Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Slobodan Rakitić

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25820

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Slobodan Rakitić    Ned 24 Apr - 9:59

Slobodan Rakitić (Vlasovo kraj Raške, 30. septembar 1940 — Beograd, 1. januar 2013) bio je pesnik, esejista, političar, predstavnik poetske metafizike.


Diplomirao je na Filološkom fakultegu u Beogradu. Uređivao je književne časopise Savremenik i Raška. Bio je član prve redakcije koja je pokrenula list Književna reč (1972). Od 1973. godine zaposlen je na Kolarčevom narodnom univerzitetu, kao urednik katedre za književnost i jezik.

Slobodan Rakitić je bio opozicionar tadašnjoj vlasti. Poslanik na listi Srpskog pokreta obnove u prvoj višestranačkoj skupštini Srbije (1991—1992), narodni poslanik u Saveznoj skupštini SR Jugoslavije (1993—1994), predsednik Udruženja književnika Srbije od 1994. do kraja 2004. godine. Bio je predsednik i osnivač Saborne narodne stranke.

Rakitić je misaoni lirski pesnik, sa izrazitim osećanjem za istoriju, kulturu i tradicionalne vrednosti. Njegova poezija, lirskointimistička, elegična, refleksivna i religiozna, nastoji pesnički da odgovori na večna pitanja života i smrti, položaja pojedinca i istorijskog, kolektivnog stradanja. Rakitićev pesnički govor izrazito je metafizički, plemenit - pretežno neosimbolistički. Njegove pesme tematsko-motivski i oblikovno korespondiraju sa starom bogoslužbenom književnošću. (M. K.)

Preminuo je u Beogradu posle kratke i teške bolesti 1. januara 2013.[1] Sahranjen je 4. januara 2013. u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Dobio je književne nagrade Milan Rakić, Isidora Sekulić, Branko Miljković, Petar Kočić, Jovan Dučić, Laza Kostić i Zlatni krst kneza Lazara. Knjiga Tapije u plamenu nagrađena je Oktobarskom nagradom Beograda za 1990. godinu i nagradom Rade Drainac 1991. Pesme su mu prevođene na više jezika.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25820

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Rakitić    Ned 24 Apr - 10:00

TAKAV SI, MOJ ŽIVOTE

Kao uzareno popodne u krunicama sustalih cvetova, led i suncana jara u slepoocnicama,
kao otvoreni prostor izmedju potamnelih sazvezdja, pun vodoskoka i ptica,
kao nestasni drhtaj novorodjenceta, uzaludni napor krvi u odredjenom krugu,
kao zimzelena strast belih godisnjih doba,
kao nesto sto se nikada ne sme — takav si, moj zivote!

Kao ruzicasti mehur kolevke pri svetlosti lampe, sjaj prozirnih krila, voda u krugu oko mravinjaka,
kao drvo sred neba, drvo s nevidljivim plodovima,
kao opustela trpeza, san narastaja, krcag u padu,
kao slap vodoskoka u snu zalutalog putnika,
kao tajna modrog i beskrajnog zdenca,
kao iver,
kao iver na vetru — takav si, moj zivote!

Kao krv zalfije,
kao krv pcele, bela krv na vrhu sisaljke, na vrhu slatkog uboda, na vrhu dodira dve strele nevidljive,
kao treperenje cudesnih mirisa s nepoznatog cveta, dok preko prozora nagnut bdim nad vrtom opustosenim
kao nad svojom sudbinom, s rukom pruzenom kao da nesto izvan sebe trazim,
kao kratkotrajni blesak komete izmedju dve stranice knjige,
kao knjiga zagonetna,
kao zagonetka — takav si, moj zivote!

Kao nedokucivi smisao guste recenice,
kao podne pod sustavim haljinama moje ljubljene,
kao kratkotrajni pljusak letnje kise,
kao ladja na pucini bez svetionika, opustela i zaboravljena pristanista, kamen nad provalijom,
kao talas sto se vraca, nesvodljiva linija, vecno cutanje prosute krvi na belom carsafu,
kao smrt koja sebe ne sme,
kao zivot koji sebe ne sme — takav si, moj zivote!

