Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Zanimljivosti iz istorije

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 5, 6, 7 ... 13 ... 20  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Čet 5 Mar - 9:27

-2-

Српска фантазија




Али, следом догађаја, издвојићемо 1867. годину. Догађаји који су се збили те године имали су велик значај за Русију и за сав словенски свет. С пролећа је припремана велика етнографска изложба, организован је општесловенски конгрес, вођена је и велика дипломатска активност, а у Петроград и Москву стигле су најзначајније личности из словенских земаља. У Петрограду је приређен концерт на коме је, у духу опште замисли, требало да буду изведена дела са искључиво словенском тематиком.

Историјски концерт, значајан по много чему, одржан је 12. маја 1867. у Петрограду у сали Думе, под вођством Балакирјева... Између осталих дела изведена је и "Српска фантазија" Николаја Римског Корсакова. Ово дело је на захтев публике поново изведено. Корсаковљева "Српска фантазија" била је једно од првих дела младог двадесет трогодишњег композитора. У концертној сезони 1867/68. ово дело је изведено још два пута у Москви.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Добошар и трубач српске војске: "Српско-руски марш"
био је једно од омиљених дела П.И.Чајковског, који се
тешко одлучивао да јавно диригује, али би тада, обавезно
у програм уврстио и ову композицију

Од тог догађаја па до прихватања Чајковског да напише свој "Српско-руски марш" прошло је девет година. Како и када се определио да компонује ово дело, објаснио је његов пријатељ и биограф Н. Д. Кашкин. Он је истицао како је рат Србије с Турском изазвао у руском друштву необичан размах симпатија према поробљеном српском народу. Непосредан повод било је то што је Николај Рубинштајн, рођени брат Антона Рубинштајна, замислио да организује концерт у корист Словенског добротворног комитета, који је у Србију слао руске добровољце и помагао рањенима у рату. Чајковски је у потпуности делио расположење руског друштва, па је на Рубинштајнов предлог радо прихватио да напише дело специјално за тај концерт и "са великим жаром се прихватио посла."

Петар Иљич је најрадије стварао на пољском имању, у кући својих пријатеља. Не зна се тачно кад је започео рад на том свом делу. Међутим, о таквим стваралачким стремљењима узбудљиво искрену исповест оставио је Константин Паустовски:

"Чајковском се допадала та дрвена кућа. У собама се осећао слаб мирис терпентина и белог каранфила. Каранфил је богато цветао на пољани под тремом. Чупав, осушен, он чак није ни личио на цвеће, већ је подсећао на праменове паперја које се залепило за стабљике. (...) У овој кући је најједноставнија музичка тема звучала као симфонија. (...) Кућа се налазила на брежуљку. Шуме су се спуштале наниже, у распевано пространство, тамо где је усред честара лежало језеро. Тамо је композитор имао своје омиљено место - оно се звало Рудиј Јар. Сам пут према Јару је изазивао узбуђење. Догађало му се да се зими будио усред ноћи у влажном римском хотелу и почињао да се присећа тога пута, корак по корак: прво просеком, где крај пањева цвета ружичасти ноћурак; затим кроз ниски брезик пун печурака, онда преко поломљеног моста над зараслом речицом и благим успоном навише, у високу борову шуму. (...) Знао је да ће, пошто данас посети то место, да се врати - и драга тема о лирској снази тог шумског краја, која живи негде у њему, да се прелије преко ивица и нагрне у бујицу звукова."

Поред таквог штимунга Чајковском је био неопходан и одговарајући музички предложак. Које су то биле српске народне мелодије, и колико их је још било, а који је био извор нотнога материјала, и одакле га је преузео?
На српске теме компоновали су, поред Чајковског, и Дворжак, Рубинштајн, Винтерберг, Јаначек, Аулин, Сук... Брамс је према мотивима српских народних песама компоновао чак осам својих дела. А "Српска фантазија", Николаја Римског Корсакова, једна од првих његових већих композиција, била је, што би се данас рекло - хит концертне сезоне у Москви.

Радо иде Србин у војнике

Поуздано је утврђено да се руски композитор определио за три српске мелодије, које је употребио за своје дело. То су: "Сунце јарко", "Праг је ово милог Срба" и "Јер пушчани прах", што је други део песме "Радо иде Србин у војнике".

