Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Nenad Grujičić

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6 ... 11, 12, 13  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Ned 13 Dec - 13:03

SREMSKI KARLOVCI
 
S Afrodite pao malter, kerče kunja iza krsta,
ni Apolon nema glavu, bogu fale četri prsta.
 
Podlokana čuči crkva, iza škole viri flaša,
razbijeno sto prozora, nakresana tri birtaša.
 
Mesni bećar plazi jezik, opštinari kriju platu,
na otpadu sirotinja: ima lajsni na otplatu!
 
Liturgijska leti grudva iz onoga zlatnog veka.
Miči oko: Opomena! Može glavu da ucmeka.
 
Koje li je ovo mesto? Bog ga spusti sa nebesa!
Što ga nisu okrečili posle ratnog urnebesa?
 
Objašnjenja neka stoje: Ko će kome da veruje?
U Mušickom kuca Branko, a vekovi huje, huje...








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Ned 13 Dec - 13:03

O PUSTOJ SREĆI

Grujičićeva Pusta sreća, sazdana od najtananijeg poetskog materijala, aktivira i kod čitaoca njegov najtananiji duhovni nerv. Ona se zato može čitati i kao ljubavna poezija kojom autor podiže spomenik "trajniji od bronze i kamena" jednoj novoj Juliji Primicovoj; kao vrsta metafizičkog brevijara o onoj magnetnoj, gravitacionoj, mikro- i makrokosmičkoj sili koja drži atome i galaksije na okupu, manifestaciji iste te ljubavi; kao rasprava o smislu logosa u svim nijansama njegovog značenja, o svrsi pevanja, o svemoći i nemoći reči; kao sanovnik; kao rimarijum; kao lirski časlovac u kome se Gospod izričito pominje u prvih pet soneta, ali čija završna kadenca poseduje karakterističan kontrapunktski predah, molitveni ustuk i priklanjanje božanskoj sili; kao inventar neobičnih i upečatljivih poetskih slika, metafora s duplim dnom, tamnih simbola; kao udžbenik iz umeća versifikacije; kao bedeker kroz jednu neobičnu građevinu-čardak u jednom nestvarnom svetu kuda se stiže preko "praga od rđe i žeženog zlata", i koji je pun lavirintskih prolaza, hermetički zatvorenih prostranstava, lažnih pregrada, nadzidanih svodova, unutrašnjih spiralnih stepenica, vrtložnih dimnjaka, uzidanih voltova, slučajnih niša, prozora koji gledaju unutra, vrata koja nikuda ne vode ili koja se odjednom jedna za drugima otvaraju, ključaonica kroz koje se nazire ozvezdano nebo ili plavetnilo koje gori, pokretnih zidova, dvostrukih podova i ogledala pred kojima se vodi noćni razgovor sa senkama i opsenama; kao laboratorijski priručnik o metamorfozama uz pomoć  onog drevnog, staroegipatskog "crnog" umeća za preobražavanje materije; kao istovremeno poniranje u mitsku dubinu i — sledstveno ključnom stihu ove zbirke "let je formula za zakon padanja" — pronicanje u astralnu budućnost; kao poetski ogled o pojavama koje prate zgušnjavanje i rastezanje vremena; kao intelektualna "Rubikova kocka", neobavezna igra duha, matematička skrivalica po meri duhovne radoznalosti čitaoca i zbirka odgovarajućih šifri, kodova, računskih operacija; kao knjiga od samo tri pesme, trojstvo međusobno povezanih magistralnih soneta od kojih svaki stih, u vidu dodatnog objašnjenja, poseduje ceo sonet, poput posebne fusnote...

Da li je ova knjiga, upitajmo se na kraju, inače diskretno obogaćena i iskustvom najnovijih poetskih istraživanja, možda najava izvesne Nove Sinteze u našem pevanju, sinteze metafizičkog i angažovanog, post-postmodernog i  neoklasičnog, i svega do sad nespojivog što iz tih antinomija proizlazi? Uostalom, ono što celoj zbirci Pusta sreća daje životnu snagu jeste splet upravo takvih contradictio in adjecto-a, nerazmrsivih suprotnosti u kojima se i krije pokretačka energija.

Zlatko Krasni, 1994.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Ned 13 Dec - 13:04

ŽIŽAK

I

Meni svaka reč je nevina prvina
poput omaglice detinjega daha
čiji rajski gugut s nebeskih utrina
raznose soneti leptirovog praha.
 
Ljubav — kakva rečca! — večno uznesenje
u velu života gde nesreća sniva,
ljubav — cvetni otrov što krvlju se penje
u krunicu srca koju Bog dariva.
 
