Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Dušanka Milutinović Stanisavljević

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Dušanka Milutinović Stanisavljević   Pon 4 Jan - 14:24

Rođena je u Žlnu kod Knjaževca, u Timočkoj krajini.

Detinjstvo i mladost provela je u Knjaževcu gde je završila Osnovnu školu "Dimitrije Todorović – Kaplar".

U Negotinu je završila Učiteljsku školu "Savo Dragojević", a zatim, u Beogradu, Pedagošku akademiju (književnost i jezik), te Pedagošku akademiju za obrazovanje nastavnika razredne nastave.

Kao učitelj, službovala je u Tijovcu, Štubiku, Beogradu i Parizu.

U Beogradu, u Osnovnoj školi "Kralj Petar Prvi", bavila se inovacijama u nastavi, bila mentor studentima Učiteljskog fakulteta, kao i mentor mlađih kolega iz škole.

Za kreativnost u nastavi i rukovođenje Aktivom dobila je Oktobarsku i Novembarsku nagradu Starog Grada, kao i zvanje Pedagoškog savetnika.

Preko Ministarstva prosvete odlazi u Pariz da u Dopunskoj školi na srpskom jeziku radi tri mandata po četiri godine, a zatim prelazi u Dopunsku školu "Jelena Anžujska", gde i do danas radi.

Za vreme službovanja u Beogradu, pri  Ministarstvu prosvete, radi na Planu i programu za osnovnu i dopunsku školu, Tu je bila recenzent za čitanke, listiće i bukvare Vuka Milatovića, kao i drugih pedagoških knjiga. Pri Pedagoškom zavodu, napisala je i Orijentacioni raspored gradiva za prvi razred osnovne škole.

Pored pedagoške literature, posvećivala se i literarno-beletrističkim beleženjima, iz čega su se izdvojile tri objavljene knjige:

  • "Mermerna ograda", zbirka pesama — Narodna biblioteka "Dositej Novaković" — Negotin, 2007.,
  • "Na pariskim mostovima", kod istog izdavača, 2009. i
  • "Kad puknu daljine", 2012.


Bavila se recenzijom (poezija Gad-god — Ljube Petrovića) i lekturom; (poezija: Senka i Suncokret, kao i proza: Uzidane senke, Leonardova smrt u Šarkamenu, Voda koja pamti, Đokondin osmeh i Teče Dnjepar Prosveta Beograd — sve Vlastimira Stanisavljevića Šarkamenca).

Objavljivala je u Književnim novinama — UKS-Beograd, negotinskoj Buktinji i smederevskom Mons Aureus-u.
Prevođena je na francuski jezik (Boris Lazić, profesor srpskog na Sorboni i Zlata Živadinović, pisac.

Zastupljena je u: Antologiji 2 Milana Radulovića, Beograd, 2010., Na talasima reči Katarine Kostić, Toronto, 2009., Pariska pesnička proleća Dane Dodić, Pariz, 2010.

Nagrađivana: Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice i Ministarstva za dijasporu Srbije, 2011., Povelja za očuvanje jezika, pisma i kuture Saveza Srba u Francuskoj, 2012.

Živi i radi u Francuskoj.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Dušanka Milutinović Stanisavljević   Pon 4 Jan - 14:25

Mermerna ograda

   MOTO
 
                                                Vratio sam se s puta
                                                Da sazrelo kamenje iz zavežljaja
                                                Ovde na trgu razdelim —
 