Kao pustinja uzavrela u kojoj zatekoh uplakani narod, slepe i zaboravljene starce, osramocene device,
prljavu decu, bozjake i probisvete,
kao zene bez poroda, kao drvo bez sume, drvo bez grana, grana bez lista,
kao stablo izdvojeno i osudjeno, beskonacni pad ploda u dubinu,
kao vecernja rumen u oknima, dom u koji se niko ne vraca,
kao put,
kao put koji sebe nece — takav si, moj zivote!

Kao dvoumljenje samoubice nad ponorom,
kao ponor u ponoru, slovo u slovu, smrt u smrti,
kao vreme izgubljeno, sjaj sto preko lica sahne, sjaj sto se stalno gasi,
kao vino nepopijeno, pramen gustog opijuma u ponoc,
kao nepomicne kazaljke zaboravljenog casovnika, kazaljke beskraja izmedju cetiri sobna zida,
kao uzaludno iscekivanje pred vratima koja se nikada vise nece otvoriti,
kao vrata zakljucana,
kao vreme zakljucano,
kao kljuc — takav si, moj zivote!

1966.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25820

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Rakitić    Ned 24 Apr - 10:02

POHVALA LJUBAVI

Nečujna me kiša vazda plavi,
obrise sveta duh mi obavije.
U mome snu biće ti najčistije,
u tvom glasu šumi beskraj plavi.

Da l te videh u snu il na javi,
i čega nema zar ni bilo nije?
U mojoj smrti biće ti najstvarnije,
u svemu bdi pogled ti treptavi.

Dok pevam i tražim da l išta postoji
izvan te reči što me s tobom spoji
kada u magli zasjaš nehotice?

Postadoh stablo na rubu ponora,
da slušam vale nevidljivog mora
i zanet gledam tvoje blago lice.

1965.


OZARENJA

Odjednom, kad se tajna vrata
otvore i kroz magle mlečne
prosinu iz tmine oči ti večne,
oglase se nebeska jata.

Al sjaj si što se stalno gasi,
i dok pjan posrćem, mutnog uma
zastanem negde, sred pusta druma
i slutim tvoje zlatne vlasi.

I zasjaš, al čim se pokrenem
da ti dodirnem lik od pene,
nestaneš, i san me svlada.

Kad se u noći opet prenem,
vidim nad sobom tvoje zene
i blage ruke, ko nekada!

Verovatno 1966.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25820

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Rakitić    Ned 24 Apr - 10:02

MAGNOVENJA

Ovuda, opet, da l ćemo proći
još jednom, kad nas ne bude,
senka i ja kroz žar i studen,
rubom dana i rubom noći?

U let se, k nebu, jezero vine
i blešti silno mlečnim tragom.
U snu me svojom rukom blagom
tače devica od mesečine.

Potom, zagubih put u brđe!
Na vetru lako perje labuđe
nestade iznad vrleti.

I ja bih da letim ponad krova,
tragom pjanih mi labudova
k dvorcima sred plaveti!

1967.


DOK UMIREM

Knjige na stolu, prašne, i već tuđe,
zuj mušice, veče u umornom oku,
memla u vazduhu, potmuli bol u boku,
vrata kroz koja nema više ko da uće.

Gle, i kasni zrak sunčani igra na podu,
posustao, al već sutra će da grane,
još jednom, i još jednom će da svane
dan u zlatnim kočijama na svodu.

Nikog da prozor otvori, da se čuje
šum vetra, insekti što u vrtu zuje,
odnekud, s polja, i napev veselih berača.

Na podu zrak se gasi, gasne i duša!
Sama se knjiga zatvara na stolu, i već slušam
korake svoje dok preko neba koračam!

1967.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25820

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Rakitić    Ned 24 Apr - 10:03


VEĆ SUTRA

Već sutra me neće biti
ovde, gde sada jesam,
neprimetno ću se sliti
u kap dalekih nebesa.

I nikada, nikada više
kroz isti ovaj predeo.
Trag će isprati kiše,
i život mi, neveseo.

Al dušu ne zgreje
ni usana slatki plamen.
A vreme, veje li, veje,
i sve je samo — sen!

