Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Darinka Jevrić

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Darinka Jevrić   Pon 4 Jan - 15:03

Rođena je 21. oktobra 1947, u selu Glođani kod Peći (Metohija). Četvrt veka radila je kao novinar Kulturne rubrike u prištinskom dnevniku "Jedinstvu". Bila je dugogodišnji hroničar ovog lista, urednik poezije u časopisu "Stremljenja" i član uredništva novosadske "Scene". Darinka Jevrić je jedna od retkih srpskih intelektualaca koja je posle juna meseca 1999. godine ostala da živi u Prištini.

Bila je izuzetno plodan pisac koja se pojavila na književnoj sceni 1970. godine sa pesničkom zbirkom "Dodir leta" — zajedno sa Ratkom Deletićem i Branislavom Todićem. Slede "Prevarni tišinom" (1973), "Nestvarni zapisi", "Hvostanska zemlja", "Slovo ljubve", izabrane pesme "Judin poljubac" "Dečanska zvona i druge pesme" i poslednja "Psalam bezdomnika" i druge pesme" (2006).

Pesme su joj prevođene na više stranih jezika; zastupljena je u antologijama savremene srpske poezije u Rusiji, Ukrajini, Turskoj, Indiji, Švedskoj, Češkoj, Italiji, Jermeniji, Engleskoj itd. Dobitnica je brojnih književnih nagrada: Gračaničke povelje, "Milica Stojadinović Srpkinja", Matićeve povelje, Pečat varoši Sremskokarlovačke... Decembarsku nagradu Kosova je, među prvima, odbila.

Umrla je 16. februara 2007. godine u Beogradu.

Zbirke pesama

  • Dodir leta zajedno sa Ratkom Deletićem i Brankom Todićem, "Jedinstvo", Priština 1970;
  • Prevareni tišinom, "Prosveta",Beograd 1973
  • Nestvarni zapisi, "Jedinstvo",Priština 1976
  • Ižice, "Nolit-Jedinstvo",Beograd-Priština 1980
  • Hvostanska zemlja, "Prosveta", Beograd 1990
  • Slovo ljubve, "Oktoih", Podgorica 1990
  • Judin poljubac, Beograd 1998
  • Dečanska zvona i druge pesme, Novi Sad 2004
  • Psalam bezdomnika i druge pesme, NIJP "Panorama", Priština-Beograd 2006.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Darinka Jevrić   Pon 4 Jan - 15:05

FRESKA

u nemirima mirna
u vrtlogu sama
zidovi ti kradu sjenke
sklopiš mi ruke u molbu
u jecaj
u hvala
stoljetnu ljepotu mi
ne cenjkajući se
daš odmah








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Darinka Jevrić   Pon 4 Jan - 15:05

SLOBODARSKA

I

Pa nek gori
nek gori pod petom hromog vojnika ludilo
mimohod bola na čelu znamenje
nečije ruke kameni đerdan vežu
virovi u oči tonu i zriju jabuke
sjemeni tužna nevjesta jalovost
poslije mrtvih vojnika

modri anđeo u srži zove vjekuje
vjerne ga dvojnice odaju
i one zelene baklje iz moga i tvoga oka
i jesu i nijesu vatra
i jesu i nijesu otrov
sabljo srca čiji te vjetrovi slute

II

grleni zalazimo u riječ crvotočnu
kad metak meditira
kad metak ne zna u čijem čelu da stane
nizvodno
u groblju nastanjene riječi ubavije sunce ljube
mladosti mi
preboljeću goluba vitog i voštanu srž kipa
na rtu dobre nade gorko bilje cvjeta
strah me je
strah me je za Kainovog sina


"Zavetovala sam se sopstvenom poezijom da ću ostati u Prištini. Nije moja glava skuplja od glave djevičke kaluđerice.
Moji razlozi za ostanak su ljudski i pjesnički." [Darinka Jevrić]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Darinka Jevrić   Pon 4 Jan - 15:05

S DUŠOM NA GOTOVS


Pesnička dela su, pisao je Rilke, beskrajna samoća. Njima se ničim ne prilazi tako teško kao kritikom. Darinka Jevrić samuje svoju pesmu, tka u potaji vrsnu šarenicu jezika i pušta da pored nje plove i krčme se kratkoveke poetike i pristrasni kritičari. Kako, dakle, prići jednoj monaški osamnoj poeziji koja za izvor uzima samu mlečiku srpskog jezika i njegov paganski zvon? Šta tu sirota kritika uopšte može da traži, skamenjeno-besmislena u svojoj mrtvoj ukočenosti, kako bi dodao veliki nemački pesnik.
 
Sedma po redu knjiga pesama Darinke Jevrić (Glođani, Metohija, 1947), Judin poljubac, donosi četrdeset pet pesama podeljenih u četiri kruga. Već po naslovima većine pesama otkrivamo motivsku atmosferu knjige: Psalam bezdomnika, Carinik na Drini, Gorki brat, Sabor vrana u Prištini, Jelena Anžujska, Inok Sava Dečanski, Hilandarski zograf i drugi. Jezik Darinke Jevrić ima srmu starine impregniranu, tu i tamo, novotarijama i ižicama koje svako vreme donosi. Pesnikinja dopire do srčike reči iz koje cedi njenu medovinu i muziku. U srpskoj savremenoj poeziji slična nastojanja pronalazimo kod Aleka Vukadinovića, Dare Sekulić i Slobodana Kostića. Preteča svima jeste Momčilo Nastasijević sa svojim mističnim kovanicama i volšebnim skraćenicama punim bajalačke urokljivosti i onostranog peva.
 
U lirici Darinke Jevrić govori i tišina, oni nedopisani i neizgovoreni delovi reči i stihova sa kojima pesnikinja ne prekida vezu, već upravo s njima, udaljenima i zaboravljenima, uspostavlja novi kôd čiji prosjaji sugerišu i doziraju svoje prisustvo. Otud Jevrićeva peva: Muk je moj psalam/ s pečatom bezdomlja/ kamčim mišju rupu/ da procičim. Darinka Jevrić je i u dosluhu sa ovovremenim apokaliptičnim slikama i posmrtnim maskama, bezdomnim pustarama i janjičarskim sepetima, studnim stidom i tamnim hulama, krajiškim krstačama i stookim nesrećama. Ona beleži i čâta svoju snomeđu, pričešćuje stihom i brižno moli: Saberi sabor, Sveti, i prizovi nas praštanju, snu i mâru.

Drugi aspekt ove poezije nudi obilje jedinstvenih slika obeleženih baroknom množinom detalja koji dočaravaju ambijent u kojem vjekovi se ljuspaju sa usana. Tako prebiremo po bogatim kolekcijama i zborovima reči na jednom mestu: pšenica, zob, proso, bosiok, božur, kupine, dren, glog, zanovet, odoljen, bela rada, jagoda, jasen i lijeska, zatim, sviloprelje, svilari, kovači, tokari, pčelari, kosci, tokari, vrtlari, kopači, ikonopisci, protomajstori i neimari, te hrisovulje, povelje, zadužbine, pustinožitelji, čudotvorci od Koriške do Crne Rijeke, Stefanov krst u Dečanima, novobrdsko i banjsko zlato, patrijaršijska svita, zvono Samodreže, kneževa kletva, i drugo. Čitav simbolički ćilim pod kojim vri konkretno vreme i gospodstvo, kosmetski milje i bogatstvo! U tom kontekstu, posebno mesto zauzimaju dve pesme posvećene Jeleni Anžujskoj sa podnaslovima: apokrif i himera. U njima dolazi do izražaja autentični stvaralački otisak Darinke Jevrić koji se presijava u jezičkim pozlatama i miomirisima: I k jezeru u osvit/ sa ugasitih visova silaze zvijezde i zvjerad/ dok u omladi se gorskog smilja/ sred nemušte nigdine/ zlate prašnici sa Gospinom karmom.

I taman kad nam se učini da je Jevrićeva daleko od poetičkih programa i moda, od potrebe da polemički demistifikuje aktuelnu pesničku scenu, kao munja blesne svest o književnim i inim prilikama: Meni je lasno: ja sam tradicionalist, dekadent s predumišljajem, patrijarhalna ovčica nesklona postmodernistikoj finti. Ovim stihovima, Jevrićeva, kao laktom sa kolena, sklanja u stranu bašibozlučku jeres srpskog jezika i molitveno ostaje u svome daru. Judin poljubac je gorka i srčana knjiga, pisana sa ambicijama da ostavi duhovni pečat i trag pa taman on bio udarac prutom po vodi na izmaku dvadesetog veka koji se tako bezdušno našegačio sa srpskom sudbinom.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Darinka Jevrić   Pon 4 Jan - 15:06

ČUDNO PISMO

Prelistavam godine
list po list jeseni
ni korak dalje od pamćenja od tvoje sjeni

pišem nestvarno pismo
bez ijednog slova
samo tišina
i bijela kost svitanja prepisana sa lica
na plavu svilu nesanice

sve vino što je teklo
sve blago što se steklo
sve mijene i mrijene oka i krvotoka
dajem za čas
što bi mogao da nas rani istim krikom








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Darinka Jevrić   Pon 4 Jan - 15:06

KRUG LJUBAVI

znam unaprijed ishod ove bitke
mjesečina se steže u omču oko grla
krug ljubavi
krug tame
buknuće u požar vječan
ugljevlja nema potom
samo će buknuti vatra pod trepavicama srca

obala je nestvarna međa između nas i vode
svijest o logici i zakonima teže
gnjila riječi na jeziku
sušta i svevišnja
ne mogu da te prozborim a jesi spasonosna

zalud se prisjećam molitve
besjeda proročanskih
na staru ranu privjenčavam mladi kalem
o svi su ishodi isti sva vrata maglena








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Darinka Jevrić   Pon 4 Jan - 15:06

MONOLOG PJESNIKA

Šta sam to zidao?
plašim se da imenujem

okolo raspršena građa: starinske knjige, poroci,
snovi, godine, živi kreč — najprije razlažeš
pa sabiraš značenja tajna —

takvim malterom spajah opeke prolaznosti —
uz samu ivicu neba vidikovac postavljah
da ptice slete na ozarenje,
svrati i odahne sam Bog.

Tapije i skice nijesam pribavljao,
nikakva uzdarja — uvijek
počinjući ni iz čeg: čežnju sam u oblik preobraćao,
žudnju treperavu — ko drevni neimari.

Pa gdje je greška?

visak se vazda u ponoru njiše
obnoć temelje nagriza mjesečina
vile bacaju čini.

Šta sam to zidao i
gdje bijah podučen grešno.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Darinka Jevrić   Pon 4 Jan - 15:06

SEMENDRA 1

Bijel konj sred bijelog grada
sred pustinje ukopao kopite
Kalifa ozaren, sa suncem u kosi
otpozdravlja Masi
osmjehom vučjim.

Ne stiže da uoči
narod je gluhonijem
međusobno žustro govori pestima
o nečem se gloži.

Potom masa radino tucanikom se bavi
pilom i šilom, a ponekad laserom, oblikuje
mermer za postolje ognjenog slavoluka
sred arkadijskog podbrežja.

Bijel konj frkće, rže nad bregovima
u živom pijesku do koljena
do grla.

Uzjoguniše se levooki
desnooki
zlooki —

Rastrčaše se konjovoci, pisari i mesari
delibaše labuđeg voda
sluge slugu, pancir-vojska spasa
uzjoguniše bočni konji, čauši.

S orjenta poručiše štedro slonove
I kamile mi — u načelu — jašemo
Izuzetno mrkove, riđane, dorate
Jer bijel konj
Kad-tad uprska.

A i Murta
a i Kurta.

Naprosto slome vrat.