Kad se prava ljubav sa tajnama spetlja
koje niko nikad slovom nije reko
pa se onda crna ko đavolja petlja
 
ukaže u pesmi koju peva neko,
tada ona jeste, o, kaži to smelo,
anđeo u paklu i nebo vascelo.
 

II
 
Anđeo u paklu i nebo vascelo
ko potop me nose k tebi pustimice,
a sunce te živu do Boga propelo
pa sve sija jasno od az do ižice.
 
Nema pesme, draga, dok nam ne zarudi
poljubac u sreći što ko munja mine,
niti moje glave dok je ne odrubi
u srcu reč Višnjeg kad sa suzom line.
 
Taj glagol: Voleti! Šta on seje, draga?
Jesu li se silna zatvorila vrata
onog trena kad si prešla preko praga
 
skovanog od rđe i žeženog zlata?
Reci kad već ništa ne kazujem, ina,
reči su mi ruže raspukle od vina.

 
III
 
Reči su mi ruže raspukle od vina
što tonu u sonet kobajagi večno,
one Božji šapat primaju s visina
dok se k tebi šunjam uzduž i poprečno.
 
Gde sam ono bio? U kojoj udoli?
Ili sam se visom ukazao sebi?
Ko se ono s tobom ništavilu moli?
Na uvo mi šapćeš da o tome ne bi.
 
Ravnoteža sunca i meseca, draga,
ljubav je na zemlji, na stazi od bola,
a njihove jare i mine, do vraga,
 
kolaju u nama ko večita škola.
O, mnogo se strasti u nama začelo
i rana ljubavnih u srcu, zacelo.
 

IV
 
I rana ljubavnih u srcu, zacelo,
imao sam vazda misleći da ništa
i nikada neće načeti mi telo
žeravicom bola novog čistilišta.
 
Ali sretoh tebe — dugu posle kiše.
Koračaš po uskoj stazi neiskustva.
Zatomljena u te moja sudba diše.
Šta da činim Gospod daje mi uputstva.
 
Jedna zemna trica ko paperje laži
kruži oko glave i pogled ti tuži:
Uspomena teška (!) — ne poreci, kaži
 
‡ satire ti sreću i Mefistu služi.
Ne plaši se više, pucaj od smelosti,
ja i kada hulim volim do večnosti.

 
V
 
Ja i kada hulim volim do večnosti,
jer let je formula za zakon padanja:
Lepih sam se, dušo, nasrko gluposti,
oproštajnih muka, tračeva, jadanja.
 
Taman kad se zdenem u živu varnicu
i kratkovek prhnem u tvoje zenice,
mig dragog Gospoda sevne na tvom licu
i utrne žižak na vrh trepavice.
 
Koliko sam puta ko strvena raga
batrgao gradom kroz rulju u noći
da te vidim samo, da me šutneš, draga,
 
kad već nisi htela na moj jauk doći.
Go na mesečini sa zvezdom se sprdam,
isturam brkove i svašta laprdam.
 

VI
 
Isturam brkove i svašta laprdam:
Bio jedan svetac — oreol mu žena
koja kukovima i ušima mrda,
na vrh glave — oči! — dupla vaseljena.
 
U ovom sonetu nešto jako škripi
na planu ljubavi o kojoj je slovo,
pesnik ne sme reći ko mu temu zdipi
zbog koje je dosad uspešno bolovo.
 
Al život je takav, i on je praznina,
zašto onda ne bi i pesnik predahno
kada ljubav ima trista obrazina
 
zbog kojih je svetac dvatriput izdahno.
O ljubavi pišem bez imalo zlosti,
boli me kad moram tobož iz pakosti.

 
VII
 
Boli me kad moram tobož iz pakosti
upirati prstom gde ti leži sreća,
zatim saletati bez trunke milosti
golo neiskustvo od kojeg si veća.
 
Jedan mali prizor iz tvoje prošlosti
došanuću svetu na sva svoja zvona
kako si se mlada, o, draga, oprosti,
s mosta htela u vir baciti zbog konja.
 
Ti bi sada gnjila u mutnom vrbaku
i strašno bi zverle tvoju dušu jelo.
Da li bi se psalmi začuli u mraku
 
da ti se u sunce pretvaralo telo?
Ja ne mogu više očišćen i grdan
apsolutnu ljubav pred tobom da vrdam.
 

VIII
 
Apsolutnu ljubav pred tobom da vrdam
neću i ne mogu kao nekad, draga,
ja sam sada drugi, odvaljen od brda,
jači od Orfeja što je gledo straga.
 
Eno dve-tri senke rade protiv mene,
zajašuju moju i sa njom se trve:
Daj džarni im rukom užagrene zene
i oduvaj snažno te plesnive mrve!
 
