Egipatske piramide zapravo nisu sagradili robovi već plaćeni najamnici.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ljudi su se pojavili pre 200.000 godina. Pisani zapisi počinju tek pre nekih 6.000 godina. Dakle, 97 posto naše istorije je izgubljeno zauvek.

Austrija je sve do nedavno pružala besplatno školovanje građanima Srbije kao odštetu za Prvi svetski rat.

Rimski bunar na Kalemegdanu zapravo nije rimski nego austrijski i zidan je od 1717. do 1731. godine, a dubok je 51 metar. Kao i cela tvrđava bio je pravo tehnološko čudo za to vreme.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mošti Svetog Save nisu spaljene na Vračaru nego na Tašmajdanu, otprilike tamo gde se danas nalazi restoran „Poslednja šansa“ a koji je u to doba nazivan Čupina umka.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vuk Karadžić je 1861. godine imenovan počasnim građaninom Zagreba, a Povelja je iz poštovanja prema srpskom velikanu napisana na našoj ćirilici!

[You must be registered and logged in to see this image.]

Beogradsku mumiju je 1888. godine Hadži Pavle Riđički poklonio Narodnom muzeju u Beogradu. Mumifikovane ostatke egipatskog sveštenika Nesmina, stare 2.300 godina je Riđički kupio na svom putovanju u Egiptu. Nije ukradena ili oteta!

[You must be registered and logged in to see this image.]

U Prvom svetskom ratu, Srbija je bila okupirana, vlada izmeštena a kralj u izbeglištvu, ali vrednost srpskog dinara je sve vreme ostala stabilna a kurs nepromenjen - 88 franaka za 100 dinara.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Osamnaest dugih dana srpski vojnici su u Prvom svetskom ratu pokušavali da osvoje Kajmakčalan od Bugara i na kraju uspeli, preuzimajući važno strateško mesto. Osmatračnica srpske Vrhovne komande je posle rata prenesena u Pionirski park ispred Narodne skupštine gde i danas ponosno stoji.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Srbija je prva zemlja koja je u Evropi posle Francuske ukinula feudalizam. Sretenski ustav iz 1835. godine je bio toliko liberalan da je Austrija tražila njegovo hitno ukidanje a ruski ambasador ga je pogrdno nazvao "francuskim semenom na Balkanu".

[You must be registered and logged in to see this image.]

(dodatak) U holu zgrade Međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi se nalazi tabla sa natpisom: "Budi tako human kao što je bila humana Srbija 1885. godine". Postavljena je u znak sećanja na priznanje koje je ova organizacija dodelila srpskom Crvenom krstu za pomoć Bugarskoj, zemlji sa kojom je Srbija bila u ratu.

Srpsko ime se prvi put pominje u 15. veku pre nove ere

Premda je predmet spora kada se Srbi prvi put pominju kao narod, prvo pominjanje srpskog imena nije. Ime koje Srbi često koriste da imenuju velikog patriotu “Srbenda” pominje se u najstarijem delu svetske književnosti (tada usmene) “Rg Vedi”, zbirci verskih himni Indo-Arijevaca.

U VIII mandali ovog dela, čija se starost (mada za razliku od ostalih mandala otežano) smešta u period između 12. i 15. veka pre nove ere, u 32. himni posvećenoj bogu gromovniku Indri, u drugom stihu, Srbinda je neprijatelj moćnog Indre (prikazanog na hinduističkoj slici gore), koga ovaj zajedno sa Piprom ubija i pušta niz vodu. Ko je tačno Srbinda, ne zna se, a stoga ni kontekst ovog stiha. Takođe, nejasno je i to kakva je povezanost Srbinde i Srba kao naroda i da li je uopšte ima (ogroman broj sanskritizama u srpskom jeziku sugeriše na to da neka, možda i krupna, veza postoji), ali etimološko poreklo reči “Srbin” i “Srbinda” je nesumnjivo isto, pa je ovo nedvojbeno prvo pominjanje srpskog imena u istoriji.

Prvi srpski kralj nije bio Stefan Prvovenčani

Često kažemo da je prvi srpski kralj bio Stefan Prvovenčani, drugi sin Stefana Nemanje. Međutim, to jednostavno nije tačno.

Prvi Srbin koji je krunisan za kralja bio je predak Stefana Prvovenčanog, kralj Mihailo Vojisavljević, gospodar Duklje, koji je prvi nakon pogibije kneza Časlava Klonimirovića objedinio srpske zemlje od Cetine do Skadra i od reke Bosne do Beograda. Mihailo je uspevao da prodre sve do Drača, i da protiv Bugara i Vizantije ratuje delimično uspešno. Njegov sin Konstantin Bodin bio je proglašen i za cara Bugarske.

