Jelena Kočović

Jelena Jeka Kočović, Jelena Jeka Kočović, rođ. Stepanović, rođena je 26. avgusta 1984. godine u Kragujevcu, Srbija.




Svoje detinjstvo kao i školske dane provela je u svom rodnom gradu.

U junu 2003. godine dobila je diplomu o završenoj srednjoj ekonomskoj školi, smer – ekonomski tehničar.

U maju 2004. godine počinje da radi u mlekari Kuc Company kao referent sirovinske službe.

Od malena piše pesme i priče, književnost i muzika su sastavni deo njenog života.

Do sada je napisala oko trista pesama i dve priče (još je sve u rukopisu).

U junu 2012. godine, u magazinu Stil, objavljen je odlomak iz njene priče „Sasvim obična priča“

U decembru 2013. godine dobila je treću nagradu za kratku priču na petom međ. festivalu poezije i kratke priče “Stanislav Preprek”.

U februaru 2014. godine, povodom dana zaljubljenih, na kokursu “Pjesme nad pjesmama”, dobija diplomu za najintimniju ljubavnu pesmu.

U martu 2014. godine, dobila je treću nagradu za kratku priču na trećem međ. festivalu poezije i kratke priče “Pavle Popović”

Povučena je i tiha osoba, iskrena… Veliki je borac u životu, za svoju porodicu i svoje najmilije spremna je na

Neka me neko zagrli

.

Duša mi je puna bola,

puno je suza u mojim očima,

delili smo sve na pola,

a sad nemam mira noćima.

Zajedno smo snove gradili,

zajedno se smejali,

bili smo srećni i veseli,

ludo smo se voleli.

Jedna je suza niz obraz pala,

tuga se kod mene uselila,

čarolija je prestala,

gde je naša ljubav nestala?

Svakoga trena sve mi je teže,

suza suzu stiže,

hladno mi je oko srca,

gde je to moje parče sunca?

Već danima me negreje,

tuga kod mene stanuje.

Neka me neko zagrli,

moji dobri drugovi,

to mi je stvarno potrebno,

puno bi mi značilo,

sad kad mi je haos u glavi,

trebaju mi prijatelji pravi.

Neka me neko zagrli…

Oprosti mi što te volim toliko
 
Život je divan
kada imaš nekog
da mu ruke pružiš,
život je lep
kada imaš nekog
da se sa njim družiš.
Svojim nežnim pogledom
osvajaš me,
svojim vrelim usnama
opijaš me,
svojim slatkim rečima
zavodiš me,
kada te ugledam
zaboravljam na sve.
Oprosti mi
što te volim toliko,
kao ja, neće te voleti niko.
Oprosti mi
što te dozivam tiho,
ali ti si mi sve
i ne treba mi više niko.

Moj živote
 
Moj živote, proklet da si,
došlo je neko teško vreme,
umorno lice suza mi kvasi,
na leđima nosimo veliko breme.
Pritisla nas neka tuga,
nigde nijednog druga
da nas zagrli,
da nas uteši
kada naiđu dani loši.
Suze vrele klize po mome licu,
padaju kao kiše.
Oprosti mi jedini
što mislim samo na tebe,
oprosti mome srcu
što samo zbog tebe diše,
oprosti mi ljubavi,
što te iz dana u dan
volim sve više.
I neka misle da sam luda,
kao neko malo dete
ja još verujem u čuda.
Iako si težak moj živote,
ja još verujem u ljubav i snove
i još uvek živi nada
da dobro može svetom da vlada.

Život je samo jedan
 
Sve je u životu
samo iluzija,
nikada se ne zna
šta je laž, a šta istina.
Sve ima svoju čar i lepotu,
ali nije zlato sve što sija.
Sve je oko nas
magija i čarolija,
strava i užas,
život je prava misterija.
Nikada ne znaš
šta nosi novi dan,
život je jedan
veliki san.
Život je samo priča
i ništa više,
ne znamo njen kraj
niti ko je piše.
Ali jedno uvek znaj,
sve lepo što se desi
ružne stvari briše.
Sreću i ljubav,
tugu i radost,
patnju i bol,
sve to život nosi
na svojim krilima.
Ja iskreno volim
i svim snagama
za bolji život se borim.
Životje igra samo,
njena pravila slabo znamo,
pa često pravimo greške,
velike i teške.
Zato iskreno ljubi i voli,
za svoju sreću se bori.
Čuvaj najmilije svoje
i ne daj nikom
da ti poruši snove,
jer život je samo jedan,
jedan, ali mnogo vredan!

Ako imaš čvrstu veru i jaku volju možeš puno toga da postigneš u životu. Uvek se treba boriti za svoje snove i ideale. Uvek se bori za sebe i svoje najmilije.
”Lako je uzimati, al` treba umeti i davati, lako je nekog kriviti,
al` treba umeti i praštati!”

J. Kočović

PROMENIO SI SVE
 
Ušao si u život moj
i potpuno ga promenio,
tada sam rekla tuzi – stoj,
jer novi život je počeo.
Doneo si radost i sreću,
pružio si mi sve,
ja nijednog drugog neću,
tebe volim ludo
i nikom ne dam te.
Radujmo se zajedno,
za nas je novi život počeo,
zaboraviću što je nekad bilo,
reći ću zbogom tužnim danima,
jer ti si sve što mene zanima.
Sada je sve drugačije,
sada možemo sve,
našle su se srodne duše dve,
ostvarićemo sve naše sne,
jer promenio si sve.

I da se rodim ponovo





Baš je čudna ova noć,

i zvezde što na nebu sijaju

imaju neku posebnu moć,

jer ove noći tako lepo blistaju.



Najlepši je san

kad sam s tobom svaki dan,

divan mi je svaki tren

sa tobom proveden.



I da se ponovo rodim ja,

opet bih te ljubila,

opet bih te ludo volela

kao što te volim i sada.







Možda još uvek postoji nada



Ne veruj srećo ako ti kažu

da zbog tebe suze lijem,

ne veruj srećo, znaj da lažu,

al’ istina je da te volim

i to ne krijem.



Teško mi je,

ali nemam reči,

bilo šta da kažem,

znam da neće da te spreči

da odeš kod druge žene,

da zauvek zaboraviš na mene.



Možda za nas

još uvek postoji nada,

možda ćemo se ponovo

u životu sresti

u starom parku našega grada,

ti ćeš se opet pojaviti iznenada

i na staru klupu kraj mene sesti.

Oprosti mi



Drugačiji si u poslednje vreme,

ne mogu da te prepoznam.

Zašto su tužne tvoje oči snene,

volela bih da znam.



Izgledaš umorno i tužno,

jedva da si živ.

Ko te je toliko povredio,

reci mi ko je kriv?



Da li je greška moja?

Ako jeste, oprosti mi.

To mi nije bila namera,

molim te, veruj mi.



Kaži mi šta ti je na duši,

ma koliko da boli, ja podneću sve.

Osećam da se naš svet ruši

i da polako sve nestaje.



Ti znaš koliko te volim

i da te nikada ne bih povredila,

za oproštaj te molim

ako sam te ipak na neki način uvredila.