Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Razne zanimljivosti

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Razne zanimljivosti   Sre 7 Dec - 20:03

Rođendanska magija o kojoj se priča! Direct Media proslavila 15 godina uspešnog poslovanja


Žurka za koju se tradicionalno traži pozivnica više, danima se prepričava u medijskom i marektinškim krugovima regiona! U beogradskom klubu Lobby 777, u prisustvu više od hiljadu zvanica iz cele Evorope, predstavnika vodećih internacionalnih i domaćih korporacija, medijskih kuća, marketinških agencija, javnih ličnosti i zaposlenih iz osam zemalja gde posluje, Direct Media sistem proslavio je u Beogradu 15 godina uspešnog poslovanja.
http://www.svet.rs/wp-content/uploads/2016/12/15.jpg
U sjajnoj atmosferi koju su do usijanja podrejali bend Euterpa i trubački orgestar Dejana Petrovića Big band, gosti Direct Media iz celog regiona, kao i iz mnogih evropskih prestonica odakle su dosli najveći klijenti kompanije, zabavljali su se do duboko u noć.
Na otvorenom rođendanskom trgu u dvorištu kluba, zvanice su uživale u kuvanom vinu i rakiji i drugim zimskim delicijama, pa se korporativna proslava pretvorila u najbolji provod u gradu te večeri.
Regionalni lideri

Regionalna ekspanzija, pomeranje granica u industriji oglašavanja i društveno odgovorno poslovanje, obeležili su prvih petnaest godina najvećeg medijskog sistema u regionu Jugoistčne Evrope. Direct Media nastala je 2001. godine u Srbiji, kao medijska agencija godinama nagrađivana za uspešnost u poslovanju, a danas posluje i u Crnoj Gori, Bosni i Herecegovini, Makedoniji, Albaniji, Hrvatskoj, Sloveniji, i Bugarskoj
“U neminovnoj evoluciji biznisa i načina na koji komuniciramo, najuspešniji zadržavaju ono što u svojoj srži jesu. Ovu firmu čine multidisciplinarni komunikacijski profesionalci koji stalnim radom na sebi stvaraju kvalitet i doprinose uspehu naših partnera, istovremeno zajedno sa medijima pomerajući čitavo tržište napred. Ovo je proslava tog zajedničkog liderstva, titule stečene za 15 godina kontinuiranog uspeha Direct Medije i svih naših partnera”, izjavio je Jovan Stojanović, direktor Direct Media Srbija.
Inovatori

Kroz stalno usavršavanje ekspertize i interni razvoj alata, Direct Media je da postavi najviše standarde u medijskom oglašavanju u celom regionu, uprkos činjenici da ne pripada lancu globalnih agencija. Među brojnim inovacijama koje je uvela na tržište medija i oglašavanja su novi oglasni formati, poput prvih TV bampera u Srbiji i prve Augmented reality oglasne kampanje u regionu. Kao lider u oglašavanju na digitalnim kanalima komunikacije, Direct Media je prva dovela oglašavanje na Tviteru u Srbiju, stvorila prvu Programmatic mrežu u Srbiji i upotrebom virtuelne realnosti kreirala nagrađivanog virtuelnog bankara za prvu onlajn banku u Srbiji.
Društvena odgovornost

Kroz program donacija ugroženim kategorijama stanovništva, Direct Media je pomogla skoro stotinu porodica, dok su kroz program stipendiranja prošli mnogobrojni mladi sportisti od koji su mnogi danas svetski i Olimpijski šampioni. Dugogodišnji je partner Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka (NURDOR), komunikacijski partner nagrađivane kampanje Bitka za bebe, kao i donator Fondacije Novaka Đokovića. U godini jubileja, Direct Media je Muzeju Nikole Tesle u Beogradu poklonila prvu izložbu u okruženju virtuelne realnosti posvećenu velikom naučniku pod nazivom Doživi Teslu i sprovela niz volonterskih aktivnosti zaposlenih u zemljama regiona gde posluje.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Razne zanimljivosti   Sre 7 Dec - 20:07

NS Winter Fest: Večeras hor “Zvončići”, bend Monohrom i DJ XLX na Trgu slobode!


„Novosadski Winter Fest“ iz dana u dan okuplja sve više Novosađana koji uživaju u nastupima naših najmlađih sugrađana, lokalnih bendova i DJ-ejeva, različitim specijalitetima koji mogu da se kupe u drvenim kućicama, od štrudle, kobasica, mađarskih kolača, pereca, do kuvanog vina, rakije…
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Razne zanimljivosti   Sre 7 Dec - 20:09

„Raspevanu jelku“ juče su krasili članovi hora Muzičke škole „Melodies“ koji su svojom pesmom pokušali da prizovu pahulje i Deda Mraza. Nakon njih, slušali smo uživo prenos koncerta iz Gradske kuće, na kojem su svirali ArtLink mladi virtouzi povodom rođendana Jovana Jovanovića Zmaja. Sa glavne bine svojom muzikom okupljene su zagreli bendovi „Bunker 13” i “Mutant Urban Dance Ansambl”.
Večeras od 18h na Singing Christmas Tress nastupa hor “Zvončići” iz Novog Sada, a gošća na “raspevanoj jelki” biće novinarka Teodora Ž. Janković. Jedinstvena konstrukcija na kojoj svakog dana nastupaju dečiji horovi realizovana je uz podršku Next soka – Bući Bući i Vojvođanske banke.

Na glavnoj bini od 19h nastupa bend „Monohrom“ koji najavljuju sjajnu svirku:

„Na nastupu Monohroma možete očekivati pravi rokenrol zvuk. Gitara, bas i bubanj su proverena kombinacija i mislimo da je ne treba menjati. Bend je tek snimio album i krenuo sa koncertnom promocijom istog, te mislimo da će publika osetiti svežinu i energiju. Šteta što se ne prodaju ulaznice. Pod a) mogli bismo da kažemo da se traži karta više i pod b) za 20 godina bi vredela milione…
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 34346

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Razne zanimljivosti   Sub 10 Dec - 20:20

Argentinska književnost, tango i vino za zaljubljene

U intimnoj atmosferi knjige i vina, mladi umetnici, recitatori i glumci, približiće publici duh Argentine, njen ritam i strast kroz posvećenost rečima i plesnim koracima - kažu organizatori.Stihove će, kako je najavljeno, čitati Darko Kovačević, Marijana Vitas, Aleksandra Stojković, Ana Brković, Petar Ščepihin, Jovana Bajagić, Nataša Brkić, Aleksandar Arsić i Katarina Momirović, a tango će plesati Danica Todorov i Igor Antić.

Muzički deo izvešće, kako se navodi, Mila Saitović, Miomir Radosavljević, Jana Mitić, Andrija Jordanović i Đorđe Jović.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Razne zanimljivosti   Sub 10 Jun - 13:50

Autentični, originalni, i pomalo neobični
Budite neobični

Razmislite o osobama koje pamtite, prepoznajete, cenite, razmislite o uspešnima u kulturi, nauci, biznisu, ili nekoj drugoj oblasti, i brzo ćete zaključiti da su svi autentični, „svoji“, donekle neobični.


