odgovorom na ovo pismo pošalješ svoju sliku. To je najveće
dobro što mi ga možeš učiniti. Ja ću se slikati na prvog po novom
kalendaru, još dakle za 15 dana, pa ću ti odmah sliku poslati.

Veruj u moju ljubav i budi vesela!!
Tvoj Petar koji ti šalje nebrojeno poljubaca.

Moja adresa: Petar Kočić, stud. phil. in Wien I. Universistat
Pozdravi majku, makar ona i bila ljuta na me.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28400

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma poznatih   Pon 26 Sep - 18:34


Slatka Tino!

Kunem ti se živim Bogom! Kunem ti se grobom i spomenom moje i tvoje majke! Kunem ti se mojom i tvojom slatkom dečicom: Milošem, Belom i Tijanom! Kunem ti se, Tino, mojom ljubavlju da ću biti dobar, da ću te kao i do sad u duši i srcu mome nositi, da se nikada, pa baš nikada neću opoiti! Niti da ćeš iz mojih usta ikada čuti kakvu reč koja bi te uvrediti mogla. Samo dođi, moli tvoga dobrog oca, plači pred njime, preklinji ga, da te sa slatkom našom dečicom kući pošalje. Prošenije sam predao za podanstvo, molio sam Ministarstvo prosvete da me premeste u varoš, negde. I sve će dobro biti samo dođi ti sa Milošem, Belom i Tijanom! Oh, Tino! Tino! O, deco moja slatka, deco moja! Golubovi! Anđeli i svako dobro, moja sva sreća u nesrećnom životu mome! Dođite da vas vidim živim očima, da živim za vas.

Vaš bez vas najnesrećniji otac i muž.
Đ. Jakšić

1866.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28400

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma poznatih   Pon 26 Sep - 18:35

Eufrosina Ruža Ličanin Jovanu Jovanoviću Zmaju


Poštovani gospodine,

Kad sam Vaše pismo primila, nisam znala jesam li budna ili mi je na snu došlo. Dugo sam se mučila, oću li detinju dužnost prestupiti i bez
materinog znanja želju Vam ispuniti, najposle odvažim se uveriti Vas da je srce još sasvim moje, da čije bi bilo, kad sve dosad nisam znala da se može kome pokloniti, slušala sam više puta al osećala i verovala nisam.

Ruža








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28400

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma poznatih   Pon 26 Sep - 18:36

Jovan Jovanović Zmaj Eufrosini Ruži Ličanin


jesen 1861.

Mila godpođice Ružo,



Uvek sam se čudio kad je ko pisao pismo tamo gde bi se rečima izraziti
mogao. Sad vidim da nisam imao pravo. Sad bolje vidim da ima stvari,
koje se ni rečima i pismom dovoljno kazati ne dadu, a zatajiti,
prećutati, nikako.

Vi čitajući sad ovo pismo ili ste se namrgodili ili - ili ste se možda malo zastideli osećajući da Vam sasvim nepovoljno nije.

Ako se mrgodite, derite pismo taki. Molim Vas nemojte dalje čitati, što i
da znate gde pomoći ne možete, poderite ga taki, pa zaboravite, da ste
ga ikad dobili, zaboravite sasvim. Vi ćete lako, a ja kako uzmogu.

Ali ako ga poderali niste, ako ste (ne samo iz ljubopistva) i na ovu
stranu prešli, to sedite pa mi napišite da li je Ružino srce sasvim
njeno, pa ako je i ako ja Ruži sasvim nemio nisam, ako bih mogao i
miliji biti, to mi šaljite brzo to nekoliko reči, da ih poljubim onako,
kako se samo evanđelje ljubi...

... Budite mi zdravi - sam se čudom čudim odkud sam nehotice ovo poljubio.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28400

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma poznatih   Pon 26 Sep - 18:38


Ti sve razumeš.
Konačno jedinstvo.
Patiš, uživaš, voliš, besniš,
ljubiš, smeješ se.
Rođeni smo za isto.
Puni želje za otkrićem i ljubavi
prema otkrivenom,
skrivenom i boli što ga uvek gubimo.
Lep si.
Tvoju lepotu ja ti dajem.
Naoružaj se protiv svega što te ne oslobađa. Pobuni se protiv svega što te okiva.
Ti voliš sebe. Voli me kao centar.
Kao sebe.
Čuj me, miluj me onim što tražiš i onim što si našao.
Idem ka tebi i ka sebi.
Kao svaka dobra pesma.