Al me strah i dalje kroz kosti pohodi
kad pomislim da si i ti možda senka
čiji nemi govor u nesreću vodi
 
gde će tuđi grohot poput hladnog tenka
satrti nam ljubav, o, zapamti, mila:
Lažne reči hrle iz sotonskog krila.

 
IX
 
Lažne reči hrle iz sotonskog krila
i glave se same smenjuju na panju,
došlo doba smrti i nečistih sila,
opet bratac brata ubi na spavanju.
 
Otkud onda sreća, ljubav do ušiju,
i zar takvo čudo može da se zbude
u nevreme ludo kad zlo krivi šiju
i omraza pada ko plesan na ljude.
 
Ti, međutim, rasteš stisnuta uz mene,
ko milošta s neba padaš mi na skute,
zvon smeha me kao prepelica prene
 
dok u pesmu stavljam i ...della salute.
Ja ne vidim više meseca ni sunca
ko dete u vatri kad zarazno bunca.
 

X
 
Ko dete u vatri kad zarazno bunca
i nestvarne reči u groznicu plete,
tako moja ljubav svetom se potuca
ličeći na tvoju od glave do pete.
 
Nađoh te u reči jedne priče šture
gde oluja život u čvorove veže,
razmenismo svoje provalije sure
iz kojih inače i đavoli beže.
 
Šta nam sada osta? Talambasi gde su?
Bele halje ko će smočiti u blatu?
Čukni me pitanjem o novom udesu!
 
Ljubi bližnjeg svoga, podaj mleka bratu:
Mene je dojila prisojkinja vila,
o, zar je i tebe neka druga sila?
 

XI

O, zar je i tebe neka druga sila
prinela na odar ljubavne krletke
pa si kao žrtva užasnuta bila
da istina ima i u zlu zametke.
 
I ja sam sa zmijom na uzglavlju spavo
i na hladnom repu večerao snove,
ne hajući ništa danima sam knjavo
misleći da snovi ka divoti plove.
 
Ali to je prošlost — naježena ruka,
ugašeno carstvo bez žezla i krune,
sad se kuje nebo od pređašnjih muka
 
koje ni u memli ne može da strune.
Šarka me je guja ko naivnog junca
vinula u zabit krvavog vrhunca.
 

XII
 
Vinula u zabit krvavog vrhunca
jednom jedna vila svog ljubljenog vešca
a on sa visine gde crn pogled puca
merkao je batak novog ženskog ješca.
 
Sve bi ovo bilo šaljivo i lepo
da nije posredi izgubljena sreća
koje veštac jednom bio se dočepo
u vrbopuc rujni ranoga proleća.
 
Sad melemi pljušte po ranjenom srcu
i plavuša noćna čizmice izuva
u predvorju smrti što peva minorcu
 
da se neverstava i uroka čuva.
Opomena pala — još i ta sitnica:
Ostaj prolivena posred moga lica!

 
XIII
 
Ostaj prolivena posred moga lica
kao mraz po cvetu nerođenog ploda
što se s ovog sveta punog ledenica
bacio u zagrlj nebeskoga svoda.
 
Vilen sklapam venac, a reč mi se mrzne:
Vidim angel-dete kako na svet stupa!
Da li će se iko ikada da drzne
pesmu iz tvog tela opet da iščupa?
 
Pada malo veče i viju se zvuci.
Gospod spušta na nas velike darove.
Kroz mećavu prte iz detinjstva vuci.
 
San se sa snom veže u zlatne parove:
Daj mi čitav lanac, o, ne budi zlica,
ja ću sa belegom leteti ko tica.

 
XIV
 
Ja ću sa belegom leteti ko tica:
Beleg — ljubav koju i hoću i neću
da skrijem u čardak kučina i trica
za nezvane goste što pazare sreću.
 
Ako li me prodaš znajući šta košta
ovaj venac što se rasplesti ne može,
i taj pazar bude poslednja mi pošta,
snaći će te kusur — kaiš moje kože.
 
Pir poruge grozne jeknuće iz pakla
i besna će usta peniti nesreću.
Koga nije takva životinja takla
 
taj ne pozna zakon i sudbu kereću.
Ne daj me budzašto, čuvaj od strvina,
meni svaka reč je nevina prvina.
 

XV
 
Meni svaka reč je nevina prvina,
Anđeo u paklu i nebo vascelo,
Reči su mi ruže raspukle od vina
I rana ljubavnih u srcu, zacelo.
 
Ja i kada hulim volim do večnosti,
Isturam brkove i svašta laprdam,
Boli me kad moram tobož iz pakosti
Apsolutnu ljubav pred tobom da vrdam.
 
Lažne reči hrle iz sotonskog krila
Ko dete u vatri kad zarazno bunca,
O, zar je i tebe neka druga sila
 
Vinula u zabit krvavog vrhunca?
Ostaj prolivena posred moga lica,
Ja ću sa belegom leteti ko tica.