Možemo li da ih sledimo i izvučemo ono originalno, najbolje, iz sebe, za lepši dan u Beogradu?

Biti neobičan… šta tačno znači…
Biti isti kao medijski eksponirana „zvezda“, uz dovoljno novca danas nije teško.

Biti različit i izdvojiti se na najbolji način – nije lako. A zadovoljstvo sobom, uživanje u sopstvenoj kreativnosti, pa i izvesna moć u odnosima sa drugima, koja često može da pomogne, leži upravo u tome.

Biti neobičan znači biti inovator, preduzetnik, originalan mislilac, aranžer svog života, dizajner imidža, načina komunikacije…

Biti neobičan znači videti nešto i reći – ja to mogu drugačije i bolje… Osmisliti samo svoj super plan i sprovesti ga u delo…

Biti neobičan ne znači jednostavno rušiti norme, kako biste privukli pažnju.

Biti neobičan znači izneti svoj stav, drugačiji od dominantnog, popularnog, i argumentovano ga odbraniti novom, naizgled kontradiktornom idejom. „Običnom čoveku ovako nešto ne bi palo na pamet“ – pozitivna je reakcija koju ćete, uz prepoznavanje i priznanje, sigurno zaslužiti.

Ako se samo obučete neobično i kažete sebi – o-kej, sad sam neobičan pošto treba da se izdvojim, to može svako i sigurno nije ono o čemu govorimo.

Biti neobičan znači, što je veoma važno, poštovati, nagraditi i negovati neobičnost drugih – i svima će, sasvim sigurno, biti dobro.Kako da na najbolji način postanete neobični…
Gledajte manje televiziju, boravite kraće na internetu, ili bar konzumirajte što raznovrsnije sadržaje. Uticajima koji stižu na svesnom, ali i podsvesnom nivou, nije lako pobeći.

Otiđite u druge kafiće i restorane, probajte drugačija jela i pića, planirajte izlete na mesta na kojima niste bili.

Trudite se da razgovori koje vodite imaju što više smisla, različitosti i dubine (izbacite sve konstatacije o vremenskim uslovima i uobičajena pitanja tipa “kako si”, “šta ti rade deca”…)

Odaberite aktivnost koja će vam biti strast i hobi, prema ličnim željama, i usavršavajte se u njoj kontinuirano.

Ne očekujte da zabavu pronalazite samo u društvu (posebno ako ono uvek diskutuje na manje-više iste teme).

Pokušajte da ne budete dosadni drugima i sebi.

Razmišljajte o problemima koje imate. Možda su oni baš i nastali tako što ste gušili svoje osobine i pokušavali da budete kao drugi.

***

Zagledajte se, dakle, duboko u sebe i otkrijte šta je to što vas čini posebnim. Prepoznajte svoje najlepše osobine po kojima se razlikujete od drugih, prihvatite ih i uključite, slobodno, u svoje ponašanje, izražavanje, odnose, u svoj dan u Beogradu.

(danubeogradu.rs)
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Razne zanimljivosti   Pon 19 Jun - 19:21

Marina Abramović – „Manifest umetnika“

Pravila vezana za život umetnika

Umetnik ne sme da laže sebe i druge
Umetnik ne sme da krade ideje od drugih umetnika
Umetnik ne sme da pravi kompromise zbog sebe i zbog umetničkog tržišta
Umetnik ne sme da ubije drugo ljudsko biće
Umetnik ne sme da od sebe stvori idola
Umetnik ne sme da od sebe stvori idola
Umetnik ne sme da od sebe stvori idola

Pravila za umetnikov ljubavni život

Umetnik mora da izbegne zaljubljivanje u drugog umetnika
Umetnik mora da izbegne zaljubljivanje u drugog umetnika
Umetnik mora da izbegne zaljubljivanje u drugog umetnika

Pravila za umetnikov odnos prema erotici
Umetnik treba da razvije erotski pogled na svet
Umetnik treba da bude erotičan
Umetnik treba da bude erotičan
Umetnik treba da bude erotičan

Pravila za umetnikov odnos prema patnji
Umetnik treba da pati
Iz patnje dolaze najbolja dela
Patnja donosi transformaciju
Kroz patnju umetnik prevazilazi svoj duh
Kroz patnju umetnik prevazilazi svoj duh
Kroz patnju umetnik prevazilazi svoj duh

Pravila za umetnikov odnos prema depresiji

Umetnik ne sme da bude depresivan
Depresija je bolest od koje se treba lečiti
Depresija nije produktivna za umetnika
Depresija nije produktivna za umetnika
Depresija nije produktivna za umetnika

Pravila za umetnikov odnos prema samoubistvu

Samoubistvo je zločin protiv života
Umetnik ne sme da izvrši samoubistvo
Umetnik ne sme da izvrši samoubistvo
Umetnik ne sme da izvrši samoubistvo


Pravila za umetnikov odnos prema inspiraciji

Umetnik treba da se zagleda duboko u sebe zbog inspiracije
Što dublje pogleda u sebe, to će univerzalniji biti
Umetnik je univerzum
Umetnik je univerzum
Umetnik je univerzum

Pravila za umetnikov odnos prema samokontroli

Umetnik ne sme da ima samokontrolu u vezi sa svojim životom
Umetnik mora da ima potpunu samokontrolu u vezi sa svojim delom
Umetnik ne sme da ima samokontrolu u vezi sa svojim životom
Umetnik mora da ima potpunu samokontrolu u vezi sa svojim delom

Pravila za umetnikov odnos prema transparentnosti
Umetnik treba da daje i prima u isto vreme
Transparentnost znači predusretljivost
Transparentnost znači davati
Transparentnost znači primati
Transparentnost znači predusretljivost
Transparentnost znači davati
Transparentnost znači primati
Transparentnost znači predusretljivost
Transparentnost znači davati
Transparentnost znači primati
.
Pravila za umetnikov odnos prema simbolima

Umetnik stvara sopstvene simbole
Simboli su jezik umetnika
Jezik, stoga, mora biti preveden
Ponekad je teško naći ključ
Ponekad je teško naći ključ
Ponekad je teško naći ključ


Pravila za umetnikov odnos prema tišini


Umetnik mora da razume tišinu
Umetnik mora da izgradi prostor za tišinu u svom delu
Tišina je kao ostrvo posred uzburkanog okeana
Tišina je kao ostrvo posred uzburkanog okeana
Tišina je kao ostrvo posred uzburkanog okeana

Pravila za umetnikov odnos prema samoći

Umetnik mora da izdvoji vreme za velike periode samoće
Samoća je vrlo bitna
Daleko od kuće
Daleko od studija
Daleko od porodice
Daleko od prijatelja
Umetnik treba dugo da ostaje pored vodopada
Umetnik treba dugo da ostaje pored aktivnih vulkana
Umetnik treba dugo da ostaje zagledan u uzburkane reke
Umetnik treba dugo da ostaje zagledan u horizont gde se okean i nebo spajaju
Umetnik treba dugo da ostaje zagledan u zvezde na noćnom nebu