Poznat je po svom portretu u crkvi Svetog Mihaila u Stonu, koji je jedini sačuvani prikaz srpskih vladara iz prednemanjićke epohe (slika gore).

Uzdizanje kralja Stefana, a ignorisanje Mihaila obično se objašnjava činjenicom da je potonji bio blizak Rimu i da je kršten po zapadnom obredu, ali je to posledica kasnijeg načina razmišljanja i preuveličavanja nečega što je u osnovi u tom vremenu bilo versko-političko, a ne etničko pitanje, ignorišući pritom činjenicu da je i kralj Stefan svoju krunu primio iz Rima.

Srbi su i pre Seoba živeli u današnjoj Vojvodini

Srbi na teritoriji Vojvodine bili su deo starosedelačkog slovenskog stanovništva (posebno u Sremu), a veći broj Srba počinje da se naseljava na to područje počevši od 14. veka. Pre početka turskog osvajanja ovog dela Panonije, Srbi su činili gotovo polovinu stanovništva.

Srpske vladarske kuće podizale su mnoge zadužbine na teritoriji današnje Vojvodine, među kojima se posebno ističu manastiri Kusić i Senđurađ, čiji su ktitori bili Brankovići u 15. veku.

Spaljivanje moštiju Svetog Save na Vračaru dogodilo se nakon što su Srbi u Banatu digli veliki ustanak i njegov lik stavili na ratni barjak – 100 godina pre Velikih seoba.

Sedamdesetak godina pre Banatskog ustanka, kratkotrajno je tom teritorijom vladao samozvani srpski car Jovan Nenad, čija se država dve godine prostirala na celoj teritoriji današnje Bačke, većim delom severnog Banata i današnjom južnom Mađarskom.

Pod Turcima smo robovali 345 godina – ne 500

Ovo je jedna od najčešće ponavljanih neistina o istoriji Srba iako je nju neverovatno lako razvejati – dovoljno je samo znanje matematike iz drugog razreda osnovne škole i istorije iz sedmog.

Premda je ta godina bila od velikog značaja, 1389. nismo pali pod Turke. U decenijama nakon Kosovske bitke, Srbija je, premda jedno vreme vazal Osmanlija, bila nezavisni entitet, ništa manje nego što je to danas, i pod Turke je pala 1459. godine, osmanskim zauzimanjem Smedereva.

Za sve vreme robovanja Srbi su dizali ustanke, a dali su i najveći doprinos oslobođenju 1718. godine, kada su Austrijanci oslobodili Beograd i današnju Šumadiju i vaspostavili Kraljevinu Srbiju sa habsburškim monarhom kao suverenom (Otomani su ponovo osvojili tu teritoriju 1739.), ali je onaj koji je de fakto doneo slobodu Moravskoj Srbiji ostao poznat kao “prvi” 1804. godine (sa kratkotrajnim padom između 1812-1815).

Prosta matematika: 1804 – 1459 = 345.

Kao i obično, Srbi su megalomani i idu u svaku krajnost, čak i kada sebe treba ocrniti, pa tako pod padom vidimo 1389. godinu, a pod oslobođenjem formalno tursko napuštanje tvrđava 1867.

Srbija je prva evropska zemlja posle Francuske koja je ukinula feudalizam!

Razlog zašto se Prvi srpski ustanak često naziva i “revolucijom” jeste radikalna promena uređenja. Na oslobođenoj teritoriji ukinuti su svi feudalni odnosi, a srpski seljak postao je vlasnik svoje zemlje.

Ovakav razvoj nije usamljeni slučaj. Kada je 1835. godine izglasan Sretenjski ustav, toliko liberalan i demokratičan za svoje vreme da je (sada visokodemokratska) Austrija sa ostalim silama zahtevala njegovo hitno ukidanje, ruski ambasador ga je nazvao “francuskim rasadom u balkanskoj šumi”.

(Telegraf.rs)

Мумија Рамзеса II путовала у Париз са пасошем.

Стефан Урош I, отац краља Милутина, приказан је као фалсификатор млетачког новца и смештен у пакао у Божанској комедији Дантеа Алигијерија, јер је ковао новац по угледу на млетачки грош, само што је српски грош био за једну осмину лакши од млетачког.

