Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Nenad Grujičić

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... 5, 6, 7 ... 11, 12, 13  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Pon 14 Dec - 15:01

O CVASTI

Zbirka pesama "Cvast" Nenada Grujičića donosi ovom pesniku novu pregršt uspelih pesama. Od zbirke "Pusta sreća" Grujičić je krenuo putem drugačijim od onog kojim je išao pre toga. Naime, od "Puste sreće", Grujičić je zapevao samosvojim glasom, osvojivši prepoznatljivost poetičke šifre. I pre toga, talenat ga je odavao.

Prelazak na sopstven put nije bio lak. Naprotiv, rezultovao je nerazumevanjem dela kritike — ali i podrškom drugog dela i čitateljstva ("Pusta sreća" zabeležila je, za naše prilike, neverovatan uspeh: tri izdanja, a potom je autoru donela i nagradu uglednog imena "Milan Rakić"). Posle "Puste sreće" usledila je potpunija, misaono gušća, sonetna knjiga "Log", i sada, evo, najnovija "Cvast".

Rekoh zbirka "Cvast" donela je pregršt uspešnih pesama. Mislim, pored ostalih, na "Košulju", "Unatražak", "Krajinu", "Posle svega", kao i na četvrtu, osmu, devetu, desetu i četrnaestu pesmu iz sonetnog venca po kojem je zbirka i dobila ime. "Košulja" je studija ženskog karaktera. Da je ćud ženska smiješna rabota, znana je stvar, a Grujičić ne samo da se sa tom ocenom slaže, već poredi žensku narav sa zmijskom košuljicom. Nenad Grujičić, a to je njegov manir i od ranije, predočava motiv ženske izdajnosti i demonske fatalnosti. Takav maiir uvek je u književnosti delotvoran. Podsetimo se: u mnogih slavnih pisaca žena, gotovo uvek, donose nesreću, sebi i drugima, ali je i nesreća bez koje se ne može.

Sonet "Unatražak" dovodi u vezu pretke i potomke. Kulminacija je u početku tercina: Pojmo u plaču, do nebesa, / evo nam deca groba traže.

Ovakvi stihovi su, zapravo, uvod u pesme socijalnopolitičke tematike koje govore o nacionalnoj tragediji Srba. "Krajina" je potresna, istinita, zavetna pesma, otkinuta iz srca ("Jer što vidim sad bolje da ne vidim... Jer što šane smrt, a zapiše ruka / samo je majka svetija od toga").

"Posle svega" je jetka satira pisana u dobroj tradiciji naše satirične poezije razvijene na epigramskim ubodima. Pomenimo ovde, primera radi, satirične pesme Vojislava Ilića i Milete Jakšića — mada je spisak naših pesnika koji su se vraćali ovom žanru, zapravo, beskonačan. Grujičićeva pesma raspolaže umnim uvidima: Sveže mekinje bučnog parlamenta / zbrčkane stručio s lažima sa letka / daju pomije retkog izuzetka / gde na kraju sve zavisi od metka.

Sonetni venac "Cvast" vraća se polju na kojem se Grujičić, do sada, najviše pokazao: ljubavi. Ali, kao i uvek, ljubavnu tematiku Grujičić drži samo kao polazište: uvek želi da kaže nešto više o stvarima koje nisu jedino "stvar ljubavi". Četvrti i osmi sonet uključuju u venac i mistični doživljaj zavičaja ("Lepo je kad se gledamo u oči"), deveti se seća Branka Radičevića i Mine Karadžić, povlačeći sudbinske paralele sa onim što se događa pesniku i njegovoj dragani, a deseti počinje ovim prelepim katrenom: Kad nam se duše vezuju u zene, / a sa kolenom dotakne se ruka, / da li se negde, kraj pučine, stene / grle sa valom duže od trenutka?

"Duže od trenutka", to je dobar ishod. Najbolje Grujičićeve pesme na to mogu računati. Što se samog umeća Grujičićevog tiče, on u gospodstvo vezanog stiha unosi svežu leksiku koja miriše na "kajmak i blato". Njegov jezik kao da je "eksplodirao". Nema više nepesničkih reči, sve ulazi u životno iskustvo pretočeno u pesmu. Kao da je sa tim iskustvom otišlo i nešto prilepljene kože.

I kada se sabere ono što je dosad ispevao, i posebno ako se ima u vidu da je pesnik sada u zrelim pesničkim godinama, da se videti da srpska poezija u Nenadu Grujičiću ima samosvojan glas.

Vladimir Jagličić, 1996








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Pon 14 Dec - 15:01

LjUBAVNA SKASKA

Štošta sam znao, ali nisam ovo
— da će me šmizla (kočoprcno jare)
prevesti žednog preko pitke bare,
izmišljotina čije svako slovo
vrcalo mi med kroz sazvežđe novo
u pometen um i na rane stare.
 
