Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Zanimljivosti iz istorije

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 11 ... 18, 19, 20
AutorPoruka
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Uto 22 Nov - 22:58

Drugi srpsko-turski rat bio je rat Kneževine Srbije protiv Osmanlijske Turske u cilju oslobađanja južnih krajeva i osiguranja pune nezavisnosti Srbije. Rat je trajao od 13. decembra 1877. do 5. februara 1878. godine.

Cilj ovog rata bio je isti kao i Prvog srpsko-turskog rata: oslobođenje srpskog naroda od turske vlasti i teritorijalno proširenje prema Jugu. Ratni plan srpske vojske zasnivao se na činjenici da Srbija, na zahtev velikih sila, ne može imati pretenzije prema Bosni, kao i zahtevu Rusije da se pomogne njihovoj vojsci u nadiranju ka jugu Bugarske.

Srpska vojska je ubrzo potukla Turke i oslobodila južne srpske gradove Niš, Belu Palanku, Pirot, Kuršumliju, Prokuplje i Vranje.



Krajem januara 1878. rat je završen mirom Rusije i Otomanskog carstva u San Stefanu na štetu Srbije, ali su odredbe tog mira izmenjene na Berlinskom kongresu kasnije iste godine.

Srbija i Crna Gora su priznate kao nezavisne države, a Srbiji je priznato teritorijalno proširenje. Austo-Ugarska je dobila mandat da okupira Bosnu i Hercegovinu.

Izvor: Pravda
[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Uto 22 Nov - 22:59

I to je (bio) Balkan: Pesnice i špijuni

Godine 1950, vladika je živeo veoma skromno u Njujorku. Trvenja u srpskoj emigraciji bila su izražena tako što se "mahalo pesnicama posle borbe", špijunskim intrigama i ono što je svojstveno stanovnicima Balkana, u tuzi naći bar malo radosti života u egzilu.


[You must be registered and logged in to see this image.]
Od septembra 1951. vladika Nikolaj je predavao dogmatsko i pastirsko bogoslovlje
Tih dana vladika dobija vest o saobraćajnoj nesreći koja se desila profesoru Duhovne seminarije Vladimiru Majevskom, kog je vladika poznavao još od svoje mladosti. Prvi put, Majevski je došao u Srbiju kako bi se dobrovoljno pridružio srpskoj vojsci za vreme balkanskih ratova 1912-1913. Posle balkanskih ratova vratio se u Rusiju, a početkom 20-ih godina prošlog veka, sada kao izbeglica, vratio se u Srbiju, gde je postao sekretar i bibliotekar patrijarha Varnave.


Kada je Majevski prešao na kućno lečenje, vladika ga je sada češće stao obilaziti i posećivati. "I mi smo imali duge razgovore, vladika i ja. Oboje smo patili od iste bolesti, nostalgije. Ali, naravno, i Gospod je pretrpeo mnogo, a ja sam bio u egzilu već oko 30 godina, tako da moja rana na duši nije više tako bolna kao u vladike Nikolaja koji je bio novi imigrant, i njegova sveža rana je krvarila nepodnošljivo", napisao je V. Majevski.


Kada je Majevski došao da predaje u Bogosloviji u manastiru Svetog Tihona Zadonskog u Pensilvaniji, odmah je postavio pitanje na dnevni red da i preosvećeni vladika Nikolaj bude pozvan kao predavač u bogosloviju. "Bio sam zapanjen njegovom reakcijom na moje reči: iznenada je zaplakao kao dete, počeo mi je toplo zahvaljivati i ponovio je koliko mu je teško što se prema njemu loše odnosi sadašnji vladika Dionisije."


Od septembra 1951. vladika Nikolaj je predavao dogmatsko i pastirsko bogoslovlje. A u jesen 1955. jednoglasno je izabran za rektora bogoslovije.


Manastirski okrug je bio veoma živopisan, a pored šumskog jezera nalazila se dvospratna bela kuća. Tu je proveo svoje poslednje godine vladika Nikolaj.

Izvor vesti
Nazad na vrh Ići dole
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Uto 22 Nov - 23:00

Istina o prokletoj Jerini: Da li je unesrećila Srbiju i svoju porodicu?
Tek se pre par godina počelo da se spekuliše o pozivnoj strani ličnosti nesrećne despotice Jerine Branković




Tek se pre par godina počelo da se spekuliše o pozivnoj strani ličnosti nesrećne despotice Jerine Branković. Pet
vekova je narod slušajući o njoj uz gusle stekao utisak da je ona unesrećila Srbiju i svoju porodicu, a zapravo
Jerina je u jednom trenutku za svoju državu žrtvovala nešto najdragocenije što je imala - svoju decu.