Pravila za umetnikov odnos prema radu

Umetnik treba da izbegne svakodnevni odlazak u studio
Umetnik ne sme da ima radni plan kao zaposlenik u banci
Umetnik treba da se bavi životom i radom samo kada mu ideja dođe u snu ili u dnevnoj viziji koja se javlja kao iznenađenje
Umetnik ne sme da se ponavlja
Umetnik ne sme previše da proizvodi
Umetnik mora da izbegne zagađenje svoje umetnosti
Umetnik mora da izbegne zagađenje svoje umetnosti
Umetnik mora da izbegne zagađenje svoje umetnosti
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Razne zanimljivosti   Pon 19 Jun - 19:27

Pravila za umetnikovo posedovanje

Budistički monasi savetuju da je najbolje da posedujemo 9 stvari:

Jedno odelo za leto
Jedno odelo za zimu
Jedan par cipela
Jednu zdelu za prošenje hrane
Jednu mrežu protiv komaraca
Jednu knjigu sa molitvama
Jedan kišobran
Jedan otirač da spava na njemu
Jedan par naočara ako mu je potreban
Umetnik mora da odluči koji je minimum poseda koji mu je neophodan
Umetnik mora da ima sve više i više manjeg i manjeg
Umetnik mora da ima sve više i više manjeg i manjeg
Umetnik mora da ima sve više i više manjeg i manjeg

Pravila za umetnikove prijatelje

Umetnik treba da ima prijatelje koji podižu njegov duh
Umetnik treba da ima prijatelje koji podižu njegov duh
Umetnik treba da ima prijatelje koji podižu njegov duh
.
Pravila za umetnikove neprijatelje

Neprijatelji su veoma važni
Dalaj Lama je rekao da je lako saosećati sa prijateljima ali mnogo teže saosećati sa neprijateljima
Umetnik mora da nauči da prašta
Umetnik mora da nauči da prašta
Umetnik mora da nauči da prašta


Pravila za umetnikov scenario smrti

Umetnik mora da bude svestan vlastite smrtnosti
Za umetnika nije bitno samo kako živi svoj život, već i kako umire
Umetnik mora da posmatra simbole svog dela kao znake za različite scenarije smrti
Umetnik mora svesno umreti bez straha
Umetnik mora svesno umreti bez straha
Umetnik mora svesno umreti bez straha

Pravila za umetnikov scenario sahrane

Umetnik treba da da instrukcije pre svoje sahrane kako bi se sve odvilo onako kako on želi
Sahrana je umetnikovo poslednje delo pre odlaska
Sahrana je umetnikovo poslednje delo pre odlaska
Sahrana je umetnikovo poslednje delo pre odlaska
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Razne zanimljivosti   Čet 13 Jul - 18:01

Da crni pas ode daleko

Knjiga „Crni pas“ Aleksandra Bogosavljevića došla mi je pod ruku a da prethodno nisam imala ni najmanju predstavu o čemu se u njoj radi. I možda je ponekad tako i najbolje, tek tokom čitanja doživljavate iskrena iznenađenja, još ste više povezani sa glavnim likom, pa zajedno sa njim prolazite sve one vrtloge u koje ga baca autor. A čekalo me je mnogo vrtloga, verujte.

Glavni lik romana Vladimir je jedan sasvim običan mladić i živi kao i svaki prosečni mladi čovek našeg vremena i društva. Drugari, žurke, letovanja, devojke, škola, fakultet, srećna porodica, rekli biste: šta bi o tome uopšte moglo da se piše? Možda i ne bi bilo da ubrzo sve počinje da puca kao staklo kad ga pogodite kamenom a ono napravi milione pukotina poput ogromne paukove mreže. I nema nazad.

Vladimirov život se zauvek menja 17. jula 2010. Odjednom, bez ikakve najave. Bez prethodnih sitnih nagoveštaja da se sve može okrenuti naglavačke. Samo jednim anksioznim napadom na žurci sa koje je mogao da izađe u vrelu noć kao isti onakav kakav je ušao. A nije. Izašao je kao potpuno drugi čovek, osuđen na dugogodišnje osluškivanje sopstvene duše i borbu sa depresijom, fobijama i anksioznim poremećajima.

Iznenadiće vas preokret na samom početku knjige, stegnuće vam se srce ali ćete poželeti da ga pratite u njegovoj borbi sa demonima sopstvene duše i pomognete mu. Iako ne možete, samo ste čitalac, nemi posmatrač.
A put je dug i težak. Sa mnogo uspona i padova i teških časova i dana. Iako ne možete, poželećete nebrojeno puta da se umešate.

Onda kad se naljutite zbog omalovažavanja njegovih problema:

-Ksalol? Nikad čuo! Nemoj, bre, ništa da uzimaš. Proći će te to samo od sebe, veruj mi, to je potpuno normalno. Nisu ti potrebni nikakvi lekovi…

-Neki ljudi nemaju ruke ili noge, nemaju dom ili su ozbiljno bolesni. A ti… Imaš, bre, sve u životu i opet kukaš. Dobre roditelje koji ti plaćaju fakultet, krov nad glavom i sve ostalo… Ti si samo jedna obična sebična lenčuga…

Onda kad ga depresija stegne pa navijate da ustane iz kreveta i želite da možete da uđete među bele hladne stranice i date mu snagu.

…Neko bi išao na planinu, neko na more kako bi pobegao od svega, a ja sam odlučio da ostanem u svojoj sobi na koju sam gledao kao na grobnicu. Iskreno sam bio ubeđen da ću verovatno u njoj provesti ceo život…

Onda kada vas boli kad vidite kakvo smo društvo i ako ni psihijatri u državnim bolnicama nemaju način da priđu i pomognu mladom čoveku koji im dolazi zbog problema za koji su se školovali, ko će?

…Na prijemnom timu sam im rekao: „Vi ste mi poslednja nada“, a dva meseca kasnije nije se skoro ništa promenilo. Bio sam ubeđen da ću po izlasku iz bolnice biti preporođen, ali sam pogrešio…

Onda kad vas obuzme tiha tuga što sve više mladih, pametnih i obrazovanih ljudi dolazi u takve ustanove i što se između sebe više štite i razumeju nego oni koji su plaćeni da im pomažu.

…Jedino ko mi je pomagao bile su moje kolege adolescenti. Da nije bilo njih, verovatno nikada ne bih pobedio socijalnu anksioznost. Pomogli su mi da dobijem na samopouzdanju. Bile su to jedine osobe koje su razumele u potpunosti kako se osećam jer su i sami prolazili kroz većinu stvari kao i ja…

Onda kad i sami osećate svu težinu patnji celog sveta koju je on odlučio da nosi na svojim leđima.

Bio sam sâm svoj zarobljenik. Zarobljenik svoga uma. Želeo sam da pobegnem, ali kao da nisam imao noge.

Onda kad vas pritisne tuga kad se seća svog nekada srećnog života

…Gledao bih slike na kojima smo se igrali u snegu sredinom 90-ih. Kako smo pravili Sneška ili se valjali po snegu mašući rukama, praveći oblik anđela. Bile su to zaista lepe slike, samo mi je smetalo kako me je keva oblačila i što sam uvek imao debilne frizure, ali to verovatno svako misli kad gleda svoje fotografije. Bile su tu i slike iz zoološkog vrta, sa letovanja u Prčnju, raznih rođendana, izložbi i maskenbala u vrtiću, sa polaska u prvi razred itd. I sve su one imale jednu zajedničku stvar: na svakoj sam bio nasmejan. I pored usranog vremena u kome smo živeli, bio sam srećno dete i na tome mogu samo da zahvalim svojim roditeljima. Ali dok sam gledao te fotografije, nisam mogao a da se ne zapitam: „Hoću li ikada ponovo biti srećan?“

Onda kad se radujete što i sami osećate da napreduje.