                                                           Vasko Popa: Povratak u Beograd


Poezija je oduvek bila sam život, opevan i označen s neke druge nama često nepoznate, ali tako bliske i zanosne strane. Ona je deo života iščupan sudbonosno iz neslućenih dubina čovekovog postojanja — prosto, ne možemo se načuditi: odakle stiže, kako se najavljuje, kako uspevamo da je ukrotimo lirikom. Da — lirikom, reći će pesnici, reći će tako i ova pesnikinja, kao da je lirika večita i svemoćna, kao da je ona pokretačka snaga koja najpre zanosi svojim čarobnjaštvom, svojom fluidnom snagom. Pesme Dušice Milutinović Stanisavljević, upravo, plene svojim rafiniranim lirskim izrazom, svojim lirskim pogledom na svet. Pisane su iz samo jedne potrebe — da se iskaže vlastito iskustvo, da se opeva lični život, ne da bi ostao zabeležen i opevan, već da bi se izrazio onaj tako poznati i samo darovitim pojedincima svojstveni lirski doživljaj sveta. Očigledno, naša pesnikinja nije samo živela svoj život, već ga je i posmatrala, i to potajno na svoj način, tražila u njemu podsticaje za pesmu — i, eto, pišući došla do Mermerne ograde, do svojih izabranih pesama. Potreba za pesničkim stvaranjem isto je što i potreba za životom, životom rasejanim po ovim balkanskim prostorima, s jedne, i zapadnim — kulturnim i civilizacijskim stazama, s druge strane.
 
Knjiga Mermerna ograda okuplja lirske pesme pisane u dosta velikom vremenskom prostoru, te zbog toga možemo pratiti njihovo sazrevanje. To su pesme koje beleže trenutke nadahnuća i lirske inspiracije. Dušica Milutinović Stanisavljević je pevala onda kada je za tim imala potrebe, pevala je u skladu sa svojim ličnim doživljajem sveta, sa svojim tematskim interesovanjima. Ona ne želi da peva o tzv. velikim temama uzvišenim i patetičnim stilom. Naprotiv, piše jednostavno i lepo, o svakodnevnim temama nastojeći da uvek bude na svom putu, ne oponašajući i ne slušajući nikoga sem svoje muze. Njene su pesme snažno obojene emocionalnim doživljajem sveta. Uvek u želji da bude sama sa sobom — sa svojim jezikom, sa svojim metaforama i sredstvima pesničkog izražavanja, ova pesnikinja svemu daje boju vlastite individualnosti. Ispevana u prvom licu ova knjiga predstavlja neku vrstu lirskog dnevnika. Uzmemo li u obzir činjenicu da je pesnikinja datirala i označila mesto nastanka gotovo svih svojih pesama, možemo pretpostaviti čime je bila podstaknuta da piše.
 
Knjiga pesama Mermerna ograda pokreće tri osnovne teme: ljubav, opsednutost zavičajnim podnebljem i zabrinutost pred svetom kakav on jeste. Naša pesnikinja nije buntovnik, niti gleda svet na pobunjenički način. Ona je jedino zagledana u sklad života i poezije, u duhovnost i lepotu umetnosti i to je njena velika prednost. Zbog toga njene pesme izgledaju mirno, staloženo, bez dubokih virova s krajnjim osećanjem prostodušnosti. Ali nije baš tako. Dušica Milutinović Stanisavljević je pesnikinja tihog nemira i zagledanosti, pre svega, u estetiku, a, potom, u sve drugo čega se tiče umetnost pesničkog izražavanja. Pesma Zarobljena senka, jedna od najlepših pesama u ovoj knjizi, upravo otkriva tu psihološku razjarenost, ali iskazanu na miran lirski način.
 
Knjiga Mermerna ograda otkriva jednog tananog liričara opsednutog ljubavlju i lepotom postojanja, istinskog zaljubljenika u moć pesničke reči. Dušica Milutinović Stanisavljević je izrazito lirski pesnik, istovremeno zagledan i u nebo i u zemlju, pesnik setnog osećanja, ali i životnog optimizma. Pred čitaocem je zrela i doživljena poezija dugo tkana i nadahnuto satkana. Prepoznatljiva je u ovim lirskim pesmama, najpre, sama pesnikinja, a onda određeno vreme i prostor. Iza mirne "mermerne ograde" otkrivamo pesnikinju opsednutu čežnjom za ljubavlju i životom, za svim onim što život čini lepšim i vrednijim.
 
Vuk Milatović








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Dušanka Milutinović Stanisavljević   Pon 4 Jan - 14:25

SENKE PARIZA
 
     Senka sam kule, Ajfelove —
samo me sa neba mogu ugledati.
 