Behu to tako neke cake stare
na koje pade čak i čudo ovo
što se pesnikom zove (ništa novo!)
pa se naivno, ko žrtveno jare,
ispeći dalo na varavo slovo
koketne male iz prigradske bare.
 
Šta je to mogla žabica iz bare
da zakrekeće iz kajdanke stare,
a da ni notu, baš ni jedno slovo,
ne prepoznah, jer (pazi sad i ovo!):
u život mi, vaj, uskočilo jare
đavolje šare — čudovište novo.
 
Prosečna cura — ništa bogzna novo,
osmeh joj cveta ko lokvanj sred bare,
dok se šepuri umilno je jare,
na trenutke iz bečke škole stare,
a kad seje laž, tad uradi ovo:
Raširi oko i proguta slovo!
 
Zalud sam držo uvodno joj slovo
da u životu uvek ima novo
iskustvo koje nije kao ovo.
Ona bi na to opet u kal bare
— do grla u bljuz lagarije stare
žitke ko nož za nedoklano jare.
 
Izvoza me skroz to bez duše jare:
Ni dlaku kike što liči na slovo
nemam da čupnem sa te lije stare,
niti da dodam svraki perce novo,
jer sam kao som u rastinju bare
progutao mam kojim pišem ovo.
 
Tako sve ovo — što zamesi jare
u mulju bare — nije mrtvo slovo,
već nešto novo iz čitanke stare.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Pon 14 Dec - 15:02

KRAJINA

Propevaću, zar? A prošao je zbeg
ko u teškom snu. I Krajina tuži.
Niz brda i dolje popanuo sneg.
 
Krajiški je dan nezamisliv, duži.
Tu lunjaju vuk i ovan zajedno.
Već se topi smet, moja duša juži.
 
Zapevaću: Oj — ma i ne progledo,
jer što vidim sad bolje da ne vidim:
Kraj puste kuće manito govedo,
 
skunjen šarov pas ko da me se stidi,
ukraj mrtav đed i polomljen mu štap,
nad šumom nebo guši se, ja bridim,
 
suzno je veče progoreo uštap.
Tica Banija guknu preko svoda,
a Lika srna za oblak odluta,
 
medved Kordun bdi iz sazvežđa svoga.
O, da je srce veliko kao xin
ne bi se njime nastaniti mogla
 
tuga kojom me u zoru budi Knin
— žrtveno jagnje ljubljeno od Boga.
 
Propevao sam, da, kao pravi sin,
 
to je amanet i moja zaloga.
Jer što šane smrt, a zapiše ruka,
samo je majka svetija od toga.
 
A uz horizont — sestra Banja Luka!








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Pon 14 Dec - 15:02

TAJNI DAH
 
Po krovu stare kuće sipi sneg.
Sam mi se Gospod time kazuje,
jer kroza nj sam i onaj nežni breg
 
u daljini što prima pahulje.
I grančica sam, tu, na prozoru,
obeljena skroz — pa nadahnjuje.
 
O, da li ću sam čekati zoru
u belini toj što najavljuje
jedan novi san u mom obzoru
 
čiji tajni dah već uspavljuje?








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Pon 14 Dec - 15:02

SLUČAJ
 
Trag je na snegu doneo mi žal.
Stigao neko žurno al kasno.
O, iznad krova purpuran je val!
 
Pade na pružen jezik mi slasno
pahulja jedna: ceo slučaj s njom.
Trepavice se sklopiše glasno.
 
U nevreme — da — sevnu mali grom.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Pon 14 Dec - 15:02

BELI EHO
 
O, veju snezi, predeli mirišu,
i borja tuže u noći od svile,
plaha je duša dok je vetri sišu
 
i raznose bol u tajane sile.
Srebrni brezi, mesec — kugla daha,
kurjak se glasi: još snevaju vile.
 
I ništa više tu ne daje znaka
da će se ikad izmeniti slika
ove večnosti usred belog mraka.
 
Trgnem se tako od sopstvenog lika,
a pored žbunja pod belim ćubama,
i budan zviznem — da se od ćurlika
 
stušti ka meni eho u grudvama.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Pon 14 Dec - 15:03

S PRAGA

Suvomrazica i par gavranova
na vrhu hrasta bez ikakvog lista.
Tek graktaj jedan nad predelom snova!
 
Kraj bunara zvek čija kanta blista.
A iz majke dah dok izvlači vodu:
Prospe se i kap — njena suza čista.
 
Iznad kuće dim svija se u rolnu.
Pritisnuo breg s onu stranu puta.
Komšija s praga nosi dušu bonu.
 
Krajina je to učarana, pusta...
Kad li eno sad neko otud peva!?
I moja se tu otvaraju usta.
 
Prhnuo je par u sredi podneva.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Pon 14 Dec - 15:03

ČVOR
 
Šta li to struji urvinama mojim
niz bele sapi progorelog jutra
iz budnoga sna što se deli, troji?
 
Da l to novi dan (takozvano sutra)
prikrada se već u časove jadne
suncem što škiljka ko goblenska mustra?
 