…Teške epizodne krize sa preizraženom empatijom uspeo sam da prebrodim uz pomoć psihijatra. Jednostavno mi je dala do znanja da umesto što svu svoju energiju trošim na nemogućnost da pomognem ljudima koji su hiljadama kilometara udaljeni od mene, svoju volju i snagu usmerim u rešavanje problema kojima sam okružen. Da prvo pomognem sebi, pa svojim najbližima, prijateljima, svom naselju, opštini i da mi se sfera mojih dejstvovanja polako širi što više. I dan-danas smatram to jednim od najboljih saveta koji sam dobio…

Onda kad vas bude sramota što ste možda i sami nekog svog, bliskog uzimali olako, a niste znali da li mu je duša u lavirintima patnje.

Čitajući ovaj roman, mnogo sam se čemu nadala.

Dok sam pratila pratila okvir priče – Vladimirov susret sa devojkom koju voli i kojoj priča svoju ispovest – navijala sam da njeno srce odgovori na njegove želje i da kraj bude odstinski hepiend.

Navijala sam da njegove brige i drhtaji duše zauvek nestanu i on ponovo postane onaj stari.

Navijala sam da priča nije autobiografska i da se pisac samo poigrava umom svog glavnog lika, da su kandže mraka koji se spušta na tlo samo plod njegov mašte, a tužan crni pas samo simbolika koju on nikada nije spoznao u svojoj duši.

Neću vam reći koja su mi se sve nadanja ispunila, ali ono koje sam najviše želela – nije. Aleksandar Bogosavljević je u najvećoj meri Vladimiru udahnuo dušu. Sa svim svojim patnjama i tugama. I napisao tešku, tužnu, ali i autobiografiju toliko snažnu da je za mene postala najbolji roman objavljen u ovoj godini.

Kad fiktivni lik postane stvaran, približi vam se još više. Valjda zato što vam se toliko otvorio da ga smatrate za najboljeg prijatelja, onog koji vam poverava najskrivenije tajne i kome želite da date deo svoje snage ne bi li postao ponovo jak, srećan i bezbrižan.
Pa da još više promenite svet. Da doviknete primitivcima da nije sramota imati dušu nežniju od drugih, da nije dovoljno praviti se da problema nema pa će on nestati, da bi danas svako imao šta da kaže na kauču psihijatra i da je opšta kultura negovati svoje fizičko ali i duševno zdravlje.

I ne možete da se ne divite Aleksandru. Iako, verujem, njemu nikada ne bi palo na pamet da bi iko mogao da mu se divi. Ali ako neko svakog dana vodi borbu sa samim sobom i u tome odnosi pobede, možda ne ogromne, ali ipak pobede, onda je on osoba za divljenje. Ako neko smogne toliko snage da celu svoju dušu izvrne na postavu i razlije je po belim stranicama koje ga hladno gledaju iznad tastature, a on im udahne život i ispriča filmsku priču – za divljenje je, zar ne?

Imala sam tu sreću da upoznam Aleksandra i pružim mu ruku što je ovim romanom imao toliko hrabrosti da isprazni svoju dušu ali i dâ podršku svima koji imaju probleme sa kojima se on suočio one davne vrele letnje večeri i mnogo dana i godina nakon toga. I pokaže im da se i sa tim čovek može izboriti. Mislim da je time odneo najveću pobedu svog života. I ne znam da li bi se i on složio sa mnom, ali meni se čini da ni crnog psa više nema. Tako da se i moje nadanje da ga je oterao, verujem, ipak ostvarilo…

Jelena Simonović Dilber
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Razne zanimljivosti   Pet 28 Jul - 19:01

KAD PIJANISTA NASLIKA, A GLUMAC POTPIŠE Zaštitni znak Bežanijske kose dobio novi detalj

Mural koji poslednjih meseci krasi zid Bežanijske kose upravo je dobio novu vrednost - potpis umetnika čiji je lik oslikan na njemu.
Lane Gutović napisao je svoje ime kraj slike koju je mladi umetnik Andrej Josifovski, poznatiji kao Pijanista, naslikao u septembru, a sa tim dodatkom mural će nesumnjivo postati jedan od zaštitnih znakova ovog novobeogradskog naselja.

Njih dvojica su juče posetili Bežaniju i Andrejevo umetničko delo. Ovaj put se Lane latio spreja i odlično snašao u ulozi strit umetnika, mada od nekoga ko tako dobro ume da predstavi ljude različitih profila i profesija, manje nismo ni očekivali.

- Zamišljen nad kulutrom i umetnošću - napisao je Andrej na slici koju je podelio na svom Instagram profilu, a na kojoj pozira sa glumačkom legendom i, po sopstvenom priznaju, jednim od svojih omiljenih glumaca.

Prošlog septembra Pijanista je objasnio zašto je odabrao da baš ovu Lanetovu sliku prenese na bežanijski zid.
- Lane je pravi umetnik, jedan od onih koji su malo cenjeni u Srbiji u odnosu na to koliko vrede. Zato je i njegov lik na mom muralu zamišljen, kao da pokušava da shvati šta se dešava sa kulturom i umetnošću u našoj zemlji - kaže Andrej.
Inače, Gutović je samo jedan u plejadi Andrejevih junaka čije likove oslikava po Beogradu i širom sveta. U istom delu prestonice sprejem je odao priznaje i Novaku Đokoviću, Miroslavu Raduljici, Patrijarhu Pavlu, velikim srpskim vojskovođama, Branku Žeželju, ali i Malom Princu. Bora i Miša iz Riblje čorbe takođe su se potpisali na ulične portrete koje je oslikao Andrej. Zahvaljujući njemu, u Havani na Kubi osvanuo je mural sa likom srpskog pisca i nobelovca Ive Andrića, uz ćirilični naslov njegovog romana "Na Drini ćuprija".
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Razne zanimljivosti   Uto 14 Nov - 21:24

Pesnički maraton državljana "Pesničke republike"

R. Šegrt | 14. 11. 2017

Povodom prve godišnjice od osnivanja "Pesničke republike" Banatski kulturni centar u Novom Miloševu organizuje 25. novembra, od 12 sati, pesnički maraton državljana ove republike, i onih koji to žele da postanu.
Istovremeno dodeljuje Gramatu "Pesničke republike" za najbolju knjigu koja je objavljena u poslednjih pola veka, a koja nije dobila neku od velikih i relevantnih nagrada.

Svi zainteresovani pesnici mogu do 20. novembra da pošalju po jednu svoju pesmu, čime se prijavljuju za učešće na martonu. Pesmu treba slati na maternjem jeziku (bez obzira da li je objavljena ili ne), ali ne bi trebalo da je duža od jedne A4 strane. Radove slati na mejl:pesnickarepublika@gmail.com. Slanjem pesme, autor potvrđuje svoj dolazak na pesnički maraton. U programu će se čitati isključivo poslata pesma, dužine prema propozicijama.