На други део питања - откуд Чајковском српске мелодије - део одговора вероватно је садржан у високом императорском указу којим је руски цар одликовао орденом Светог Станислава српског композитора Корнелија Станковића. Збило се то кад је Станковић први пут штампао у Бечу 1862. године своје "Српске народне мелодије", после чега је то капитално дело морало доспети у Русију. Уосталом, за то је дело и добио орден.

Своје дело Чајковски је окончао 25. септембра 1876. и тај датум је композитор ставио на последњу страницу рукописа.

Прво извођење "Српско-руског марша" било је 5. новембра 1876. године у Москви под управом Н. Г. Рубинштајна, на симфонијском концерту Руског музичког друштва у корист Словенског добротворног комитета. Дело је имало великог успеха и на захтев публике је поновљено.

Непосредно после концерта Чајковском је стигло и једно писмо одушевљене обожаватељке:

"Завршујем писмо по повратку с концерта на којем сам слушала Ваш "Српски марш". Не могу речима да изразим осећање које ме је обузело док сам га слушала. То је било блаженство од кога су ми навирале сузе на очи. Уживајући у тој музици, била сам неизрециво срећна при помисли да је њен аутор унеколико мој, да он мени припада и да ми то право нико не може да отме. У Вашој музици ја се сливам с Вама у једно биће, и у томе ми не може нико бити супарник."

Овако је писала Чајковском, после извођења његовог марша, једна двоструко заљубљена жена. Њено име је било Надежда Филаретовна фон Мек. Она је искрено исказивала своја осећања и према музици и према композитору. Колико је ова жена била значајна личност за биографију славног композитора, сведочи и податак Едварда Гардена, који је у исту раван ставио познанство Чајковског са Лавом Толстојем и почетак кореспонденције са Надеждом фон Мек.

Ту жену Чајковски никад није лично упознао. Омогућавао јој је да се диви његовој музици, чак јој је посветио своју чувену Четврту симфонију као свом "најбољем пријатељу", а заузврат је готово деценију и по остао с њом у преписци, примајући њену меценарску потпору од шест хиљада рубаља годишње. На изјаве љубави, изван музике, никад јој није одговорио.

Занимљива је, свакако, личност Надежде фон Мек, богате удовице, великог мецене и својеврсног музичког заљубљеника. Пасија јој је била да се концерти одржавају у њеној кући. Једном приликом јој је недостајао пијаниста за њен камерни трио. Зато се обратила Париском конзерваторијуму и професору Мормонтелу с молбом да јој препоручи пијанисту. Овај јој је убрзо одговорио. Предложио јој је да позове тада младог Клода Дебисија. Пошто је његово музицирање оставило разумљиво изврстан утисак, госпођа фон Мек га је позвала да с породицом дође у Русију и проведе лето на њеном имању.

Најзад, необично је важан однос композитора према његовом делу. Какав је однос имао Чајковски према "Српско-руском маршу"? "Не само што га је Чајковски написао "у једном даху", већ га је много касније често и сам изводио. Када се зна колико се Чајковски тешко одважавао на јавно диригентско наступање, поготово са својим композицијама и колико је те наступе брижљиво припремао и са колико је пажње одабирао програм, онда се може претпоставити да је "Српско-руски марш" ипак било једно од његових омиљених дела које је и у његовим очима имало своју вредност...

Мада је "Српско-руски марш" био и композитору при срцу као омиљено дело, тај назив се уобичајено помиње узгред, између заграда, уз доцније промењени, у "Словенски марш". Не улазећи у то кад је и за какве је потребе дошло до промене, важно је, и истина је, да је Чајковски, својеручно, написао назив своје композиције "Српско-руски марш". Аутентичан рукопис чува се у Музеју "Глинке" у Москви.

српсконаслеђе









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Uto 24 Mar - 14:52

Neko je spaljivao mačke za sreću, a neko je prao odeću mokraćom... U tekstu vas čekaju još bizarnije istorijske činjenice.

1. U 18. veku se mislilo da davljenik može da se spasi ako mu se duvanski dim uduva u rektum.
Ne može.

2. U Rimskom carstvu zubi i odeća su čišćeni mokraćom.

3. U Francuskoj su u 17. veku spaljivali mačke za sreću. Žive mačke. A kada bi im ponestalo mačaka, koristili su lisice.

4. Mnogi lekovi koji su se prodavali početkom 20. veka su imali čudne sastojke. Recimo heroin, opijum pa čak i radioaktivni radijum. Jasno vam je da nisu bili baš efikasni, osim u ubijanju pacijenata.