Ote se prizrak (ko grana da pade!)
i tresnu uz sen moju ili tvoju?
Od čudesa tog na jeziku sladne.
 
Smešane muze u prisoju poju:
čula su mi čvor Gordijev pred seču.
Sav damaram u slatkom nespokoju.
 
Tajanstven zračak ili moćni nečuj?








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Pon 14 Dec - 15:03

NA SVETOG ILIJU

Eno se k'o ćaća šepuri na zboru,
raspiruje vatru sa ražnjem u volu.
 
Vruće meso kida — već oran za tuču,
veseli u kolu ojkači jauču.
 
Litrenjača usta zaliva odozgo,
šljivovica pusta zacariće mozgom.
 
Pogledajder oči: uskomešan mutljag,
vilen preza kome da iseče burag.
 
U gaju, pod hrastom, je l' zastala snaša,
među noge leti ispijena flaša.
 
Ako iko išta prigovori loli:
dvojica su već se nožima izboli.
 
Ilindan zagrmi preko kolske pesme,
obrisati krvcu niko nikom ne sme.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Pon 14 Dec - 15:03

PROSLOV
 
Samo koliko zaborav vlada mnom
— toliko nisi u meni, jedina,
koliko seni tuđe haraju snom
 
— toliko mira nemam ja, predivna.
Ljubavi, baš sve s tobom ću iznova,
sve bole, dane, sunca iz dubina,
 
s tobom ću mladom, opet iz osnova,
niz vale žića nositi katarku.
Ovo su reči iz Božjeg proslova
 
u kom ni jedna ne poznaje varku,
ovde se želja pretvara u sreću
što ljubim, večan, na svome zalasku.
 
Dragano, ti znaš, za tobom umreću,
i kao leptir, od cveta do cveta,
privodeći let, iz praha počeću
 
da opevam svet — ko pravi poeta.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Pon 14 Dec - 15:03

O ČISTACU

Daroviti, obrazovani i ostvareni pesnici izdašni su u svim oblicima simbolike, pa i u onim primerima koji mogu da budu zahvalni retorički povodi za koncizna kritička određenja. Tako, već prvim stihom u preglednom pesničkom izboru knjige Čistac (a taj stih glasi: Olovka je kao žena), Nenad Grujičić nam olakšava da izdvojimo i naglasimo osnovne motivske niti njegovih tekstova. Zaista, pesništvo i ljubav — najšire uzeti, i kao nagon za duboko ličnim iskazivanjem i kao izrazito pozitivna energija — dominantne su i prepoznatljive okosnice jednog uistinu bogatog stvaralačkog mozaika.

Grujičić je ušao u poeziju kao autor konciznog iskaza, neusiljene meditativnosti i setnog odnosa prema svetu. Već je u mladalačkim pesmama (zbirke Maternji jezik, Linije na dlanu) saopštavao o životu koji se rasuo i koji se neprekidno rasparčava u detalje i prizore, o naslućivanju (s prizvukom priželjkivanja) izgubljene celovitosti iz koje je proizašla naša anemična stvarnost. Pevao je o novim motivima i novim, često grotesknim pojmovnim katalozima, o sudaru čoveka sa sopstvenim strepnjama, o svekolikim pritiscima na intimu i na personalitet. Čak i kontrastiranje života i poezije, doživljenog i estetički oblikovanog, stvarnosti i umetnosti, pojavljuje se (knjige Vrvež i Carska namiguša) sa senkom suštinski izmenjene egzistencije, buntom čoveka koji odbija da u atomskom rovu, metaforičkoj negaciji duhovnosti i civilizacije, čita Bibliju, oličenje duhovnosti i temelj civilizacije.

Znao je Grujičić, pesnik kultivisane poetičke samodiscipline, da, umesto lamentiranja nad pojavama planetarnih ogrešenja o autentičnost i punoću života, među prizorima konkretizovane oporosti nasluti naše prostorne, istorijske i mentalne koordinate. Umesto u malograđanskom licemerju, tehničkim napravama i urbanoj razdrobljenosti, atak na humanitet nalazio je (zbirka Jadac) u ideološkim i političkim podvalama, u zamkama i zabludama, u manipulacijama i torturama.

A najnovije pesničke zbirke pokazale su visoke domašaje semantičke fleksibilnosti, uz to su se priklonile omamljivim zadatostima soneta, sonetnog venca i skupine sonetnih venaca. U Pustoj sreći, tri sonetna venca, spletena u celinu knjige, poseduju sva dobra svojstva i sve znane nam specifičnosti pređašnjeg grujičićevog pevanja: neprekidno oscilovanje između uzvišenog i svakidašnjeg, osluškivanje simboličnog i univerzalnog u banalnom i elaističnom, sklonost efektnim paradoksima, izuzetno poznavanje najdelikatnijih melodijskih i metričkih nijansi. Ljubav, poezija i život ključne su teme ove melanholične i eterične pesničke knjige. A u zbirkama Log i Cvast pesnik na originalan način artikuliše, i uspeva da nam prenese, fasciniranost prirodom, lepotom, mladošću, jezikom, zavičajem, posebno svoju fasciniranost stihom. I ovde Grujičić potvrđuje da je uvek prepoznatljiv, samosvojan i nov. On neprekidno proširuje tematske obuhvatnosti i obogaćuje pesnička sredstva.