- Pesme onih autora koji budu prisutni na maratonu, biće objavljene u zajedničkom zborniku, koji će autori dobiti na poklon na predstojećem 9. evropskom fejsbuk pesničkom festivalu u Novom Sadu, marta naredne godine. Autori sami finansiraju putne troškove – saopšteno je iz Banatskog kulturnog centra.

Svaki učesnik koji do sada nije pristupio „Pesničkoj republici“, ali i ljubitelj poezije, može postati njen državljanin i dobiti pasoš i državljanstvo.

Za Gramata „Pesničke republike za propuštenu priliku“ potrebno je poslati jedan primerak knjige, objavljene u poslednjih 50 godina, koja nije dobila neku od velikih i relevantnih nagrada. Knjigu poslati zajedno sa pismenim predlogom udruženja, institucije ili pak individualnih predlagača (najmanje troje) na adresu Banatskog kulturnog centra (JNA 35, 23273 Novo Miloševo), takođe do 20. novembra. Odluka o nagradi biće saopštena na otvaranju manifestacije 25. novembra. O nagradi odlučuju osnivač, vlada i predsednik „Pesničke republike“.

„Pesnička republika“ u organizaciji Banatskog kulturnog centra osnovana je novembra prošle godine u Novom Miloševu kao deo projektnih aktivnosti Opštine Novi Bečej, koji je na konkursu Ministarstva kulture i informisanja dobio značajna novčana sredstva po projektu „Grad u fokusu” .
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Razne zanimljivosti   Pet 15 Dec - 18:53

10 junakinja ruske književnosti koje morate upoznati

Nedavna BBC-jeva ekranizacija romana Rat i mir je inspirisala mnoge TV gledaoce da obrišu prašinu sa svoje stare kopije Tolstojevog remek-djela i još jednom ga pročitaju. Oni koji se usuđuju, zavedeni sjajem Nataše Rostove, da kopaju dalje kroz ogromni svijet ruske literature u potrazi za drugim nezaboravnim ženskim likovima, možda ne znaju odakle početi.

Gdje početi? Ne tražite dalje.

Ovo može biti vaš vodič za otkrivanje ruskih književnih junakinja. Znamo da su sve srećne junakinje jednake, ali svaka nesrećna je nesrećna na svoj način. Ali u ovome je stvar: U ruskoj književnosti, srećni likovi su rijetki.

Zapravo, ruske junakinje dijele naklonost da stvari učine težim za sebe. I to je u redu, jer njihova ljepota kao književnih likova proističe, u velikoj mjeri, iz njihovih tragičnih sudbina.

Karakteristike junakinja ruske književnosti su ove:

Njihove priče nisu o pobjedi nad preprekama tako da mogu živjeti sretno do kraja života. Kao čuvari ruskih vrijednosti, ruske junakinje znaju bolje; znaju da je život više od sreće.

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Razne zanimljivosti   Pet 15 Dec - 18:53

Tatjana Larina, Evgenije Onjegin
U početku, beše Tatjana. Ona je Eva ruske književnosti. Ne zato što je prva nego zato što Puškin zauzima jedinstveno božansko mjesto u ruskim srcima. Svaki Rus sposoban je da izrecituje cijele poeme oca ruske književnosti (i, nakon par votki, mnogi će to i učiniti).

Puškinovo remek-djelo, Evgenije Onjegin, zapravo je mnogo više priča o Tatjani nego o Onjeginu. Za razliku od Onjegina, koji živi po modernim bajronističkim principima, Tatjana, mlada i nevina djevojka iz seoske sredine, prikazuje suštinu i čistoću zagonetne ruske duše.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Razne zanimljivosti   Pet 15 Dec - 18:54

Ana Karenjina, Ana Karenjina
Za razliku od Tatjane, koja odolijeva iskušenju zvanom Onjegin, Tolstojeva Ana Karenjina odlučuje da napusti i muža i sina i pobjegne sa Vronskim.

Mnogo se pisalo i govorilo o tome šta je Anin grijeh, odnosno izvor njene tragične sudbine, a jedan od mogućih odgovora je da ona strada zbog sebičnog pokušaja da zadovolji svoje romantične i seksualne želje.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Razne zanimljivosti   Pet 15 Dec - 18:54

Sonja Marmeladova, Zločin i kazna
Sonja je jedna u nizu „svetih bludnica“ Dostojevskog. Ona ne ostavlja Raskoljnikova nakon što sazna za njegov zločin. Zajedno kreću na put spasenja, zajedno čitaju Bibliju i zajedno tumače priču o Lazarevom vaskrsenju.

Mnogi književni kritičari okomili su se upravo na lik Sonje, tvrdeći da je ona previše idealizovana i nerealna, kao Aljoša u romanu Braća Karamazovi. Za lik Sonje vezani su i melodramski elementi Zločina i kazne.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Razne zanimljivosti   Pet 15 Dec - 18:54

Nataša Rostova, Rat i mir
Nataša je svačiji san. Pametna, vesela, spontana. Nataša je zabavna. Ako Puškinova Tatjana izgleda previše dobra da bi bila istinita, Tolstojeva Nataša izgleda stvarna, živa. Dijelom zato što pored njenih mnogih kvaliteta, ona ume da bude i hirovita, naivna, koketna, čak i da zadirkuje.

U Ratu i miru, Nataša se prvi put pojavljuje kao šarmantna tinejdžerka, koja zrači radošću i vitalnošću. Sa novim uspjesima i godinama, uči lekcije koje joj život donosi, smiruje svoje promjenljivo srce i postaje mudrija. Neuobičajeno za ruske junakinje, ona je nasmijana i nakon više od hiljadu stranica.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Razne zanimljivosti   Pet 15 Dec - 18:55

Irina Prozorova, Tri sestre
Na početku Čehovljeve drame Tri sestre, Irina, najmlađa, zrači i puna je nade. Dok su njene starije sestre nezadovoljne životom u provinciji, plačljive i neraspoložene, Irina je naivna duša ispunjena beskrajnim optimizmom. Ona sanjari da se vrati u Moskvu, gdje će pronaći pravu ljubav i gdje će svi biti srećni.

Međutim, kako nema priliku za odlazak u Moskvu, Irina shvata da bi mogla zauvek da ostane u selu. Kroz Irinu i njene sestre, Čehov pokazuje kako je život dugo ređanje dosadnih trenutaka, koji su povremeno prekinuti kratkim mlazevima radosti.

Irina provodi vrijeme rastrojena beznačajnim stvarima, sanjareći o boljoj budućnosti, ali postepeno prihvata beznačajnost svog postojanja.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Razne zanimljivosti   Pet 15 Dec - 18:55

Liza Kalitina, Plemićko gnijezdo
Liza je mlada, naivna i čistog srca. Nalazi se između dva udvarača: mladog, zgodnog i veselog oficira i starijeg oženjenog muškarca. Ona se jasno opredjeljuje za bijedu, odlazi u manastir, prihvata život požrtvovanosti i oskudice.