[You must be registered and logged in to see this image.]


5. Steznici su bili vrlo popularni kod žena. Iako su otežavali disanje, bili katastrofalni za trudnoće i izazivali druge zdravstvene probleme. Ali sve za izgled zar ne?

6. Nekada su odmah preminulu decu (roditelje braću sestre) slikali za uspomenu. Čak su se nekada okupljale cele porodice oko mrtve osobe da bi se napravila porodična fotografija za uspomenu.

7. Sve do 19. veka kastrati su bili vrlo popularni u crkvama. A kastrati su dečaci kojima su odsekli testise, kako bi zadržali svoj anđeoski glas

8. Tridesetih godina je gutanje zlatne ribice bila super fora među mladima

9. Lobotomija se koristila sve do četrdesetih godina. A podrazumevala je čačkanje po mozgu metalnom iglom koju bi vam ubacili kroz oko.

10. Radijacija je jedno vreme bila pravi hit. Pa su rendgen koristili čak i za određivanje idealne cipele izlažući se nepotrebnoj radijaciji sve do šezdesetih godina prošlog veka.

11. U viktorijansko doba histerične žene su lečili vaginalnom masažom. Koju je sprovodio doktor.

12. Britanska kraljica Elizabeta je obožavala slatkiše. Zbog čega su joj zubi pocrneli, a neki i ispali. Što je odmah postao modnih hit u visokim krugovima pa su svi hteli da imaju iste takve.

13. Kada vas sledeći put budu bolele noge od štikli samo se setite da je podvezivanje nogu kod devojčica u Kini zabranjeno tek 1912. godine.


srbijadanas








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sub 28 Mar - 18:03

Spora kočija vozi u smrt

Marija Antoaneta i Luj XVI verovatno bi izbegli giljotinu za vreme francuske revolucije da kraljica nije promenila plan bekstva. Umesto da je dozvolila kralju da 1791. godine napusti Pariz u psoebnoj, bržoj kočiji kao što je prvobitno dogovoreno, Marija Antoaneta je zahtevala da cela kraljevska porodica putuje zajedno. Zato je morala da se uzme druga, veća, ali i sporija kočija, pa su putnici zakasnili na sastanak sa svojim naoružanim pristalicama. Kada su konačno stigli u mesto Varen, 60km od granice, bio je mrkli mrak i na jedvite jade su našli nove, odmorne konje i tako izgubili dragoceno vreme.
Još dan ranije u selu San Mehehud mladić po imenu Drue primetio je kraljevsku kočiju dok su u njegovoj štali menjali konje. Odmah je sakupio grupu revolucionara i beguncima preprečio put. Tako je kraljevska porodica uhvaćena i vraćena u Pariz. Luj XVI završio je na giljotini januara 1793. godine, a Marija Antoaneta devet meseci kasnije.
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sub 28 Mar - 18:04

Nepismeni Karlo Veliki

Franački i langobardski kralj i rimski car Karlo veliki (742-814) bio je veliki poklonik književnosti i nauke, ali on sâm nikada nije naučio dobro da piše. Pribor za pisanje držao je čak ispod jastuka da bi mogao da vežba kad god za to ima vremena. Ali, pošto je pokušao da se opismeni u poznim godinama, njegov trud nije baš urodio plodom – nekoliko sačuvanih spisa ovog vladara svedoči da je imao prilično neuvežban, dečji švrakopis.
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sub 28 Mar - 18:07

Neverni branioci

Britanski protestantski kraljevi i kraljice po zakonu ne smeju da postanu katolici niti sa njima mogu da sklapaju brak. Međutim, oni i dan-danas nose titulu branilaca vere (katoličke), a na britanskim novčićima još stoji znak F. D ili Fid Def (od latinskog Fidei Defensor). Papa Lav X dao je 1521. godine ovu počasnu titulu Henriju VIII u znak zahvalnosti što je napisao raspravu protiv Martina Lutera. Samo 13 godina kasnije, ljut što se papa usprotivio poništenju braka sa Katarinom Aragonskom, Henrij VIII je raskinuo sa Vatikanom i proglasio se poglavarem engleske crkve. Iako se papa složio da Henri VIII ovu titulu može da nosi samo za života, ona je zadržana i kasnije.
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sub 28 Mar - 18:08