Ovaj poetski izbor ubedljivo pokazuje da je Grujičić pesnik jezičke suptilnosti i melodijskih virtuoznosti, pesnik formiranog profila — uvek nov, a svoj.

Čedomir Mirković, 1998








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Pon 14 Dec - 15:04

CVAST
 
I
 
Meteš me kao prašinu sa zvezda
i veješ kroz noć, u daleke snove:
budim se ubran sa grane Bogove
gde žari se cvast sonetnih sazvežđa.
 
Tu za me ima još dovoljno mesta
da rime zlatim, dahom, sasvim nove,
u pogledu tvom, a u kojem plove
lunine mene u tajni odbleska.
 
Ljubavi moja, u čar se otvaram:
Prolećno sunce u granju se mresti,
no u jesen već ja leto obaram
 
i sneg se topi, gle, od te prelesti.
Vreme je ništa, stih — brzina ultra,
ali sačuvaj zamahe za sutra.
 

II
 
Ali sačuvaj zamahe za sutra:
Banuće svetlost iza škripe noći,
i celo polje što u medu pluta
odlepiće se i od zemlje poći
 
u sunčev ćilim, nad gajem, u zeni,
u dalek napev, u vreme bez goda,
u bruju sfera kad bol ozeleni
u danu što se otkida od svoda.
 
Takvim se skladom kiti Jevanđelje,
čaroban utuk na sve što napisah,
para detinjstva u cvetu nedelje,
 
sestrinih ruku oko srca stisak.
I zato velim, plav u krošnji duda:
Rano je zavek omajati jutra.


III
 
Rano je zavek omajati jutra
i s tugom belu gaziti godinu
misleći da sve na pola je puta
u tartanj palo, u ludu nigdinu.
 
Magla u dolu, i lug sav zavijen
u čemerni klik zloslutnica tica:
Zar me je i to pohodilo diljem?
Ili mi je krv bila nesanica?
 
Ah, opšta mesta, o, liriko pusta,
u sonetu mom i vas grli kutak
u kom se rođen porađa rasnutak
 
ljubavnog peva, uz rub apsoluta,
gde pojcu vrlom, koji tobož ne zna,
ima i dana kad sve nije bezdan.
 

IV
 
Ima i dana kad sve nije bezdan,
kad se milina planinama meri:
Krajina moja — onako s večeri,
kad grune kolo ko predivna neman
 
i sevne pucanj u zavetu drevan,
a duša ječi, grlata, treperi,
pa rakijski mig što nirvanu meri,
i dečak nevin za pogibelj spreman.
 
Detinjstvo šarno u venac ti eklam,
evo i skidam kapicu sa žira
da zviznem vetru, čiju narav imam,
 
da kosu tvoju zamrsi iz hira
i pevne tiho, mazeći te, snevan:
Ja sam ti opet pristigao nezvan.
 

V
 
Ja sam ti opet pristigao nezvan
u jutro što se ko balada roni,
ljubavi cela, glavu mi nasloni
na nevidljiv slap što se vije nežan.
 
Al — trepti oko, žiga rame: gležanj,
levo pa desno uvo ničim zvoni!
Tvoje slutnje, da, iz mlečne iskoni
damaraju mnom kao snova svežanj.
 
Ništa to nije, to su mile gajde,
najlepše sile ozona u raju:
takni me, stvori, u muziku, hajde,
 
moje se strune dögom razgaraju.
Sve mi se nešto po beskraju luta,
a, kao, nisam nadahnuta mustra.
 

VI
 
A, kao, nisam nadahnuta mustra
i tobož sve je od običnog kova,
sve ovo što se porađa iznova
u glavi koja nedođijom pluta.
 
Ovo je, vidim, raskrsnica puta
na kojoj dreždi čeljade iz snova
i gleda kud bi, kraj kojih plotova,
skokom u carstvo večno da odluta.
 
Na stranu šala — neće biti tako,
sonet je pečat i isprava putna
svakome ko se uljudi, dakako,
 
i čitucne ga barem dva-tri puta,
jer, ne greši i ne varaj se, brajko,
behar je cvao duboko unutra
 

VII
 
Behar je cvao duboko unutra,
u srcu gde se pepelila tuga,
gde reči behu naplavine čuda
u akrostihu koji složi sudba.
 
Ime Marija (koju Gospod voli)
dato na kušnju u sonetnom vitlu:
ram za molitvu kada demon skoli
napuklu dušu u gresima situ.
 