Uostalom: valja prelistati
libro istorije.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Darinka Jevrić   Pon 4 Jan - 15:07

SLAVJANSKA GOSPA
 
        Majci Juliji
 
sva od čekanja sva od nesanice
ona je karijatida na mrtvoj straži
sjenka vječna na pragu
dunja na omaru i prvijenac za oca
prah njegov prebijel i čvrsta muška ruka
ona je crni barjak na bijelom dvoru
vitka kao Neva kršna ko Karpati
 
potka je i osnova za najčistije snove
tamnjan i mlado vino u praznično veče
bedra joj puna ploda san prazan zagrljaja
ona je pogača slavska i ključar naših tuga
i grumen zemlje na odru kad mremo u tuđini
 
ona je ljekovita mliječ i vatra zapretana
bosiljak i boščaluk
i suza prva za prve svate
blagoslov i zdravica
jabuka sva od zlata
ona je Gojkovica
 
ona je pot i žeđ umornog ratnika
zlatno runo
darovi nedarovani
ona je prvi pucanj i prvi lelek
oblak nad Sinjajevinom Prorok u Morači
ona je dobra vila i melem na rani
 
ona je tiha tuga poslije nepogode
dvanaest crnih marama i kamenova žučnih
za dvanaest brata
Piva je koje nema Duklja poharana
ona je kula Jevremova kojoj ne dam pasti

sva je trenutak i vječnost
nestvarna od ljepote
oružje sjajno kog niko ne djene o pasu
prastari nakit u škrinji za ukop spreman
ona je kućni oltar i moćno svetilište
mi Usud njen grešni








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Darinka Jevrić   Pon 4 Jan - 15:07

D TEBE DO MENE

od tebe do mene
oči vezilje dva bola svjetlosti
jesen i opasnosti mudrosti boluju u mojoj glavi
od tebe do mene
tihe arije ponornica
ti moja oaza
ti krčag saharske vode
ti nož u grlu srne
ti pelek durmitorski
ti jesen moja bolesna
 
od tebe do mene
to ne možeš opisati nit psovkom preboljeti
ti vraćanje bez povratka
ti minut na smrt osuđenog vremena
ti bdenje grudobolnika
od tebe do mene
sve što se poreći mora
glad
hlorofil vječnog bilja

od tebe do mene
zla ti misao ko Kainu um dojila pešterske ti suše rane
zlom letinom crnim runom
kao munja ostroškoga u čeoni vrtlog bdile

od tebe do mene
damari trava i zemlje
ti kost i kob srca
ti miris zelene šume ti bol u krstima rudara ti požar
u rafineriji nafte
ti labud
i moja labudska pesma
 
od tebe do mene
ožiljci tišine krvare
od tebe do mene
stope se sa sječivom bore
od tebe do mene
godine
godine
godine








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Darinka Jevrić   Pon 4 Jan - 15:07

KAKO DA TE DOZOVEM
 
kako da te dozovem
u pobunjeno bilo noći
ljeto te ne dozvalo
 
prebijeli skelet sklanjam
u herbarijumske varke
nestvarne zapise
sloj kremena i sloj srca
 
ako te opomenem
mrtva će ptica pasti
ako te ranim
živo će srebro rijekom da poteče
ako te dozovem
noć će ova izgubiti rukavice i štap
da nikad se ne razdani








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Darinka Jevrić   Pon 4 Jan - 15:08

RATNIKOVA LJUBAV
 
žiška u fitilju drijema
zarđao mi cvijet u kosi
i vino na bijelu svilu haljine kaplje mi
 
gospodaru
 
znam past će glava

pplašim se da vila ti bedro pod glavu ne podmetne
na grijeh te privoli
da imaš krilatog dorata
sjenku bar domu da ti vrati
u dugu da je pretočim
u sag navezem
 
i triput list ozeleni
i triput ga trulež zapreta
zaboravih da ljubim gospodaru
kosa mi nekud tone
u modro saće usana vilenjaci se lijegu
 
grlo bih u potoku da hladim
kolijevkom snagu da mjerim
suludi skiti da mi razdiru perčin i svilu
 
u predvečerje zrim u varnicu
pretvaram se sebi u tajnu
a potom sipe iz ruku snjegovi prema nebu
i ja se vraćam konačištu








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Darinka Jevrić   Pon 4 Jan - 15:08

POEZIJA DARINKE JEVRIĆ U KNIŽEVNOJ KRITICI*
 

Apstrakt: Recepcija lirskog opusa Darinke Jevrić u srpskoj književnoj kritici od 1973—2008. godine pokazuje da je njena literarna pojava, mada nesistematično vrednovana, široko i pozitivno prihvaćena i komentarisana. Pregled mnogobrojnih prikaza i dva duža teksta — jednog predgovora i jednog pogovora izabranim pesmama, nudi znatan broj bibliografskih jedinica i značajnih autora koji su definisali svoj kritički sud o poeziji Darinke Jevrić.
 
Lirika ove pesnikinje značajno je zastupljena i u antologijama poezije na srpskom i nekoliko stranih jezika. Generalan kritičarski odnos prema ovoj poeziji je afirmativan i situira pesnikinju u sam vrh savre-mene srpske poezije.
 
Ključne reči: kritika, recepcija, bibliografija, časopis, poezija.

 
Kao što je to slučaj i sa svim kosovsko-metohijskim pesnicima, poezija Darinke Jevrić nije imala u književnoj kritici odjek adekvatan njenom značaju i estetičkim vrednostima lirskog diskursa ove vrsne pesnikinje. Uprkos činjenici da bibliografija radova o ovoj pesnikinji nije tako oskudna, može se zaključiti da se o njoj pisalo prigodničarski, povodom nove objavljene zbirke pesama, dodeljivanja neke nagrade ili u vezi s nekim događajem u nacionalnoj kulturi Srba na Kosovu i Metohiji, kada se tražio njen novinarski ili politički komentar. Analaiza tekstova objavljenih o Darinki Jevrić, tipološki gledano, sastoji se u najvećoj meri od prikaza njenih novih knjiga u listovima i literarnim časopisima diljem bivše Jugoslavije. Najviše kritičarskog pijeteta i pažnje ovoj pesnikinji posvetili su Miroslav Egerić i Slobodan Rakitić, kao i pisac ovih redova. Sama činjenica da se ugledni novosadski profesor i kritičar M. Egerić i značajni srpski pesnik i kulturni poslenik S. Rakitić bave poezijom D. Jevrić ozbiljnije nego ostali i nju selektuju iz korpusa kosovsko-metohijskih pesnika, govori i o stepenu vrednosti ove poezije. S obzirom na skrajnutost kosovske kulture uopšte u odnosu na metropolski književni život, ova činjenica takođe govori o aksiološkim rezultatima pesništva D. Jevrić. U drugoj polovini 20. veka u srpskoj književnosti, to je prvi put da je u domenu književne kritike došlo do decentralizacije vrednovanja savremene poezije Kosova i Metohije.
 
U dijahronijskom luku srpskih pesnikinja, od Jefimije, preko Milice Stojadinović Srpkinje, Danice Marković, Jelene Dimitrijević, Milice Janković, posebno Desanke Maksimović, poezija Darinke Jevrić zauzima značajno mesto. Njeno pismo bi se, ako zanemarimo teoriju roda, uprkos očitom ženskom senzibilitetu, u angažovanim segmentima njenog izraza moglo pročitati i kao "muški diskurs".
 
Lirski opus ove pesnikinje nije obiman, ali je estetički suveren i poetički jedinstven. Pisala je, kako kaže Antun Gustav Matoš za Milana Rakića, malo ali rasno. Ta esencijalizacija lirskog diskursa išla je tragom ideje pesnikinje o spoju tradicionalnog i modernog senzibiliteta, što se najviše ogledalo u stilizovanom jeziku kao spoju arhaičnih i savremenih leksičko-semantičkih sklopova.
 
Budući da je, kao i svi pesnici Kosova i Metohije, stasavala i najviše objavljivala u listu Jedinstvo i časopisu Stremljenja, nakon rata na Kosovu teško je rekonstruisati celopkupnu bibliografiju radova o poeziji D. Jevrić i sistematizovati odnos književne kritike prema njenom poetskom delu. Na osnovu nepotpune i selektivne bibliografije, osim dva predgovora izboru pesama D. Jevrić već pomenutih M. Egerića i S. Rakitića i tekstova i antologija autora ovog rada, sve ostalo su prikazi i osvrti na nove pesničke zbirke ove poetese. Ipak se može tvrditi da je recepcija pesničkog dela D. Jevrić u srpskoj književnoj kritici frekventna i pozitivna.
 
Nakon ciklusa pesama "Dodir leta" u koautorstvu s Ratkom Deletićem i Branislavom Todićem, D. Jevrić je 1973. godine objavila odmah zapaženu i u kritici prihvaćenu pesničku knjigu Prevareni tišinom. Kritičarske rekacije na ovu knjigu imale su tadašnju jugoslovensku konotaciju. U daljem tekstu hronološki ćemo pratiti objavljene radove i najznačajnije sudove o ovoj poeziji od 1973. do 2008. godine.
 
Profesor dr Miroslav Egerić već 1974. godine dalekovido i sigurno definiše visoku razinu lirskog kvaliteta Darinke Jevrić povodom njene prve samostalne i odmah nagrađene pesničke knjige Prevareni tišinom. U prikazu objavljenom u Politici (3.8.1974) pod naslovom "Rečite tišine", on izražava zadovoljstvo što lirska knjiga D. Jevrić nije jedna od mnogih nagrađenih u inflaciji nagrada (ovoga puta je to bila nagrada časopisa Mladost). Egerić ističe svoje primarno osećanje da ova poezija nosi "svetkovinu srca", uzimajući ovu sintagmu D. Jevrić kao određenje "senzibilne, fine, sublimne trepetljivosti". On ističe laku zebnju nad svetom i dodir rafinovane, melanholične misli jedne emotivne pesnikinje:
 
"To nešto diskretno spiritualno, što se jednači sa svetom tiši-ne, želeći da preuzme njenu bezglasnost i da tako bude vidljiva pozadina stvari, diskrecija njene nadstvarnosti, ozračava poeziju Darinke Jevrić lepotom jednostavnosti i — ako tako smem reći — emotivne zamišljenosti."
 
Pored ovih kritičarskih opservcija, Egerić izdvaja kao bitnu odliku poezije D. Jevrić specifičnu čulnost kao povišenu perceptivnost i izražajnu karakteristiku koja obuhvata viđenje životnih oblika i prostora u punoći vizuelnog obilja. Ta je čulnost, smatra Egerić, obeležena "surovom tugom bića, mekom senzibilnošću i nadličnom nostalgijom za korenima".
 
Milutin Srećković će te iste, 1074. godine, u Borbi (31.08) objaviti prikaz "Zatočenje blagosti", u kome će prvo odrediti pesme D. Jevrić kao žrtvu duboko patničkoj iskrenosti stiha. Videvši njen lirski put kao stazu od patnje ka mudrosti, kao dramu postojanja i bliskosti sa smrću, on će zaključiti da je poezija jedne potresne ženstvenosti. Srećković ističe metaforičnu perceptivnost tišine u senzorijumu zbirke Prevareni tišinom, koja emocijom metafizički opšti s duhom fresaka. Izdvajajući pojmove beline i plamena u poezij i D. Jevrić, Srećković ih vidi kao iracionalnu suštinu patnje i transcedencije Erosa "zatvorenog u freske kao u košuljicu večnosti". Kao i svi ostali kritičari, on smatra antologijskom pesmu "Dečanska zvona ili svetkovina srca", a poetsku scenu ove pesnikinje kao homološku u dramskoj strukturi inspiracije.