Frida Kalo








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28400

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma poznatih   Pon 26 Sep - 18:40


... Raduj se neopozivoj Odluci koju sam doneo! O našoj budućnosti odlučio sam sledeće: odmah ću potražiti posao. Moji naučni ciljevi i moja lična taština neće me odvratiti od toga da preuzmem najpodređeniju ulogu. Čim dobijem takav posao, oženiću se Tobom i uzeti Te k sebi, ne obaveštavajući o tome nikoga ni jednom rečju dok sve ne bude gotovo. A tada niko neće moći da baca kamen na Tebe, već teško onome ko sebi bude dopustio nešto protiv Tebe...








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28400

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma poznatih   Pon 26 Sep - 18:41

Franc List Princezi Zajn Vitgenstajn

1849. godine

Da li osećaš svu energiju? Vatreno sevanje fantazije?
Osećaš li tu čarobnu snagu koja nas okružuje, zbog koje svašta novo
pronalazimo. Dođi uđi, sedi i uživaj u karuselu slika. Pokazaće ti se
snovi, nade, želje i hiljadu misli, koje kao cveće, šareno i nežno
crtano leti i teče kroz i oko tvog sveta snova. Poklanjam ti najlepše
cveće, svaku reč koja se može ravnati sa najlepšom ružom. Odgovaraš,
progovaraš lepe reši, brzo prolazno onako kako ti je srce komandovalo.
Ljubav gori u meni upekla se u moje srce, da bih ti svu ljubav svoju
mogao pokloniti. Poklanjam ti tako svo cveće moje duše da bi stiglo do
tebe.

Sudbina nas je vodila, spojila da se nađemo, zauvek i jos večnost duže!
Moje srce je tebi doletelo i tu će ostati jer je samo tebi obećano.
Zahvalan sam za ruže iz duše tvoje koje mi poklanjaš svaki dan
bezuslovno. Usred prelepih cvetova stojim i mirišem to polje prepuno
lepote. Svaki cvet je kao osetljivi i nežni poljubac što moje srce
dodiruje.

Čuvaćemo i pazićemo, svaki dan nanovo naš mali vrt, pun sreće, ljubavi i
raznovrsnog šarenog cveća osećanja. Večno tu u našem malom vrtu želim da
osećam tvoju neizmerno mi potrebnu blizinu, pun pažnje i poštovanja ...








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28400

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma poznatih   Pon 26 Sep - 18:42

Oh, dozvoli mi da ponavljam tvoje ime storinu puta, hiljadu puta;
jer evo već tri dana ono živi sa mnom, muči me, sažiže me.
Ja ti ne pišem, ja sedim pokraj tebe. Vidim te, čujem te... Večnost u
tvome naručju... nebo, pakao, sve je u tebi, pa čak i više od svega...
Oh! Ostavi me da ludujem u svom delirijumu.
Osrednja, oprezna, uska realnost više mi nije dovoljna.
Moramo da živimo punim životima, ljubavima, osećajima...!
Oh! veruješ da sam sposoban za požrtvnovanost,
poštenje, trezvenost, samilost, zar ne?
Ali ne govorimo više o tome... sama ispituj, zaključuj, spasavaj me...

Tako je dobro razgovarati sa tobom sada...


1849.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28400

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma poznatih   Pon 26 Sep - 18:48

"Za gospođu Arabelu Hant" (Vilijam Kongriv)