Fatalna žena kraljica Draga: Tajna čuvana ceo vek! (FOTO)

Rođena u grčkoj porodici Kantakuzina, na samom početku petnaestog veka, Jerina se sa samo petnaest godina
udala za srpskog despota Đurđa Brankovića. Iako je bio dvadeset godina stariji od nje, neki izvori tvrde da je par
imao mnogo zajedničkih interesovanja koja su dovela do toga da se u braku između Đurađa i Jerine razvije jaka
ljubav. Prvi sin im je preminuo kao trinaestogodišnjak, pored njega imali su još Grgura, Stefana i Lazara, kao i
ćerku Katarinu. Što se tiče njihove ćerke Mare, nije poznato da li je ona njihova ćerka ili pak kći iz prvog braka
despota Đurđa.

Period Jerinine vladavine bio je jako težak za Srbiju. Ugari su je pritiskali sa severa, a Turci sa juga. Pošto je bio prinuđen da Ugarima ustupi Beograd, Đurađ je morao da premesti svoju prestonicu. Tako je dobio dozvolu da počne sa izgradnjom Smedereva. Veliku ulogu u izgradnji imala je sama despotica, koja je dovela neimare iz Grčke da tvrđavu grade po uzoru na carigradske, a u tome je pomagao i njen brat Toma. Kako je narod bio prinuđen da gradi, mnogima se u startu nije dopadalo što će učestvovati u ovom poduhvatu. U izgradnji su korišćena jaja kao vezivni maretijal, što se ionako gladnom stanovništvu nije dopadalo,

Majka sultanija (71), najlepša Turkinja: Život usamljene, ali moćne žene! (FOTO)

Kako bi smirili strasti sa Ugarima, Brankovići su svoju kćer Katarinu udali za grofa Urliha II. Turcima se nije dopao ovaj savez i odmah su zatražili drugu kćer, Maru. Jerini je jako teško pao ovaj rastanak, kao i velikom broju Srba u to vreme, pogotovo jer je Mara odlazila u harem. Ipak mnoge srpske princeze vaspitavane su tako da svojom udajom i uticajem na svog muža pomažu porodici i Srbiji, pa ni Mara nije bila izuzetak. Dugo je vršila uticaj da sultan Murat II pomaže njenoj braći, čak je i podučavala njegovog naslednika Mehmeda II, koji ju je veoma poštovao. Takođe sultan joj je dozvolio da zadrži svoju veru. Marina predaja samo je dodatno opravdala mržnju prema Jerini. Istoričarima nikada nije bila sasvim jasna ova mržnja prema despotici, s obzirom da je kneginja Milica, koja je takođe udala svoju Oliveru za sultana ispala mučenica i svetica.


Iako su njeni sinovi bili prinuđeni da ratuju za Turke (Grgur je čak i pomagao da se osvoji Solun, rodni grad njegove majke i njegova ujčevina), Turcima to nije bilo dovoljno. Da bi Turci bili sigurni da Brankovići neće sklopiti savez sa Ugarima, Grgur i Stefan su poslati sultanu kao taoci. Uprkos Marinom uticaju i molbi da ih poštedi koja je stigla prekasno, Grgur i Stefan su oslepljeni. Ovo je bio još jedan udarac za nesrećnu Jerinu. Nakon toga morala je da beži na Svetu goru od kuge, a ona i Đurađ su veliki deo svog bogatstva trošili otkupljujući pravoslavne robove od Turaka, ne bi li bar delimično spasili svoj narod. Turska vojska, je uprkos kakvom-takvom savezu odlučila da uđe u Srbiju i osvoji Smederevsku tvrđavu. Grad se predao uglavnom zbog gladi, ne zbog toga jer je tvrđava bila lako osvojiva. Bračni par Branković je pobegao u Zetu, odakle je Đurađ pokušao da traži pomoć od Ugara, ali je i ovaj plan propao.