Godine 1974. objavljen je još jedan prikaz zbirke pesmama D. Jevrić Prevareni tišinom u časopisu Ovdje u tadašnjem Titogradu. Autor Miroslav Đurović prepoznaje govor samotne tišine pesnikinje. On polarizuje binarne opozicije njene poezije: fizika — mistika, ljubav — smrt, čednost — plot, drevno — savremeno i u tome vidi amplitudu pesničkog bola D. Jevrić. Đurović ističe čekanje ljubavi kao tematsku odliku smisla ove poezije i kao suštinu života uopšte.
 
Tadašnji titogradski časopis Naša žena (br. 5/6 za 1974. godinu) objavljuje prikaz tada mladog pesnika Momira Vojvodića "Notni ključ za naspokoja ritam". Ovim stihom D. Jevrić u naslovu svog teksta Vojvodić sugeriše da Jevrićeva "otključava kovčežiće tajnovitog blaga iz kojih izvlači zlatnu žicu za svoj pjesnički vez po čistom platnu stvaralačkih tišina." Vojvodić nadahnuto konstatuje da pesnikinja "čarolijski vlada stvaralačkim stanjem i sredstvima izraza" i traži blago u tami u ozbiljnom stvaralačkom činu. D. Jevrić je, po mišljenju Vojvodića, brzo sazrela i dobro usmerila svoj dar, svesna smisla poezije u sopstvenom životu: "Nema lutanja, spontanog mucanja i grebanja po praznim zidovima, to su odmerene reči i molitvena šaputanja o ljubavi, lepoti i tradiciji ali oslobođena tradicionalističkih faktura", piše Vojvodić.
 
Predrag Protić u prikazu ove zbirke D. Jevrić, objavljenom u beogradskom Zavičaju (br. 164. za 1974. godinu) pod naslovom "Večeramo spram zvezda", situira pesnikinju kao autentičnog reprezentativnog predstavnika misaonog lirizma u srpskoj poeziji, koji standardni pesnički jezik obogaćuje arhaizmima prirodno uklopljenim u lirski diskurs. Vrednost ove poezije on vidi "u muzici tihih tonova" koja je deo polifone komunikacije ove poezije.
 
Radomir Ivanović 1975. godine u Stvaranju (knj. 1) objavljuje prikaz "Saživljavanje s vremenom". On u zbirci D. Jevrić Prevareni tišinom zapaža "novinu povezivanja istorijskog i savremenog i međuzavisnost pojedinačne i skupne sudbine". On sigurno prepoznaje istinske vrednosti i valere poezije D. Jevrić — osmišljenost celine ciklusa, ispovedanje za sebe — ne za druge, retko sretani spoj vizuelnog i meditativnog. Ivanović definiše i prostornu harmoniju ove poezije — harmoniju prirode, harmoniju dela ljudskih ruku i harmoniju značenja simbola u virtuoznosti poetske forme. U lirske učitelje D. Jevrić, kao i većina kritičara, Ivanović ubraja Desanku Maksimović, Stevana Raičkovića i Vesnu Parun, ali smatra da njena samostalna lirska sfera nema neke čvršće veze s pesništvom pomenutih lirika. Ovaj kritičar izdvaja zvuk i svetlost kao fenomene koji su u ovoj poeziji na moderan način oslonjeni na metaforu srpske narodne poezije i epske tradicije. Klicu pomaka lirskog diskursa od intimističkog ka široj društvenoj perspektivi, Ivanović ovako formuliše: "Lepota ove poezije nije samo u tome što nailazimo na intimističku poeziju neobične vrste, nego i u tome što je to istovremeno veoma angažovan i angažujući odnos. Pesma nastaje u ispitivanju, u sumnji, u sporu, u ponovnom traganju, u nemirima. Sve je animirano i sve ima ravnopravnu svest, jer se projektuje kroz doživljaj pesnikinje koji je pre svega ostalog obojen neobičnim okolnostima novih saznanja, lirizovanom meditacijom i panteizmom ("Zatočenici").
 
U kragujevačkim Koracima (br. 7/8 za 1976. godinu) Divna Denković Bratić objavljuje tekst pod naslovom "Neslućene poetske tišine Darinke Jevrić", kao prikaz zbirke Prevareni tišinom. Autorka ističe "orfejsko arhetipsko stilizovanje zavičajnog arhaizma" i balkansku osećajnost Darinke Jevrić. Izabrane slovenske legende, zbog njihove etičke i epske lepote, smatra Bratićeva, iz baštine su transformisane na egzistencijalni i fenomenološki plan. Njeni pesnički uzori su nepovezani, uočava autorka ovog teksta, ponešto nastasijevićevski po magijskoj dimenzij i taj ne zvučnih tišina. Arheologija sveta je samo dekor solipsizmu ispovedanja. Bratićeva ističe i korelaciju jedinstva i vremenski dualitet vizije i zvuka, kao i kategorije srednjovekovne prošlosti i aktuelne sadašnjosti u poeziji D Jevrić. Ideja hrama i rodnog vilajeta, po mišljenju autorke, sintetizira lirski naum pesnikinje.
 
U svom drugom tekstu o poeziji D. Jevrić, u dužem ogledu "Nestvarni letopis pesnikinje", u časopisu Književnost (sveska 11/12 za 1976. godinu), Ivanović ističe osobenost lirike D. Jevrić u okviru kultivizacije srpskog pesničkog izraza. Van kulturnih metropola, u okruženju narativno-mitskog nasleđa Kosova i njegovih spomenika, ona nalazi žive veze tradicije i savremenosti, narodne metaforike i urbanog mišljenja, zaključuje Ivanović. U slobodnom asocijativnom nizu stiha D. Jevrić on prepoznaje veoma modernu poeziju, naslonjenu na srpsku poetsku tradiciju. Ivanović zbirku pesama Prevareni tišinom vidi kao antinomičnu predstavu samosvojnog sveta poetskih asocijacija s inventivnom i višeznačnom funkcijom. Dokazujući svoje stavove citiranjem stihova D. Jevrić, Ivanović kritički analizira i slabija mesta ove poezije u formalnom jezičkom oblikovanju, kao i lako prepoznatljivu biblijsku metaforiku. Ovaj kritičar ističe kao pozitivnu i samosvojnu relativizaciju u svetu saznanja i apsolutizaciju u svetu osećanja, dakle odnos putenosti i spiritualizacije. Kritičar izdvaja pesmu "Slavjanska gospa" D. Jevrić, posvećenu majci, kao simbol ženske patnje i primer individualizacije pesničkog sveta i moderenizacije poetskog postupka. Ivanović tačno zaključuje da je lirsko delo D. Jevrić, nažalost, nedovoljno proučeno, mada od kritike u potpunosti prihvaćeno.
 
U dnevnom listu prištinskog Jedinstva (1.11.1976. godine), Dragoljub Zbiljić u prikazu knjige D. Jevrić Nestvarni zapisi, pod naslovom "Pesnikova vizija postojanja", ističe fenomene sna i simbole i metafore ove nove zbirke pesnikinje. Ovaj se prikaz više oslanja na doživljajne i impresionističke elemente, nego na analitičko tumačenje poezije D. Jevrić.
 
Godine 1976. Bogdan A. Popović se u Književnim novinama osvrće na Nestvarne zapise D. Jevrić. U istoimenom tekstu on uočava nesumnjivu metodološku i kompozicionu stvaralačku zrelost pesnikinje. Bogata figurativnost i visoka pismenost u modernizacij i tradicionalnih motiva su za Popovića značaj ne odlike ove poezije.
 
Miroslav Đurović u svom drugom prikazu poezije D. Jevrić u časopisu Ovdje (br. 3 za 1977. godinu), uz kritičke note o stvaralačkoj selekciji, prepoznaje kontinuitet lirskog razgovora s prošlošću i dobom, disharmoniju realnog i irealnog u poeziji D. Jevrić i ljubavnu liriku kao dominantnu i eksplicitnu u poeziji sada već ostvarenog i dokazanog pesnika.
 
Profesor i pesnik Vladeta Vuković u Borbi (23.3.1977. godine), pod naslovom "Stihovi ljubavi i prirode", formuliše estetičku vertikalu D. Jevrić u odnosu na prethodnu zbirku. Vuković ističe da je to poezija pisana nad usamljenim pergamentom, ali sa dahom savremenosti, što za ovog kritičara znači aktuelizaciju drevnih i legendarnih motiva.
 
U Književnoj reči (25.2.1877. godine) pesnikinja Draginja Urošević poneseno piše o mreži senzacija i ponoru osećajnosti u čvrstom jezičkom organizmu poezije D. Jevrić. Uroševićeva ukazuje i na "oporiji jezik" zbirke u odnosu na prethodnu i na manje "školovanu strofu slobodnog stiha".
 
Stišana umna pesma D. Jevrić inspirisala je i Čeda Vukadinovića da u časopisu Mladost (br. 7 za 1980. godinu) objavi tekst "Slike starog sveta", posvećen novoj zbirci pesama ove pesnikinje, Ižice, koju je objavila iste godine. Pesničkim jezikom, on govori o "nešumnom tekstu" i "instrumentalki" D. Jevrić.
 
Slobodanka Jović u Vencu (br. 3 za 1981. godinu) određuje već u naslovu D. Jevrić kao "Pesnika zavetnih reči." Ona otkriva nove momente u njenoj poezij i — jezičku ekonomičnost u starom krugu srpske poezije. Autorka vidi nove smerove i nove mogućnosti pesnikinje u ovoj zbirci, ističući kao vrlinu činjenicu da njenu poeziju mogu shvatiti i prihvatiti ljudi najrazličitijih opredeljenja i književnog obrazovanja.
 
U Književnim novinama (br. 627 za 1981. godinu) Selimir Radulović u tekstu "Tri pjesnika", podnaslovom "Lirska linija" naglašava difuznu lirsku liniju i oživljavanje opsesivnog atavističkog prostora u novoj lirskoj ravni poezije D. Jevrić. Uprkos prigovoru o dosta rabljenoj biblijskoj frazi, Radulović misli da je Jevrićeva moderan kreativan pesnik, čija će se poezija čitati i izgovarati.
 
Iste, 1981. godine, Polja objavljuju kratak prikaz Nebojše Vasovića "Darinka Jevrić: 'Ižice'", koji potvrđuje da se pesnikinja religioznom mistikom ne obraća nekoj određenoj prošlosti, koliko drevnosti samoj i rodoslovu. Vasović joj zamera na manirizmu i nedostatku neposredne sadašnjosti i ličnog iskustva u poziji.
 
U prikazu "Biljeg slobodnog poriva", u Stremljenjima iz 1981. godine, Milijan Despotović uočava retko pominjanu zavidnu filozofsku kulturu D. Jevrić u lirskoj sceni kosovskih motiva.
 
Književna kritika je korektno propratila prikazima i pojavu sledeće zbirke pesamama D. Jevrić, Hvostanska zemlja, objavljene 1990. godine, kada je dobila i Vukovu nagradu. Poetika D. Jevrić dobija prepoznatljive oblike i potvrdu pesničkog dara i umeća. Radivoje Mikić u prikazu "Pesma kao palimpsest" (Borba, 6.6.1991. godine) prepoznaje ovu zbirku kao programsku i ispovednu, što se vidi i u posveti Desanki Maksimović, čime Darinka Jevrić uspostavlja vezu s tipom pesničkog govora velike poetese. Pesme u kojima ulogu lirskog subjekta Jevrićeva dodeljuje monasima i monahinjama, pokazuju njenu nacionalnu tačku gledišta više nego u prethodnim zbirkama, i to pomerenu ka religioznoj sferi i duhovnosti. Činjenice i dokumenti iz savremenog izgona srpskog življa s Kosova i Metohije prisutniji su nego u ranijim zbirkama. Pesnikinja nema vremena za distancu i fermentaciju ideja, budući da događaji diktiraju pesničku reakciju. R. Mikić upravo zbog te vreline i blizine događaja smatra da su pojedine pesme ostale sputano lirsko svedočanstvo.