Za gospođu Arabelu Hant

Draga gospo,

Ne verujete da vas volim? Čime sam zaslužio takvu podozrivost? Ako ne verujete
mom jeziku, zašto ne poverujete mojim i svojim očima? Iz vašeg pogleda zrači
dražest koju moje srce oseća. Prisetite se samo šta se sinoć desilo. To je,
u najmanju ruku, bio ljubavnički poljubac. Njegova usrdnost, njegova gorljivost
i njegova toplina svedoče da je potekao iz božanskih sfera. A rastapajuća
mekoća i slast vaših usana učinile su ga još božanstvenijim. Uzdrhtalih udova
i grozničave duše, žudeo sam da do poslednje kapi ispijem taj božanski nektar.
Moji drhtaji, moji dahtaji, moja nežna mrmljanja mogli su vam predočiti kakav
ste nemir posejali u meni, nemir usne moje siroto srce i moje rastrzano telo
prožele delikatnim otrovom i neminovnom ali neodoljivom pustoši. Šta se sve
može zbiti u samo jednom danu? Samo jednu noć ranije sebe sam smatrao srećnim
muškarcem, čovekom kome ništa ne manjka, koji polaže velike nade u budućnost,
koji uživa poštovanje uglednih i razboritih ljudi, koji je navikao na hvalospeve
i počasti. Čovekom koji se oseća prijatno i polaskano u društvu svojih poznanika,
svojih doskoro najdražih prijatelja, koji su i sami ljudi od časti i ugleda,
prijemčivi za najistančanija zadovoljstva i blagosloveni svim stvarima koje
život može da ponudi.

Ali mi se sad čini da me je Ljubav, svemoguća Ljubav, u samo jednom trenu
volšebno udaljila od svega što postoji na svetu, ostavivši mesta samo za vas.
Čak i kad sam okružen ljudima, ostajem sam. Toliko ste mi opčinili um da on
više ne može pojmiti ništa osim vas. Čini mi se kao da sam, zajedno sa tobom,
o voljena, bačen u neku daleku pustinju (ah, da je to samo istina!) gde, obasut
svim darovima zemaljskim, i tvojim dražima, mogu proživeti svoj mali ljudski
vek u neprekidnoj ekstazi.

Pozornica ovog velikog belog sveta doživela je naprasan i tužan preobražaj.
Oko mene su se sjatili ljudi i pojave bez trunke ljupkosti i samo mi ti
možeš obasjati život. Sva draž koja je nekad postojala na svetu sada se
slila u tebe. I zato se u ovom tužnom a opet tako prijatnom stanju moja duša
ne može usredsrediti ni na šta osim na tebe. Ona samo o tebi misli, samo se
tebi divi, samo se tobom opija, samo od tebe zavisi i samo tebi veruje.

A ako ti i svemoćno proviđenje odbacite moje nade, moj će se život svesti
na puki očaj i beskrajnu patnju.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28400

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma poznatih   Pon 26 Sep - 18:53

Pismo Viktora Igoa upućeno Adeli Fuše

Tvoje pismo me duboko rastužilo. Napisao sam nekoliko očajničkih redova,
ali sam ih spalio. Zar ja imam pravo da se žalim? Tvoje pismo je više
nego razumno. Dovoljno sam te voleo da sam izgubio razum. Lud sam, mozak
mi je izgoreo. Zbog tebe bih se bacio u ponor.
Ti si me zaustavilaledenom rukom.
Vidiš da se mi više ne prepoznajemo. Podigli su zid među nama.
Ne znaš, nećeš da znaš u kojoj sam te meri uvek voleo.
Srećna si bez mene, a da li sam ikad želeo nešto drugo sem tvoje sreće?
Skojim pravom bih te povukao snagom svoje budućnosti: pun tuge i
nesreće? S kojim pravom bih u mir tvog, bacio nemir svog života?
Ne, ti budi srećna. Oprosti, što sam te uznemirio i ovog trenutka.
Zbogom, neću ti više pisati, neću ti više govoriti, neću te više viđati.
Samo ja treba da budem kažnjen, jer sam ja i jedini krivac.
Međutim, hoću da živim sve dok tvoja sreća ne bude osigurana,
da možeš da me nađeš ako bilo kod budem potreban.
Zbogom.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28400

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma poznatih   Pon 26 Sep - 18:55

Gustav Maler- Pismo Almi

Tvoje današnje pismo je tako divno i prvi put posle osam nedelja - u celom svom životu , uostalom - osećam veću sreću koju ljubav daje onome koji voli svom dušom i zna da mu je ljubav uzvraćena. Najzad se ostvario moj san :
" Izgubio sam svet ali sam našao moju luku !"
Ali ,Almsi , ti moraš da mi to ponavljaš jer već sutra više neću verovati u to.
To je sreća koja ne poznaje predah..."