Kobna noć 1903. godine: Kako su ubijeni kralj Aleksandar i kraljica Draga! (FOTO)

Kraj života Jerina je dočekala kao monahinja na Rudniku. Posle Đurađove smrti, najmlađi sin Lazar, tada već naslednik i njegova žena Jelena proterali su porodicu iz Smedereva, smatrajući da se od njih krije blago porodice Branković. Jerina je preminula u maju 1457. godine. Smatra se da je otrovana od strane svog najmlađeg sina Lazara. Ne zna se gde je sahranjena, a ne zna se ni kako se Srbijom proširio loš glas o Jerini koja je u narodu, poput svog svekra Vuka Brankovića, ostala prokleta i izdajica.
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Uto 22 Nov - 23:15

Priča mletačkih trgovaca

Veneciju, grad koji je uživao veliki ugled, podigli su lokalni stanovnici u V i VI vijeku, nadomak obale Jadranskog mora, pokušavajući sa se taštite od najezde Huna i pronašavši utočište na malim ostrvima u morskom rukavcu. Nakon pada Rimskog carstva početkom srednjeg vijeka, ovaj grad je počeo da igra veliku ulogu u odnosima između Italije i Azije. Mletački trgovci, zaštićeni svojim vojnicima, plovili su hrabro u Aziju kako bi proširili trgovinu i uticaj Venecije na cijelo Sredizemlje. Počev od X vijeka, trgovina sa muslimanskim svijetom postajala je sve redovnija. Venecija je uvozila začine i drago kamenje, a izvozila oružje i materijal za gradnju brodova. Grad je od ove trgovine stekao ogroman profit.
Početkom XI vijeka, Venecija je proširila svoj uticaj na Grčku, u XIII vijeku napala je Konstantinopolj, a u XIV vijeku potčinila Đenovu i, na taj način ojačala svoju ekonomsku moć. Godine 1416. nakon bitke na Galipolju, Venecija je proširila svoju vladavinu i na područje Balkana, egejska ostrva , Tursku i Srednji istok.
Mletački trgovci su se sve više bogatili nakon ove ekspanzije i počeli da se bave politikom. Ali, sredinom XV vijeka, suočena sa sve većim otporom Turaka, Venecija je polako počela gubiti veliku moć koju je sticala vijekovima. Zatim je, u osvit ere velikih otkrića u Evropi, Portugalija zamijenila Veneciju i postala centar evropske ekonomske aktivnosti








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Uto 22 Nov - 23:16

Marko Polo i Kublaj Kan

Mongolski car Kublaj-kan štitio je i starao se o Marku Polu sedamnaest godina. Ovog briljantnog mladića naučio je mongolskom jeziku i običajima i volio ga je kao sina. Marko Polo bio je njegov izaslanik ne samo u stranim zemljama nego i u samom carstvu. Polo je Kublaj-kanu uzvraćao topla osjećanja. On se istinski divio caru zbog toga što je uspio da osvoji toliko zemalja, kao i da porazi svaku katoličku zemlju koju je odlučio da napadne. Prethodno je Monke, njegov stariji brat i, ko i Kublaj, unuk Džingis-kana, stupio na prijesto i postao četvrti mongolski car. Kublaj je vladao kineskom oblašću i gledao kako njegov brat širi carstvo. Monke je iznenada umro 1259.godine, a prijesto je naslijedio Kublaj. Cartsvo se, u međuvremenu podijelilo , pa je preselio prijestonicu u današnji Peking i osnovao dinastiju Juan. Ukinuo je mnogo pravila koja su se tradicionalno poštovala u Kini, uveo jednu valutu za cijelu zemlju, kao i neke poreze u svim oblastima, a onda je, 1279 godine, izvršio napad na južne oblasti kako bi ujedinio temlje po prvi put u svojoj istoriji. Nakon ujedinjenja Kine, pripojio je Burmu (današnji Mijanmari), Kambožu i Čampu (današnji Vijetnam.) Ipak, doživio je neuspjeh prilikom pokušaja osvajanja Japana . I pored toga, uspio je da zavlada najvećim dijelom Azije i da izgradi ogromno carstvo koje je bilo veće čak i od carstcva koje je stvorio njegov djed.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Uto 22 Nov - 23:16