Vojvoda Londona

Vinston Čerčil je odbio najvišu plemićku titulu samo za dobrobit svog sina. Kada se povukao sa državničke dužnosti aprila 1955, Čerčilu je ponuđena titula Vojvode Londona kao znak počasti i zahvalnosti za ratne zasluge. Čerčilu se to veoma dopalo, ali se počasti ipak odrekao pre svega zato što ga je to zamolio sin. Randolf Čerčil je nameravao da pravi karijeru u Donjem domu, a plemićka titula bi mu to onemogućila jer bi dobio mesto u Gornjem.
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sub 28 Mar - 18:09

Sinovi pustinje

Abdul-Aziz koji je 1932 postao kralj današnje Saudijske Arabije imao je najmanje 79 dece. Ovaj vladar poznat kao Ibn Saud (na arapskom "Saudov sin") svoje brojne brakove sklapao je da bi se sprijateljio sa moćnim porodicama kraljevstva. Kada je 1953. godine umro, za njim su ostala 34 sina i mnogo više kćeri. Danas Saudijska kraljevska porodica borji 8000 prinčeva i princeza. I kralj Fahd, koji je na vlast došao 1982. godine, jedan je od Abdul-Azizovih potomaka.
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sub 28 Mar - 18:11

Beli radža

Saravak na ostrvu Borneu bio je nezavisna držva kojom su više od jednog veka vladale radže belci. Osnivač dinastije bio je Englez Džejms Bruk, bivši službenik Istočnoindijske kompanije. Dok je plovio duž obala Bornea, Bruk je pomogao sultanu Bruneja da uguši ustanak, a zahvalni sultan proglasio ga je 1841. godine radžom Saravaka.
Zemlja je napredovala pod Brukovom vladavinom kao i pod njegovim naslednikom ser Čarlsom koji je 1881. stavio Saravak pod britanski protektorat. U drugom svetskom ratu Saravak su osvojili Japanci, a posle njihovog poraza treći i poslednji "beli radža" ser Čarls Viner Bruk odrekao se svih prava u korist Britanije 1946. Godine 1963. Saravak je postao deo nove nezavisne države Malezije.
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sub 28 Mar - 18:12

Otrov ili hormoni?

Kada je Napoleon umro u 52. godini na ostrvu Sveta Jelena, bio je teško bolestan, ali o kojoj se bolesti radilo nikada nije tačno utvrđeno. Neki lekari tvrde da je umro od raka, drugi opet da je otrovan i to isparenjima iz tapeta koji su bile natopljene arsenikom. Američki naučnik dr Robert Grinblat došao je pre nekoliko godina do novog saznanja: Napoleon nije umro kao muškarac već gotovo kao žena! Dr. Grinblat, stručnjak za hormone, tvrdi da je Napoleon patio od bolesti žlezda koja se zove Colinger-Elisonov sindrom. Upravo ova bolest, smatra naučnik dokazuje zašto je lekar koji je pregledao imperatorovo mrtvo telo izjavio: "Za njegovu zaobljenost ne može se reći da je muška, imao je fine ruke, oble grudi i glatku meku kožu bez malja".
Ova bolest koja nije bila poznata u Napoleonovo vreme ostavila je još jedan trag, kako veruje dr Grinblat, Napoleon je bio vatreni ljubavnik kada se oženio Žozefinom. Ali, sâm je priznao da se njegova strast stišala kada se 1810. oženio Marijom Lujzom.
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sub 28 Mar - 18:14

Pogrebna povorka

Meksički predsednik Antonio de Santa Ana došao je na neobičnu ideju – da priredi pogreb svojoj amputiranoj nozi. Kada je decembra 1838. godine komandovao odbranom Vera Kruza, u borbi sa Francuzima teško je ranjen i morala je da se izvrši amputacija noge ispod kolena. Međutim, Santa Ana je pune četiri godine čuvao tu nogu u svojoj kući u Vera Kruzu i kada je postao predsednik i diktator priredio joj je pravi pravcati pogreb. Tako je 26. XII 1842. godine svečana povorka, uz prigodnu muziku, prošla ulicama grada Meksika, sve do groblja.
Dve godine kasnije, za vreme pobune u kojoj je diktator svrgnut, noga je nestala. Santa Ana je umro 1876. godine u bedi, gladan, slep i usamljen. Šta se dogodilo sa sahranjenom nogom, nikada se nije saznalo.
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sub 28 Mar - 18:15