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28400

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma poznatih   Pon 26 Sep - 18:58

I.Turgenjev, 1878.

...Mislim o tebi...
i mnogo drugih uspomena i slika iskrsava preda mnom-i svuda si ti,
na svim putevima svog života srećem tebe...

...Niski zidovi male udobne sobice dele nas od cilog sveta...Sami
smo,sami na celom svetu,osim nas dvoje ne postoji više ništa živo;
iza ovih prijateljskih zidova mrak je i smrt i pustoš.Ne vije to
vetar,ne lije to pljusak,nego to jadikuje i stenje Haos i plaču njegove
slepe oči.A kod nas je tišina i svetlo,i toplina i radost;nešto
veselo,nesto detinje nevino kao leptir-prše oko nas;mi se priljubili
jedno uz drugo,prislonili glavu do glave pa čitamo lepu knjigu;osećam
kako kuca tanka žilica u tvojoj nežnoj slepočnici,čujem kako živiš,a
ti čujes kako živim ja...tvoj smešak rađa se meni na licu pre nego
tebi,odgovaraš ćutke na moje pitanje bez reči..Tvoje misli i moje
misli dva su krila iste ptice koja je potonula u nebesko plavetnilo...


...O nezaboravne oči!
U koga,kamo ste upravljene sada?
Ko prima u svoju dušu Vaš pogled?...








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28400

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma poznatih   Pon 26 Sep - 18:59

Deni Didro - Pismo Sofiji Volan

. . .Od ranog jutra čujem radnike ispod mog prozora. Tek što se razdani, lopata im je u rukama, kopaju zemlju, guraju kolica; pojedu komad crnog hleba, utole žedj na potoku koji tu teče; u podne odspavaju jedan sat na zemlji, i ubrzo su opet na delu, veseli su; pevaju, razmenjuju dobre grube šale koje ih uveseljavaju. Smeju se; uveče se vraćaju goloj deci oko zadimljenog ognjišta, ružnoj i prljavoj seljanki, i krevetu od suvog lišća, a sudbina im nije ni bolja ni gora od moje. . . Iskusili ste i dobru i zlu sreću: recite mi, da li vam se sadašnje vreme čini težim od prošlog?

Čitavo jutro sam se mučio jureći za jednom idejom koja mi je izmicala; sišao sam tužan; slušao razgovor o javnim nedaćama; seo za bogatu trpezu bez apetita; stomak mi je bio pun sinoćnje hrane; pretrpa sam ga količinom koju sam opet pojeo. Uzeo sam štap i hodao da bi to svario i lakše se osećao i; vratio se i seo za kartaški sto da prekratim teške sate. Od prijatelja nisam imao nikakvih vesti. Od prijateljice za kojom sam tugovao bio sam daleko. Jadi na selu; jadi u gradu; jadi svuda. Onoga ko ne zna šta su jadi ne treba ubrajati u čovečiju decu. Sve se potire. . . Dobro zlim, zlo dobrim, a život nije ništa. . .

Možda ćemo otići u grad sutra uveče ili u ponedeljak ujutro. Videću, dakle, prijateljicu, za kojom tugujem; biću ponovo sa ćutljivim prijateljem koji se ne javlja; ali ću ih već sutradan izgubiti; i što moja sreća u njihovom društvu bude veća, to ću više patiti kad se od njih rastanem. Takav je život. Okreni, obrni, uvek se nadje neki list uvele ruže da vas rastuži. . . Volkim jednu Sofiju. Nežnost koju prema njoj osećam umanuje u mojim očima svako drugo zanimanje. U prirodi vidim samo jednu moguću nesreću. Ali se ova nesreća umnožava i predočava mi se na stotinu načina. Ako mi jedan dan ne piše, šta je s njom? Je li bolesna? I odmah me užasna prividjenja saleću i muče. Da li mi je pisala? Rdjavo ću protumačiti neku ravnodušnu reč, a na selu sam. Sudbinu čovek ne može učiniti ni boljom ni gorom? Moćna zvezda odredjuje njegovu sreću i nesreću. Što je više predmeta, manje je osetljivosti na svakog od njih. Kad postoji samo jedan, sve se na njega usredsredi. To je blago tvrdice. . .Ali osećam da mi je varenje otežano i da sva ova tužna filozofija dolazi od pretpanog stomaka. Proždrljiv i umeren, setan ili vedar, ja vas, Sofija, volim jednako,samo je boja mog osećanja drukčija. . .