A ti, sa mojim vekom,
kao sa tuđim plenom,
bdiš, nad nebeskom rekom,
sama, il s mojom senom.

I čekaš da se slijem
u jedinstveni nam san,
na grani dok plod zrije
i šušti modri lan.

I ptica u čistini,
i nežna belogorica,
i noć tajnih čini —
sve odraz tvog je lica.

Iz prikrajka me vreba
i pastir sa strelom.
Zasu me srdžba neba
na žalu paklenom.

Onesvešćen sam pao,
u gori, kraj čista vrela
Da živim nisam znao,
ni smrt me nije htela.

Već sutra neću biti ovde,
gde sada jesam,
neosetno ću se sliti
u zvezdu, kap nebesa.












Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25820

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Rakitić    Ned 24 Apr - 10:04

ZEMALJSKI PLAČ

Najzad sve se u senku slije,
pregolemi je zemaljski plač.
Sa usne patnja patnju pije.

Nad nama sunce — užaren sač!
Zar sve je samo pramen dima?
Ne zbroja dane ni tkač ni vrač.

Videh te u svim ponorima,
o, sestro tame, neljubljena,
u snu san si mi nad svim snima.

Ja nemam više svog imena,
ja nemam više svojih reči,
nema mene, a ti si — pena!

A onaj što nad vodom kleči
pobožno ko da večnost pije,
sa boljkom koja se ne leči,

u šta svoj oblik da sakrije?
O, druzi, što ste paklu vični,
kad vas nema, ni mene nije.

Onom što spozna nedolični
brlog sveta sred Božje cvasti,
zar svake noći nismo slični?

I vidim da ću ko zrak pasti
bez reči, tek će usta nema
dotaći gnjilost umesto slasti.

Našega doma ovde nema.
Ne čuju se kos ni senica,
ni lasta ispod kućnog trema.

Ne zuje čekrk ni preslica,
jastreb vreba iznad torova.
Prazna je u polju pšenica.

Gde je bila šuma borova,
huji sad oluj preko ledine,
to su duše mrtvih stvorova.

Tek pred licem smrti jedine
kao tuđinac da se ogleda,
vidim i sebe sred vedrine,

ko neko drugi da me gleda.


1969








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25820

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Rakitić    Ned 24 Apr - 10:05

CRNA JE VODA SITNICA

Crna je voda Sitnica,
crno nebo vrh Čečana.
Zastani ispred Dečana
kao potonja skitnica.

Ući u žita klasala,
seja ti otrov popila,
al suzu nije pustila.
Cuješ li plač iz jasala?

Uzleću crni svatovi,
jato za jatom kosova.
Rojevi ljutih osova
i razjareni hrtovi.

Slomljeni svi su pečati,
tuđin nam ništi tapije.
Telali s južne kapije
u ponoć će zaječati.

Al duša što se stanila
u svakom zrnu pšenice,
glasi se glasom senice.
Čija nas strela ranila?

Crne nam vode dohode
Iz Laba i iz Sitnice.
Nevesta čupa vitice kad
je niz polje odvode.

1987.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25820

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Rakitić    Ned 24 Apr - 10:05

SILAZAK U POLJE KOSOVO

Ko u reku kad slazi duga,
vlaziš, sestro, u polje isto
iz lestve nevidljive.
Drvo se i sad završava listom.
Al sad je to priča druga,
a iste crkve i njive.

Još isto sunce sija,
hleb, vino i tvoje lice.
Isti je zmijski ujed,
i isto žito klija.
Drugi se sad jezik čuje,
il isti glas je senice.

Opet je tama pala na Kosovo.
U Sitnici crna je pena
i plod svaki pun mraka.
Svetli nam Kneževa glava, i slovo,
za sva vremena,
negde visoko, iznad oblaka.

I dok zaručnika tražiš,
ime izgubljeno, lik i sen,
niko te, sestro, poznao ne bi.
Kolasta azdija u raži,
koprena od zlata i prsten
priviđaju se i sad tebi.

Isto šume lan i pšenica,
isti su, nad poljem, grom i munja,
mahovina, lišaj i zemlje grumen.
Isto nam zaklikće žunja.
I mada svud su sad tuđa lica,
ista je večernja rumen.