     Senka sam Kapije pobede —
samo me vide oni koji kroza nj prođu.
 
     Senka sam Mosta ljubavi — Mirabo
da li me tvoje oči vide?








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Dušanka Milutinović Stanisavljević   Pon 4 Jan - 14:25

Senka sam moje ulice Pijer Mile
neka me senka prati nečujno.
 
     Znam, ostaviću prozore otvorene —
umeju senke da klize uza zid.
 
     I koliko god da međusobno liče,
moje će oči tvoju senku ugledati.
 
14. 02. 2007, Pariz








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Dušanka Milutinović Stanisavljević   Pon 4 Jan - 14:26

KAMEN
 
     Svako Ima neki kamen
na kome sedi i plače,
ispašta neki san.
 

     I Bog ispašta svoj san,
kad je nebo od kamena,
i san kamen postaje.

1989, Pariz








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Dušanka Milutinović Stanisavljević   Pon 4 Jan - 14:26

PREDGOVOR

UZ ZBIRKU "NA PARISKIM MOSTOVIMA", DUŠANKE MILUTINOVIĆ STANISAVLJEVIĆ



Kad se ugleda osoba koja se u času već završenog prelaska preko jednog mosta vraća unazad, da bi ponovo pošla u njegovo neodložno prelaženje, koje se, takođe, može pretvoriti u nedoumicu povratka na početnu tačku, onda se mora pomisliti da se radi o osobi koja se predomišlja da li da skoči i ne sačuva svoj život, ili o nekome ko intenzivno razmišlja i meditira, ne mogavši to drugačije nego dok hoda mostovima, u kom bi slučaju to mogao biti filozof ili pesnik.

Dušanka Milutinović Stanisavljević bi ponajpre, koliko je poznajemo, mogla spadati u poslednju kategoriju. Naime, ovo je njena druga zbirka poezije, nastala upravo na pariskim mostovima u godinama kada se trajnije napuštanje mostova Timočke krajine zarad života na nekim drugim i dalekim mostovima, može uzeti ili kao kazna odnosno gorko saznanje koje peče, ili kao radost života jer se videlo sveta. Kako je naša poetesa to doživela čitalac đe se sam uveriti iz ove knjige.
 
Pesme imaju svoje polazište u refleksiji, a refleksije su otvarane slikama mostova Pariza, na kojima se autorica u različito vreme nalazila, Zatim, kako i voda neprekidno teče tako su i refleksije permanentno oticale, prolazeći svaka od svoga mosta preko njega samog, u svome poanosobnom smeru.
 
Vizuelnu potvrdu tih polazišta sa mostova Pariza u vidu grafičkih priloga samih tih mostova akademskog slikara Veljka Mihailovića ova knjiga takođe donosi čitaocu-gledaocu, te sliku i reč dovodi u sadejstvo.
 
Pomoću te grafike čitalac će lakše uočavati smerove oticanja refleksija pretvorenih u stih i u pesmu. Kada se uz pariske mostove pominju i mostovi drugih krajeva geografije i sveta, onda i to služi čitaocu da osim određenog pariskog mosta, kao polazišta i izvorišta misli, vidi upravo i prapolazište i praizvorište poticanja tih refleksija, koje su sa odlaskom autora-aktera iz staroga kraja stigle na most u novome kraju, odakle se kao sa izvorišta, vraćaju praizvorištu.
 
A pesme su ispisivane i zatvorenim i belim stihom, baš onako kako bi to odredio i začinio određeni most žuborom i pravcem oticanja njegove vode.
 
Iako je likovni teamtski pristup globalno sveden na jednu odrednicu — most, koji određuje zajednički imenitelj svih pesama, ipak je Reč, a pre svega refleksija svojom slobodnom asocijacijom donela šarenilo jezičke tematike, već prema tome kako su se te refleksije, an kom mostu, i rađale. Tako nam ostaje srećna okolnost da se tematski pristup pesme, iako se sve događa na mostu, zgušnjava u homogenu jedorodnost pevanja.
 