Poslao sam čoveka u Šaranton da vam odnese čitavu svesku od mene a od vas uzme samo jedan redak. U iščekivanju njegovog povratka, gorim od nestrpljenja i proklinjem glasonošinu sposrost. Ljubav i loše varenje. Uzalud sebi govorim: taj mangup je potražio zabavu u nekoj krčmi. Ugledao je venac od bršljana na nekim vratima i morao je da udje. A šta je sa ovim razumom koji ovde stoluje, koga ništa ne može potkupiti, zašto mene optužuje a mog slugu oslobadja krivice? Da li čovek istovremeno može biti i mudar i lud?. . Danas gotovo ništa nisam uradio. Pre podne je proletelo ni sam ne znam kako, a večeras vam pišem pisamce da bih samoga sebe doveo u red. Dan mi neće biti izgubljen ako četvrt sata razgovaram sa vama. Zbogom, moja Sofija. Do sutra uveče ili do ponedeljka ujutro, ako vreme bude lepo i ako nešto ne poremeti baronove planove, koji su nestalniji i od vremena. . .

Zbogom, prijateljice moja. Budite uvek tako mudri. Što se mene tiče, ja sledim savete koje dajem. Često sam vam govorio, i što sam stariji sve bolje osećam da sam vam dobro rekao da za mene na svetu postoji, i da će uvek postojati samo jedna žena. A ko je ta žena? To je moja Sofija. Ona misli na mene, ali mi ne piše jer evo se moj glasonoša vratio iz Šarantona bez pisama.

Loše sam raspoložen. Idem da legnem iz straha da ću bez razloga izgrditi slugu i sam zaslužiti sve pogrdne reči koje bih mu uputio; jer, napokon, nije on kriv što u Parizu ne pišu, i što me to ljuti.

3. novembar 1759.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28400

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma poznatih   Pon 26 Sep - 19:03


Ivan Turgenjev Mariji Savinoj

Spasko, početak leta, 1880.


Mila Marija Gavrilovna, ipak ovo ne liči ni na šta. Već je treći dan kako je u Spaskom božanstveno vreme, od jutra do večeri šetam u parku ili sedim na terasi i trudim se da mislim, razmišljam o raznim stvarima, a negde duboko, na dnu duše, neprestano zvuči jedna ista nota. Meni se čini da razmišljam o godišnjici Puškinove smrti i najednom uočavam da moje usne šapuću: „Kako bismo noć proveli... i šta bi bilo potom? A, Bog će to znati!“ i odmah uz to dolazi saznanje da to nikad neće biti i da ću ja u neznani kraj, bez uspomene na nešto što nikada nisam osetio. Meni se zbog nečega čini da se mi nikada nećemo videti: u vaše putovanje u inostranstvo nisam verovao i ne verujem, ove zime neću doći u Petrograd, i vi pogrešno korite sebe što me nazivate svojim grehom. Avaj! Ja to nikad neću biti. Ako se možda i vidimo, posle dve-tri godine, ja ću već sasvim ostariti, vi ćete krenuti određenim putem vašeg života i od pređašnjeg neće ostati ništa. Za vas, ni po jada, sav život je pred vama, a moj - iza mene. Taj čas u vagonu, kad sam se osetio skoro kao dvadesetogodišnji mladić, bio je poslednji plamičak kandila koje se gasi. Teško mi je da objasnim samom sebi koje ste osećanje probudili u meni. Jesam li se u vas zaljubio, ne znam: ranije je to kod mene bivalo drukčije. Ta neodoljiva čežnja za spajanjem, za osvajanjem, za predavanjem sebe kada se čak i čulnost gubi u nekoj tananoj vatri... Verovatno, ja govorim koješta, no bio bih neizrecivo srećan kad bih ... kad bih... A sada, kad znam da to ne može biti, ne mogu reći da sam nesrećan, čak ne osećam neku naročitu melanholiju, ali mnogo mi je žao što je ona volšebna noć izgubljena zauvek, ne dodirnuvši me svojim krilom. Žalim zbog sebe, a smem dodati, i zbog vas, jer sam uveren da ni vi ne biste zaboravili tu sreću koju biste dali meni. Ne bih vam pisao sve ovo kad ne bih osećao da je ovo pismo oproštajno. I ne u tom smislu da će se naša prepiska prekinuti - o ne, ja se nadam da ćemo mi često razmenjivati misli: ali vrata koja su se bila upola otvorila, ta vrata iza kojih se nagađalo nešto tajanstveno, čudesno, zatvorila su se za svagda. No, sada dosta o tome. Bilo je... (ili nije bilo) i otišlo u nepovrat. Sve mi to ne smeta da vam poželim sve najbolje na svetu i da u mislima ljubim vaše drage ruke. Na ovo pismo ne morate da odgovorite, a na prethodno odgovorite.