Ratko Deletić u časopisu Ovdje, u prikazu "Slovoljubve" pod naslovom "Manastirkse tišine", apostrofira narodnu i pravoslavnu opredeljenost pesnikinje i izuzetno jezikoslovlje. Stihovi koji se pamte, traju i žive, uspostavljaju novu vrstu dijaloga s vremenom i prostorom, što je čini jednom od najupečatljivijih pesnika svoga vremena, zaključuje Deletić.
 
O poslednjoj celovitoj zbirki pesama D. Jevrić, Judin poljubac, objavljenoj 1998. u Draganiću, Bojana Stojanović-Pantović u tekstu "Trenutak zrenja", objavljenom u Politici (29.6.1999. godine), govori o aktuelnom istorijskom tragičnom kontekstu srpskog naciona koji pesnikinja opeva. Iz našeg arhetipa i savremenih događaja, folklornih formula i ličnog angažovanja, Pantovićeva izvlači zaključak da je Jevrićeva izrazila novu notu anarhizma, koja je svojstvena većini savremenih srpskih pesnika.
 
U obimnom tekstu, "Rukovet bola slavjanske gospe", Mitra Reljić u Stvaranju iz Bijelog Polja (jun-avgust 1999. godine) vidi novu zbirku kao očuvanje tona liturgijske svečanosti i orkestraciju srpskoslovenskog ikonozbora. Reljićeva analizira leksičko-semantičke i morfološke osobine poetske strukture lirike D. Jevrić, uočavajući biblizme, crkvenoslovizme i rusizme, koji govore o istočnom senzibilitetu D. Jevrić. Reljićeva utvrđuje da drama epskog pevanja i polifoni lirizam ove zbirke pesama prevazilaze konceptualizam i shematizam knjiga slične tematske orijentacije.
 
Vladeta Vuković u svojoj knjizi Kritička suočavanja (Vrnjačka Banja, 2000. godine, u tekstu pod naslovom "Povodom zbirke 'Judin poljubac' Darinke Jevrić", rekapitulira opšte osobine njene poezije, koja "s dušom na gotovs" oslobađa snagu jezika u srpskoj poeziji s tematikom izgona. Vuković uočava supremaciju modernog senzibiliteta nad tradicionalnim i ne deli pretežno mišljenje kritike da je zbirka Judin poljubac stvaralački pad u odnosu na prethodne zbirke ove pesnikinje.
 
Povodom izbora Dečanksa zvona i druge pesme, B. Stojanović-Pantović piše svoj drugi tekst o poeziji D. Jevrić, "Slavjanska gospa". Kritičarka tvrdi da, iako odavno na vrhu lestvice savremenog srpskog pesništva, i pored zaokruženog opusa, D. Jevrić još uvek ne pripada njegovom magistralnom toku. Pantovićeva uočava duboko pounutrašnjenu predstavu u obradi pojedinih tradicionalnih formula iz našeg mitskog, religioznog i folklornog nasleđa. Duhovno-moralna gordost pesnikinje bira odgovarajuće istorijske (ženske) likove i figure srpskog naciona koje nam mogu značiti lirsku utehu u teškim istorijskim trenucima, zaključuje Pantovićeva.
 
Saša Radojčić će ovaj izbor pesama D. Jevrić propratiti tekstom "U okovima epskog sveta" u Letopisu Matice srpske (jun 2005. godine). On tradicionalno-patrijarhalni obrazac, epske parafraze i folklorno-guslarske forme ove poezije vidi kao ograničenje jednog shvatanja poezije. Međutim, Radojčić ističe vrednosti lirike D. Jevrić koje, kako piše, daleko premašuju prosek svoga vremena.
 
Pomalo apartno i anahrono u korpusu savremenog srpskog pesništva, pesničko delo D. Jevrić ima sopstvenu jezičku intuiciju za maternji jezik, u kome ostavlja svoj estetički trag. Kao takvo, ono ne prestaje da privlači pažnju kritičara i posle smrti pesnikinje. Najviše kritičarske pozornosti poeziji D. Jevrić posvetio je Miroslav Egerić, koji je u decembarskom broju časopisa Trag (2008. godina) iz Vrbasa, odlično sintetizovao sudove o poeziji D. Jevrić i označio njenu lirsku fizionomiju kao vrlo značajnu u okviru savremenog srpskog pesništva. Egerić je i autor izbora i predgovora za izdanje Dečanska zvona i druge pesme D. Jevrić u izdanju Zavoda za kulturu Vojvodine u Novom Sadu 2004. godine. Pod naslovom "Dečanska zvona ili imaginativne osetljivosti" Egerić označava poeziju D. Jevrić kao otisak unutarnjeg paralelnog sveta koji je odjek na svet realnosti. On smatra da ova poezija pokazuje da su recidivne borbe na relaciji tradicionalisti — modernisti postale prošlost. Pravi pesnik miri na vlastiti način ove suprotstavljene kategorije. Slovenski bruj, snažnu svest o sebi i narodu, lirski komentar istorijskog kao dužnost pesnika u vremenu, u poezij i D. Jevrić kritičar vidi kao jednu od pobeda srpskog pesništva, posebno u domenu ljubavnog žanra. Egerić od prve do poslednje zbirke pesama D. Jevrić vidi liniju uspona i sve bolje duhovne organizacije pesme.
 
Godine 2006. "Panorama" iz Prištine objavljuje nove i stare pesme D. Jevrić, Psalam brodolomnika i druge pesme. Izbor i pregovor za ovo izdanje sačinio je Slodoban Rakitić. Pod naslovom "Od monologa do višeglasja ili opora lirika Darinke Jevrić", Rakitić uočava osnovne lične i nacionalne motive D. Jevrić, utvrđujući da pesnikinja nije napisala veliki broj pesama, ali da nije napisala ni jednu slabu pesmu. Analizirajući hronološki sve zbirke pesama D. Jevrić, on je povezuje s lirskim opusom uslovno tradicionalne Desanke Maksimović i uslovno modernog Branka Miljkovića. Rakitić u osnovi njenog lirskog glasa vidi poetsku raspravu o smislu istorije, mita, morala, ljubavi kao suštinskih kulturoloških i civilizacijskih vrednosti. Metohijsko tle Rakitić definiše kao nosače povesne i emotivne motivacije poezije D. Jevrić. U poslednjoj celovito novoj zbirci, Judin poljubac, on prepoznaje kritičko-ironičnu i satiričnu dimenziju koja je izraženija nego u ranijim zbirkama. Biblijska uzvišenost, otmena patetika i proročka dimenzija Dečanskih zvona D. Jevrić za Slobodana Rakitića je lični i književni doživljaj u trenutku kada ta kosovsko-metohijska zemlja postaje plač i stradanje, zaključuje autor.
 
Tako je zapisivala kritika o poeziji. Ali, ako autora smatramo suverenim eksplicitno-poetičkim genetičarem, zanimljivo je pogledati šta je u nekoliko tekstova i intervjua Darinka Jevrić rekla o tome šta je pisac hteo da kaže. Kako je formulisala svoje autopoetičke imanentne lirske osnove?
 
U Pesničkim novinama (br. 5/6, 1981. godine), u tekstu "Umesto razgovora o 'Ižicama'" i s podnaslovom "Neučtivo je biti optimist", pesnikinja kaže:
 
"Pjesnik je odškrinuo maglena vrata prošlosti i pokušao da dokuči čudnu svijetlu sponu minulog i sadašnjeg, da u prost pjesnički znak obnovi tajnovitost, sažme plamen duhovnih znamenja svog podneblja, sa sviješću o sudbinskom kontekstu njihovom. Nosio je snove, mitove, povijest, zaveštanja, ali nije dao da ga sjajna površ zavede, već gonetao duboku tminu, razmicao talog s palimpsesta drevnih, tragajući za svojom pesničkom postojbinom, svojim vidikovcem. Iskušavao se uzajamno s demonom, istinito do šutnje, do bezglasja, nosio i vaznosio na Vidjelo — bez zazora — mukli sjaj, blagosti i kletve. S doslednošću koja znači pesnički stav."
 
Pesnički stav D. Jevrić nije robovao ni tradiciji ni modernosti, bio je to građanski i umetnički izbor teme i načina pesnikovanja.
 
U intervjuu Večernjim novostima (2.5.1987. godine) pod naslovom "Ničija ne gori dovijeka", kada je vratila decembarsku nagradu grada Prištine zbog toga što ona označava separatizam albanske Bujanske konferencije, ona kaže da je u zbirci Hvostanska zemlja ukazivala na problem izgona srpskog kulturnog i umetničkog gena sa Kosova i Metohije. U intervjuu Lideru (15.2.1991. godine), naslovljenom "Živimo vrijeme rušnih utopija", D. Jevrić kaže da je lirski komentarisala ugroženost Srba na Kosovu i Metohiji. Optužujući politčare, ona je ustvrdila da je pesnički rukopis lucidniji od političkog, jer nosi "vaseljensku sintezu i poslanje."
 
U Jedinstvu (12.6.1993. godine), u tekstu "Odoh ja u zemlju hvostansku", ona se priklanja tradicionalnim vrednostima koje su njena "duhovna tetovaža". Moćni udes je "možda odavno fermentisan u nekoj otrovnoj bočici." Pesnikinja već sluti da kultna i korotna zemlja kosovska već ulazi u mrak ratne stvarnosti.
 
Autor ovog teksta je, pored pet objavljenih radova o poeziji D. Jevrić, uvrstio izbor iz njene poezije, s najvećim brojem pesama u odnosu na ostale pesnike, u dve svoje antologije — Antologija srpske poezije Kosova i Metohije 1950—95, Novi svet, Priština 1997. godine i Kupidon na Kosovu, Vranje, 2006.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Darinka Jevrić   Pon 4 Jan - 15:08

Pored poznate Tontićeve antologije, pesme D. Jevrić zastupljene su i u sledećim antologijama: Svetiljke na putu. Antologija posleratne srpske poezije, 1950—1985, sastavio M. Marković, Prokuplje, 1986; Majka, — izbor: S. Bilkića, M. Grujića, R. Perića i B. Putnik-Puba, Novi Sad, 1988; Antologija savremenog jugoslovenskog pesništva, izbor: M.Tomić-Horvata i V. J. Nikolića, Beograd, Delo, 1988; Sto pisaca — jedan grad, izbor D. Šćekića, Herceg Novi, 1992; Bogotražitelji, izbor D. Brajkovića, Beograd, 2002; Tamno srce, izbor Č. Đorđević, Vranje, 2006, i tako dalje. Pored većine domaćih, poezija D. Jevrić uvrštena je u nekolike antologije svetske i evropske poezije na nekoliko stranih jezika:. Ileana Ursu je na rumunskom jeziku priredila Lumina, Revista de literatura, arta si kultura nr. 3, 1978. Na litvanski jezik njena poezija prevedena je u okviru Serbu poetai, Vilnius, 1988, priredili Momčilo Đerković i Sabonis Statis. Na češki jezik njena se poezija pojavila u knjizi priređivača Ljubiše Đidića i Ivana Dorovskog — Nekoneski modravy, Brno, 1996. godine. Ajša Zahirović je u Indiji objavila antologiju na engleskom jeziku Special Yugoslav Womens Poetry, u prevodu Iva Šoljana 1986. godine. Godine 1988. objavljen je izbor savremene poezije Kosova na egleskom jeziku Roads Lead Only One Way. Takođe, u Prištini je objavljen ovaj izbor i na nemakom jeziku Zieh dich zuruck in Den vers homers, 1988. godine. Na albanskom jeziku je 1976. godine je sačinjena antologija srpskih pesnika Lumi dhe rima. Na švedski jezik je njena poezija objavljena u okviru zbornika Izbor srpske poezije Mellan drom och vaka, Monitor, Forlaget, Kristijanstad, 1994, u izboru Jona Miloša.
 