Samo jurodiv mogao je jezik
razviti tajnu vidovitog dara
u Bogu što se presipao velik
 
u mene sitnog i smešnoga raba.
Marija — ime: Ojuženi nektar
aortom što se peni kao pehar.
 

VIII
 
Aortom što se peni kao pehar
niče mi bilje i leči u huju:
Promiče selen, za njim ceo ševar,
eno ga burjan obgrlio dunju.
 
Ruzmarin, nana, pa vilina kosa,
stidak i ruta, metvica i kleka,
božur sa jovom, i vinova loza,
gorun i lala, seme iz duleka.
 
Vidarski spisak: krug se njime teče,
zavičaj kunja u kobnoj mirnoći,
uz reku Sanu puže mlado veče,
 
hrašće doziva jele u samoći,
a breze bele smolom zene kreče:
Lepo je kad se gledamo u oči.
 
IX
 
Lepo je kad se gledamo u oči,
a pun se mesec u njima premešta
— pa zanemimo ćuteći koješta:
kucavica se u grlu zakoči.
 
Javlja se Dunav: baulja iz mraka,
svom se težinom stere podno Fruške,
ej, karlovačke popucuju puške
u berbi grožđa iz Đačkog rastanka.
 
Mina i Branko — leptiri bez krila,
pupoljci prvi, bez cvata i loga,
ogledala dva što su se razbila
 
ne spojivši lik jedan do drugoga.
Ova se slika sama sobom prene
kad nam se duše vezuju u zene.

 
X
 
Kad nam se duše vezuju u zene,
a sa kolenom dotakne se ruka,
da li se negde, kraj pučine, stene
grle sa valom duže od trenutka?
 
I da li talas ispod bele pene
odnosi oblik kamenog belutka
u dubine dna, sve do samog vrutka
gde izvire san, žive uspomene?
 
Pa zar je valom zaključana tajna
za smrtne oči koje darom vole,
i gde su ključi te vekovne škole
 
za koju kažu: Ah, ta osećanja!
Ko misli drukče, ostaće da blene
osmehom tihim što prikriva sene.
 

XI
 
Osmehom tihim što prikriva sene
javljaš se i ko lik Bogorodice
i promičeš kroz ljude, netremice,
što i ne slute lice svete žene.
 
Al ti još nisi razumela ljubav,
ne mogu reći hoćeš li i kako,
jedno znam: pesnik u svetu, go, gubav,
prepoznao te — sonetom dotako.
 
Od kada s tobom pesnik postah slavan,
javlja mi se glas da pesmu ne novčim,
da nikad tebi neću biti ravan,
 
jer mi ti u dar kroz Boga uskoči.
Šta je tu je — da: Sonetni karavan
valova novih čija huka toči...
 

XII
 
Valova novih (čija huka toči)
ima i biće ko dragog kamenja!
O, pesmo mila, hajde razuroči
vradžbinama od teških uspomena:
 
Sunce za goru — da otera moru,
zemljica zinu i vetar uginu,
ni moru mosta — a ni steni mozga,
u izvore huk, u hudu glavu muk.
 
Šta li su snovi? Bajke? Gatke? Čini?
U kojoj boji pesnik mirno spava?
Opet ti, pesmo, zapovedam: Čini
 
da mi se čista u svet javi glava!
Ja ću te miti, kao telo žene,
opojnim rujem iz srčane pene.
 

XIII
 
Opojnim rujem iz srčane pene
pesništvo slavim i manifest dajem:
Umetnost stiha plamti tvojim sjajem
i nema za nju granice i cene.
 
Zanat se uči pismom ruke verne,
zaliskom srca, bez trika i graje.
A šta starije: kokoš ili jaje (?)
— to neka mere bene postmoderne.
 
Venac, na primer, sonetima zidan,
zvonik je visok sa kojega puca
vidik pun čuda i volšebnih moći
 
kojima ljute rane opet vidam
gledajuć sunce sa toga vrhunca,
jedinu tebe koja Bogom kroči.
 

XIV
 
Jedinu tebe (koja Bogom kroči)
opevam silno, na prestolu čula,
sve mimo tebe — od karata kula,
samo kroz tebe ja srmom optočim
 
besmisao sav i samotne noći
kad nadahnuću pandan jeste nula
iz koje hitam u boje zumbula:
maternji jezik, a u tvoje oči.
 
Sumrak pada siv na reku, na goru,
otac stiže živ na horex-motoru,
prepukao god, pala šljiva s grane,
 
izginuo rod niz krajiške strane.
Bog sreću dao iz nebeskog bezdna:
meteš me kao prašinu sa zvezda.
 

XV
 
Meteš me kao prašinu sa zvezda,
Ali sačuvaj zamahe za sutra,
Rano je zavek omajati jutra,
Ima i dana kad sve nije bezdan.
 
Ja sam ti opet pristigao nezvan,
A, kao, nisam nadahnuta mustra:
Behar je cvao duboko, unutra,
Aortom što se peni kao pehar.
 