Vaš I. Turgenjev

P.S. Molim vas da se ne uznemiravate zbog budućnosti.
Ovakvo pismo vi više nećete dobiti.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28400

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma poznatih   Pon 26 Sep - 19:05

Bajronovo pismo Karolini Lamb


Avgust 1812.

Moja najdraža Caroline!

Znaj da suze koje si videla nisam sklon da prolijem, ako uzbuđenje u kome sam se rastao od tebe, uzburkanost koju mora da si opazila tokom cele ove nervozne, nervozne veze , nisu počela do momenta kada sam ti rekao da te napuštam. Ako, sve što sam rekao, uradio i sve što sam još spreman da kažem i uradim nije ti dovoljno dokazalo šta su moja prava osećanja i šta su ona prema tebi, moja ljubavi, ja nemam ni jedan drugi dokaz da ponudim. Bog zna da ti želim sreću kad te budem napustio ili radije kad me ti napustiš iz osećanja dužnosti prema svom mužu i majci, ti ćeš priznati da istina onoga što sam ponovo obećao i zavetovao da niko drugi neće rečju i delom ikada zauzimati mesto u mojim osećanjima, mesto koje je i biće najsvetije za tebe, dok me ima. Nikada nisam znao sve do momenta ludosti, moja najdraža, najvoljeniji prijatelju - ne mogu da se izrazim - ovo nije vreme za reči, ali ču imati ponosno i tužno zadovoljstvo u patnji što sama jedva možeš shvatiti, jer ti me ne znaš, ja sam sada blizu toga da izađem teškog srca, jer moj postupak ove večeri zaustaviće bilo koju apsurdnu priču koju današnji događaji mogu izazvati. Da li sada misliš da sam hladan, surov, lukav, ili šta god drugo pomisliš. Hoće li čak tvoja majka - majka kojoj moramo zbilja mnogo žrtvovati, više, mnogo više (što se mene tiče), nego što će ona ikad znati ili moći da zamisli. Obećanje da te ne volim, ah, Caroline to je prošlo obećanje, ali ęe izazvati sve posledice za prave pobude. Nikad neću prekinuti da osećam sve ono čemu si već prisustvovala kao svedok, više nego što će ikad biti znano sem mom sopstvenom srcu - možda tvom. Neka te Bog zaštiti, oprosti ti i blagoslovi te uvek - čak više nego ikad…

Tvoj najodaniji Byron

P. S. Ogovaranja koja su te dovela do ovoga, moja najdraža Caroline nisu bila za tvoju majku. Ima li nešto na zemlji ili na nebu što me je učinilo tako srećnim kao što si me ti nekada davno učinila, ne manje sada nego tad ali više od svega u to vreme. Znaj da bih sa zadovoljstvom ustupio sve ovo ovde - sve do groba za tebe. Moji motivi moraju biti pogrešno shvaćeni. Ja ne brinem da li neko zna kakva je korist od toga, bio sam i tvoj sam sasvim. Povinujem se da te poštujem ljubavi, letim sa tobom kad, gde i kako ti budeš mogla i budeš odlućila.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28400

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma poznatih   Pon 26 Sep - 19:06

[size=16Jane Clairmont Lord Byron-u 1815. (poslednje pismo)] [/size]