Povodom šeststote godišnjice Kosovskog boja 1989. godine u Prištini je objavljen zbornik Kosovo na engleskom jeziku. Na bugarski jezik poezija D. Jevrić objavljena je u knjizi Pridavam forma na kopneža. Priređivači su Mirela Ivanova, Maja Bojažijeva i Mirjana Vukmirović, a knjiga je izbor iz Ženske poezije Bugarske, Makedonije i Srbije, 2003. godine u Sofiji. Pojavila se i u antologiji srpske pozije na grčkom jeziku.
 
Darinka Jevrić dobila je sledeće književne nagrade: "Mladost", "Limske večeri poezije", "Ratkovićeve večeri poezije", "Smederevska pesnička jesen", "Lazar Vučković", "Vukova nagrada", "Milica Stojadinović Srpkinja", "Gračanička povelja", "Matićeva povelja", "Gordana Todorović" i "Pečat varoši sremskokarlovačke".
 
Kao novinar Jedinstva pisala je, između ostalog, književne, pozorišne i likovne prikaze.
 
Fundirajući nacionalni etiku u nosače svoje književne estetike i kao funkciju svog pesništva, Jevrićeva je na lirskom planu ostvarila model duhovne autopsije markirajući spiritualnost kao medij između emocije i logosa. Uspostavila je u poeziji, kako bi rekao Karlajl, princip jezgra, a ne kore, idući od imanetne suštine bića do transcedentalne suštine sveta preko nacionalne matrice. Novi istoricizam i kulturni patriotizam, kako ga je shvatao Stiven Grimbalt, u njenoj poeziji našli su pravu funkciju u osavremenjenoj novomitskoj situacij i tragičnog položaj a srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Njeno "tesno govorenje" ponudilo je svedenu misao i raskošnu emociju, uzvišenu, svečanu samotnost i sublimnu tišinu, tamni bol, ispaćenu otmenu melnholiju i primarnu jezičku imaginaciju za arhaični i savremeni diskurs.
 
Netradicijsko predstavljanje tradicije i nepatetični govor o patetičnim problemima, posebno motivu ljubavi, čine njenu poeziju kriptotekstom koji doziva predstavu istine i lepote u ljudski život i umetnost. Integrišući kolektivni libido i ličnu animu, saborno umlje i strasnu individualnost, ostvarila je suverene estetičke rezultate u srpskoj poeziji druge polovine 20. veka. D. Jevrić lirski je ustrojila organizaciju slobodnog stiha, koja pokazuje da svaka prava tradicija ostaje moderna i da svaka dobra modernost jednom postaje tradicija. Pesnikinja je pokazala i nacionalnu inteligenciju kojom je spajala kodove genske memorije, bazične istine, autentično razumevanje tradicije s orfičkim poslanjem savremenog pesničkog bića. Otvarajući Hakslijeva nova vrata percepcije sveta, D. Jevrić je u svojoj poeziji kreirala i "tihe i glasne" pesme (kako su to klasifikovali Isidora Sekulić i Miodrag Pavlović), dakle i intimističke i angažovane u funkciji vlastitog pogleda na svet. Jer nema sumnje da je Jevrićeva imala svoj pogled na svet, što se ne može reći za sve pesnike.

Kao kad bi Milan Rakić pevao na kraju 20. veka, Jevrićeva je pomirila intimnu i kolektivnu pesničku vokaciju, pomirivši tradiciju i modernost i ostajući jednako lirski ostvarena i u ljubavnoj i u neorodoljubivoj dimenzij i svog pesništva. Poetizacijom fakta, estetizacijom istorije i misaonim tragizmom, situirala je svoje pesništvo između maternje melodije Momčila Nastasijevića i epske promišljenosti Matije Bećkovića.
 
Slavjanska gospa ostavila je u srpskoj poeziji zvuk dečanskih zvona, pesme koju mladi kosovski intelektualci znaju napamet kao svoju umetničku himnu. Ima li važnijeg lirskog obeliska od ovako zapamćene, još za njenog života, umne istine koja se živo vezuje u svesti jedne kulture. Ženskom emocijom, ali muškom odlučnošću, ona je pisala kao da je urezivala slova u tvrdu materiju, teško, s jezičkom odgovornošću, s božanstvenim bolom porađajući poeziju kao duhovne naslednike. Sačuvala je vidovitost za suštinu i za istorijsku i nadistoijsku projekciju u poeziji. Imala je, kako je pevao veliki Crnjanski, "časti i strasti da sabira lične i kolektivne idiome". Njena poezija rodila se u srpskom jeziku i u tom jeziku je pohranjena. Ova lucidna kosovsko-metohijska Sapfo sročila je lirsku formulaciju ličnog viteštva koja pripada najznačajnijim poetskim rezultatima savremene srpske poezije.

Danica Andrejević








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Darinka Jevrić   Pon 4 Jan - 15:09

IZBEGLICA U SVOM GRADU

Darinka Jevrić i Mitra Reljić pred Šiptarima bez ustezanja pričaju na srpskom i ruskom jeziku, recituju Majakovskog...

KOSOVSKA MITROVICA — U Mitrovicu dolazim kao kod najrođenijih. Na ovaj kratak, ali u ovim uslovima predalek put, odlučila sam se kako bih vam odala priznanje za ono što činite da ostanete i opstanete — rekla je pesnikinja Darinka Jevrić u razgovoru s članovima SNV-a i novinarima.

Ona je 12. septembra prošle godine proterana iz svog stana pa je, kaže, izbeglica u sopstvenom gradu.

■ Zavetovala sam se sopstvenoj poeziji da ću ostati u Prištini. Nije moja glava skuplja od glave devičke kaluđerice. Moji razlozi za ostanak su ljudski i pesnički - kaže Darinka Jevrić.

S njom je u Kosovsku Mitrovicu došla i profesor Mitra Reljić, lingvista.

■ Ostale smo da bar delimično sačuvamo Milutinov grad za Srbe, sačuvamo crkvu Svetog Nikole — samotnicu, znanim i neznanim upalimo sveće na prištinskom pravoslavnom groblju, umesto njihovih najrođenijih.

Darinka Jevrić i Mitra Reljić osnovale su i Galeriju "Ikonos" na Sunčanoj padini u Prištini. U njoj su izložene slike prognanih iz srpskih domova, knjige u vrećama od kojih su napravile bunker.

■ "Ikonos" je začetak Srpskog kulturnog centra u kojem će, pored galerije, biti biblioteka i multidisciplinarni teatar — ističe pesnikinja.

Govoreći o životu u Prištini, kaže: "Naši okupatori su vrlo korektni ljudi. Pomognu vam da se iselite iz sopstvenog stana, a onda vas prate do crkve, prodavnice, pijace... Kad je prošle godine u Prištini ubijen predstavnik međunarodne zajednice iz Bugarske jer se ubicama učinilo da govori srpski, kako je objasnio Kušner, Mitra i ja krenule smo u oslobađanje slovenskih jezika. Na Lučindan, u pratnji naoružanih pripadnika Kfora, krenule smo u crkvu i uz put veoma glasno pričale na srpskom i ruskom jeziku, recitovale Majakovskog... Šiptarima, u šoku, psovali su nas, vređali, gađali... Odgovarale smo im s 'lepi ste'..."

Darinka je ranije često i rado putovala. Više od godinu dana nije izašla iz Prištine, sve do 21. aprila, kad je na poziv Komisije za kulturu, informisanje i sport SNV-a došla u Kosovsku Mitrovicu.

■ Nigde nisam išla, da ne pomisle da sam i ja digla sidro — objašnjava.

Pesničko veče s Darinkom Jevrić i Mitrom Reljić, pod imenom "Glasnik s prištinske Sunčane padine" održano je u amfiteatru RMF u Kosovskoj Mitrovici. Darinka je nadahnuto govorila svoje stihove, a Mitra potresne zapise iz Prištine. Da veče protekne uspešno, potrudili su se i zavičajni pesnici Lenka Jakšić, Novica Sovrlić, Miomir Jovanović, Milan Mihajlović, gost iz RS Neđo Đević i devetogodišnja Danica Veličković s "Tužnom pesmom".








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Darinka Jevrić   Pon 4 Jan - 15:09

DARINKA JEVRIĆ


Ostaće upamćena kao jedna od najvećih pesnikinja srpskog jezika. Darinka Jevrić je ušla u antologije pre nego što je objavila prvu samostalnu zbirku, i po tome je jedinstvena u celokupnoj srpskoj poeziji. Njene tri pesme ("Slobodarska", "Dečanska zvona ili svetkovina srca" i "Ratnikova ljuba") objavljene su u antologiji "Srpske pesnikinje od Jefimije do danas", Stevana Raičkovića i Slobodana Radakovića 1972. godine. Pesma "Dečanska zvona" slovi za jednu od najlepših pesama ispevanih na našem jeziku.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Darinka Jevrić   Pon 4 Jan - 15:09

DEČANSKA ZVONA ILI SVETKOVINA SRCA

ćutim
vjekovima ćutim tvoje ime
slutim kako mi poslije kiša boluješ kosu
i kako od leleka zvona zanijemim i oslijepim potom
i ni molitve ne razumijem
kad padam u bezdan za tvojim čelom
zbog tebe kćeri jerusalimske
sve čedne a udove jesu
i utve zlatokrile ranjavaju paučinu
snivaju
kako ti iz obraza kljuju vino
i krune od ruku dukate od čista zlata
nevjestinske
čemerne kad u nevakat dođu
ruke mi pod najdonji kamen dečanski gnjiju
ti svetac i pomor biblijski
ti sedmi svetogorski monah
ti mojih devet Jugovića i bol carice Milice
ljepota
što je ne vidješe oči ni cara ni ćesara
nit mlade Gojkovice
pohode li te kćeri jerusalimske
ljubavi
ruku samo preko boka da mi prebaciš
mogla bih ja da cvjetam i bremenim svakog proljeća
grlo samo da mi dahom opališ
mogla bih ja dojiti i devet Obilića
(lele ako zaleleču dečanska zvona
pa ti se lik sa freskama pomuti)
a poneka ptica zaboravi let
ostavi goru i oltar sanja
vezilje mu ukradu oči
na prevaru ga preko rijeke prevedu žedna
a krv bi njegova ukrotila sve vodopade svijeta
a klijale su pod bedemima neke oči
i zavidjela mu Gojkovica
za osjeku što dugujem krvi
grešna se domu vraćam
sa kletvom dečanskih zvona u ušima
prašćaj ljubavi








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Darinka Jevrić   Pon 4 Jan - 15:10

BIJELI HRAM

mirišu dunje u košuljama djevojačkim
jutrom se sanje igraju svjetlosti
nevjesta sniže kosu i đerdan od maslačka
izmisli brezu
i bijeli hram
od riječi uzaludnih
kletvu u srce da zgužvam
što dalje je bacim
od rodne zemlje
od zavičaja
pa nikad više
nikad više soko na pjesmu da mi sleti

a usne se zemlji obećale
mjesečina
mjesečina bi noćas mogla da me rani








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Darinka Jevrić   Pon 4 Jan - 15:10

Pomen Darinki Jevrić

U četvrtak, 12. aprila, u 12 časova, u Udruženju književnika Srbije održan je pomen povodom nedavne smrti pesnikinje Darinke Jevrić (1947—2007). Iza sebe je ostavila veći broj pesničkih knjiga za koje je dobila mnogobrojna priznanja.— U znak sećanja na jedan od najautentičnijih pesničkih glasova sa Kosova i Metohije govorili su Danica Andrejević, Radomir Stojanović, Mirko Žarić, Milan Mihajlović, dok je Ljiljana Blagojević pročitala Darinkine pesme "Soba" i "Uvodna pesma".