Lepo je kad se gledamo u oči,
Kad nam se duše vezuju u zene
Osmehom tihim što prikriva sene
 
Valova novih čija huka toči
Opojnim rujem, iz srčane pene,
Jedinu tebe koja Bogom kroči.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Pon 14 Dec - 15:04

O SNOVILJU

Dve su osnovne teme "Snovilja", zbirke pesama plodnog i sve prisutnijeg u srpskoj poeziji Nenada Grujičića: ljubav i pesma. Elementarna, snažna kao lavina, iskazana bujicom reči, koje, opet, adekvatno prate i ovaplođuju osećanje što nezadrživo buja u pesniku. Ova ljubav čini sadržinu jednog života, i obnavlja se, kako pesnik peva, "u prizvanoj muzici sveta" i učvorena je "u klinču dva radosna srca"

što plivaju u svetlosti kao zazivi
između svakog slova u ovoj pesmi.


Kao što se vidi, i u ljubavnoj ekstazi pesniku je u srcu i na jeziku — pesma; sve se životno, pa i ljubav, sliva u pesmu i pesmom iskazuje; pesma je, za ovog pesnika, ono što je jednako životu, što je široko kao život i što je iskreno i nepatvoreno kao život. Uopšte, Grujičićevo pevanje je zapravo apologija i proslava pesme, ali one pesme koja proizlazi iz pravog, iskonskog doživljaja, u čemu nema laži ni prenemaganja, što kao elementarna snaga proizlazi iz najvitalnijih izvora. U Grujičićevom sistemu vrednosti tu elementarnu vitalnu snagu ima još samo ljubav, preciznije voljena žena o kojoj u pesmi Lotos u ogledalu kaže: "ti, dragano moja ozvezdana... ti koja i kad odlaziš ostaješ...".

kad god bi nestala na tren, na dan i duže,
uvek bi ostala i zaspala
u meni koji te čeka i kad si tu.


Jaka strana Grujičićeva pevanja je ironija pa i sarkazam. Da nije ironije, njegova ponesena i egzaltirana privrženost pesmi bila bi patetična a njegova ljubavna osećanja bila bi na izvestan način demode. Ali, Grujičić je pesnik sav u savremenosti, u onim tokovima misli i modernog senzibiliteta koji za jednu od svojih primarnih osobina ima samokontrolu. On je koliko elementaran, toliko i racionalan, a u krajnjoj liniji samokritičan. On se gnuša lažipevaca, neiskrenih i naduvenih pesnika koji pevaju pevanja radi i koji, da bi bili interesantni, govore o suvišnosti poezije i predstavljaju sebe kao mislioce i mudrace; oni ne veruju u nadahnuće, u prave izvore poezije, u pesnike nepatvorene i izvorne. I zato, u završnoj pesmi naslovljenoj O stihu, ne bez ironije i izvesnog odstojanja, izbegavajući patetiku, Grujičić peva, ne bez izvesne gordosti i polemičke ustreptalosti, ali i samoironije:

Ja znam šta stih može, jedan stih, jedini,
šta sve on otvara i kako mu prići,
kakvu buku stvara u nemoj tišini,
koliko bolova u njemu se ceri,
kol'ko dugo beše pljusnut u prašini!?


Grujičić veruje u pesmu, u reč, u ljudsku akciju izraženu kroz pesmu; ona je univerzalni jezik kojim se iskazuje sve što spada u ljudski domen ali pesma nije za obožavanje već visoki cilj kome treba težiti da bi se ostvarila ljudska komunikacija.

Grujičićeva pesnička plodnost može se objasniti prostom činjenicom da je poezija za njega i izvor ljudskosti, i potvrda da se živi, i sredstvo da se iskaže ljubav prema ženi i odnos prema životu. Za Grujičića, koji punim plućima živi život, poezija je način da se čovek u potpunosti iskaže.

Nikolaj Timčenko, 1999








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Pon 14 Dec - 15:05

BRID

Samo ti,
beskraju moj nežni,
oduvek samo ti,
tugo u odzivima,
samo ti možeš da me rodiš
i odninaš na nuli,
užarena lednino u spasu oberučke,
na kraju duše tajno bisera,
ti lakonoga nirvano,
oproštaj si u zanosu,
ali boliš,
i nema te uvek,
kao kiša potapaš mušice
na cveću oka mog zaspalog
u moru nektara,
samo ti, pohoto,
pokazuješ plameno zubalo u sumrak,
a ništa o tome ne znaš,
i bridiš.
 
Ništa,
kraljice izbira,
ni žig što ostavljaš ne prepoznaješ,
a blediš i nestaješ u dronjcima munja,
u belim minđušama oblaka,
u muzici sa terasa,
samo ti, vrela kupino,
u purpurnom dimu nad kazanima,
u lepim zabitima gde med
ključa pod crvenim krošnjama,
ali ti o tome ništa ne znaš.
 