Sâmo polazište pevanja na (širem) planu mosta kao likovne podloge, i njegovo transponovanje na sledeći tematski birani plan oslanjanja sadržaja, poruke i predmeta pevanja, govori o bar dvosegmentiranom nivou, odnosno (užem) planu pevanja, a da se često u ovom (užem) planu može otkriti kako, najšeđće metaforički, izranja i još jedan, uži plan pevanja. To potkrepljuje stav da ova poetesa podastire i ređa i veći broj ravni pevanja, naravno kada je to, po njenim osećanjima za pesmu, moguće i vidljivo, kao u pesmi Most sagrađen pre reke, koja, po nama, ima i četiri segmenta pevanja: 1-most na Moravi — polazište pesme, 2-Reka-usudnica — objekat obraćanja molitvom — tema, 3-ljubav prema bolesnom bratu — aluzija na most sagrađen pre reke božanskog značenja (metafora), i u krajnjoj liniji 4-razdvojenost brata i sestre rekom (Moravom: Pariz-Knjaževac).

Zanimljivo je da se Dušanka Milutinović Stanisavljević nije poslužila matematičko-statističkim principom, i na 50-ak mostova gradske zone, a i na više od toga sa predgrađem, nije ispisala i donela i toliko pesama, verovatno misleći o tome da knjiga, tim nabrajanjem, ne izgubi previše od liričnosti, i pretvori se u poetski katalog pariske mostovne arhitektonike. Ali se zato, što smatramo dobrim prosedeom, kod nekih mostova poslužila njihovom arhitektonikom ugrađujući je motivski u pesmu (Most Aleksandra Trećeg).
 
Neki, pak, mostovi iz preko trideset jezičkih ostvarenja, odnosno donesenih pesama čine se kao da se i ne odnose na neki konkretni pariski most, već predstavljaju neki generalni aspekt, koji dotiče možda svaki most, uopšte, kao da su takve pesme ispisane u jednoj ravli, ali i takve pesme su započinjale svoj stvarni život na jednom od mostova Pariza, ali se opšte značenje mosta u pesmi odvojilo od polaznog, konkretnog mosta, i uspravilo pred čitaocem kao opšta posebnost. No i takve pesme imale su polazište sa nekog istinskog pariskog mosta, što je kao prostorna odrednica u većini pesama naznačeno ispod naslova i to uvek na francuskom, bez prevođenja, jer je dovoljno razumljivo.
 
Pesme su ipak podeljene u dva cilusa: "MOSTOVI ŽIVOTA" i "PRIBAVNIK IZVESNOST".
 
Oba ciklusa su podjednako homogeno prirasla za svoju osnovnu temu MOSTOVE (U PARIZU), samo što se protuberance refleksija u prvom ciklusu emaniraju ka veoma razuđenim ciljnim tačkama, prosto divergirajući se svaka na svoju stranu, održavajući slobodnu distancu između sebe, dok se protuberance misli i emocija, u drugom ciklusu, takođe raštrkavaju, po slobodi izbora smera, ali zadržavajući jednu opštu pripadnost konvergenciji, koju određuje prepuštanje meditaciji i misaonosti, za korak dalje od lirike.
 
Sa napomenom da je gotovo nemoguće povući liniju distingovanja između oba ciklousa, ipak prvi ciklus Mostovi života možemo nazvati lirskim, a drugi Pribavnik izvesnosti refleksivnim. A čini nam se da bi najpravednije bilo da ih oba, odnosno, svaku pesmu ponaosob smatramo odjednom lisko-refleksivnom.
 
Ali najbolje je da sam čitalac to odredi.
 
Na Malu Gospojinu,
15. septembra, 2004, Negotin

Toma Milošević








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Dušanka Milutinović Stanisavljević   Pon 4 Jan - 14:27

Na pariskim mostovima


                 Mom bratu Dragiši


IGRA
sur le pont de Carrousel
 
     Dodirujem ti ten,
gazim te po licu
i pletem ti kiku
od pogleda ti na nebo —
igram se tobom.
 
     Kroz dodire mi šapućeš glas,
kroz tabane mi ostavljaš poruku
da se, dopola naga, niz kiku
spustim u te, u vatreno krštenje.
 