"U knjizi 'Pusta sreća' nalaze se tri sonetna venca posvećena Mariji Balkovoj čije se ime nalazi u akroistihovima završnih,
 majstorskih soneta. Postoji i četvrti sonetni venac posvećen Mariji Balkovoj, nalazi se u istoimenoj knjizi 'Cvast'."








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Ned 13 Dec - 13:05

O LOGU

Splevši u jednu arhitektonski skladnu, a smisaono razuđenu lirsku celinu tri (ljubavna) sonetna venca, Nenad Grujičić je Pustom srećom nagovestio svoje izvanredne versifikacijske sposobnosti, koje su tako samouvereno i konzistentno potvrđene i novom sonet-zbirkom Log. U devet samostalnih lirskih ciklusa zvučnih i simboličkih naziva Nenad Grujičić je zbirkom Log dao svoje do sada najcelovitije i najuspelije pesničko ostvarenje, koje je istovremeno i jedna od najuspelijih ovogodišnjih pesničkih knjiga.

Motivi koje Log razlistava su iz kataloga opštih lirskih: ljubav, slutnja, smrt...  Nekada su oni ispevani diskretno, a nekada naznačeni aluzivno i metaforično. Ali uglavnom se svaki od lirskih ciklusa može legitimisati osobenom tematsko-motivskom i semantičko-simboličkom usmerenošću. U ciklus Gar, jednom od najuspelijih, smešteni su "soneti nesreće": Slika života nije vrt, groza je, dok ciklus Sen varira temu smrti (mrtve drage), a ciklusi Gle i Utuk su didaktičko-poetski.

Pored motiva klasična je i sama sonetna forma. Grujičić ovoga puta dosledno istrajava u artificijelnom opredeljenju za petrarkistički jedanaesterac. U pojedinim pesmama iz poslednjeg ciklusa pesnik iznosi direktne "savete mladom pesniku", a pored njih i kroz njih i vlastito "vjeruju" sa argumentacijom za smislenost i celishodnost svoga pesničkog nastojanja. Ima u većini njegovih pesama, izuzmu li se svi formalno neizbežni uzusi ona ne uvek potrebna spisateljsko-zanatska mimikrija, stihova izuzetnih lirsko-refleksivnih usijanja.  Pored tipično parnasovske kristalne jasnoće, preciznosti i savršenosti, ima u ovim pesmama simbolističkih sugestivnih lirsko-metafizičkih otajstava i tajanstvene mitske snage.

Jesu ovo pesme i vapaj potuljenog i pometenog bića koje svoje breme teško podnosi, ali su one i molitveno tonirana lirska uznošenja i zagrnute ispovesti "ludog nespokoja". Slikovite, zvučne, biranog jezika, koji (takav) može svojim izletima u kolokvijalno i bizarno iritirati sluh kakvoga puriste, ove se pesme čitaju naiskap i dugo nose i pamte kroz lične zapitanosti i smutnje, kroz lične strepnje i nadanja.

Mileta Aćimov Ivkov, 1996.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Ned 13 Dec - 13:05

PEHAR

Sonet je pehar naliven vinima:
ne možeš usnu na rub mu tek tako,
on se ispija gospodski, polako;
dodir soneta vrsna je intima.
 
Ko sonet dira igra se činima,
jer neće uvek baš sve ići lako,
sonet ko tuđa žena, i te kako,
nudi i mami telom, trikovima.
 
Pijan od rime u sonetu svako
ničice pada dok ga hvata plima
vrtložnih reči što uznose jako.
 
A to je, opet, vekovna istina
koju pesnici na zemlji, jednako,
poznaju kao i na nebesima.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Ned 13 Dec - 13:05

PASJI ŽIVOT
 
Pasjem životu pravila su čudna
il, bolje reći, gotovo ih nema,
mnoga će priča biti uzaludna
ako tvoj život neko drugi sprema.
 
Ti uvek reci da nikada nisi
živeo pasji za svoga života
mada ti ovaj baš na njega kisi
kao koštica u plesni kompota.
 
Živeti pasji usred svetske graje,
šta mu to dođe u ova vremena?
Ko za tvoj život petoparac daje
 
što ti u glavi čuči vaseljena?
Upregni život u nove kajase,
odživi pasji, ne daj nikom na se.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Ned 13 Dec - 13:05

KOB


Groma hromog zvuk.      .
Cepa oka sev.
Zloslut pevne ćuk.
Oca mrtvog pev.

Tišina i kob.
Bije srca ruj.
Krči mladi drob.
Predelima huj.

Iz sna hrli lik.
Na uzglavlju sen.
Nedostaje krik.