Skupu se obratila Danica Andrejević koja je kazala da smo imali pesnike koji su pisali više, tradicionalno koliko i moderno, ali nismo imali pesnika koji je sa toliko muke pisao o istini. Darinki Jevrić je "radno mesto" u srpskom jeziku. Pesnici su je voleli i čitali njenu poeziju. Ona je zauzela večiti prostor. Poznat je njen otpor istorijskom bezčašću. Može se govoriti o zavetnom kosovskom opredeljenju koje je negovala. Svojom poezijom stvorila je vezu između srpske ikone sa apokalipsom sadašnjice. Kod Darinke Jevrić, esencija prethodi egzistenciji. Prepoznatljiva je po lirskom tragizmu. Za sobom je ostavila zvuk Dečanskog zvona. "Ostala si u poeziji i tajni", završila je svoje sećanje Danica Andrejević.
 
Radomir Stojanović je rekao da, ako je cilj poezije da sačuva najtanju nit duha koji govori o boji zavičaja, i o prolaznosti trajanja, sa sigurnošću možemo da tvrdimo da poezija Darinke Jevrić jeste upravo pritoka srpske poezije. Rekao je da je Darinka Jevrić bila izuzetna ličnost, veliki i hrabar Čovek. Žena-junak.

Mirko Žarić je istakao da ako postoje duboke brazde u srpskoj književnosti, Darinka Jevrić je kamen međaš. Njen pesnički kredo je bio da moraš tone i tone rude da iskopaš da bi našao zlatan kamen. Bila je nesvakidašnja ličnost. Žestok polemičar, pisac pozorišnih i književnih kritika. Sve što je radila, radila je plemenito. "Nikad je nisam video tako srećnu kao kada sam joj dao knjigu njenih izabranih pesama. Tada mi je kazala, mogu da se poklonim prijateljima bez stida", rekao je na kraju Mirko Žarić o Darinki Jevrić.

Milan Mihajlović, predsednik društva književnika Kosova i Metohije, započeo je sećanje citatom: "Volim vas narode moj, Bog vas sve čuva" Darinke Jevrić, koji je izgovorila u decembru 2006. godine. "Najavio sam je kako se pojavila — iznenadno", kazao je Mihajlović. Svoje sećanje na Darinku Jevrić završio je stihovima: "Udario strah do sutra Daro udario strah od sutra Aco / udario na kosti predaka / udario stud od sutra brate / udario stud dah sunce krije"








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Darinka Jevrić   Pon 4 Jan - 15:10

S KOSOVOM I METOHIJOM U SRCU

… a ipak daleko od njih. Sećanje na Darinku Jevrić i Aca Rakočevića

Jedna princeza i jedan vitez — po druženju i osećanju realnih istorija — u životu i u stvaranju, Darinka Jevrić i Aco Rakočević, ostavljaju za sobom značajno, ali nezavršeno delo, svoju jedinstvenu kosovsko-metohijsku hrisovulju i simbol, poput i mnogih drugih pisaca u tom podneblju, koje je ubila velika ljubav baš za tu, srpsku zemlju, i vekovno prokletstvo nesigurnog bitisanja na njoj i proterivanja s nje.

Redosled njihovog zemnog nestanka bi obrnut: prvo je, u utorak, 13. februara 2007. godine, umro plodan pisac za decu, omladinu i odrasle Aco Rakočević, a već kroz tri dana, u petak, 16. februara, i poznata srpska poetesa s omanastirene Metohije zelene, Darinka Jevrić. 

TUŽNA HRONIKA

Dok još beše pećka srednjoškolka, sa sedamnaestogodišnjom Darom Jevrić, slučajno, pesnik Velimir Milošević, i sam Metohićanin, i ja, celi jedan sunčan, prolećni dan, provedosmo u manastiru Visoki Dečani, u divnom razgovoru s tada još mladim, prelepim i mudrim ocem Justinom, u šetnji pored Dečanske Bistrice, i, gore, po okolnim brdima, ispod stoletnih borova i kestenova. Mi smo bili, verovatno, prvi na svetu koji su, iz njenih usta, čuli stihove, "bačene" na list, istrgnut iz đačke sveske, koji će biti osnova njene buduće kultne pesme "Dečanska zvona". Koja će je proslaviti. Ali, mnogo godina kasnije, u noćnom ekskluzivnom lokalu "Lipa", u Novom Sadu, uz zvuke mađarskih Cigana tamburaša, gde je direktor "Brankovog kola", pesnik Nenad Grujičić, "zadužio" Darinku da pročita ciklus svojih pesama, ugledni književni kritičar Miroslav Egerić

— Draga Daro, "Dečanska zvona" su ti sjajna! Ali, zbog "Sobe" ćemo ti podići spomenik!

Napravimo li lik poetese njom samom, "Soba", ovako počinje: "Soba u kojoj dišeš kao usnuli svetac/ A odavno te nema."

A "Monolog pjesnika" ovako snažno ulazi u naše sećanje: "Šta sam to zidao? / Plašim se da imenujem. /   Okolo raspršena građa: starinske knjige, poroci, / Snovi, godine, živi kreč — najprije razlažeš/ Pa sabireš značenja tajna… / Tapije i skice nijesam pribavljao, / Nikakva uzdarja — uvijek / Počinjući ni iz čega…"

Uvek počinjući ni iz čega! To je taj sudbinski monolog, ili dijalog, svejedno, stvaralaca, putnika, beskućnika, prognanih, poniženih, uvređenih. Ili, kako reče poznati naš pesnik Slobodan Rakitić, u predgovoru njene nove knjige izabranih pesama "Psalam bezdomnika", upravo izašle iz štampe u izdanju "Panorame":

"Darinka Jevrić je uspravna pesnikinja i kad kazuje pohvale, i kad sriče kletve na svojoj zemlji. A to podneblje je hvostansko, metohijsko, kosovsko, svetootačko. To je zemlja naših predaka, ratnika i svetaca, careva i sebara, zlata i krvi, buntovnika i zakonodavaca, svete loze i korova. Danas zemlja srpskog stradanja, ridanja i plača."








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Darinka Jevrić   Pon 4 Jan - 15:11

DOM NI IZ ČEGA!

A Aco Rakočević iza sebe ima desetak zapaženih knjiga proze za decu i odrasle. Neki njegovi prijatelji na prvo mesto stavljaju njegov roman za omladinu "Državna deca", u kojem je, u zgusnutoj slici, prikazana nemila sudbina izgubljene i odbačene dece, bez roditelja, odmah posle Drugog svetskog rata, koja su odrasla i školovala se u, na brzinu "sklepanim", državnim institucijama, domovima i internatima. I sam je pisac, rođen u Morači, u njima proveo više sudbonosnih godina. Jordan Ristić, pisac i direktor Pokrajinske narodne i univerzitetske biblioteke "Ivo Andrić" iz Prištine, koji se do poslednjeg dana Rakočevićevog ovozemaljskog života s njim blisko družio, izdvaja, po značaju, njegovu knjigu "Molitva za Milicu", u kojoj je projektovana tragika nove "državne dece". Otud, Ristić ovako završi svoj nekrolog prijatelju, u ime svih prisutnih: "Ako bismo pronicljivije tražili korene Čičine bolesti, on bi nas sam uputio na prelivenu čašu žuči i na maksimu starih Kosovaca "Pojela ga kosovska muka!". Jer je sam rekao i zapisao: "Ne ostaje mi ništa drugo, no da se osećam i živim kao biljka koju su izvadili iz zemlje, pa je još ostavili bez svetlosti, vazduha i vode!"

Dirljive životne priče o Acu Rakočeviću, isto kao i o Darinki Jevrić, one tužne, vezane za njihovo bolno doživljavanje kosovskometohijske tragedije, ali i one, u retkim trenucima, začinjene radostima, imali bi da kažu — poznati kosovski pesnik Mirko Žarić, koji se poslednjih godina s njima veoma intenzivno družio, ugledni novinar i publicista Mirko Čupić, i profesorica iz Kosovske Mitrovice Mitra Reljić. I mnogi drugi. Reljićeva je Darinki, bivajući uz nju i posle poetesine odluke da se ne seli s Kosova, iz Prištine, pomogla kroz niz dana, meseci i godina, da stravične slike pakla ovog avetnog grada posle progona preko 50.000 Srba, koje su slamale njeno srce, lakše podnese. Njena popularnost u narodu je porasla, ali je platila veliki ceh. Pustoši, osame, tuge i boli bili su jači — njeno zdravlje se rapidno pogoršavalo, rušilo.

Ali sve priče za njih dvoje, kao i za svakog proteranog Srbina ili Srpkinju s Kosova i Metohije, isto kao i za one koji su ostali da žive na vekovnim domaćim ognjištima, uz svakodnevnu opasnost da im mogu biti rasturena, mogle bi da počnu i da se završe onako kako je zapisano u knjigama i Darinke Jevrić i Aca Rakočevića, što tvori novu slovensku antitezu: Naš dom više ne postoji! Sve moramo da zidamo iz početka! Ni iz čega!

Radoslav Zlatanović








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Darinka Jevrić   Pon 4 Jan - 15:11

Jevrićeva je svoju prištinsku golgotu u kojoj je strepila za sopstveni život podigla na jedan simboličniji nivo. Pesme koje je pisala u zabarikadiranom prištinskom stanu poslednjih godina svog života — u galeriji koju je osnovala, "Ikonos", sazdanoj od izbjeglih slika/ U bunkeru od knjiga — jesu i same svojevrsno pravo na život i najbolji primeri antiratne poezije

Životna sudbina najtragičnije srpske pesnikinje novijih vremena, Darinke Jevrić (1947—2007), u temeljima je njene poezije. Visoko mesto koje ima u srpskoj kulturi još više dobija na značaju kada se zna da je Darinka Jevrić jedna od retkih srpskih intelektualaca koja je i posle juna 1999. godine ostala da živi u Prištini, u svom stanu.

Srpska književna zadruga objavila je lane posthumno knjigu njenih stihova pod nazivom Poslanice s Prokletija. Iz potresnog pogovora Mitre Reljić, njene dugogodišnje prijateljice, može se naslutiti sva tragika pesnikinjinog života; od stalnog pritiska od strane njenih dojučerašnjih sugrađana da se iseli iz svog stana, a potom i jednog albanskog pisca za decu koji je "prepoznavši pesnikinju, samo se malo zbunio, prečuvši Darinkinu želju i nameru da ostane u svom domu, stao da deklamuje kako bi uzeo, nego mu kvadratura nije po volji"; saznanja da joj je brat kidnapovan i da mu se izgubio svaki trag, sve do situacija u kojima je obilazila humke srodnika svojih prijatelja strahujući da u njima neće biti pokojnika. Krađe mrtvih tela i njihovo odnošenje bili su dodatna upozorenja da ni mrtvim Srbima tu nije mesto. Njena pesma "Ivanovo" govori o miniranom prištinskom groblju gde onomad je neko porušio spomenika sto pedeset.