     Talas mi tvoj uze vatru,
lice mi upi lepotu,
kika mi s neba pokloni ime —
pripadoh ti radosna.
 
     Kad poverovao si u sve,
stopalo-poskok mi odskoči,
lice zatvori cvetove,
kika-se-uže prekinu —
pobegoh iz tvoje večnosti,
jer igra je to.
 
2008, Pariz

Devojački most — Duble








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Dušanka Milutinović Stanisavljević   Pon 4 Jan - 14:27

STONOGA
sur le pont d'Arcole
 
     Gle, stonoga
kamenoga
srca
grca
u vlat-travi.
 
     Sa obale,
leve male
grabi
da bi
stigla desnim daljinama plavim.
 
     Al joj reka
bì prepreka
da u hodu
sveslobodu
dohvati na drugoj strani.

Stonoga — most Arkal








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Dušanka Milutinović Stanisavljević   Pon 4 Jan - 14:27

POGOVOR

PESNIČKA VIZIJA PARISKIH MOSTOVA



Tema mostova, široka i inspirativna, oduvek je privlačila pažnju pesnika, slikara, čak i muzičara, bila je velika i podsticajna za razmišljanje i poetsko iskazivanje u proznom delu našeg nobelovca Ive Andrića (Most na Žepi, Na Drini ćuprija). Andrić je snagom svoje umetnosti izgradio nadaleko poznatu simboliku mostova, ili, malu filozofiju mostova u ljudskom životu. Andrić vidi most kao konkretnu istorijsku stvarnost, kao objeakt određene vrste i namene, ali i kao višeslojni i značenjski bogat simbol. Nema ništa lepše i trajnije od mostova, kaže ovaj pisac, jer čovek stalno stremi ka nekoj drugoj obali, premošćava svoje težnje i ideje, vreme i prostor, nadu i beznađe, mostovi su, dakle, mera večnosti i postojanja.
 
Druga knjiga pesama Dušanke Milutinović Stanisavljević Na pariskim mostovima ostavlja utisak jednog novog i drugačijeg pesničkog razmišljanja o mostovima Pariza a time i o mostovima uopšte. Zanimljiva je geneza ovog pesničkog opusa o mostovima: pesnikinja je živetći u Parizu "proučavala" njegove mostove, posmatrala ih je, analizirala njihovu arhitekturu, uočavala pojedinosti, proučavala njihovu istoriju, istorijsku sudbinu — s jedne strane, racionalno ih je određivala, a, s druge strane, doživljavala je njihov oblik i večito bdenje nad vodama grada svetlsoti. Upravo, ovo drugo mnogo je važnije u pesmama o pariskim mostovima Dušanke Milutinović Stanisavljević — psihološka i duhovna doživljenost mostova, njihovo ukrštanje s jednim pesničkim senzibilitetom, uranjanje u njihovu dušu i posebnost. Ova knjiga potvrđuje istinu da je Pariz grad mostova, da svaki od tih opevanih mostova ima svoju istoriju i svoju sudbinu i da nas po tome podsećaju na ljude. Dakle, u ovoj knjizi se ukrštaju sudbine ljudi i sudbine mostova, mostovi su impresivan deo sudbine jednog velikog grada, to su vekovni pontoni Pariza, to su ruke koje krote vode legendarnog grada.
 