Njene reči su: Sreća nije za mene.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Razne zanimljivosti   Pet 15 Dec - 18:55

Margarita, Majstor i Margarita
Bulgakovljeva Margarita je neobična junakinja. Ona je izvor energije za Majstora, postaje, kao Sonja za Raskoljnikova, njegov iscjelitelj, njegova ljubavnica, njegov spasilac.

Margarita traži pomoć od Satane za Majstora, i nakon dogovora, ona je konačno sa svojim dragim, iako ne na ovom svijetu.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Razne zanimljivosti   Pet 15 Dec - 18:55

Olga Semjonova, Draga
U Dragoj, Čehov govori o Olgi Semjonovoj, zaljubljenoj i nježnoj duši, jedinstvenoj osobi koja živi da bi volela. Sirota Olga postaje udovica. Dva puta. Ostavši bez čovjeka kog voli i bez razloga da živi, osamljuje se, a jedino društvo joj je mačka.

Tolstoj je napisao da je u Dragoj Čehov slučajno stvorio najdraži ženski lik. Prema Tolstoju, Olga je oličenje mogućnosti ruskih žena da bezuslovno vole, a to je vrlina nepoznata muškarcima.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Razne zanimljivosti   Pet 15 Dec - 18:56

Madam Odincova, Očevi i djeca

U djelu Očevi i djeca Ivana Turgenjeva, Madam Odincova je usamljena žena, barem po standardima svog vremena. Iako je napravljena kao sporedan lik, Madam Odincova je to prerasla i postala je neka vrsta pionira među heroinama u književnosti.

Suprotno od drugih ženskih likova, koji su potčinjeni obavezama nametnutim od strane društva, Madam Odincova je bez djece, bez muža i bez majke i tvrdoglavo ističe svoju nezavisnost.

Njeno odbijanje podsjeća na Puškinovu Tatjanu.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Razne zanimljivosti   Pet 15 Dec - 18:56

Nastasija Filipovna, Idiot
Nastasja, junakinja djela Idiot, u pokušaju da se oslobodi svoje sudbine ne može da pobjegne od osjećaja krivice koji će baciti sjenku na sve njene odluke i zbog kog polako polazi ka svom tragičnom kraju.

Ona se nalazi u nekoj vrsti nervnog rastrojstva. Doživela je mnogo uvreda, poniženja i bola. Nastasja skoro zaboravlja da ipak ume da voli.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Razne zanimljivosti   Sub 3 Feb - 15:57

IZLOŽBA
„Mešavina nade i bola“
Zatvorenička ćelija baš i nije mesto inspiracije. No zatočenici američkog logora Gvantanamo ipak stvaraju umetnička dela koja su sad dostupna i široj publici. Kontroverzna izložba je sada postavljena na Menhetnu

„Prva umetnička terapija pokrenuta je krajem 2008“, piše zatočenik D.A. u katalogu izložbe. Zapravo se radi o Alžircu Djamelu Amezianeu koji je u logoru u zalivu Gvantanamo na Kubi proveo 11 godina, od 2002. do 2013. Na podsticaj terapeuta Djamel se prihvatio slikanja i otada su nastala mnoga ulja na platnu. Pejzaži, havarije brodova i uvek iznova stabla, kuće... To je bio, kako kaže, njegov „prozor u svet“.
Sve je to ispričao kustosima izložbe „Oda moru: umetnost iz Gvantanama“ koji su njegove slike odabrali za izložbu koja je postavljana u President´s Gallery u Njujorku. Ovde su izloženi radovi osmoro zatočenika koji pružaju uvid u psihofizičko stanje ovih nesvakidašnjih umetnika. Među 36 izloženih dela u oči upada akvarel „Vrtoglavica“ Amara al Balučija.

Sporni izložbeni koncept

Nakon što je galerija u novembru najavila ovu neobičnu izložbu, u javnosti su usledile žestoke reakcije. Logor je uspostavljen odmah nakon terorističkih napada 2001. a u njemu je na početku bilo smešteno oko 780 zatočenika zbog sumnje u povezanost s islamističkim napadima. Mnogi od njih međutim, tokom svih ovih godina nisu ni optuženi ni osuđeni.

Nakon dolaska predsednika Baraka Obame na vlast 2009. uslovi za zatvorenike su poboljšani. Osim pristupa medijima, zatočenicima je omogućeno i bavljenje umetnošću u sklopu terapije. Vojna uprava zatvora je uočila da terapija umetnošću pozitivno deluje. Obama nikad nije ispunio obećanje da će zatvoriti zloglasni zatvor.

Od osmorice autora koji su zastupljeni na izložbi u Njujorku četvorica su već na slobodi. Dosad je ovu, pomalo skrivenu galeriju na jugu Menhetna, posetilo svega petstotinak ljudi. Ali zanimanje za izložbu je veliko. Dosad je internet-stranicu izložbe, kako kaže kustoskinja Erin Tompson, posetilo preko 20.000 ljudi.

„More je sloboda“

Digitalni katalog sadrži i pisma, pesama i video-zapise koje su snimili zatvorenici. Među njima je i video Mansura Adajfija u kojem priča o tome kako kroz slike iskazuje svoja osećanja. „Neki crteži su bili mešavina nade i bola. More je za mene sloboda. Jer more niko ne može da kontroliše“, kaže Adajfi. On je pušten iz Gvantanama 2016. godine.
U Gvantanamu su zatočenici samo anonimni brojevi. Na izložbi u Njujorku ovi brojevi postaju ljudi, umetnici. Ovde se može saznati o njihovom poreklu, dosadašnjem životu. Slike, tekstovi i crteži zatočenicima, kako kažu kustosi, vraćaju deo identiteta.
No nova vlada u Vašingtonu očito ne gleda blagonaklono na ovakve umetničke izlete u svet. Pentagon je nedavno objavio da su dela isključivo vlasništvo države i ubuduće ih je zabranjeno iznositi iz Gvantanama. Umetnička dela se mogu vidjeti na internetu.

„Mi želimo da ljudi vani ne misle da smo mi sami negativci. Mi nismo ekstremisti i ne mrzimo lepe stvari“, komentariše svoje delo zatočenik Moat al Alvi. Za njega su njegovi crteži prvi korak ka svetu koji ga čeka izvan bodljikave žice Gvantanama.

DW.COM
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Razne zanimljivosti   Uto 13 Feb - 12:34

Ante Tomić: Tek sam gledajući Glogovca shvatio kakvo smo čudovište napravili


Uloga Vjeka Kralja u filmu "Ustav Republike Hrvatske" svakako će ostati jedna od najupečatljivijih u impresivnoj karijeri Nebojše Glogovca. I samo on je mogao da je iznese.

Scenarista i pisac Ante Tomić napisao je dirljiv autorski tekst o svom poznanstvu sa Nebojšom Glogovcem, sa kojim je sarađivao na filmu "Ustav Republike Hrvatske", a u planu su imali i novi projekat. Tekst objavljen u Jutarnjem listu prenosimo vam u celini.
"Ne možete ni pretpostaviti kakav je užas kad loš glumac govori nešto što ste napisali. Ništa vam ne može tako uništiti vjeru u sebe, potaknuti vas da se upitate zašto radite to što radite, zasramite se da ste se ikad ikome predstavili kao pisac. Siroče čita vaše rečenice i one se iz njegovih usta ruše na pod između vas i trzaju se umirući, a vi ukočeni od nelagode mislite: “Zar sam ja ovo napisao? Isuse, gdje mi je pamet bila? Ispričajte me, idem se jedan čas objesiti za kaiš u kupaonici”.

