Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Anica Savić-Rebac

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 26416

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Anica Savić-Rebac   Pon 25 Jan - 9:19

Anica Savić-Rebac (Novi Sad, 4. oktobar 1892 — Beograd, 7. oktobar 1953) je bila književnica, istoričarka filozofije, proučavalac helenske kulture, prevodilac, profesorka Univerziteta u Beogradu.

Aničin otac Milan Savić bio je ugledni književni radnik – pisac i prevodilac, urednik i saradnik mnogih književnih časopisa. Aničina majka, Grkinja poreklom, takođe je poticala iz ugledne građanske porodice. Zahvaljujući ocu, koji je jedno vreme bio sekretar, potom i urednik Letopisa matice srpske, Anica je odmalena bila u dodiru sa književnicima, slikarima i školovanim ljudima tog vremena. Rano je počela da uči klasične i moderne jezike, tako da je već sa trinaest godina imala prve objavljene prevode. Završila je Srpsku osnovnu školu u Novom Sadu, srednjoškolski tečaj u Srpskoj pravoslavnoj višoj devojačkoj školi, kao redovna učenica, i Srpsku pravoslavnu veliku gimnaziju, kao privatna učenica.

Već 1905. dakle, kada joj je bilo trinaest godina, objavljen je njen prevod Bajronovog speva Manfred. Među njenim prvim radovima su i prevodi Šelija, Emila Verharna. Paralelno se bavila i originalnim književnim stvaranjem. Prva ozbiljna ostvarenja su drame inspirisane antičkim likovima: Nijova, Ifigenija i Poslednja sveštenicoa Palade Atine. Godine 1906. u časopisu Brankovo kolo izlaze njene pesme Pan i Renesans. Iz pisama koja su Anici upućivali Laza Kostić, Uroš Predić, vidi se da je uživala veliku podršku porodičnih prijatelja, koji su redovno izražavali divljenje prema njenom pesničkom talentu i nadahnutom prevodilačkom radu.

Izvesno je da su je već u najranijoj mladosti privlačili klasična filologija i klasična književnost. Godine 1910. upisuje klasičnu filologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beču. Tokom svojih studentskih dana bila je u centru modernih kulturnih zbivanja s početka XX veka. Sa roditeljima je često putovala, međutim ne obilazivši velike evropske gradove, već mala mesta po morskoj obali i planinama. Kao apsolvent pre školske 1913/14, Anica sa roditeljima napušta Beč i vraća se u Novi Sad. Nakon rata diplomirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Sve do svoje udaje, Anica je živela u Novom Sadu. Teško je pribavljala potrebnu literaturu za svoja istraživanja, na šta se često žalila u svojim pismima prijateljima, i inače se teško nosila sa malom sredinom u kojoj je živela. Volela je Beograd i umetnike sa kojima se u njemu sretala.

U proleće 1921. Anica se venčala sa Hasanom Rebcem, službenikom Ministarstva vera Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Godinu dana nakon venčanja, preselili su se u Beograd. Iste godine se zaposlila u Trećoj ženskoj realnoj gimnaziji, prvo kao suplementkinja, a potom kao profesorka latinskog jezika. U toj gimnaziji ostaće do 1930. kada se sa mužem seli u Skoplje, gde je on bio premešten.



Doktorirala je 1932. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Nakon doktorske disertacije Predplatonska erotologija objavljene su i druge Aničine studije: Geteov Helenizam, Ljubav u filozofiji Spinozinoj, Mistična i tragična misao kod Grka, Štefan George, Platonska i hrišćanska ljubav, Kallistos, Tomas Man i problematika naših dana.

Nakon Drugog svetskog rata, objavljene su i studije o "Luči mikrokozma" i Njegošu: Njegoš, Kabala i Filon, Njegoš i bogomilstvo, Pesnik i njegova poezija. Za Anicu Savić-Rebac "Luča mikrokozma" bila je "najviši izraz jugoslovenske kulture" te je, osim pomenutih studija, objavila i prevode "Luče" na engleski i nemački.

Anica je nastavila da se aktivno bavi prevodilačkim i esejističkim radom. Njeni prevodi i eseji se stalno objavljuju, a 1946. postaje i vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Nekoliko meseci nakon smrti svoga muža, Anica se ubila u svom stanu u Beogradu. Sahranjena je na beogradskom Novom groblju, 9. oktobra, 1953. godine.

Njeno značajno, ali nedovršeno delo Antička estetika i nauka o kjiževnosti, objavljena je posthumno, 1954, u izdanju beogradske "Kulture". Aničine studije, rasute po brojnim časopisima, prikupio je Predrag Vukadinović i priredio širi izbor iz dela pod naslovom Helenski vidici








Opijam se draga ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 26416

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Anica Savić-Rebac   Pon 25 Jan - 9:21

Čudna smrt zaljubljene književnice
Branislav Krivokapić

"Ovo
činim iz uverenja i u punoj lucidnosti intelekta i volje. To uverenje da
život nije vredan življenja ako izgubimo najdraže biće jedno je od
odrednica moje životne koncepcije. To ne znači da nisam volela život, da
ga ne volim čak i u ovom času, ali baš zato ne želim da živim bedno",
napisala je u oproštajnom tekstu jedna od najobrazovanijih Srpkinja 20.
veka Anica Savić-Rebac. A onda je sela na kanabe, prekrila glavu
jorganom i ispalila sebi metak u srce.