Marko polo - putevi i mape

Marko Polo je proveo dvadeset četiri godine na putu, od svoje sedamnaeste, kada je hrabro krenuo iz Venecije u društvu svog oca i strica, do svoje četrdeset i prve godine. Kojim su putem išli putnici da bi stigli do svog odredišta?
Marko je otišao iz Venecije 1271.godine, a do granice Mongolskog carstva stigao je 1275. godine i tamo upoznao Kublaj-kana. U ovoj zemlji proveo je oko petnaest godina, djelom zbog toga što je osjećao duboko poštovanje prema njoj i njenoj kulturi, a u tom periodu putovao je često kao izaslanik Kublaj-kana. Nikada nije znao kuda će ga i kada poslati na put. Kažu da su ga, ponekad, slali veoma daleko, čak na Tibet, u Burmu (današnji Mijanmar) i Indiju, ali tačni podaci o ovim putovanjima nisu nam poznati. Ova grupa otišla je zauvijek iz Mongolije 1290.godine i 1295. vratila se u Veneciju.
Istražicači su uspjeli samo djelimično da rekonstruišu puteve kojima je Marko Polo išao. Jedino svjedočanstvo o njegovim putovanjima je njegov dnevnik od koga je nastala knjiga poznata pod nazivom "Putovanja Marka Pola", tako da se, u pogledu znanja o njegovim putivanjima možemo osloniti samo na ovaj jedinstveni istorijski izvor. Marko Polo govori dosta o zemljama koje, u stvari, nikada nije ni posjetio. Osim toga, knjigu je diktirao drugoj osobi, pa je moguće da je ta osoba napisala sopstvenu interpretaciju. Stoga je teško precizno odrediti kojim su putem Marko Polo i njegovi saputnici prelazili Aziju.

1271. Venecija-Arkl-Jerusalim-Jermenija-Arkl-Tabriz

1272. Jazd-Kirman-Hormaz-Kirman-Ton-Šubrukan-Balf-Tarkan-Kašgar
Jargand-Hotan-Karkan-Rop-Gonzou-Edzina u zemlji Tangut

1275. Dolazak i susret sa Kublajem

1290. Polazak u Veneciju

1293. Dolazak u Hormuz-Tabris-Abhal

1294. Devet mjeseci provodi u Tabrizu-Trapezuntu-Konstantinopolju

1295. Povratak u Veneciju








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Uto 22 Nov - 23:17

Marko Polo-sladoled i tjestenine

Jedna od najčuvenijih priča Marka Pola je ona o kojoj govori da je sladoled i tjestenine prvi put probao u Kini. Bio je toliko oduševljen njihovim ukusom da je posmatrao kako se oni pripremaju, pa je po povratku u Veneciju pokazao svojim sugrađanima ovu tehniku. Sve vrijeme putovanja, uživao je u isprobavanju svih vrsta lokalnih specijaliteta. Ipak, sam Marko Polo jedva da i, pominje kinesku tjesteninu, tako da se iz tog izvora o njenoj pripremi ništa ne zna. Tako je nastala debata: da li su Kinezi zaista jeli tjesteninu koja je, zatim , uvezena u Italiju gdje su se razvili načini njene pripreme, ili je Marko Polo u Kini saznao za određenu vrstu rezanaca koje je sa sobom donio u Italiju gdje je izmišljena tjestenina. Neki tvrde da su Arapi izmislili jelo slično rezancima i da je veoma moguće da se to jelo kasnije prenijelo kako u Kinu, tko i u Evropu.
Kažu da je Marko Polo u Pekingu saznao za sladoled. Kinezi su već tada znali kako da zamrznu mliječne proizvode, ali je sladoled postao popularan tek mnogo kasnije, u XVII vijeku, tako da nije jasno da li je baš Mrko polo donio saznanja o ovom proizvodu u Italiju. Mnogi zaslugu za ova otkrića pripisuju marku Polu, tazo što je to najjednostavnje objašnjenje načina na koji su se, ove navike u ishrani, prenijele sa jednog na drugi kontinent.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Uto 22 Nov - 23:17

Izgubljena knjiga

Kada su "Putovanja Marka Pola" objavljena u XIV vijeku, Evropljani su mislili da su njegove priče nagađanja i da nisu vrijedne pažnje. S obzirom na to da su Evropljani vrlo malo znali o drugim kontinentima, smatrali su da je Markova priča plod njegove mašte. Ipak, poslije njegove smrti, trgovci i moreplovci koristili su često njegovu knjigu, jer je ona predstavljala najiscrpniji izvor informacija o geografiji svijeta. Kada su Evropljani počeli da istražuju druge kontinente, mnoge Markov priče su potvrđene, zbog čega se u ovu knjigu sve više počelo vjerovati. Koristila se čak i u XIX vijeku kada su počela istraživanja centralne Azije koja je bila dom mnogim muslimanima.
Uprkos ogromnom uticaju koji je ova knjiga imala na buduće generacije ,kažu da je izgubljeno njeno prvo originalno izdanje. Ono štoje preostalo je veliki broj rukopisa na osnovu kojih je pripremljeno originalno izdanje. postoji 140 rukopisa koji se, kako kažu istraživači, dijele na šest različitih grupa: knjiga F, napisana u XIV vijeku na jeziku koji je mješavina italijanskog i starofrancuskog: knjiga FG koju je Greguar preveo na francuski u XIV vijeku; knjiga TA, prevedena na toskanski dijalekt , iz 1305: knjiga VA, prevedena na mletački (venetski) dijalekt u XIV vijeku; knjiga P, prevedena na latinski sredinom XIV vijeka, i , na kraju, knjiga R, zasnovana na jednom tekstu koji je stariji od knjige F. Knjiga F se smatra najboljom, iako i u njoj ima mnogo grešaka. Bez originalnog rukopisa ne može se načiniti značajni pomak u pogledu ovog dokumenta.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Uto 22 Nov - 23:19