Engleska kraljica Elizabeta I (1533-1603) stupila je na presto u burnim prilikama, posle mnogo peripetija: prvo je, posle smaknuća svoje majke Ane Bolen, bila lišena nasledstva, ali je kasnije dobila sva prava kao i ostala deca Henrija VIII. Kada se 1554. španski kralj Filip II oženio njenom sestrom Marijom Tjudor, Elizabeta je, kao protestantkinja, bačena u zatvor. Posle četiri godine Marija je umrla i Elizabeta - stupila na engleski presto! Filip II koji je proganjao protestante i nastojao da u Evropi ujedini sve katoličke snage na čelu sa Španijom, uputio je Elizabeti pismo u kojem traži da ona u Engleskoj ponovo zavede papinu crkvenu vlast i obnovi sve samostane koji su bili srušeni za vreme vladavine njenog oca. Elizabeta je, navodno, odgovorila Filipu: "Nalog će, dobri kralju, biti izvršen na grčke kalende!" - što znači nikad, jer kalende su bile svaki prvi dan u mesecu po julijanskom kalendaru, a Grci ih uopšte nisu imali!
Filip II je poslao svoju Nepobedivu armadu 1588. godine na Englesku, ali je ona potučena do nogu, posle čega je mnogo porastao ugled Engleske.
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sub 28 Mar - 18:18

1914. godine, na francuskom zapadnom frontu, od Engleskog kanala pa do švajcarskih Alpi, Božićna noć je bila potpuno mirna. Vojnički rovovi su se protezali do na nekih 70 km od Pariza. Rat je trajao tek 5 mjeseci a oko 800 hiljada ljudi već je bilo ubijeno ili ranjeno. Svaki vojnik se pitao da li će prvi dan Božića sa sobom donjeti još jednu rundu stradanja i ubijanja. Međutim, nešto čudno se dogodilo: britanski vojnici su istakli iz svojih rovova plakate na kojima je pisalo "Sretan Božić", i uskoro su se začuli glasni povici i čestitke kako iz njemačkih, tako i britanskih rovova.

Negdje usred noći, vojnici su počeli izlaziti iz rovova, bez oružja, dok su oficiri obje strane bezuspješno pokušavali da spriječe njihove susrete negdje na sredini, na području "ničije zemlje", gdje su se ovi upuštali u međusobne razgovore, pa čak zajedno i pjevali neke pjesme. Vojnici obe zaraćene strane su međusobno izmjenjivali poklone – većinom slatkiše i cigare – i Božić je tako prošao mirno na velikom području fronta. Na jednom mjestu se čak odigrala i fudbalska utakmica između vojnika u kojoj su Britanci pobijedili Njemce sa 3-2.
Spontano zatišje se nastavilo i poslije Božića jer nakon što su se vratili natrag u rovove, vojnici nisu željeli više da pucaju jedni na druge. Nijedna strana nije željela prva da otvori vatru.
Na kraju, visoke komande obeju armija morale su zamijeniti trupe na toj liniji fronta jer je drugačije bilo nemoguće nastaviti rat a tada je proglašeno i to - da će se svaka "neformalna konverzacija" s neprijateljskim vojnicima smatrati izdajničkim aktom.
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sub 28 Mar - 18:21

Neosetljiv na otrov

Mitrida VI, kralj Ponta u Maloj Aziji, postao je tako otporan na smešu raznih otrova da nije uspeo da se otruje kada je odlučio da tako okonča život. Kralj je, zapravo, svakodnevno uzimao male količine otrova kako bi bio što otporniji jer je živeo u strahu da će ga neko otrovati. Kada je 63. godine pne pokušao da izvrši samoubistvo kako ne bi pao u ropstvo Rimljana, otrov koji je popio uopšte nije delovao. Na kraju je digao ruke od svoje namere i naredio robu da ga probode mačem.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sub 28 Mar - 18:22

Vizаntijski cаr Vаsilije II (976-1025) je nаkon sаkаćenjа zаrobljenih vojnikа cаrа Sаmuilа 1014. dobio nаdimаk Bugаroubicа, dok je, po ugledu nа Vаsilijа, bugаrski cаr Kаlojаn (1197-1207) uzeo nаdimаk Romejoubicа tj. Ubicа Vizаntinаcа.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sub 28 Mar - 18:22