Ko je kome plen?
Virovi i čun.
Ti si krvav trun.
List se gorom njiše.
Oprljen je pejzaž.
Liju crne kiše.
Sam od sebe prezaš.

Pusto dete spava.
Lude rane peku.
Još ti stoji glava.
Vetar jaše reku.

Spasioci gde su?
Ćutnju mrve sati.
Udes u udesu.

Suze lije mati.
Zemlja il nebesa?
Bog se tobom stresa.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Ned 13 Dec - 13:06

LABUD

Na vodi labud, u noći, u parku,
spava sa kljunom ćušnutim pod krilo,
mirna je površ i meseca kilo
ispod bezglavog što liči na barku.
 
Ni bore vala da pomeri varku,
ni mehura s dna da plopne — ko bilo,
u krošnji breze miruje belilo
čarobnog perja što svetli u mraku.
 
Prolazim tiho, ko senka, bezmerno,
da laki vetrić ne stvorim u hodu
od čijeg daška prenuće se pero
 
na vrhu repa što dotiče vodu.
Pred kućom spazih sretan neizmerno:
Labud i luna i maze se na svodu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Ned 13 Dec - 13:06

GOLUB
 
Na prozor pao jedan golub tamni.
Podseća na te i na prve tvoje
nežnosti od milja. Gugut mu davni
iz dubina glas razliven u boje.
 
Sam se mazi on: perje kljunom bište,
nejasna svetlost u oku mu živi,
ritav i mokar — donele ga kiše,
golub ljubavi u čistoj naivi.
 
Blažen je stigo, na srce mi kano,
i daleki žal prostruji kroza me
jer sam ga u snu (to sam sad već znao)
 
u ruci držo pristiglog iz tame.
I taman htedoh da protumačim san:
golub se prenu i odleti u dan.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Ned 13 Dec - 13:06

DUB
 
Ljubavi moja, opet ne znam gde si.
Daleko biva i od srca bliže.
Račvasto vreme uspomene striže.
Ljubavi, suza za tobom se resi.
 
Ceo se život u sekundi desi:
Tvoj lik u dubu beskraja se diže
i bolna radost u susretu diše.
Ljubavi, ja znam — jesi na nebesi.
 
Ovaj dan je rana, ja krvarim s njim.
Detinjstvo pada u snovne otkose.
Majka peva psalm, na kriocetu spim.
 
Putuje tajna, velovi je nose.
Umesto svoga u tvom životu bdim.
Penu vremena bolovi raznose.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Ned 13 Dec - 13:06

KÂD
 
Ako te odsvud skoli veliki bol
i skršen padneš u čamu do srži
pa te i britka munja patnje sprži,
ne boj se kraja, i tad te čuva Bog.
 
Ako na zidu rastu sen i njen rog
i priviđenje u strahu te drži
da od grehova nećeš biti brži,
ne kloni spram tog, u Bogu je tvoj log.
 
Dani donose i pronose svuda
ljude i reči bez reda i broja.
Umrljan njima, ko mastilom duda,
 
zapevaj pesmu — bulku sa prisoja:
Dušu selicu što vapije čuda
okadi dok još grli ruka Božja.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Ned 13 Dec - 13:07

SVETLICA
 
Majčica mrva — neko u snu reče
leti ka nebu. To beše stih spisa
u kojem Bog mi venama poteče
i pesmu svoju na trenut ispisa.
 
Kao Dis što je uzalud kušao
iz sna na javu strofe da iznese,
tajnu sam sveta udivljen slušao
žudeći da smrt živog me uznese.
 
Majčica mrva — to od pesme osta?
Poruka? Zavet? Šta li? Opomena?
Ili svetlica? Vaj, o tome dosta!
 
Leti ka nebu, vidim, sveta žena,
čista u srcu i u molitvama,
rođena mati moja u suzama.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Ned 13 Dec - 13:07

PRIČUJ
 
S vetrom i kišom kao da ćeš doći.
Noć je vrč tinte ispušten na patos.
Od živih mrlja sastavljam parastos
za mrtvu ljubav natprirodne moći.
 
Grimasa munje kroz prozor u noći
minu i ceo osvetli mi atmos
ne bi li tako uskovitlan pâtos
oživeo te u gluvoj samoći.
 
Ali te nema. A ni onog daha.
Pljusak dosipa staru tugovanku.
Pričulo mi se u dva u tri maha
 
da crna štikla lupi u dovratku.
Od pričuja tog osta samo: ha-ha,
i dalek mrmor groma u odlasku.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Ned 13 Dec - 13:07

BROJANICA
 
An, ban, trolija, čevole, parapin,
klin, klan, dvolija, ovole, čakupin,
jad, šaćin, lenjga, jednole, divinja,
glad, daćin, šenjga, dovole, dušinja.
 