Tužne godine

Skoro da ne postoje zvanične informacije o poznijim godinama Marka Pola. Oženio se Doantom koja mu je rodila tri kćeri. Izgleda da ovo i nije bila naročito srećna porodica.
U jesen 1323.u sedamdesetoj godini života Marko Polo se razbolio i tada je sastavio svoj testament. Odlučio je da veći dio svoje imovine ostavi pojedinim crkvama, sveštenicima i bolnicama. Krajem iste godine ugasio se život velikog Marka Pola. Njegova smrt prošla je nezapaženo u Veneciji, a sahranjen je u Crkvi Svetog Lorenca. Danas ne znamo gdje bi mogao biti njegov grob.
Ostavština Marka Pola budućim generacijama je ogromna. Kako je vrijeme prolazilo, polako su stizale potvrde da "Putovanja Marka Pola" sadrže priče koje se, uglavnom, zasnivaju na stvarnim činjenicama i objektivnim opisima raznih azijskih civilizacija. Ova knjiga je postala obavezno štivo za sve one koji su putovali u istočnu Aziju i podstakla je ogroman broj pripadnika kasnijih generacija da krenu na avanturistička putivanja, upoznaju daleki svijeti , samim tim, znatno obogatile znanje geografije Istoka.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Uto 22 Nov - 23:19

Prepiska između Vinsenta Van Goga i njegovog brata

Tokom ljeta 1872.godine, Vinsent je dočekao svog petnaestogodišnjeg brata u Gagu. Zahvaljujući starijem bratu i srticu, Teo je po završetku studija želio i sam da radi za trgovinu "Gupil". Nakon ove posjete, odnosi između Vinsenta i Tea postali su prisniji i obojica su obećali da će pomagati jedan drugom u životnim nedaćama. Potom, počeli su redovnu prepisku.
Kada se Teo vratio kući, napisao je bratu kratko pismo informišući ga o novostima u porodici. Drugo pismo je bilo slavljeničko, jer je Teo upravo dobio posao u "Gupilovoj" galeriji u Briselu. Zatim je Vinsent brata ohrabrivao i slao mu savjete o samostalnom životu. Ova pisma, puna bratske ljubavi, pokazuju Vinsentovu nježnu stranu.
U mnogim pismima Vinsent raspravlja o svojim slikama i idejama za buduća djela. Povremeno bi pominjao probleme koje ima sa ženama, porodicom i prijateljima. Kada je, pak, Vinsent nakon niza burnih događaja postao umjetnik, obratio se za novčanu pomoć Teu , koji je ostao u kompaniji "Gupil".
Tada su braća zamijenila uloge, ali Teo nikada nije zaboravio obećanje koje je dao svom bratu i redovno mu je slao novac.
Nakon smrti oba brata, Teova žena je sakupila sva pisma koja su razmijenili i objavila ih. Ona dokazuju da Vinsent nije bio samo neurastenik; njegovo unutrašnje biće odlikovalo se brižnom i nježnom prirodom.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Uto 22 Nov - 23:20

Putovanje po Evropi u djetinjstvu

Prateći Van Gogove korake u djetinjstvu, s iznenađenjem uviđamo da je živio u Engleskoj, Holandiji, Francuskoj i Belgiji.
Kao rezultat brojnih selidbi, Van Gog je savršeno savladao francuski i engleski, a takođe je znao pomalo i njemački.Na njega je bitno uticalo poznavanje ovih jezika. Većinu jezika naučio je između jedanaeste i trinaeste godine, dok je bio u internatu. Direktor škole takođe je volio jezike i na njih je stavljao naglasak u školskom programu. Vinsent je još kao dijete volio da čita, pa je pročitao mnoga engleska i francuska djela u originalu, što mu je pomoglo da usavrši poznavanje ovih jezika. Stoga skoro uopšte nije imao jezičkih poteškoća kad je kao radnik kompanije "Gupli" premješten u London i Pariz.
Nakon što je otpušten,odlučio je da radi u Engleskoj, pa se prijavio za mjesto u jednom britanskom internatu. Postoji mišljenje da je želio da bude što dalje od porodice, kao i da nije mogao da se otrgne sjećanjima na ljubav koju je osjećao tokom svog prethodnog boravka u Engleskoj.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Uto 22 Nov - 23:20