Darinka Jevrić jedinstvena je i po tome što je ušla u antologije pre nego što je objavila prvu samostalnu zbirku, što je kuriozitet u srpskoj poeziji. Njene tri pesme ("Slobodarska", "Dečanska zvona ili Svetkovina srca" i "Ratnikova ljuba") objavljene su u antologiji Srpske pesnikinje od Jefimije do danas, a zastupljena je i u antologijama savremene srpske poezije u Rusiji, Ukrajini, Turskoj, Indiji, Švedskoj, Češkoj, Italiji, Jermeniji i Engleskoj.

Na Desankinom nacionalnom tragu, sa Isidorinim širokim pogledima na svet, pesničkom jasnošću kao kod Šimborske i specifičnom vrstom neosimbolizma, njene pesme su nam ostale kao jedini svedoci podzemnog mraka koji se dogodio u Prištini. Međutim, njen pogled na svet počinje, ali ne zaustavlja se u Prištini, to je samo polazna tačka sa koje njene Poslanice s Prokletija dobijaju mnogo šire i univerzalnije značenje.

Izdržat valja ne pustinji/ Na balkanskoj, kaže pesnikinja. Darinka Jevrić nije zatvorena i sklupčana u nacion kojem pripada, što svedoči i jedna od njenih najboljih pesama, sa katastrofičnim prizvukom, "Opšti Kursk", u kojoj pesnikinja na ironičan način poistovećuje potonulu podmornicu sa sveopštim haosom sveta — Svijet je u remontu/ Opšti Kursk. Tom pogledu na svet pripada i pesma "Balkanska vatra" koja ukazuje na rastrzani balkanski mentalitet — Olimpišemo se u prodavanju magle i splina.

Ključna pesma u kojoj se najpotpunije oseća poetesina metafizika jeste pesma "Antejski". Ona oslikava pesnikinjino duboko poniranje u jezik i njenu duhovnu vertikalu koja počinje paradigmatskim stihovima — Tu sam gdje sam, trajem, stranstvujem u/ ataru zavičajnom, a koja će se dovršiti — Tamo negdje, u nedođiji, u plemenu nesaznatom/ u jeziku/ nepojamnom. Tome bi trebalo dodati i osećaj egzistencijalne beskompromisnosti u pesmi "Šetnja Mrčavom" gde stihovi Izbivanje iz stana – jazbine jednači se/ sa samoubistvom svedoče o prihvatanju situacije, po cenu života. Ili smrti.

Još nešto.

Jevrićeva je svoju prištinsku golgotu u kojoj je strepila za sopstveni život podigla na jedan simboličniji nivo. Priština je postmoderno Podzemlje, a njena golgota predstavlja svačiju golgotu na svim područjima sveta u kojima je razgovor zamenjen nagovorom na uništenje. Jevrićeva kritikuje raznorazne verzije "milosrdnih anđela" po svetu, ali ne samo iz perspektive jedne srpske pesnikinje kojoj se nevoljno oduzima identitet — nego iz ugla osnovnog prava na život.

U tom smislu, njene pesme — pisane u zabarikadiranom prištinskom stanu poslednjih godina svog života, u galeriji koju je osnovala, "Ikonos", sazdanoj od izbjeglih slika/ U bunkeru od knjiga — jesu i same svojevrsno pravo na život i najbolji primeri antiratne poezije. Da nema njih, ostali bismo uskraćeni za jedan pesnički i moralni glas koji će nas uvek opominjati i podsećati ako zaboravimo.

Poezija Darinke Jevrić još uvek čeka na svoje tumače. I po tome je, možda, jedinstvena u savremenom srpskom pesništvu.

Mnogo jedinstvenosti, a tako malo reči o tome.

Marko Krstić








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Darinka Jevrić   Pon 4 Jan - 15:12

JUDIN POLJUBAC


Pjesnikinju Darinku Jevrić, prvi put sam ugledala u kolu. Bila je čudesni plavi dugokosi kolovođa. Igralo se makedonsko oro. Imala je dvadeset pet godina.

Veseli, zaneseni igrači, kao ni ona, nisu znali da su već tada bili "Prevareni tišinomć , kako je naslovila svoju prvu samostalnu knjigu poezije. Bilo je to u Sredskoj, selu blizu Prizrena, gdje su se održavali Pesnički susreti Lazar Vučković. Od tada, sretale smo se Darinka i ja često svake godine.

OSLONAC I UTJEHA

Negdje krajem sedme decenije prošlog vijeka, došla je na Sarajevske dane poezije. Iz hotela u kojem je bila smještena, odmah mi je dojurila. Čim je upala u moj stančić, kao dijete se nestašno i slobodno zavaljucala po mom ležaju na podu. Smijala se glasom koji je grgoljio i do mog uha dolazio u malim talasima. Prišla sam joj da se poljubimo. U svojim umiljatim mačjim očima, ona se uozbilji: "Drugarka moja, dođe li ti onaj tvoj splavar sa Drine?" Sada talasi njenog glasa skrenuše u moj smijeh. U to doba gledala sam se sa jednim mladim pjesnikom s Pive, tragičnim naravno, koji je često kroz Sarajevo prolazio, a meni dugo nije dolazio. Projuriše i godine kako mi je poklonila i svoju knjigu "Judin poljubac" s posvetom: Dari Sekulić, prijateljici mojoj s licem prema Suncu, ove gorke stihove, sestrinski Darinka Jevrić, 3.11.1998. Bila je i to Nulta godina, kao i pjesma izdvojena na prvu stranicu u knjizi, na kraju s pripjevom: "Od marša na Drinu do pogrebnog marša i posmrtne maske, dobra pastvo, vijek prominu". Ko to utiskuje Judin poljubac u "Raspeće" Milića od Mačve, na naslovnoj strani ove Darinkine knjige. "Carinik na Drini" prepoznaje se u pjesmi kao silnik koji prevozi duše i plamene, sudija je, tumač mapa i grijehova, mirotvorac iz bijela svijeta — vijekovima pred ovom "ispostavom pakla". "O, predani Geometri što mjere ništa, stratezi s gajtanima tanane pređe istrajavaju na poslu preciznim ništomjerom opkroje parcelu, nekom za grob nekom za nadgrobnost slavnu".

Pomagale smo i tada jedna drugoj da preživimo sve raspeto u Srbiji. Imale smo zajedničke prijatelje. Među najdražima bio je i Stanislav Stanković, mladi profesor koji se zaposlio u Prištini da bi studentima prenosio svoje znanje o rečenici, riječima i oblicima u njoj. Bio je pokretač i organizator Pesničkog časa — učiteljstvu u čast, u njegovom rodnom i ubavom Vlasotincu. Jedna pjesma u "Judinom poljupcu" posvećena je Stanislavu, koji je i sam stidljivo pisao pjesme. Darinkina pjesnička bratija, hudožnici, krenuli su sa Stanislavom, kroz pitominu hrasta i bukve u Zlatičevo, rodno selo nekad brojnih Stankovića i njegovih pradjedova. Kuća u kojoj je rođen i njegov otac Rade, dugo već samuje i kopni prazna, a oživi kad se naloži vatra — i mi smo odmah podložili krušnu peć. Takvih pustih starih krovova i pod njima ugašenih pećnica mnogo ima na prelijepom i bogatom jugu Srbije.

Kada su zbog ratnih zala mnogi pjesnici zamukli, Darinkina pjesma se zapanjeno pitala ko nam to i zašto oštricu noža drži pod srcem koje raspeto krvari. Pisala je i umjesto mene, o onom što je i meni presjeklo dah i riječ. Govorila mi je da će biti posljednji Srbin koji će napustiti Kosmet, svoje rodne Glođane i pitomu Hvostansku zemlju vinograda. Slušajući i čitajući njene pjesme, osjećala bih da su to i moje neizliječene i neizlječive boljke. Kako bi se drugačije potvrđivalo da bolujemo one pjesnike i one njihove pjesme u kojima smo prepoznali svoj krst i svoje raspeće. Drugačija je bila Darka, kako sam je zvala, kod svoje kuće odnosno u svom stanu. U tuđoj ružnoj gradnji, na strašnom mjestu, ona je zajedno s majkom Julijom znala imati i urediti njihov dom. Poštovala je i ugađala prijatelju, posebno pjesniku, koji bi banuo i prošao kroz njihova vrata. Srdačna i pažljiva, nikad nije učinila pogrešnu kretnju, izgovorila neželjenu riječ, napravila suvišan korak. Kroz pet godina koje sam provela u prištu i smradu, ona mi je bila siguran oslonac i velika utjeha. Jednako i majka njena Julijana. Mogla sam kod njih zaplakati, ko zna po koji put ispričati istu priču, nasloniti se i zaspati, bez ustezanja posrkati toplu juhu, ne tuđu supu i tuđu čorbu. Do mile volje mogla sam piljiti u Darkin portret na zidu, koji je naslikala Vesna Parun, pa onaj koji je uradio Matija Bećković, ne znajući do tada da Matija i slika.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Darinka Jevrić   Pon 4 Jan - 15:12

SRAMNI VIJEK

Darinka Jevrić je, kako kaže Dobrica Erić, "vila ravijojla srpskog pesništva, Kosovka devojka našeg epskog duha i ponosa i naše lirske tuge, ona koja u sumrak ovog veka sa zlatnim kondirom duše luta po razbojištu našeg pobrankovićenog gospodstva, rodoljublja, vlastoljublja i rodomržja i pričešćuje preživjele nežigosane sramom i neposrnule duhom". Da, bilo je to u sumrak prošlog vijeka, a onda se u sadašnjem i ovom našem crnom vijeku, otvorio ambis, dušmanski zjapeći, koji je Darinka gledala očima u oči živeći stalno na Kosmetu, u hvostanskoj zemlji, o kojoj je u "Judinom poljupcu" zapjevala drugačije. Glas je to pripremljenih na žrtvu, glas kao psalam bezdomnika, tuđih preciznih ništomjerača naše zemlje i naših voda. Sada je to samo govor Starine iz Krajine, koji se pita otkud carina na Drini, bilo bi stvarnije da su postavili vješala "Il' kolac onaj da poboli su što omrsiše ga neimari Ćuprije, pa da smo kvit". Sad je Darinkina riječ gorka, puna poruge i prekora kroz "nula lice", kroz prognanikov pripjev: "Ja lednik sinji med Gluvilom i Olujom, evo plutam niz crnu maticu". U današnjem vijeku bezdomnik, čuvar tuđeg blaga na ničijoj zemlji "kamčim mišju rupu da procičim". Dnes, kako kaže Darka, Uskoci su u Metohiji na koju "žbiri s puškarnica Prokletija motre — na urušeno trojstvo doma/groba/i sina".

U ovom jednako sramnom vijeku, čovjek ide unazad i ide četvoronoške. Darinkina knjiga "Judin poljubac" njen je krik i kletva onima koji nasrću na život i sreću Sonje i Igora, djece njene najmlađe sestre Kaće (pet ih je majka Julija rodila) i Gorana, mladog ljekara iz Prijedora, koji su se nakon svog križnog puta nastanili negdje daleko, predaleko. Napisala je Darka i pjesmu kroz gorka moja konačišta i nazvala me kao niko mi draži Darohranilica, Biljarica Licem od zemljice.

Darinku Jevrić su ljudi voljeli. I za vrijeme rata njeno ime se izgovaralo s poštovanjem, cijenjeni su njeni mrtvi roditelji i rasuta po svijetu porodica. Ali u zlo doba i godine gladne, ološ ispliva kroz mutljag na površ, otpad i divljaštvo nasrnu na uljuđene i pitome živote. Zvijer će provaliti i u njen kutak u Prištini kad je ostala sama i odlučna da ostane zauvijek — i njenom krvlju poprskati njene knjige.