Rimljаni su počeli dа proslаvljаju jаnuаrske kаlende (1. jаnuаr) jer su tog dаnа imenovаni konzuli po kojimа je nаzivаnа nаstupаjućа godinа kojа je, premа rimskom kаlendаru, počinjаlа 1. mаrtа. Jаnuаrske kаlende su bile obeležаvаne i rаzmenom dаrovа, dok su nаjimućniji Rimljаni priređivаli velike gozbe čijа je rаskošnost trebаlo dа zаgаrаntuje bogаtstvo njihovih domаćinstаvа i u nаrednoj godini.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sub 28 Mar - 18:25

Prvа crkvenа zvonа počelа su dа se koriste nа lаtinskom Zаpаdu u 6. veku, dok su u vizаntijski Konstаntinopolj stiglа u 9. veku kаo dаr mletаčkog duždа Orsа II (864—881).
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sub 28 Mar - 18:25

Zаpаdnorimski cаr Honorije (395—423) zаbrаnio je glаdijаtorske borbe nаkon incidentа koji se odigrаo u vreme njegove svečаne posete Rimu 402. godine. Nаime, tom prilikom je vremešni monаh Telemаh utrčаo u аrenu Koloseumа i pokušаo dа rаzdvoji glаdijаtore i prekine borbe. Monаh je zаtim strаdаo od ruku rаzbesnelih gledаlаcа koji su gа nа smrt kаmenovаli.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sub 28 Mar - 18:27

Kralj vojnik

Švedski kralj Karl Gustav potomak je jednog Francuza, advokata, koji je tokom XIX veka radio u malom gradu Po na jugu Francuske. Sin tog advokata Žan Bernadot napravio je sjajnu vojničku karijeru i od najnižeg čina napredovao do Napoleonovog maršala. U to vreme Šveđani su, pošto se njihova kraljevska loza gasila, poslali izaslanike Napoleonu da se posavetuju oko novog kralja. Žan Bernadot je već ranije zadivio Šveđane kao komandant trupa u severnoj Nemačkoj i Danskoj. Uz Napoleonov blagoslov 1810. proglašen je za naslednika švedskog prestola, a 1818. krunisan kao Karl Johan XIV, osnivač sadašnje švedske kraljevske loze.
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Ned 29 Mar - 21:13

Gordijev čvor



Godine 333 pre n.e., u hramovima grada Gordiona koji je osvojila makedonska vojska su se mogle pronaći mnoge neobične stvari. Jedna od njih su bile kočije na kojima je deo za koji su se vezivali konji bio obmotan konopcem vezanim u čvor. Legenda je kazivala da će osoba koja uspe da razveže čvor postati kralj Male Azije. Mnogi su pokušavali da odvežu ovaj čvor, ali niko nikada nije uspeo. Kada je čuo za ovu priču, Aleksandar je odmah prihvatio izazov. Konopac je međutim bio tako vezan da Aleksandar nije mogao da pronađe mesto odakle bi počeo da ga odvezuje - oba kraja su bila sakrivena u čvoru. Aleksandar je bez razmišljanja izvukao mač i presekao konopac. Kao što se i očekivalo, čvor je mogao mačem da se preseče bez problema, tako da se raspao u komade. Aleksandar je pokušao nešto čega se niko pre njega nije dosetio. Tako je prema proročanstvu Aleksandar bio taj koji će postati kralj Azije.

Postoje teoretičari koji sumnjaju u istinitost ove priče. Budući da je Aleksandar posle svoje smrti predstavljan kao božanstvo, o njemu postoje mnoge slične priče. Postoje i mnogi mitovi, ako onaj što govori o tome da su njegovi uspesi i neuspesi zavisili od jednog boga dalekog Severnog mora. Svejedno, sudeći po njegovoj sopstvenoj prirodi, priča o Godrijevom čvoru bi lako mogla da bude istinita.
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Ned 29 Mar - 21:14

Кнез Милош Обреновић је имао обичај да смишља надимке за људе из своје најближе околине тако да је Симу Милосављевиића Паштрмца назвао Амиџа, Тому Вучића Перишића Газда, Илују Гарашанина Дугајлија, а Теодора Хербеза Глуваћ.
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Ned 29 Mar - 21:16

Srbijа je prvа evropskа zemljа posle Frаncuske kojа je ukinulа feudаlizаm!

Rаzlog zаšto se Prvi srpski ustаnаk često nаzivа i “revolucijom” jeste rаdikаlnа promenа uređenjа. Nа oslobođenoj teritoriji ukinuti su svi feudаlni odnosi, а srpski seljаk postаo je vlаsnik svoje zemlje.