POslednja kuća u kojoj je Vinsent živio sa roditeljima

Iako je lutao od grada do grada, kad god je imao problema Vinsent se vraćao u kuću svojih roditelja. Znao je da ne mora da brine o hrani i odjeći kada je kod kuće.
Ipak, porodici Van Gog nije išlo dobro. Teodorus je bio samo "gostujući sveštenik", tako da se nalazio na nižim stepenicama crkvene hijerarhije. Njegov posao je takođe podrazumijevao česte selidbe. Kada je Vinsent rođen, radio je u Zudentu, ali je kasnije premješten u Herford(1871), Eten(1875) i Nojnen (1882).
Kada je prvi put posjetio roditelje u Nojnenu 1883.godine, seljani su bili šokirani što je sveštenikov sin izgledao kao kakva skitnica, a to je teko i ponižavajuće bilo za njegovog oca Teodorusa. Takođe nije vjerovao da će njegov problematični sin ikada postati umjetnik i pravi slikar. Ipak, znao je iz iskustva da bi bili uzaludni svi pokušaji da Vinsenta ubijedi da promijeni svoj način života.
Ignorišući oca, Vinsent je nastavio da slika u Nojnenu. Umjesto da realistično prikazuje predmete svojih slika, predstavljao je osjećanja koja je u njemu izazivalo to što slika. Ovaj metod bio je vrlo sličan onom koji su usvojili impresionisti u Parizu.
U martu 1885.godine njegov otac je iznenada umro. Nojnen je bio poslednje mjesto gdje je Vinsent živio sa svojom porodicom








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Uto 22 Nov - 23:21

Van Gog i prostitutke

Primalac Van Gogovog lijevog uha bila je prostitutka Rahela, sa kojom je on navodno bio blizak. Njihov odnos bio je, razumije se, fizički, ali se vjeruje da nisu gajili romantična osjećanja jedno prema drugom.
Većina Van Gogovih seksualnih partnerki bile su prostitutke, jer je zaključio da su njegove veze sa ženama osuđene na propast. Nakon neuspjele veze sa Kee, odlučio je da bi bilo "higijenski" da plaća usluge prostitutki da bi se oslobodio seksualne frustracije. Pored toga, siromašni umjetnici znali su da je mnogo jeftinije da za poziranje uzimaju prostitutku nego pravi model.
Usljed svojih odnosa sa prostitutkama dobio je dvije seksualno prenosive bolesti. Prva je bila gonorega koju je dobio od Sien u Hagu. Tazim je otkriveno da ima i sifilis. Simptome sifilisa imao je već dugo, i bili su mu uzroci velikih neprijatnosto tokom boravka u Parizu. Ipak, i u Arlu je plaćao prostitutke. Pošto se u to vrijeme nije redovno hranio, za njega bi bilo bolje da je više pažnje posvećivao ishrani nego "higijeni". Ovo ne znači da je Van Gog imao posebno naglašen seksualni nagon. Njegov sustanar Gogen, trošio je veći dio svog budžeta na "higijenske troškove".








[You must be registered and logged in to see this image.]


Poslednji izmenio lana dana Uto 22 Nov - 23:23, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Uto 22 Nov - 23:22