1989.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25820

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Rakitić    Ned 24 Apr - 10:06

MOJI TRENUCI
(Po Horhxeu Luisu Borhxesu)

Kada bi mi Gospod ponudio još jedan život,
opredelio bih se ponovo za isti
ovakav kakav sam i do sada živeo,
za iste svoje greške i iste radosti,
iste zablude i ista oduševljenja.
Kada bih, nekim slučajem, mogao da biram,
izabrao bih ponovo tebe,
tvoju jogunastu i nepredvidljivu narav,
tvoju srdžbu
i tvoju blagost;
tvoje kasno ustajanje
i moj rane jade.
Kada bi mi Gospod dao još jedan život,
sapleo bih se opet o isti kamen,
studirao medicinu,
završio nepotrebno književnost,
napisao nekoliko knjiga stihova,
ponajviše o ljubavi i o siromaštvu,
i zbirku eseja o svojim prijateljima pesnicima.
Kada bih drugi put mogao da biram
između ovog i nekog drukčijeg života,
opredelio bih se ponovo za isti.
Radovao bih se i tada jagorčevini u proleće,
trčao za decom i vrapcima
po brdima iznad Vlasova,
i svako leto provodio kraj Ibra,
čas na jednoj a čas na drugoj peščanoj obali.
Zamišljao bih opet daleke gradove gledajući s večeri
kako se pale i gase zvezde nad Raškom.
Divio bih se i u drugom svom životu
studeničkoj Bogorodici,
sopoćanskim anđelima i apostolu Jovanu;
bar jednom godišnje peo bih se na veliki kamen
iznad roditeljske kuće,
na koji se sada penje naš sin,
i gledao svet
i vozove, noću osvetljene, kako jure
ibarskom prugom.
Kada bi mi, drugi put, Gospod dao da biram,
izabrao bih iste prijatelje
i iste neprijatelje,
žudeo istu žudnju, uzaludno,
i radovao se istim stvarima.
Ali ja znam da neću moći da biram,
i sve što sam živeo, živeo sam,
najčešće opirući se,
kao da sam sve video što se može videti,
kao da sam sve živote proživeo.

18. februar 1991.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25820

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Rakitić    Ned 24 Apr - 10:06

VAGA

Onaj vazduh
i ovaj vazduh,

ona zemlja, koju više ne vidim,
i zemlja ova u osipanju,
i zemlja ova, rekoh,
koja mi sve više
izmiče ispod stopala,

onaj dan
i ovaj dan,

jesu li isti?

Onaj narod u tminama
i narod ovaj u tminama
jesu li isti?

Jezik onaj, u nevidljivim znacima,
i jezik ovaj, bez ognja,

jesu li isti?

Ko se kome približava
niz reke ploveći valovite
na tankim čunovima
bez vesala?

Stada ova
i stada ona (jagnjad krilata
preko nebeskih livada),
jesu li ista?

Vepar u kukuruzištu
i crni bivo
kraj reke.

Kos, drozd i vuga
svu noć pevaju
ne razlikujući se.

Reči one
i reči ove jesu li iste?

Još samo sebi mogu da govorim,
Bogu iza leđa
na tas dušu da stavim.

Još samo sebi da govorim,
jesam li isti danas i juče,
jesam li isti ovde i tamo,
jesam li
na drugi oblik sviko?

Senka ona
i senka ova
jesu li iste?
Ništa na svome mestu nije,
niko na svome mestu nije,
a kiša pada ko i juče,
i sunce greje ko i juče,
i voda teče baš kao i juče.

A ništa isto nije.

1982.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25820

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Rakitić    Ned 24 Apr - 10:07

ČIJA SI SENKA, DUŠO MOJA

Čija si senka, dušo moja,
čije te stope svud prate?
Zrela se žita u polju zlate
i dasi gornjega sloja.

Za neki drugi menjala bi vek,
za drugo jutro, drugi dan,
za ogrtač drukčije tkan.
Radije otrov — no lek.

Dušo moja, u polju, sama,
tražeći mesto gde je dublja tama,
tumaraš kao plamen bledi.

Čili i plod na nestvarnoj grani,
u jednu tačku slivaju se dani
i dah se na usni već ledi.