Svedočanstva
Krhka,
ali energična – Anica kao zrela žena (slika 1); Anica Savić, devojčica
koja je bila „čudo od deteta“(slika 2); Anica sa majkom Julijanom i ocem
Milanom Savićem koji je preveo Geteov „Faust“ (slika 3); prva strana
spomenara Anice Savić kad je imala 11 godina (slika 4); Jedan od
rukopisa Anice Savić (slika 5); Miloš Crnjanski nikad nije prestao da
misli na Anicu (slika 6); Anica i Hasan Rebac – ljubav koju je samo smrt
mogla da ugrozi (slika 7).
Tragična smrt književnice i profesora
Beogradskog univerziteta Anice Savić-Rebac (1892–1953) po mnogima je
zagonetnija i od sudbine pesnika Branka Miljkovića. O motivima njenog
samoubistva decenijama su ispredali izmišljotine, sve do onih
najprizemnijih. U sjajno dokumentovanoj monografiji „Život Anice
Savić-Rebac“, Ljiljana Vuletić je po prvi put iznela tezu da samoubistvo
ove izuzetne žene nije bilo „samo puki kraj života poznate osobe, nego i
dramatično javno ispovedanje životne filozofije“.

Čudo od deteta
Anica
je rođena 4. oktobra 1892. u Novom Sadu kao jedino dete Milana Savića,
književnika, i Julijane Savić, rođene Davidovac, domaćice. Još kao
gimnazijalka čitala je u originalu antičke i moderne pisce, prevodila,
sa 13 godina objavila prve pesme u Brankovom kolu, a sa 17 napisala prvi
esej. „Ceo je Novi Sad govorio o njenom daru i inteligenciji i tome da
čita na nemačkom, engleskom, francuskom, latinskom, grčkom...“, zapisao
je Milan Kašanin. A prijatelj kuće Savića, pesnik Laza Kostić, čija je
Anica bila ljubimica, ovako je doživeo njene prve pesme: „Kad pogledam
one svoje prvence – a bio sam tri-četiri godine stariji od nje – čisto
bih sve bacio k vragu“.
Slikar Uroš Predić jedini je strahovao od
Anine darovitosti. Ljiljana Vuletić navodi pismo Milanu Saviću u kome
Predić kaže da je „sa divljenjem, ali i sa nekim neizvesnim nemirom
pročitao Aničin sastav o renesansi“. I dodaje: „To je suviše za jedno
dete.“








Opijam se draga ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 26416

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Anica Savić-Rebac   Pon 25 Jan - 9:24

Jedna od najobrazovanijih žena u Srbiji svih vremena. Pripadala samom vrhu intelektualnih krugova i van granica naše zemlje.Vodila prepisku i sa Tomasom Manom. U ,,Brankovom kolu’’ štampa svoj prevod Bajrona sa samo 12 godina. Klasičnu filologiju završila u Beču. Među prvim ženama članicama PEN kluba. Feministkinja, članica Internacionalne federacije univerzitetski obrazovanih žena.
1921. udaje se za Hasana Repca, tadašnjeg načelnika Ministarstva vera u Beogradu. Ubrzo je on sa tog mesta smenjen i zajedno odlaze u Skoplje, da šire ideju jugoslovenstva. 1932. je doktorirala je Filozofskom fakultetu u Beogradu sa i danas korisnom i u mnogo čemu neprevaziđenom disertacijom Predplatonska erotologija. Nadala se da će ona popuniti upražnjeno mesto na katedri za klasičnu filologiju, ali ne nailazi na topao doček. Umesto toga, dobija mesto u skopskoj gimnaziji, a predaje i po drugim mestima latinski, nemački, francuski i grčki. Po povratku u Beograd 1941. i ona i suprug su bez posla; ona dobija mesto u Četvrtoj ženskoj gimnaziji, ali je ubrzo premeštaju u Sarajevo. 1946. konačno postaje vanredni profesor na Filozofskom fakultetu. Kolege Miloš Đurić i Milan Budimir, naši inače veoma cenjeni klasičari, nisu se prema Anici Savić-Rebac odnosili sa dužnim poštovanjem –  zbog njenog pola, ili zbog slobode da se uda za čoveka druge vere, ili zbog političkih ubeđenja, ili tek zbog toga što su se osećali ugroženi  njenim ogromnim intelektualnim potencijalom. Za sve vreme rada na Fakultetu, radila je i u Antifašističkom frontu žena (AFŽ), Udruženju književnika i SANU i držala predavanja na Kolarcu. Nakon smrti muža izvršila je samoubistvo, ostaviviši iza sebe precizan testament i kratko, jednostavno objašnjenje svoje odluke.


Anica Savić-Rebac 

Najvažnija dela

Antička estetika i nauka o književnosti, Predplatonska erotologija, Florentinske noći, Helenski vidici, Platonska i hrišćanska ljubav, zbirka pesama Večeri na moru…

Inspirativna vrednost

Anicu Savić-Rebac upoznala sam prvo preko priče o njenom životu i o njenoj smrti, koji su me impresionirali, ali sam je stvarno upoznala tek čitajući takva velika dela kao što su Predplatonska erotologija, Antička estetika i nauka o književnosti, Platonska i hrišćanska ljubav – ta dela su od mene napravila zaljubljenika u antiku i navela me da čeprkam i istražujem dublje i dalje. Anica Savić-Rebac me je neposredno naučila kako se razmišlja o književnosti i umetnosti u širokom kulturnoistorijskom kontekstu, kako se postavljaju pitanja, kako se daju odgovori i kako se svojim životom potvrđuju dostojanstvo i slobodoumnost koje dobro obrazovanje daje čoveku spremnom da mu se posveti. U čitaonici ponekad zamišljam da sedi preko puta mene – tad me je sramota da ne učim.








Opijam se draga ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Anica Savić-Rebac   

Nazad na vrh Ići dole
 
Anica Savić-Rebac
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Anica Savić-Rebac
» Anica Savić-Rebac
» Anica Dobra
» Radmila Savićević
» Novčanica od 2.000 dinara sa Noletovim likom
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-