San koji se ruši

Gogen i Vinsent su stanovali zajedno. U početku je sve teklo glatko. Gogen je stigao sa oreolom autoriteta, a pošto ga je jako poštovao, Vinsent je uspijevao nekako da podnese mnogobrojne uvrede koje mu je ovaj upućivao. Gogen je takođe pokušavao da bude dobar učitelj. Ipak, nakon mjesec dana, uslovi su se promijenili. Kiša je lila sijele zime, njih dvojica zaglavljeni u kući i više nisu mogli prikriti nezadovoljstvo zajedničkim stanovanjem. Ponekad bi Gogen probuđen usred noći zaticao Vinsenta kako bulji u njega. Jednom drugom prilikom, Vinsent se napio i baci čašu na Gogena. Postalo je jasno da Vinsent postaje duševno sve labilniji.Gogen je želio da se brzo izvuče iz ovog dogovora, alije oklijevao, jer je zna koliko će to razočarati Vinsenta. Tada se desio poznati incident.
U noći 22.decembra, dok se Gogen šetao, Van Gog je uzeo britvu i prikrao mu se od pozadi. Začuvši korake, Gogen se okrenuo i pogledao Van Goga u oči. Neko vrijeme su tako zurili jedan u drugoga a onda je Vinsent spustio pogled, okrenuo se i otišao. Šokiran tim što se dogodilo, Gogen je odlučio da tu noć ipak provede u hotelu. Vrativši se kući tek slijedećeg dana, zatekao je gomilu ljudi pred kućom. Pogledao je u Vinsentovu sobu i vidio ga kako leži u lokvi krvi na krevetu. Prethodne noći, nakon što je odustao od nakane da naudi Gogenu, odsjekao je sebi uho i poslao jednoj prostitutki. Uprkos velikom gubitku krvi, život mu nije bio ugrožen , ali je ipak odveden u bolnicu








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Crvenkapa

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 59

Učlanjen : 26.04.2017


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Uto 2 Maj - 15:45

OD SLAVNOG SLIKARA DO VELIKOG IZUMITELJA: Tragična ljubavna priča "stvorila" je jedan od NAJVEĆIH IZUMA
Semjuel Morze izmislio je prvi telegraf nakon što je zakasnio na sahranu voljene supruge zbog izuzetno sporog sistema komunikacije.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Od trenutka kada ga je Semjuel Morze izumeo, telegraf je jedan od najpraktičnijih i najjednostavnijih sistema komunikacije.

Osmišljen je kao način prenosa tekstualnih informacija kroz niz tačaka i crtica.

Specifične kombinacije tačaka i crtica predstavljaju određene brojeve i slova abecede.

Morzeov kod unapredio je pomorsku komunikaciju u vreme kada još nije izmišljena radio komunikacija: brodovi bi koristili svetlosne signale - poruke u Morzeovom kodu.

Najprepoznatljivija poruka je poziv za pomoć (S.O.S.), koji se sastoji od tri tačke nakon kojih slede tri crtice, sa još tri tačke nakon crtica.

Slična linija koda sa slovom "M" umesto slova "O" implementirala je krajem 90-ih poznata telefonska kompanija Nokia.

Koristili su pravopis Morzeovog koda za skraćenicu "SMS" kao melodiju na svojim telefonima.

Morzeov kod izumeo je američki umetnik i pronalazač Semjuel Morze 1837. godine.
Danas većina ljudi zna Morzea kao preduzetnika i izumitelja telegrafa.

Međutim, to nije sasvim tačno, jer su verzija telegrafa postojale i pre nego što je Morze kreirao sopstveni kod.Pre izuma Morzeovog koda, Semjuel Morze bio je uspešan slikar koji je stekao životnu slavu zahvaljujući prepoznatljivim portretima po kojima je bio izuzetno cenjen. On je usavršio svoj stil i tehniku u Londonu, gde je primljen u Kraljevsku akademiju.

Na Kraljevskoj akademiji, Morze je proučavao dela Mikelanđela i Rafaela i pod njihovim uticajem naslikao je svoju najpoznatiju sliku, "Umirući Herkul", koja se smatra apsolutnim remek delom među istoričarima umetnosti.Ipak mnogo je poznatiji po svom izumu telegrafa koji je počeo da razvija 1825, nakon jednog nemilog događaja.

Naime, 1825. Morze je u Vašingtonu radio na nekoliko portreta za izuzetno bogate klijente. Jednom prilikom kurir mu je dostavio pismo pisano rukom u kome mu otac poručuje da mu je žena opasno bolesna.

Morze je odmah napustio Vašington i otputovao je u Nju Hevn da poseti svoju suprugu. Kada je stigao, već je bilo kasno, njegova supruga sahranjena je dva dana pre nego što je uspeo da stigne, piše vintidž njuz.

Morze je bio slomljen. Osećao je bes i nemoć. Tadašnji sistem brze komunikacije podrazumevao je isključivo trkačke konje. Konvencionalna pošta bila je izuzetno spora.

Nije postojalo sredstvo kojim informacija brzo može da pređe veliku razdaljinu i odmah dođe do svog primaoca. Zbog tadašnje spore i zaostale komunikacije, Morze nije mogao da provede vreme sa teško bolesnom ženom koja je čeznula za njim.