Aber, engete, žeripan, praskele,
švaber, pengete, pelivan, tut kele,
Turčin, savi nos, tekutan, ondola,
burčin, te pod nos, palatan, dondola.
 
Apa, šipilo, detičak, šiškala,
upa, pipilo, jabučak, piškala,
ops, pops, povrlus, testemir, cukuran.
 
Rak, čegrk, bravus, namastir, rogovan,
tikva, karaguš, jedinar, koza vrec,
dikva, parapuš, dvodinar, beži zec.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Ned 13 Dec - 13:07

BELO
 
Sonet je beo — samo to ću reći,
ostalo dajem na bajno maštanje.
Na primer: galeb ili zimsko granje,
prvi dečji zub od osmeha veći.
 
Sonet — rani sneg pokorice tanje
po kojoj mogu nežno, ne prteći,
između snova bestežinski preći
u beli dašak svetlosti jutarnje.
 
Belo je sada i ovo sonetče
što samo sebe povlači za uši
i širi rime u praznično veče
 
dok se olovka zapaljena *****
kao tandžara iz koje opet će
hitac beline pesmu da zagluši.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Ned 13 Dec - 13:08

O MATERNJEM JEZIKU I PESMAMA PRI RUCI

Nenad Grujičić je imao takvu sreću da njegova pesnička delatnost izazove kontroverzne reakcije — od Maternjeg jezika napisanog u znaku lirske metatekstualnosti (a u dosluhu sa pesničkom praksom jednog Stevana Tontića, na primer), preko Vrveža i Carske namiguše, u kojima se oksimoronski spajaju nebeske teme i neorealističko svakodnevlje, do knjiga (Jadac, Log, Cvast), pisanih nanovo otkrivenim vezanim stihom, u kojima se provociraju zadate pesničke forme (sonet, venac, sestina lirica, tercina i druge vežbe oblikovanja), koje pesnik pokušava da naseli svetom u kojem caruje novi ljubavni nered, ironija, paradoksi punog, putenog života.

Najvećma rečenog stalo je u Čistac (Prosveta, 1997), knjigu izabranih pesama; šeherezadinska kritičarska priča u trideset nastavaka, sa pažljivim i pipavim pogovorom Saše Radojčića, kao i sve strane kocke Grujičićevog hazarderskog peva, dali su nam celovitu sliku jedne autentične i bizarne pojave u našem savremenom pesništvu.

Ipak, za ovog mušičavog čitaoca, naš pesnik je izabrane pesme obelodanio dve godine ranije u knjizi Maternji jezik i pesme iri ruci (KOS, 1995), dodajući svojoj prvoj, punokrvnoj, mladalačkoj zbirci pregršt pesama u istom duhu, koje je, međutim, pisala sigurna, zrela ruka. U ovoj knjizi je ono najbolje od Grujičića. Ona predstavlja tačku s koje se pruža najčistiji i najdalji pogled na Grujičićev pesnički trud.

Postoji jedno zaboravljeno indijansko pleme u Južnoj Americi, čiji pripadnici svaki čas menjaju lično ime. Ono može da zavisi od doba dana, vremenskih prilika, ili trenutnog raspoloženja čoveka koji ga nosi. Komplikovan ali moćan izum, zar ne? (Naročito ako je reč o, za ovakve prilike spravljenoj, kuvarskoj izmišljotini). Ali, pošto se umetnost meša sa onom drugom duhovnom avanturom, u kojoj moć verovanja prevazilazi tzv. istinu, gde je današnje ime Grujičićeve poezije, kada ona govori sa svih strana, iz svih stvari?

Sve ovo bi trebalo da posluži i kao odmičući dekor, bežeća pozadina metaliterarnom diskursu prvog izdanja Maternjeg jezika, kao i svih mena Grujičićevog pesničkog bića, koje je on pohitao da proslavi.

Upravo se u jednoj od uvodnih pesama u drugosti, Život i san, naš pesnik predstavlja kao ironični autopsihoanalitičar, dajući sebi ulogu tumača konkretnih snova, autopoetičke gatare. Tu je i početak Grujičićeve autopoetičke varke, odnosno poetskog tkiva koje se gradi od ličnog blistavog interpretativnog promašaja. Zaokupljenom, pesnikovim savršeno ličnim razjasnicama, čitaocu se neuhvatljivi osnovni tekst čini kao slika zaboravljepog pretka, a sve ove, jedino vidljive stihovane fusnote — kao način da se ponovi borhesovska jednačina, u kojoj su pisac i čitalac promenljive, a pesnički tekst — tetovirano iks, oko koje sve vidi.