Naša pesnikinja ne želi da se bavi deskripcijom mostova, ona je data kao likovno grafički prilog uz svaku pesmu o mostu, ali ne kao ilustracija pesme ili kao likovni predložak za nju. Likovna predstava opevanih mostova služi čitaocu jedino kao ka podsticaj za čitanje, doživljavanje i razumevanje pesme. Zato su pesme o mostovima mnogo slojevitije, asocijativnije i značenjski bogatije od tog prvog likovnog utiska o njima. Pesme su napisane veoma organizovanim i stilski izgrađenim pesničkim jezikom. Sažetost, izražajnost i lirska obojenost, osnovne su odlike penikinjinog umetničkog iskaza. Ona poklanja veliku pažnju načinu kazivanja, odabiru leksike, organizovanju stihova, metričkim kvalitetima pesme, dakle, stvaralačkim psotupcima, odupirući se često građi i sadržini, što je odlika dobrog pesnika. Stoga se pesnikinja ne trudi da po svaku cenu opeva most, da istakne njegovu predmetnost, već obrnuto, da ga umetnički nadgradi u svojoj mašti, da pojača njegovu vezu posredstvom asocijacija s mostovima svoga zavičaja u Srbiji, da istakne svoju poziciju, poziciju pesnika. Dušanka Milutinović Stanisavljević nam nudi osobenu poeziju pariskih mostova i mostova uopšte kao najvećih fenomena, i na konkretnom i na simboličkom nivou, u čovekovom životu. Ona se trudi da istakne univerzalnost pariskih mostova, ali ona se nameće sama po sebi jer je poezija veoma složena umetnost. Ovo je tanana, smerna i autentična lirika, prožeta mitskim motivima i predstavama, u njoj su psihovoški produbljeni simboli i metafore a pesnička slika pariskih mostovauzvisuje običnu šetnju i racionalan čin njihovog "proučavanja".
 
Vuk Milatović








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Dušanka Milutinović Stanisavljević   Pon 4 Jan - 14:27

DUŠICINA LATERNA MAGIKA


Pisati o nečijem stvaralaštvu zamašna je rabota. Zagledati se u pesnikovu dušu, zaviriti u njegovu Laternu Magiku, potruditi se otkriti taj nepoznati, zadivljujući svet čarobnog panoptikuma, istinski je izazov. Kako (pro)ceniti neprocenjivo, jer, svaki lični sud o nečijoj vrednosti je krajnje subjektivan, ali i svi oni podležu objektivnom sudu — podeocima na stubu kriterijuma koji su ljudi ustanovili. Stara izreka veli da je Bogu potrebno vremena da izdvoji žito od kukolja. Drugačije rečeno, samo Vreme je konačni i vrhovni sudija. Pa, ipak, postoji sud koji se rukovodi osećanjima. To je Sud Srca.
 
Već u prethodnim dvema zbirkama, pesnikinjinim, zametnulo se seme iz koga se razbokorilo njeno raskošno pesništvo — 'strasni žubor koji nebo nadvisuje', 'koloplet molitvi u Svetilištu, u bdenju do svitanja'. Čobanica što bosonoga hodi po rosi, 'učiteljica koja brižno i podvižno poznaje sve dečije beskrajne radosti i tuge', Dušica Milutinović Stanisavljević prelazi mukotrpan 'put uzvodno'; od knjaževačkog korza i obala Timoka, gde 'čuje se kako tišina žubori, dok teče put svanuća i gde dunje mirisno trepere', i zrikavci pevaju svoju večnu pesmu slaveći venčiće šafrana — do olovnog pariskog neba koje može da razgali samo 'duša stisnuta iz Srbije što zaluta'. Otuda čežnjivo tugovanje za 'rasplamsalim aprilom u Beogradu, što 'ukrade tugu za trenutak i vrati radost' i 'dugu nadu udeljuje u dušu'... Beograd koji se 'razbaškario, zakoračio ka obali Save', daleki grad koji 'prikriva zelenilom bol i lice'.
 
Samo onaj, ko je stranstvovao u belom svetu, prepoznaje tu 'silnu tugu, ukradenu za trenutak, tu dugu nadu udeljenu za dušu'; 'iz izmaglice svetli jutro'... i dok 'tutnji Pariz, pijem iz čaše za mrtve; svake noći ulazim u tunel koji se množi tamom', tražim svetlost, izlaz, udaram u zidove pakla, osećam mahovinu i memlu, čini mi se kao da sam smrt dotakla... idem nasumice', 'sanjam vreme sna i upijam energiju lažne svetlosti, gde reči ništa ne znače i vreme je za novi ožiljak'.
 