Rekao si mi da ti pišem kratko, ali ja imam toliko toga da ti kažem. Takođe me ljuti, što misliš da sam samo umislila, kako gajim privrženost tebi. To nije mašta, jer imam tebe, živog i postojanog, o kome razmišljam svaki svoj trenutak življenja. Ne očekujem da me voliš. Nisam dostojna tvoje ljubavi. Osećam da si nadmoćan, moje životno iznenađenje, mnogo više od moje puke sreće… izdao si moja nadanja da ja još uvek živim u tvojim grudima… Pa zar ja ne treba da budem sretna? Hoćeš da odbacim svoje želje daleko od sebe? Izaći ću pred tvoju drskost i pakost, kome je moje mišljenje mrsko, a teorije izopačene, ali vreme će pokazati… Da sam volela nežno i da sam ti bila naklonjena… Da su moja osećanja bila jaka… Uveriću te da je tvoja budućnost i moja, i sve što budeš uradio ili rekao ja to osporiti neću.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28400

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma poznatih   Pon 26 Sep - 19:07

Dz.G.Bajron - Ljubavnici,Grofici Terezi Gvicoli

Tereza moja najdraža.

Pročitah ovu knjigu u tvome vrtu. Ljubavi moja, ti nisi bila tu, inače je ne bih pročitao. To je jedna od tvojih najdražih knjiga, a autor je moja prijateljica. Ti nećeš razumeti ove reči na engleskom, ni drugi ih neće razumeti: to je razlog sto ih nisam napisao na italijanskom. Ali, ti ćeš razumeti rukopis onoga koji te strasno voli, i pogodićeš da je sedeći sa tvojom knjigom, mogao misliti samo o ljubavi. U toj reči, prekrasnoj na svim jezicima, a ponajviše na tvom - amor mio - sadržan je moj bivši i moj budući život.

Osećam da ovde postojim i da će me biti i posle smrti, a sa kojom svrhom ti ćeš odlučiti. Ti si moja sudbina, osamnaestogodišnja zena, vec dve godine van manastira: voleo bih da si tamo i ostala, ili da te bar nikad nisam sreo.

Ali, kasno je za sve. Volim te, i ti mene voliš, konačno to kažeš i ponašala si se kao da je tako bilo, a to je za mene velika uteha u svemu. Ja osećam prema tebi mnogo više od ljubavi i ne mogu da prestanem da te volim. Pomisli ponekad na mene kad nas Alpi i okean budu razdvajali - ali to se nikad neće desiti, dok god ti sama to ne poželiš.

Bajron

Bolonja, 25. avgust 1819.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28400

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma poznatih   Sre 1 Mar - 18:59

Đura Jakšić svojoj ženi 1866.

Slatka Tino!

Kunem ti se živim Bogom! Kunem ti se grobom i spomenom moje i tvoje majke! Kunem ti se mojom i tvojom slatkom dečicom: Milošem, Belom i Tijanom! Kunem ti se, Tino, mojom ljubavlju da ću biti dobar, da ću te kao i do sad u duši i srcu mome nositi, da se nikada, pa baš nikada neću opoiti! Niti da ćeš iz mojih usta ikada čuti kakvu reč koja bi te uvrediti mogla. Samo dođi, moli tvoga dobrog oca, plači pred njime, preklinji ga, da te sa slatkom našom dečicom kući pošalje. Prošenije sam predao za podanstvo, molio sam Ministarstvo prosvete da me premeste u varoš, negde. I sve će dobro biti samo dođi ti sa Milošem, Belom i Tijanom! Oh, Tino! Tino! O, deco moja slatka, deco moja! Golubovi! Anđeli i svako dobro, moja sva sreća u nesrećnom životu mome! Dođite da vas vidim živim očima, da živim za vas.

Vaš bez vas najnesrećniji otac i muž.
Đ. Jakšić








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma poznatih   

Nazad na vrh Ići dole
 
Ljubavna pisma poznatih
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Ljubavna pisma
» Najlepsa ljubavna pisma
» Ljubavna pisma poznatih
» Diznijeva najlepša ljubavna priča?
» Ljubavna prica koja je odusevila svet
Strana 4 od 5Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Ljubav,Sex,Romantika :: Romantika-