Tu negde dolazimo do druge značajke Grujičićevog novog Maternjeg jezika. Naime, knjizi je pridodat i drugi pol, nove pesme što behu pri ruci, to jest ona je nastavila sa značenjem koje u sebi nosi umnoženi pravopispi znak tri tačke... Odatle, iz tog dodatog ciklusa, odjekuje plotski Grujičić, koga nema u prvom izdanju. Ti novi lirski subjekti, suprotstavljajući se životu viđenom kao kič? suvenir sa nekog zaboravljenog putovanja, dopuštaju da ih zavede opsesivna priča nametljivog domaćina ove knjige. Nasuprot otrcanoj postmodernističkoj tezi o smrti autora, o njegovom izlasku iz teksta, ovde je na delu lažljivi sveznajući pripovedač koji prvo uvlači sve te umnožene lirske subjekte u svoju priču, a zatim ih uništava, kao da cepa ispisane stranice, žureći tako uvek tragičnom kraju.

Elem, tako ispada da je Nenad Grujičić pesnik rascepljenog jezika. To pre svega, nije metafora Grujičićevog opasnog, zmijskog, polemičkog pisma. Prva vidljiva šizofrenija Grujičićevog pesništva, krštenog i okrunjenog Maternjim jezikom, ogleda se u konfliktu ijekavice (kojom je pesnik ispisao rane radove) i ekavice, u kojoj peva sada. Naoko tehnička pojedinost, objašnjena detaljima iz beleške o piscu, nije nikako bezazlena: obeležiti njegovo pesništvo ijekavskom ekavicom nije samo meteorski oksimoron, sklopljen percepcijske impresije radi, nego i ključna figura Grujičićeve poetike. Ona nas, u jednoj ravni, odvodi njenom nevidljivom, melodijski–samom–sebi–dovoljnom zjapu, a odmah za tim, tvrdoj, nepristrasnoj ekavici koja kida sa sebe zvučne đinđuve. Prolazak kroz Grujičićev Maternji jezik tako se čini kao dogovoreni meč. No bilo bi suviše prosto da stvar ostane samo jezička.

Naime, drugi vidljivi poetički rascep ogleda se u sledećem: u Grujičićevom pesništvu su jedno na drugo ustremljeni i čudno pomereni tradicijski neosvetljeni puteljak i kvarno svedočanstvo istinskog lirskog savremenika, kao i slikovna, kusturičinska sklonost pomenutoj neorealističkoj maski kroz koju se provide note — pisana muzika naturalističke metafizike. Ili, metafizika svakodnevice, što će biti žig njegovih potonjih knjiga.

Kakav je još naš pesnik? Ponekad se čini da mu jezik ne može ništa. U toj sadržajno autsajderskoj situaciji, Grujičić je čas razbaškaren, čas uglačan, rastrojen i uniformisan, sveznajuće infantilan, potpuno opsednut sobom kao razlikom. Bez obzira koliko zalutao u život, on traži svoju rugalačku, mrtvačku sliku kroz ironično, samoubilačko lirsko ja, koje se stalno vidi kao neodoljivi Predmet, raspet u mazohističkoj ličnoj Istoriji. Verovatno bi mu se svidelo da čuje da je njegovo pesništvo — izrugivanje visokoj vernosti prolaznog zvuka.

Dotaknimo se ovde jedne konkretne stvari. Pridodajući Pesme pri ruci mladalačkoj poeziji, Grujičić, naizgled, nije nastavio da peva o pesničkom činu, ali je opredeljujući se da peva o zavičaju, zavičaj identifikovao sa jezikom, aludirajući u konačnom značenju na onaj presvetli književni topos u kom se veli da je jezik — jedina pesnička domovina.

I tako, sklapajući korice ove prve i najnovije zbirke, nakon svih ovih godina, mereći dubinu vidljivog pesničkog iskustva, u kojem je pesnik prešao put od provincijskog rokenrola do autentične ojkače, od slobodnolebdeće setne skepse do sitne metričke stipse (da upotrebimo aluziju i igru reči kao hladno oružje), od ironije forme do patosa metra, od individualnog talenta do tradicije, i nazad, možemo, na kraju, reći da je Nenad Grujičić — Pevač. Ili kako se to nekada govorilo: Majstor pevač.

Laslo Blašković, 1998.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Ned 13 Dec - 13:08

PESMA IZA BRDA

Majka je najlepša
u dvorištu kraj bunara.
Kapi se prospu iz vedra
i dođu za njom u kuću.
 
Nad stolom — duga.
Od jedne šare spravlja se supa.
Pokraj činije — još dve dugine boje:
Rumeno pečenje i čokanj!
 
Otac nedeljom čisti pištolj,
sinoć je bio na piru.
Miriše veseqe iz oprljene cevi.
Neko će lupnuti u prozor
i brzo nestati.
Tad mi se javlja glas.
 