Posljednji put sam vidjela Darinku u Vlasotincu, 1999. na Pesničkom času. Kojeg li značenja, koje li nesreće — tri okrenute devetke, tri su šestice, đavolje znamenje. Sve dok je trajao Pesnički čas u rukama je milovala veliku crvenu jabuku, prinosila je licu i mirisala. Njena bujna plava kosa bila je ostrižena tako da zaklanja njeno lijepo i pametno čelo i rez noža. Noža koji je odstranio stvrdnutu krv iz potiljka njene glave, bila je to zgrušana i zgrudvana krvca poetese nakon strašne eksplozije ubojite naprave bačene u dom koji je ona činila svetim.

Dara Sekulić








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Darinka Jevrić   Pon 4 Jan - 15:12

Poezija i život srpske, kosovo-metohijske pesnikinje Darinke Jevrić, preminule pre pet godina, ili život i poezija u ovovremenom hudom dobu, dobijali su olovnu težinu apokaliptičkog zamaha koji je u svom vrtoglavom letu neštedimice oduzimao delić po delić života, i u preinačenom obliku, darovao ga poeziji.
 
Nemogućnost života pod stalnom pretnjom i opasnošću, nemogućnost njegovih zbiljskih oznaka, preoblikovao se u pesmu koja je intenzitetom unutrašnjeg monologa — označavala samu suštinu stradanja :
 
Moje je da / Na međi sam / na čistini/ živ zid / Znadem: sve je / krsni put/ Zbiram suv zvuk tablica/ napukle freske što mirotoči — / progrušane duše / na gorućoj koti/ / Meni je sve lasno/ hodim kroz minska polja// Rođenjem slijep /očevidac sam/Višnjim samo svjedočim/ (Očevidac)
 
Darinka Jevrić je nastavila onu lirsku liniju rodoljubivog pesništva koju su započele njene pesničke pretkinje: Jefmijia i Milica, Jelena Balšić i slepice Jeca, Živana i bezimena slepa guslarka iz Grgurevca, Milica Stojadinović Srpkinja, Isidora i i Desanka.
 
O Milici Stokjadinović Srpkinji zapisala je: "Rodoljubiva bila jest čitavog života, pogleda uprtog ka gorama Srbije, iz preka, brižno uvjerena da Čovjek je bez narodne svesti kao od svog stabla vetrom otrgnuti list koji se svukuda zanosi. (....) Učinilo mi se, naime, listajući iznova njene knjige, da brid pustoši, strepnje i povijesne tragike vremena u koje je Srpkinja živjela, pokadšto i koincidira sa današnjim dobom (...) Nad Srpkinjinim rodom nadvio se olovni dažd."
 
Olovni dažd nadvijen i nad Darinkinim rodom, i nad njom samom, uspeo je da simbolički kosovski prostor pretvori u prostor jezne samoće, u prostor varvarstva i haosa, u prostor razjedajućeg očajanja i sveprisutne smrti.
 
Izgnana u rodnom gradu, zatvorena u geto sa sunarodnicima, itekao je sabirala svirepo i nemilosrdno iskustvo sopstvene žrtve, iskustvo onog dela kolektiva u svojevrsnom zatočeništvu: Sad u krletki samštine / domovine/( uzajamno izdati)/ S mapom paleži unutarnjom/ Pobjeg iz taštine svijeta/ Leptir noćni pred / Svjetiljkom velikoga Ništa/ (Pobjeg)
 
Označivši pesmom prostor raspete zemlje, istorijski i kulturni prostor iščeznuća i konačne propasti, ona je istovremeno izražavala i vlastitu postojanost i utemeljenost kolektiva upravo u tačci ukrštanja svetlosti i smrti, upravo na kosovskom metohu iz koga se razgranao mit i postao i ostao mera vitalizma kojom se označava i postojanost i samopoštovanje, ali i stremljenje nebeskim vrhovima: Nit dom/ nit grob/ rodu podno Prokletija/ što mrčavno — snježno zlati/ dok očamali svati/ pronosde barjak mrklen/ nevjesti pustoj/ pustopašnoj djevicvi/ Suzinoj suzi/ ( Metohija)
 
Pesnikinja — Darinka Jevrić "darovateljica reči uzorne, i "vila ravijojla srpskog pesništva" i "pokrstica žarnih veziljom i slikom" i "setra i večna nevesta" — kako su je i milošte i divljenja nazivala pesnička sabraća, opevavala je snažnom, nepokolebljivom i neposutalom pesmom sve muke kosovsko-metohijskog prostora: Jer Srb sam posred varoši Prišt/ Gdje zauzlan je govor slavjanski/ (Šetnja mrčavom)
 
Darinka Jevrić je rođena 21. oktobra 1947. godine u Glođanima kraj Peći. Objavila je pesničke knjige: Dodir leta zajedno sa Ratkom Deletićem i Branislavom Todićem), Prevareni tišinom, Nestvarni zapisi, Ižice, Hvostanska zemlja, Slovo ljubve, Judin poljubac, Dečanska zvona i druge pesme (izbor) i Psalam bezdomnika i druge pesme (izbor) i posthumno su objavljene Poslanice s Prokletija.
 
Njena poezija zastupljena je u domaćim i stranim antologijama i prevođena na ruski, engleski, nemački, rumunski, litvanski, češki, poljski, švedski, bugarski, slovački, japanski, turski, makedonski i albanski jezik.
 
Dobitnica je književnih nagrada: Mladosti, Limskih večeri poezije, Ratkovićevih večeri, Smederevske pesničke jeseni, Lazar Vučković, Vukove nagrade, Gračaničke povelje, Milice Stojadinović Srpkinje Matićeve povelje, Gordana Todorović, i posthumno nagrade Povelja Knez Lazar i Dušan Kostić. Prvi je dobitnik i Decembarske nagrade Kosova koju je kasnije vratila.
 
Svoj radni vek provela je u prištinskom dnevniku Jedinstvu, uređivala je poeziju u časopisu Stremljenja i bila član uredništva novosadske Scene.
 
Preminula je u Beogradu 16. februara 2007. godine.
 
Darinka Jevrić delila je u celosti stradalnu sudbu svog Roda ponajviše na Kosovu i Metohiji, prošavši skupa s njim umnožene krugove pakla, nepojamnu težinu patnje naočigled oholog i sramnog ravnodušja. Sve što se dešavalo, počev od devedeset i devete do 2005. u Prištini, gde je pod stalnim pretnjama živela i dostojanstveno se odupirala pritiscima i pogromu, našlo se u njenim zapisima: "Nemilosni anđeo je sijač i supervizor smrti. Luciferskim sijevom prati menuet sa smrticom. Obasjava počivala davno upokojenih. Pogano skrnavi i svježe humke branilaca njenog visočanstva Otadžbine... Sa svijećom, i žutom ružom, hitam njihovim mramorovima. Zebem: hoću li im grobove zateći žive... Dnevi jesu nemilosne. Logističar satana bestijali. Nit' mira, nit' groboskolna, rode."
 
Darinkina poezija, počevši od prve objavljene zbirke — neraskidivo je povezana sa najdubljim osnovama nasleđa, pri čemu se ta vrsta povezanosti iskazuje kao suštinsko načelo njene poetike.
 
Darinka Jevrić se nije klonila pevanja o nasleđu tla, vere, jezika, nije se klonila simboličkog iskaza realne sukobljenosti i gubitaka koje ta vrsta sukoba neprestano donosi; nije se klonila da briljantnim pesničkim sredstvima zaroni u dubinu bola živoga tkiva vekova, u onostranu prozirnost kolektivnog trajanja, da bi na jedinstven način iskazala široki raspon ovovremenog tragizma ponajviše namenjenog srpskom narodu.
 
Najvišim stepenom etičkih i poetskih sredstava zakrilila je i aktuelnost vremenskih odsečaka i svu težinu njegovog besmisla i na drugoj strani, iskonski pev sačuvane drevnosti u tapijama, poveljama, u arhetipskim česticama povezanosti duhovnih prostora i duhovnih stremljenja: "Dolazili su postiđeni ljepotom/ s balzamom preko vida, / pamćenja; jednako šaptali: gnjevan al pravedan bi Bog i / duša nam evo ozarena uzvišenim bruje, / i damar svaki opušten i ruka blaga. / Uminuoje svaki grč u pitomini ovoj. / Mladimo se ko lišće, ko jagorčevina / kao pitom lastar/ Spaljuju sktačko ruho, ruho ratničko (/ i iznova krče šikare, pitome zvijeri i lipe / srču medovinu./ Savjet sušti za potomstvo: ognjište najpre sviti i zvekir — gost da se oglasi / potom su nadolazile vatre, nadolazile vode / i nevolja svaka. /" ( Doseljavanje predaka)
 
Produženi natpev stradanja i uspenja, njen usud bezdomni, njena imaginarna zvezda u snoplju popadalom, preselila se u kosmetsku, u srpsku fresku, u lelek dečanskih zvona, u molitveni bruj predački, u oreol nad svetačkom osnovom, u dozivu slavjanske gospe, u prigušeni krik što se iz grla otima, a stisnut omčom iznude i predaje, u vapaj dok stremi suncu za onim zrnom pšenice — selice ( Popa) naroda srpskog, seobnog.
 
Nad Nepočin-poljem, nad Labom i Sitnicom, nad Samodrežom i Ljeviškom u plamenu, u muklom i pretećem vremenu, brižna i bogobojažljiva ispisala je ranu vekovitu, melemnom rečju vidala je pozlede, u belo — prebelo atlasplatno svile prizrenske, srmenim zlatnim žicama, sirmiim vezom, utkala je u stih simbolički prostor celog srpskog naroda nad kojim lebdi preteća sen nestanka, utkala je gornje i donje nebo, uznesenost i ponor, etički kod naroda, odnosno onaj princip koji povezuje prošlost sa sadašnjošću i seže u budućnost: "Nijesam pogubio tablice svete u nežidu / niti zaturio krst. Štovao sam Trojicu."

Neposrnula duhom u opštem dobu posrnuća, Darinka Jevrić je pouzdanim iskustvom srednjevekovne poezije u kojoj dominira ukrštanje istorijske i duhovne osnove, vibrantnom, podrhtavajućom strunom snažne poetske reči ispisala svetlosnu Pesmu unutrašnjeg svedočanstva drame naciona.
 
Ana Ahmatova je zapisala da "vreme ubija istinu koja ne sme da se zaboravi.", naša Darinka je i svojim životom i svojim knjigama svedočila istinu crnog olovnog vremena, prinevši srpskom pesništvu vredno delo koje čeka da bude na pravi način iščitano. Delo koje staje u red sa najznačajnijim ostvarenjima savremene srpske poezije.
 
Nad ovim zemnim predelom, u stopama hodočasnika po svetoj hvostanskoj zemlji, u pesmi kojom se nebesko lice srpskog roda ogleda, blista teška, neisplakana suza pesnikinje Darinke Jevrić, nalik stvrdnutom grumenu kosovskih raskopanih i opljačkanih grobišta.
 
U toj zaumnoj suzi naselio se i neizgrcani plač ovovremenih kosovometohijskih mučenika i seobnika i celokupna tragika srpskog roda, ispisana stamenom rukom kao u Kazivanju pisara smrti: "I glas uzidah u saće od kamena i luča/ ne huleć Beskrajno/ Vječnost. / Sabrano biljege nizah u lik anđela tamnih/ taložih prah i prah, / da iznova riječ sročim/ znak magleni da bjesmo. // Demonsko lukavstvo znamena / ukrotih da pojmi smrt, / pisah dnevnik oblikujući tminu i zvuk, / dletom nabacivah tintu / da ništa ne mine/ da nas ne potre memla. / / A smrt ispisah čitko/ da lakosjena mi bude."








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Darinka Jevrić   

Nazad na vrh Ići dole
 
Darinka Jevrić
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Darinka Jevrić
» Olga Jevric
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-