Sretna je okolnost s lošim glumcima da oni na koncu i sami nekako shvate da su beznadni slučajevi te se, kao i svi drugi beznadni slučajevi, upišu u HDZ, a HDZ ih stavi za upravitelje kazališta ili direktore drame.

S druge strane, kad dobri glumci čitaju vaše dijaloge, to je najljepša nagrada vašem poslu. Tekst iznenada oživi, pa i ako je štogod, objektivno, u njemu slabije. Sve odjednom ima smisla, sumnje vam se rasprše. Sve što kaže daroviti glumac je skladno, riječi mu lagane kao leptiri lepršaju u toplom zraku, a vi se na susjednoj stolici, obamrli od blaženstva, smiješite kao debil
Kao scenarist i kazališni pisac ja sam imao nevjerojatnu sreću. Nekoliko stvarno velikih hrvatskih, srpskih i bosanskih glumaca počastili su me igrajući likove koje sam stvorio, svojom su čudesnom igrom ispunjavali moje srce zahvalnošću. Većina njih danas su mi dragi prijatelji, ali neće mi zamjeriti ako rečem da je Nebojša Glogovac bio najbolji. On mi je dao što mi nijedno književno priznanje nije moglo dati. Ne kažem zato što je on umro, nego zaista, nikad ja nisam bio tako dobar pisac nego kad me je Nebojša Glogovac govorio. U redu, i Ksenija Marinković, ali ona je jedna druga priča.

Upoznali smo se prije deset godina, jedne ljetne večeri u Motovunu, kad je s Olegom Novkovićem, Milenom Marković, Snežanom Bogdanović i Uliksom Fehmiuom došao predstaviti film “Sutra ujutru“. Na hotelskoj terasi čitavu smo se večeri smijali njegovim šalama, a ja se više nisam mogao sjetiti zašto taj sjajni tip nije igrao u “Karauli“. Pamtio sam kako smo pokušali, ali ne i što je tada bilo krivo. Što god, morali smo se negdje ponovno sresti, neizbježno.

I onda, negdje početkom 2015., čini mi se, Rajko Grlić ga je probno snimio za ulogu Vjeke Kralja u “Ustavu Republike Hrvatske”. Kad mi je pokazao snimku, ja sam se, duše mi moje, prepao. Kad susjedu Srbinu kaže da su Srbi korov, Kralj je u Glogovčevoj interpretaciji spokojan, blag, gotovo nježan. Istina, sve je to stajalo u scenariju, ali nitko ga nije tako dobro pročitao, tako autentično prikazao kako se zlo katkad može činiti dobronamjerno i bezazleno, kako je mržnja u našem svijetu samorazumljiva, svakidašnja, banalna. Tek sam gledajući Glogovca zapravo shvatio kakvo smo čudovište napravili i lagano se naježio od njega.
Zadnja ruka na salašu

Na Salašu 137, u Čeneju kod Novog Sada, gdje smo u svibnju došli napisati zadnju ruku scenarija, Rajko mu je dao ulogu, a ja sam uskoro shvatio da je još mnogo toga što o našem junaku Vjekoslavu Kralju ustvari nisam znao. Kralj je otpočetka bio proturječan, sastavljen od pogrešnih dijelova i u svakom se trenutku mogao raspasti, a Glogovac ga je igrao prirodno, istinito i živo, s haljinom, najlonkama i perikom, sa svim njegovim dostojanstvom i tragedijom. Napravio ga je pred nama na čitaćim probama tako uvjerljivo da smo ostajali bez riječi. On je bio taj homoseksualac i transvestit, zagrebački buržuj, snob, šovinist, neugodan, odvratan, ali opet nekakav nesretni, ranjeni čovjek što tako čezne za ljubavlju da će rasplakati osjetljivije gledateljice.

Ovo posljednje totalno me zaprepastilo jer nikad nisam imao takvih ambicija. Ja sam klaun, želja mi je nasmijavati pučanstvo, a da bi netko zbog moga junaka, i to jednoga ustaše u štiklama, mogao plakati, bila mi je krasna novost.

Našli smo se točno za godinu dana ponovno na Salašu 137 prijateljima pokazati gotov film i po njihovoj zgranutoj tišini nakon projekcije shvatili da smo, taj put iznimno, uspjeli. Družili smo se kasnije u dvorištu pod stablima oraha, a Nebojša Glogovac nas je zabavljao glumačkim anegdotama o Zoranu Radmiloviću, Bori Todoroviću, Draganu Nikoliću... Pričao je na jedan način koji kasnije ni ne pokušavate ponoviti jer znate da je to neka usmena vještina koja traži osobit dar i bezbrojne popijene rakije u kazališnim bifeima. Bio je đavolski duhovit. Onako kako to samo najbolji znaju, kao nemarno i nehotično. Neviđena bitanga. U jednom je trenutku bio šutljiv i ozbiljan, a trenutak kasnije nasmiješio se polustisnutim očima. Cijelo mu se lice odjednom razvedrilo. I obično ste tek tada shvaćali da vas je zajebao.

Kurve engleske, ne daju pare

Glumci katkad znaju biti naporni. Pretjeraju u svojoj žudnji za aplauzom, za ljubavlju i prihvaćanjem. Nebojša Glogovac bio je potpuno drugačiji, on se nije trudio. Ili se barem tako činio. Bio je, kao, povučen, odsutan i nezainteresiran, ali biste ga na kraju zavoljeli i prihvatili više nego ijednoga koji se ubio da vam se dopadne.

“Ustav” je na jesen 2016. krenuo osvajati nagrade na svjetskim festivalima i puniti domaće kinematografe, što su pojave koje se samo rijetko događaju istovremeno, a mi smo shvaćali da je to nešto što u budućnosti svakako moramo pokušati još koji put. Rajko, on i ja zadnji put smo se vidjeli u proljeće lani, u dorćolskom Krojaču, njegovu omiljenom kafiću u Ulici Žorža Klemansoa, pokraj benzinske pumpe, i tu se, vedri i optimistični, sve lijepo dogovorili što ćemo i kako ćemo.
Zatim sam ga još jednom čuo, krajem rujna, kad je “Ustav” na londonskom Raindanceu uzeo tri nagrade, za najbolji film, scenarij i glumca. Vraćao sam se te večeri u hotel drhtavih ruku i mokre košulje, još u šoku zbog činjenice da sam tri puta morao izlaziti na pozornicu i nepoznatim ljudima govoriti nešto na engleskom, kad mi je došla poruka:

“Da li je novčani deo moje nagrade kod tebe? Nebojša Glogovac, glumac iz Pančeva.”

“Kurve engleske, ne daju pare”, odgovorio sam mu potišteno.

“Zavuci ruku u statuetu. Mora da ima nešto, majku mu!”