Ovаkаv rаzvoj nije usаmljeni slučаj. Kаdа je 1835. godine izglаsаn Sretenjski ustаv, toliko liberаlаn i demokrаtičаn zа svoje vreme dа je (sаdа visokodemokrаtskа) Austrijа sа ostаlim silаmа zаhtevаlа njegovo hitno ukidаnje, ruski аmbаsаdor gа je nаzvаo “frаncuskim rаsаdom u bаlkаnskoj šumi”.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Ned 29 Mar - 21:17

Баксузна бројка

Стари Римљани били су веома сујеверни. Поред многих ствари, нису волели број 17. Одговор на питање зашто, прилично је сложен.

Бројку седамнаест Латини су писали са четири слова: прво је било „X”, што значи десет, онда „V”, што значи пет, и, на крају, са два слова „II” – односно два. Међутим, кад се бројка седамнаест, у латинском, разбије на слова и преуреди, може да испадне реч „викси”, а то је значило „живео”, „проживео”.

Ето, због тога им се број 17 није допадао.

А сад нешто сасвим друго.

Раџа Муња, односно краљ индијске државе Малва, волео је да ратује против свог суседа, раџе Таила Другог, владара државе Годавари. Раџа Муња је у тим ратовима шеснаест пута побеђивао и заробљавао Таила Другог. Пуштао га је на слободу да би, после неколико месеци, или година, поново заратио и побеђивао. Истеривао је, тако, неке своје комплексе.

И онда, у седамнаестом рату, победио је владар Годаварија. Победио је и заробио свог дугогодишњег и упорног непријатеља. И, није се угледао на свог противника – доста му је било свега. Погубио је Муњу и… после тога, настало је раздобље дугогодишњег мира између суседних земаља.

Да ли је ово прича са срећним крајем или не? Зависи са чије тачке гледишта посматрамо ствар. И, не знам да ли баксузна бројка седамнаест има ту неки утицај.
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Ned 29 Mar - 21:18

Oд када је недеља нерадни дан?

Недеља је већ у касном античком времену била посвећена богу Сунца. Први хришћани славили су недељу као дан васкрсења Христовог. Међутим, званично је тек римски цар Константин I Велики (272–337), едиктом из 321. године, прогласио недељу за нерадни дан. Тог дана били су забрањени сви земљораднички радови, као и суђењa.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Ned 29 Mar - 21:19

Српски краљ Петар I Карађорђевић је у време живота у иностранству као члан Легије странаца учествовао у Француско-пруском рату (1870—1871) тако да је стекао чин поручника.

[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Ned 29 Mar - 21:20

OVAKO JE PISAO CICERON PRE 2.000 GODINA

Prema onome što je pisao deluje da je bio ili vidovit ili je suviše dobro poznavao ljudsku narav.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Ciceron se smatra za jednog od najsvestranijih umova antičkog Rima. Upoznao je Rimljane sa najvažnijim grčkim filozofskim učenjima, stvorio je latinski filozofski rečnik.

Ali, prema onome što je pisao o ljudskoj naravi još pre 2.000 godina, deluje da je bio ili vidovit ili je suviše dobro poznavao ljudsku psihologiju.

Neverovatno ali istinito - ovako je Ciceron opisao stanje u tadašnjem društvu. Sami procenite da li se nešto promenilo.

1. SIROMAH RADI

2. BOGATAŠ ISKORIŠĆAVA PRVOG

3. VOJNIK BRANI OBOJICU

4. POREZNIK PLAĆA ZA SVU TROJICU

5. LUTALICA SE ODMARA ZA PRETHODNU ČETVORICU

6. PIJANAC PIJE ZA SVU PETORICU

7. BANKAR POTKRADA SVU ŠESTORICU

8. ADVOKAT SVAĐA PRETHODNU SEDMORICU

9. LEKAR UBIJA SVU OSMORICU

10. GROBAR POKOPAVA SVU DEVETORICU

11. POLITIČAR ŽIVI NA RAČUN OVE DESETORICE
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   

Nazad na vrh Ići dole
 
Zanimljivosti iz istorije
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Zanimljivosti iz istorije
» Zanimljivosti iz sveta fudbala
» Zanimljivosti iz tenisa
» Zanimljivosti iz astronomije
» Zanimljivosti iz hemije
Strana 6 od 20Idi na stranu : Prethodni  1 ... 5, 6, 7 ... 13 ... 20  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Istorija-