Ništa je sve
i tu se dodirujemo.
Ko isplače suzu ljuticu
— evo mu dan,
ko radosnicu
— evo mu noć.
Samo ti, pobuno moja,
mokra košuljo na vetru,
samo ti zriš u nevreme,
na mraznoj suvrelici,
u porezanoj noći irvasa,
u tuđim zavičajima,
samo ti,
ti i ti,
leleku moj na padinama,
zgužvano snoplje sunca
u maglama na mome licu razmračenom,
u pesmi nad gajevima.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Pon 14 Dec - 15:05

VAJ
 
Opoj mi dušu, majko,
eno je na vrh koca,
oboje nas će taj što
ubi i našeg oca.
 
Opoj mi srce, sestro,
streljano povrh sela,
što se kao povesmo
rasprelo u anđela.
 
Opoj me, mrtvi oče,
tobom kojega nema,
mnome još predak joče
sve i do askurđela.
 
Deset kolena naših
opoj mi, oče mrtvi,
deset legendi strašnih
rođenih posle smrti.
 
Opoj nas, velji Bože,
vasceli narod kleti:
zar nas ni ti ne možeš
molitvom vaznijeti?
 
Gospode Bože, opoj,
nesreću opoj srpsku,
daruj nam, Bože, spokoj:
pod vodom barem trsku!








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Pon 14 Dec - 15:05

NENAD

Ulovljen zenom oka tvoga,
vratih se u se, u divan dan,
pesma je našla vrata Boga
u gledu što je nenadan val.
 
Vratih se u se, u divan dan:
more se peni, davi se sprud
u gledu što je nenadan val,
s tobom bez pesme ja nemam kud.
 
More se peni, davi se sprud,
ti plivaš kao molitvom čtec,
s tobom bez pesme ja nemam kud
u ovoj igri k’o ludi žrec.
 
Ti plivaš kao molitvom čtec,
puniš mi dušu muzikom sna,
u ovoj igri k’o ludi žrec
klati se mesec sa morskog dna.
 
Puniš mi dušu muzikom sna,
volim te prosto — u tri sloga,
klati se mesec sa morskog dna
ulovljen zenom oka tvoga.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Pon 14 Dec - 15:05

MAĐIJA
 
Dopevati tvoju lepotu bi bilo
isto što i dugi raščiniti boje,
ali eto kušam — pa ma šta se zbilo,
da ukradem urok iz mađije tvoje.
 
Isto što i dugi raščiniti boje,
tako ću kroza te ja nedriti reči
da ukradem urok iz mađije tvoje:
da postaneš čista — melem što sve leči.
 
Tako ću kroza te ja nedriti reči,
iako daleko od mene ćeš biti,
da postaneš čista — melem što sve leči
dok se borim za te na pretankoj niti.
 
Iako daleko od mene ćeš biti,
tvoj osmeh i oči — ko kesteni vrući,
dok se borim za te na pretankoj niti,
meni tek u rimu zauvek će ući.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Pon 14 Dec - 15:06

EDENSKI VRT
 
Zar zbog sitnice, ljubavi edenska,
zar zbog gluposti koja ni to nije,
zar zbog trepeta što se nevin vije,
zar zbog ludosti koja je nebeska?
 
Zar da na pragu zaigra nam mečka,
zar da sujeta svu milost popije,
zar da nam snagu tuđa nemoć rije,
zar da se život razbije ko zvečka?
 
I zar u oči puna šaka peska,
zar iza leđa: Ko se zadnji smije...
i zar otrov iz medonosnog vrêska?
 
Zar nam već dosta dosad bilo nije,
zar nam se sreća ne stvori iz bleska,
i zar zajedno nije bezbolnije?








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Pon 14 Dec - 15:06

DODIR
 
Otišla si na jug, sa severa, naglo,
kao ptica koju tera ledna tuča,
ostala je tvoja poruka, o, maglo,
da za našu ljubav ipak nema ključa.
 
Neka trepne Gospod u tvom milom hodu
i neka se more rastoči u boje
kada tvoje telo takne hladnu vodu:
možda ćemo tako taći se oboje.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Pon 14 Dec - 15:06

GENIJE
 
Tog genija trebaće
čuvati za nedaće.
 
Ovu ludu, pobogu,
zgaziti k'o stonogu.
 
Genija ti pripazi
da tajnu ne isplazi.
 
Od budale hvataj štos:
biće trista od jutros.
 
Titraj jajca geniju,
izvućićeš premiju.
 
Očice ti ispale,
kloni se te budale.
 
S genijem pokaži se
— pa to danas traži se.
 
Udomiti kojega?
Čija slava doveka?
 
Od jednog do drugoga
samo korak, zaboga!