Pa kad pitaju od čega je čovjek umro?

Napokon, prije dvadesetak dana došao je glas da je bolestan. No na telefonu je djelovao začuđujuće raspoloženo. Ma, jest, rak, objasnio je, ali blaži oblik. Ništa strašno. To se danas liječi, za mjesec i pol, dva najkasnije. Jednako je rekao i Rajku i mi smo se obojica umirili, uvjereni da će biti dobro, i tek smo kasnije od drugih saznali kako je stvar zapravo potpuno drugačija, konačna i strašna. Bit će valjda da njemu nesretniku nisu rekli kako je blizu kraj, ali nagađamo i da nam je možda legendarni srpski glumac Nebojša Glogovac naprosto odglumio kako je sve okej. Bila je to njegova zadnja velika uloga, da mu se prijatelji ne brinu.

Izvor: Noizz.rs
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Razne zanimljivosti   Ned 18 Feb - 19:16

Rasputinov "Poslednji rok" za 70. rođendan Beogradskog dramskog pozorišta

Tanjug | 18. 02. 2018

Beogradsko dramsko pozorište proslaviće 20. februara sedam decenija postojanja i tom prilikom biće premijerno izvedena predstava "Poslednji rok" Valentina Rasputina u dramatizaciji i režiji Valerija Kirilova.


Predstava je proizvod saradnje BDP-a sa Volkov teatrom iz Jaroslavlja započete 2015. godine.

Prošle zime je potpisan novi protokol o saradnji koji podrazumeva ne samo razmenu predstava, već i umetnika pa je tako glumac, reditelj i član Volkov teatra Valerij Kirilov gost BDP-a, a članovi ansambla, oduševljeni njegovim načinom rada i energijom, ističu da se ponovo osećaju kao studenti koji uče i otkrivaju sebe. Dok je Milica Milša priznala da je zaljubljena u glumu i energiju Kirilova, Jovo Maksić pohvalio njegov fantastičan pokret, osećaj za ritam i sposobnost da svakog od njih "izvuče iz glumačke uspavanosti", najstarije članice ansambla Danica Ristovski i Jadranka Selec, koje u alternaciji tumače starice Anu i Mironihu, posebno su zadovoljne procesom rada.

"Posle 40 godina rada, ovo je za mene bila škola. Ssteta što je nisam ranije prošla. Prodrmao je sve glumačko u nama, ali i ono što nosimo kao ličnosti", rekla je Selec.

Ristovski je objasnila da obe igraju dve uloge - kada je ona Ana, tada Selec igra Mironihu i obrnuto, ali i naglasila da to nije obična alternacija, jer svaka od njih daje i jednom i drugom liku odredjenu autentičnost.

Reditelj je istakao da je reč o univerazalnoj priči, koja je ostala aktuelna i posle 40 godina, a govori o tome kako u jednom trenutku izneverimo sopstvenu prirodu kada "izdajemo" sopstvene roditelje.


Deca dolaze u rodnu kuću da sahrane majku koja je zapravo na samrti, ali ona se odjednom oseća bolje - "oživela" je zato što se deca ponovo okupila oko nje.

Medjutim, svako od njih ima svoje poslove i ne može da se oslobodi podsvesnog pitanja - kada će majka umreti, jer prolazi vreme i oni treba da se vrate svojim obavezama.

Kirilov je objasnio da se priča predstavlja iz dva ugla - ugla šestogodišnje devojčice, koju tumači Tamara Aleksić, pred kojom je ceo život, i umiruće starice koja ostavlja mnogo uspomena.

Kroz velike i nagle kontraste, prelazeći iz dubokog proživljavanja u skoro formalni teatar sa gradskih trgova kada se čak i gledaoci izvode na scenu i uvode u predstavu, reditelj je, kako je rekao na konferenciji za novinare, želeo da poruči da se "istina nalazi izmedju detinjstva i starosti i da moramo da budemo svesni da taj put treba preći maksimalno slušajući svoje srce".


U podeli su i Andrej Šepetkovski, Milena Pavlović Čučilović, Sandra Bugarski, Boris Komnenić, Nada Macanković i Ljubomir Ćustić.

Šepetkovski, koji je doskora bio umetnički direktor BDP-a, rekao je da im je bila želja da rade pisca koga srpska publika slabo poznaje i da ga je roman jednog od najznačajnijih savremenih ruskih pisaca i karakterističnog predstavnika pravca "ruralna proza", osvojio svojom duhovitošću, toplinom i načinom na koji obradjuje pitanja ljudske egzistencije, smislom čovekovog postojanja, potrebom za ljubavlju...

Kirilov je bio zadužen i za scenografiju, kostime i izbor muzike zajedno sa Milicom Vučković (scenografija) i Inom Jadranski (kostim), dok je Šepetkovski bio saradnik na dramatizaciji. Koreografiju je osmislila Maja Mitić.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Razne zanimljivosti   Ned 18 Feb - 19:30

Izložba slika i crteža Igora Vasiljeva u Galeriji 212
M. B. | 18. 02. 2018

Izložba slika Igora Vasiljeva, koju povodom devedeset godina od rođenja ovog umetnika priređuje Fondacija “Plavo”, biće otvorena u utorak u 19 časova u beogradskoj Galeriji 212 u Vlajkovićevoj 25.


Na izložbi će biti pokazana najznačajnija i najbolja dela ovog stvaraoca od kojih neke slike u Beogradu nisu viđene više decenija: "Ribar i zlatna ribica", "Kaluđerice", "Utopljenik", "Raspeće", "Povorka", "Delirijum", "Radoznala Zika", "Treći stadijum", više ekspresivnih psiholoških portreta i par slika iz ciklusa „Pred fotografom“ koje mnogi istoričari umetnosti smatraju najuspelijim ciničnim ismevanjem, u to vreme nadolazećeg primitivizma i malograđanštine.

"Prva od dve izložbe, publici će na uvid ponuditi više 30 slika iz svih faza kratkog ali bitnog staralaštva ovog značajnog i avangardnog autora s početka šeste decenije prošlog veka srpskom slikarstvu. Autori postavke istoričar umetnosti Nikola Kusovac i Marija Vasiljev, zaintrigirani tekstom “Iz neobjavljenih dnevnika“ Borislava Pekića i piščevim impresijama Vasiljevljevim slikama, pokušali su i u velikoj meri uspeli da rekonstruišu, u tekstu opisanu, prvu posthumnu izložbu Igora Vasiljeva iz 1955. godine", kažu u Fondadciji "Plavo".

Iz Fondacije najavljuju za početak marta u Galeriji Doma Vojske Srbije i drugu izložbu ovog umetnika na kojoj će biti premijerno pokazano 110 crteža, skica i studija.

Igor Vasiljev tragično je stradao 1954 godine. Uzroci i okolnosti pod kojima se desila nesreca i danas su misterija i tema nagađanja.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Razne zanimljivosti   

Nazad na vrh Ići dole
 
Razne zanimljivosti
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Razne zanimljivosti
» Razne zanimljivosti
» Zanimljivosti iz sveta fudbala
» Zanimljivosti iz tenisa
» Zanimljivosti iz astronomije
Strana 3 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Kultura-