Morze je tugovao za svojom suprugom sve do svoje smrti 1872. godine.

Svoj život posvetio je poboljšanju komunikacionog sistema na daljinu. Iako izuzetno nesrećan, njegova misija bila je uspešna jer je izumeo jednožični telegraf kao i Morzeov kod, koji je postavio temelj za mnoge savremene načine direktne komunikacije.
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Uto 16 Maj - 10:55

Rolan Garos UOPŠTE NIJE IGRAO TENIS, a šampion je bio u jednoj potpuno DRUGOJ DISCIPLINI


[You must be registered and logged in to see this image.]

Rolan Garos, čuveni teniski turnir u Parizu, ovih dana će dostići svoj vrhunac. I dok ljubitelji belog sporta uživaju u vrhunskim mečevima i potezima svojih omiljenih igrača, malo je onih koji znaju ko se krije iza imena ovog spektakla.

Rolan Garos je bio proslavljeni ratni pilot u Francuskoj najzapaženiji po svojim akcijama u Prvom svetskom ratu. Ipak, i pre ovog sukoba je bio poznat u vazduhoplovnim krugovima.

Njegova slava je dostigla vrhunac kada je 1913. godine postao prvi čovek koji je u neprekidnom letu preleteo Sredozemno more od Frežisa na jugu Francuske do Bizerte u Tunisu. Bilo mu je potrebno 7 sati i 53 minuta, a poduhvat mu je doneo svetsku slavu.

A onda je počeo Veliki rat

[You must be registered and logged in to see this image.]

Rolan Garos se pridružio francuskoj vojsci i postao ratni pilot. Nakon nekoliko misija, Rolan je shvatio da je istovremeno letenje i pucanje preteško pa je, umesto na bočnu stranu, automatsku pušku pričvrstio na prednji deo borbenog aviona. Tako je sebi olakšao gađanje protivnika, a da bi propelere zaštitio od oštećenja neprijateljskih metaka, na avion je postavio metalne klinove.

U kratkom roku na ovaj način je srušio tri nemačka aviona, što mu je donelo veliki ugled. Uskoro je njegov sistem uveo pravu revoluciju u ratovanju na nebu, a Rolan Garos je tako postao jedan od prvih borbenih pilota na svetu.





Ratna sreća je Rolan Garosu okrenula leđa 18. aprila 1915. kada je njegov avion oboren iznad nemačkog dela ratišta. Odveden je u zarobljeništvo i odande je uspeo da pobegne tek posle tri godine. Čim je ponovo stigao na teritoriju Francuske, vratio se u vojsku i ponovo poleteo.

Pokazalo se da je odluka da ponovo pristupi vojsci bila fatalna za hrabrog pilota. Rolan Garos je ponovo oboren 5. oktobra 1918. iznad gradića Vuzije, u Ardenima. Poginuo je ni mesec dana pre kraja rata.

Gde je u svemu tome tenis?!

[You must be registered and logged in to see this image.]

Iako je po njemu ime dobio jedan od najvećih svetskih teniskih turnira, Rolan Garos tokom života nikada nije odigrao nijedan takmičarski meč! Tenis je igrao rekreativno u studentskim danima, isticao je da je reč o veoma uzbudljivom sportu, ali je zapravo bio šampion u jednoj drugoj disciplini - Rolan Garos je 1906. godine postao prvak Francuske u biciklizmu.

Kako se onda dogodilo da tako značajan teniski događaj ponese njegovo ime?

Ovaj teniski turnir ima veoma dugu tradiciju i igrao se na državnom nivou još od 1891. godine. Mečevi su se održavali na travnatoj površini na jednom od dva stadiona u Parizu - na Stad de Fransu i RCF-u.

Godine 1925. godine, turnir je postao međunarodni, a za potrebe Dejvis Kupa 1928. godine čelnici Stad de Fransa su ustupili teniskoj federaciji tri hektara zemljišta za izgradnju terena. Imali su samo jedan uslov - da se novi stadion i turnir nazovu Rolan Garos.






(Dnevno.rs)








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   

Nazad na vrh Ići dole
 
Zanimljivosti iz istorije
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Zanimljivosti iz istorije
» Zanimljivosti iz sveta fudbala
» Zanimljivosti iz tenisa
» Zanimljivosti iz astronomije
» Zanimljivosti iz hemije
Strana 20 od 20Idi na stranu : Prethodni  1 ... 11 ... 18, 19, 20

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Istorija-