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Pon 14 Dec - 15:06

VILJE
 
Usnila me luda vila
da ispijam zlatni pehar
i u vlasti pjanih sila
prelazim iz sna u nesan,
 
u raspetu nedođiju
izmeđ' vilja i života
gde se duše u obilju
sjajakaju od grehota,
 
gde su zvuci nevid-zvona,
a mirisi svlak nebesa,
gde reč nije rana bona,
 
već kite se svud čudesa:
Dva-tri sunca i prestona
ruka Božja, netelesna.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Pon 14 Dec - 15:06

GOLUB I ZMIJA
 
Ne boj se ljudskih podvala,
one će zakratko sjati,
ovde je druga obala,
odavde božansko čati.
 
Ne boj se tuđe sujete:
i ona slepilo ima,
i mržnja čak dok truje te
ostani čist u mislima.
 
Ne boj se brze promene:
ni one što izlaz nema,
jer svet se očas okrene
 
i sve bude kako treba.
Ma kako život ćarlij'o,
ne boj se, golube-zmijo!








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Pon 14 Dec - 15:07

O ŽIVOJ DUŠI

"Živa duša" je nova knjiga Nenada Grujičića, pjesnika i esejiste, književnog kritičara i antologičara, vrsnog i polemičara i analitičara, sastavljena od tri sonetna vijenca: Dušo, Dušak, Poezija i ciklusa raznoobličnih pjesničkih štiva, od minijatura do poema. Na oko sto stranica ove najpjevnije knjige koja mi se u ovom zlodobu otvarala, Nenad Grujičić je opjevavao svoju dušu, vodeći razgovor sa dušom, tako i sa poezijom i zavičajem. Ovo je prava knjiga izliznica duše, da iskrenija ne postoji u srpskom jeziku, u kojoj svaka riječ pjeva i služi muzičnosti Grujičićevih parnasovsko pjevnih jedanaesteraca i dvanaesteraca, tako da izgleda da je Grujičić svaku svoju poemu, minijaturu i svaki sonet prvo otpjevao svojim milozvučnim i moćnim glasom, kojim pjeva svoje čuvene narodske ojkače, pa ih po svom pjevu tek onda zapisao. Tako je i Milan Rakić prvo melodije svojih pjesama iskušao na klaviru, za kojim je bio meštar, pričao mi je moj profesor čuveni besjednik Raško Dimitrijević, kako je u njihovoj kući u Beogradu, ulica Dva bela goluba, Milan Rakić za klavir "sedao i svoje pesme osluškivao u njinim već unapred stvorenim melodijama", pa ih onda pretakao u riječi, tek onda Kad srce zapišti, ("Kad srce zapišti, misao je kriva").

Pjesnik Nenad Grujičić je majstor sonetnog pjevanja. Objavio je dosad osam sonetnih vijenaca, samo u "Živoj duši" su tri. "Sonet je pehar", kaže Grujičić, i razvija onako svoju spiralu o sonetu: "Sonet je pehar u obliku krune, napunjen ambrozijom života i snova, a obrubljen je božanskim smaragdima muzike i jezika, uvek u novoj ulozi i snazi". Grujičić pjeva i kada govori o prozaičnim pojavama u svakidašnjici, sav je struna i spirala iz koje melodijaju raznovrsne melodije srpskog jezika.

U "Živoj duši" Grujičićevoj pored soneta, triptiha sonetnih vijenaca, imamo pjesama i poema slobodnih stihova, još i tercina, a sve su pjevne kao i njegovi ronsarski soneti. U prividno romantičnim Grujičićevim sonetima susrećemo se sa dvopjevom protivurječnih stavova, suprotnih poetičkih škola — modernizma i postmodernizma. Grujičić priznaje da pripada postmodernističkom intervalu i kaže: "Postmodernizam posmatram kao temporalnu kategoriju i hronološku fusnotu s kraja ovog milenijuma. Međutim, s kreativnog stanovišta postmodernizam vidim kao virtuelni podsticaj potreban salijerijevskim nesrećnicima čiji talenat varira oko nule. Postmodernizam je privremeni egzibicionizam demonske opsesije samim sobom. On će uskoro, definitivno i zvanično postati jedna od tri nule koje nam donosi milenijumska dvojka, simbol suprotnosti, sukoba i pada".

Momir Vojvodić, 2000.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Pon 14 Dec - 15:07

MAJKA
 
Sine,
izađi na terasu
i prislušaj
razgovor tica:
To naiđe!
 
Ja se izvinjavam,
ja moram slušati,
sine.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Pon 14 Dec - 15:07

NIČICE

Uskovitlana vodo,
pod krošnjama Dunava,
dragu si mi na vetru odnela,
u ponor pala s njom.
 
Pretamna vodo rata,
kud hučiš i nosiš
usplamtelo srce srne?

Odatle, evo, stižem
u suzama — i množim
tvoj vir.
 
Vodo,
nad mostovima,
digni me na ruke moje drage,
vrati u izvor njen.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   

Nazad na vrh Ići dole
 
Nenad Grujičić
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Nenad Grujičić
» Nenad Zimonjić
» Nenad Mirković
» Završni Masters turnir u Londonu
» Ventvort Miler
Strana 6 od 13Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... 5, 6, 7 ... 11, 12, 13  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-