По Фулшеу из Шартра, крсташи су у току Првог крсташког рата у Ма’арат ал-Ну’ману у сред велике несташице хране прибегли канибализму тако што су одсецали „парчад од задњица (мртвих) Сарацена… које су кували.

Изградња Богородичине цркве у Паризу почела је 1163. године и трајала све до 1340. године.

Стари Египћани користили су тамјан за балсамовање и приликом верских обреда (као и хришћани), а Вавилонци су веровали да се у диму из запаљеног тамјана могу „прочитати” догађаји који тек треба да се десе.

У средњем веку болеснике су најчешће неговале калуђерице које су се између себе називале сестрама, те је тај назив касније задржан и за школоване медицинске сестре.

Становници Арла потписали су 1888. године петицију са захтевом да се сликар Винсент ван Гог протера из њиховог града због необичног понашања.

Najstariji primerak 10 Božijih zapovesti star je preko DVE HILJADE GODINA

Najstariji na svetu kompletan primerak "Deset Božijih zapovesti" izložen je u izraelskom Narodnom muzeju, na izložbi posvećenoj predmetima koji su obeležili čovečanstvo.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dve hiljade godina stari svici sa Mrtvog mora pripadaju kolekciji najstarijih svetskih biblijskih rukopisa, otkrivenih nedaleko od tog mora.

Veoma stari i krhki rukopisi prvi put su izloženi u Izraelu, a u inostranstvu su bili prikazani samo na nekoliko kratkih izložbi.

Publika u Izraelu moći će da ih vidi, zajedno sa najstarijim poznatim ostacima logorske vatre i porodične sahrane, najstarijim srpom i nekim od najstarijih sačuvanih novčića.

Direktor muzeja Džejms Snajder rekao je da su mnogi od izloženih objekata pronađeni u Izraelu poslednjih godina i javnost nikada ranije nije mogla da ih vidi.

Izložbom, koja je otvorena prošle sedmice, obeležava se 50. godina postojanja Narodnog muzeja Izraela.

Ko je čovek koji je iznad zapaljenog Berlina podigao Sovjetsku zastavu?

Bio je 2. maj 1945. godine... Jedan čovek, do tada bezimen kao i stotine hiljada njegovih saboraca koji su stradali u borbama za oslobođenje, ušao je u istoriju kada je na berlinski Rajhstag, postavio veliku crvenu sovjetsku zastavu. Ta fotografija obišla je svet i ušla u istoriju.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Njegovo ime bilo je Meliton Varlamovič Kantarija. Bio je gruzijski narednik, ali ga je svet zapamtio kao čoveka koji je, zajedno sa još jednim ruskim vojnikom, 2. maja 1945. godine podigao zastavu Sovjetskog Saveza na zgradu nemačkog Rajhstaga iznad razrušenog Berlina.

O njegovom životu pre Drugog svetskog rata malo se zna. Verovatno je, kao i hiljade drugih, njemu sličnih Sovjeta, živeo potpuno obično i "nevažno" sve do 1940. godine kada je mobilisan u Crvenu armiju. Tokom Drugog svetskog rata služio je u 150. streljačkoj diviziji, treće armije na prvom beloruskom frontu i sa saborcima je prešao celu Evropu, boreći se i krvareći za slobodu, a put ga je pred sam kraj rata, u proleće 1945. doveo i do Berlina.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kako se došlo do toga da se baš Kantarija i Jegorov popnu na zgradu Rajhstara i podignu ne zna se zasigurno. Verovatno je reč bila o dogovoru jer je sa njim išao i fotograf koji je prizor ovekovečio i pravo iz razrušenog Berlina poslao da u istoriju i udžbenike istorije.

Interesantno je da ovo nije bilo "prvo" podizanje zastave na zgradu nemačkog parlamenta!

O tome se nije govorilo pre '60-ih godina prošlog veka, ali istoričari danas smatraju da je bilo bar 40 crvenih zastava koje su sovjetski vojnici podizali na Rajhstag tokom bitke za Berlin. Ipak, ona koju je podigao Kantarija bila je jedina "zvanična" zastava.

Trećeg dana maja, simbol Sovjetske pobede je skinut sa nemačke skupštine i u junu poslata za Moskvu gde se i danas nalazi u muzeju ruske armije.



Što se Kantarija tiče, on je nakon rata demobilisan i vratio se u rodnu Rusiju gde se zaposlio u Sukumiju, glavnom gradu tadašnje Abhazijske Autonomne SSR. Za svoj podvig, odlukom Prezidija Vrhovnog sovjeta SSSR-a, 8. maja 1946. godine proglašen je za Heroja Sovjetskog Saveza.