1977.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25820

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Rakitić    Ned 24 Apr - 10:08

MOLITVA

Bratstva nas ovakvog spasi
i ovolike, Bože, časti!
Pred nama bedem, žice i nasip
i licemerje nove vlasti.
Oburvava se vek nad decom,
od jutra isto sunce sviće.
Lovac za kerom, ker za zecom,
i zloduh što nam putanje spliće.

Sav zbeg u jednu stopu stade
i rod žita u jedno zrno.
Krvave nam stigle poklade
pod nebom čije je lice crno.
Poljem na vepru demon juri,
deca troglava vrište i kliču.
Dlakava žaba u nas zuri
a bivolice kraj Laba riču.

Crna nas svetlost obavija,
izgnane knjige, jezik okovan.
S plamena čitam sveta žitija
i novog učenja crna slova.
Spasi nas, Bože, ove sloge
i ovolikog zemaljskog blaga!
Tuđe nas svetom nose noge
od kućnog praga do netraga.

Hiljadugodišnje zvono traje
i carske stope preko poda.
Dečanska kubeta još nam sjaje
i preobraženska peva voda.
Ledene zvezde u pomrčini
zbore nam slovo o postanju.
Bar jednom, Bože, zberi, sjedini,
pleme naše u osipanju.
Strepi ispod zemlje i koren
kad vetar u srdžbi krošnje svije.
Posrćemo, korak nam smoren,
senka bi negde da se skrije
dok vučemo je do večeri
kao što pseto svoj rep vuče.
S bregova se javljaju zveri
i jejina iz duba huče.

Dečje kosti u crnoj brazdi
zasvetle kao u žbunu svici.
Satrula riba kraj Laba bazdi.
Stradanje naše poče u klici.
Crni praznici i crna slavlja,
dete se odziva tek žunji.
Sačuvaj nas, Bože, ovog zdravlja
i dana što su od noći crnji.

Sačuvaj nas od ove radosti,
pune trpeze i pune čaše.
Psi raznose dečije kosti.
Kos i drozd sriču očenaše
nad crnim žbunom. Samuje bor.
Zjape rečna korita, bez vode,
Graje deca ko cvrčaka hor.
Spasi nas, Bože, ove slobode!

Hleb, so i ovsena kaša,
nailazi doba sve veće studi.
Nek i nas mimoiđe čaša
koju nam tuđin s praga nudi.
Sa bregova uzleću šume,
hode bunari preko polja.
Opkolile nas utvare, čume.
Bože, neka bude tvoja volja!

Jer nebrat se za brata kaže,
a ljubav se tek mržnjom meri.
U nama, Gospode, preobražen,
mi preobraženi u tvojoj veri.
Huje nebesa i zemlja ćuti,
i kos nam se sa plota javlja.
Svud okolo nas mrkli puti,
a zvezda krvav trag ostavlja.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25820

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Rakitić    Ned 24 Apr - 10:08


... Samo buket belih ruža
nek bude večno na grobu mom
samo vetar neka priča
tu tajnu života mog.













Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25820

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Rakitić    Ned 24 Apr - 10:09

IN MEMORIAM: SLOBODAN RAKITIĆ (1940—2013)


KAŽU — UMRO JE PJESNIK

Kada umre pjesnik — ugasite lampu,
kada umre pjesnik — ne kosite travu,
kada umre pjesnik — mlinovi nek šute,
jer pjesnik ne umire — bez nevolje ljute!

Kada umre pjesnik — kiše učestaju,
priroda kao — prestane da diše,
kada umre pjesnik — nebo zatreperi
anđeo jedan — na nebu je više!

Govorio glasno — a pisao jako,
pjesma je bila — sva istina htjenja,
uklesala trag — kroz dušu čovjeka
i nikada neće — biti zaboravljena!

Sa dužnim poštovanjem,
Božidar Škobić – čika Boško








Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Slobodan Rakitić    

Nazad na vrh Ići dole
 
Slobodan Rakitić
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Slobodan Rakitić
» Slobodan Brankovic
» dr.Slobodan Tomović
» SLOBODAN TOMOVIĆ: " JUNAK APSURDA "
» Slobodan Selenić
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-