Vreme opominje da 'treba požuriti sa sećanjima, sve će otići u nedogled kao poslednji pariski metro...jer 'moj put ide uzvodno, odlazim... sećam se raskrsnica i nekih meni poznatih, a ipak nepoznatih lica'. Tanana je Dušicina pesnička struna; ona poziva da poslušamo damare njenog srca i pita svog dragog, i nas, 'da li će dopreti do naših srca'. 'Vatra uzaludnosti, posustali glasovi nemira i propasti, starost i bunilo, okovi i blato'... potresni su tonovi što trepere s Dušicinih struna i teško nas ostavljaju ravnodušnim. I nepogrešivo nalaze put do naših srca.
 
U jednoj zbirci pesama ili pripovedaka, postoje usponi i padovi. Igla seizmografa precizno beleži tanane trenutke blagih i snažnih potresa tla, od upozoravajućih do onih razornih, gde i užas postaje veličanstveno lep u svojoj strahoti. Uporedimo li taj 'dar majke Prirode' s pesničkim darom, čak i kad je (i ako je) neki segment u zbirci slabiji, nagovestiće nam i pripremiti nas na onaj snažniji, inače, kako bismo ga prepoznali? Zato i jeste tu! Sagledamo li u tom svetlu Dušicin lični izbor pesama, usudila bih se da izdvojim 'Razgovor s Tagorom', 'Dejego Rivera i Frida Kalo', kao i dve posvete velikom hidalgu pesništva, Lorki. To su pravi, nepatvoreni biseri, njihova dragocenost je nesumnjiva i neprocenjiva, što, dakako, ne umanjuje ni vrednost, ni lepotu ostalih iz te pesničke niske.

Postoji svedočanstvo da su krunisane glave i velikaši, kao i otmene dame, povremeno pozajmljivali svoje dragocene niske bisera posebno odabranim, proverenim osobama, za koje se tvrdilo da poseduju izuzetnu životnu silu, koja je uspešno obnavljala i produžavala lepotu i sjaj tim draguljima. Takođe je dokazano da biseri 'umiru' i pretvaraju se u pepeo, ako se sahrane sa njihovim vlasnikom. Bilo kako bilo, valjalo bi ovaj Dušicin dragoceni pesnički koloplet prigrliti i položiti ga na srce; tako će im se obnavljati živototvorna snaga i lepota, da se ne bi pretvorili u prah i da bi ostali za večnost.
 
Srboslava Vuksan,
u Novom Sadu, 19.09.2012.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Dušanka Milutinović Stanisavljević   Pon 4 Jan - 14:28

Kad puknu daljine


               Mojoj deci,
                    Verici i Aleksandru
 
               Nadi i Jovi Ilić,
                    koji daljinu učiniše blizinom



KAD PUKNU DALJINE
 
Kad puknu daljine
i kad me sećanje mine
i sva tvoja sagrešenja
kad budu i moja htenja,
 
ja ću put neba
poći bez glasa,
gde se i beli oblak
zbog moje tuge zabelasa.
 
Kad puknu daljine,
ako u fresci isposnika
ne bude bilo tvoga lika,
ja ću te bez griže savesti
opet sresti.
 
I u nekoj fresci isposnika,
istog lika,
prepoznati,
kad puknu daljine.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Dušanka Milutinović Stanisavljević   Pon 4 Jan - 14:28

DAN DOLAZI

Ti si moj stamen-kamen,
on je moja inspiracija.
 
Dan dolazi
da tebe opslužim,
a noć da njega sanjam.
 
Ti si moje ohrabrenje,
on je noćna mora.
Dan dolazi.
 
S tobom delim svakodnevicu,
a s njim svanuće.

Ti si moj stamen-kamen
on je plamen.
Dan dolazi.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Dušanka Milutinović Stanisavljević   Pon 4 Jan - 14:29









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Dušanka Milutinović Stanisavljević   Pon 4 Jan - 14:31









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Dušanka Milutinović Stanisavljević   

Nazad na vrh Ići dole
 
Dušanka Milutinović Stanisavljević
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Dušanka Milutinović Stanisavljević
» Dusanka Panic
» Dusanka Rudic
» Vremeplov: Beograđani i njihove žene
» Srpski turizam - Beograd
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-