Kao i većina njegovih saboraca, Kantarija se 1947. godine učlanio se u Komunističku partiju SSSR-a i postao zastupnikom Vrhovnog sovjeta Abhazijske ASSR. Tokom rata za otcepljenje i samostalnost Abhazije, bio je primoran da napusti dom i 1993. preselio se u Moskvu, gde je dva meseca kasnije i umro.

Катарина Медичи, француска краљица, удовица Анрија II и мајка још три француска краља,
Франсое II, Шарла IX, и Анрија III, je целог живота избегавала дворац Сен Жермен зато што јој је један
астролог прорекао да ће умрети у близини Сен Жермена? Пред крај живота, кад је осетила да јој је
смрт близу, позвала је свог исповедника, међутим, како овај није био у могућности да дође, краљици
је послат млади капелан. Кад га је краљица упитала како се зове, младић је одговорио: Жилијен де Сен Жермен,
Ваше Величанство. Сујеверна краљица је пала у кому и умрла истог дана, 5. јануара 1589. године,
након тридесет година владавине.

Дубровник је био место азила за многе истакнуте личности средњовековне историје Балкaна?
Наиме у њему су, услед политичке несигурности, уточиште налазили српски краљеви Радослав
(1234) и Владислав (1243), ћерка краља Драгутина и босанска краљица Јелисавета са синовима,
ћерка краља Милутина и збачена бугарска царица Ана (1337—1346), деспот Ђурађ Бранковић
(1440—1441), удовица деспота Лазара Бранковића Јелена, две последње босанске краљице
Катарина и Јелена (1463) и синови херцега од Светог Саве Влатко и Владислав. Због овога у
народу је настала изрека која је забележена већ око 1440. године: ако зеца гоне, и он се склања у Дубровник.

У 16. веку је често организовано суђење животињама широм Европе? То је наиме сматрано за
потпуно рационално јер су животиње оптуживане да крше природне законе који важе за све.
Тако је у Швајцарској суђено кокошки која је носила чудна јаја док је у Француској суђено пацовима
којима је додељен адвокат да их брани. Њихово непојављивање на суђењу оправдано је тиме што
нису имали сигурну пратњу, па су се стога сасвим оправдано плашили локалних мачака.

U doba Mussolinija Talijani izvršili prvo ljudsko prelijetanje Sjevernog pola – 1926.

Zračni brod Norge, kojim je izvršeno prvo nepobitno prelijetanje Sjevernog pola, konstruiran je u Italiji, a njime je upravljao Umberto Nobile, konstruktor i polarni istraživač, koji je u Talijanskim zračnim snagama dobio čak i generalski čin.

Na današnji dan 1926. godine talijanski zračni brod Norge preletio je Sjeverni pol, što je bio neobično važan povijesni događaj za koji zna samo manji dio široke javnosti. Naime, po novijim spoznajama radilo se vjerojatno o prvom ljudskom dolasku nad Sjeverni pol, budući da su tvrdnje o prethodnim dolascima uvelike opovrgnute. Primjerice, danas je većim dijelom odbačena tvrdnja o Pearyjevom dolasku na Sjeverni pol pri ekspediciji 1909. godine, jer su uočene mnoge nelogičnosti u njegovom dnevniku (Peary je vjerojatno došao na udaljenost manju od 100 km od pola, no ne i do njega).

Zračni brod Norge, kojim je izvršeno prvo nepobitno prelijetanje Sjevernog pola, konstruiran je u Italiji, a njime je upravljao Umberto Nobile, konstruktor i polarni istraživač, koji je u Talijanskim zračnim snagama dobio čak i generalski čin. Glavni organizator ekspedicije bio je Roald Amundsen, a osim njega i Nobilea na zračnom brodu Norge nalazilo se u trenutku prelijetanja Sjevernog pola još i 14 drugih osoba iz raznih zemalja.

Iznad Sjevernog pola izbacili su iz zračnog broda Norge tri zastave – talijansku, norvešku i američku. Navodno je Amundsen bio iritiran kad je vidio da je talijanska zastava veća od drugih. Između njega i Nobilea postojao je svojevrstan sukob, koji se nastavio i nakon uspješnog završetka ekspedicije (postojala je, naime, dvojba oko toga je li za uspjeh zaslužniji Nobile ili Amundsen). Napomenimo, taj se pothvat dogodio u razdoblju fašističke Mussolinijeve vlasti u Italiji, a talijanska ga je propaganda uvelike zatim koristila za promociju Italije.

[You must be registered and logged in to see this image.]