Sa zalogajem u grlu odlazim u voćnjak.
Rano me cveće nadahnjuje
na razgovor s nepoznatim.
Sve traje dok ne utihne pesma iza brda.
Tad celu kuću obore snovi,
a kroz mali vek
liznu pozivi na život.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Ned 13 Dec - 13:08

ZNACI
 
O ljubavi dugo nisam pevao.
Doticale su me koještarije,
islužene gluposti sveta.
Jednom sam hramao kroz žito
i razumeo ljubav.
Vetar savijao daljinu,
a pšenica strizala.
Drugi sam put voleo ženu
koju je izdao drugi.
Namučio sam se da progovori.
Kad se ispovedila — nestala.
Sad znam da negde tuguje.
Bio sam čas u njoj,
čas u sebi.
Ti prelasci su me zamorili
i otresli kao kišu sa rukava.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Ned 13 Dec - 13:08

NEORA
 
Ni kiša, ni sunce.
Ta svetlost me opija.
Sve je pred očima, a daleko.
Zato je rad u bašti najbolji.
Majka cimne dvaput ašov u dubinu
i prevrne glatku sisu zemlje.
Nije svaka kiša za sejanje.
Ako stalno pada — neora.
Ona malo gušća od rosulje — ta!
Čim se sušne dvorište propeva.
I svi pričaju da je najlepše
kad otac i majka rade zajedno.
Tad je život jak.
A krompir brzo procveta.
Ja skupljam zlatice
i najveću stavljam na vrh prsta
— da poleti.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Ned 13 Dec - 13:09

KACA

To je trebalo gledati:
Kad otac pravi kacu
pod žalosnom vrbom u Gomjenici!
Prvo se duga, s ekserom sa strane,
zabije u zemlju.
Zatim se veže kanap uz u koji se polažu druge.
Ja sam u carstvu
koje opasuje suva hrastovina.
Svet se leluja,
a moje je da dugu, ako klizne,
vratim hitro uz špagu.
Čujem li iznad reke jato čavki
— ne smem podići glavu.
Čim se spoji kula od karata,
otac odoka spusti obruč
— pa gde se zaustavi.
Spram te mere prave se novi.
Trbuh nitne položi se
u jamicu nakovnja,
a probušeni krajevi obruča
spojeni nataknu na nju.
Golim rukama obruč se ne drži
dok se čekićem tuče.
Bar staru čarapu na dlan!
O, što je lepo slušati zveku
i gledati oca kako levom
rukom okreće obruč,
a desnom razmekšava mu obod!
Tad ne otpozdravlja komšiji na konju.
Ulovim mu zaneseno lice
i klisnem u kuću da čitam.
Nad knjigom mezim šqive iz čaše
u koju mogu stati tri.
Zaboravim oca
dok obla kacu kao oborenu zver.
Ali se vratim,
zavirim u nju i — viknem.
Glas se raspe na sever i jug.
Tako ocu dam volju da utori.
Pesnik kaže ovako:
Duplom testericom veličine šake,
čiji su zubići razmaknuti
za debljinu malog prsta,
klečeći dubi žleb za dno.
U kružnu brazdu stavlja
testo pa suvi rogoz.
Dno se u komadima uglavljuje
u malo razlabavljenu kacu.
Kad legne — pesma.
Udri po obručevima!
U otvorenu flašu piva,
gle, uvlači se stršljen.
Jednom je palcem oca u usta
baš kad je navio bocu
pa usna buknula triput.
Vetar iz krošnje hladio usnu,
a lišće padalo na dno.
Sad otac kacu pomera do bunara
i tapše sa strane.
Ja sipam vodu do vrha
da lepotica nabrekne do jutra.
I ni jedna kap
za ceo život ne iscuri.
Sa prozora majka opet
prigovara da i ovaj posao
pogođen je budzašto.
Skupljam talašiku
i znam očev odgovor.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Ned 13 Dec - 13:09

TIŠINA
 
Ubijaju me
razgovori o količinama.
Na nuli sam sazidao sve.
Sad putujem kroz carstvo
u kojem jezik pandan je životu.
Nalazim se u tački
gde vršak pera dotiče beskraj.
Tu se odmara vuk
i pretvara u rosu,
a jezero pada s planine.
Dečak je to video maternjim očima
i zato mu veruju svi.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Ned 13 Dec - 13:09

ČERGAR
 
Nastanio se u meni pa pesme mirišu.
U krošnjama vetrić i sirovo nebo.
Daljina od koje se pati.
To oseća i vranac vezan uz moju senku.
Ostavljam ga kad odlazim po vodu.
Dugo se ogledam u jezeru kao vila.
Neopažen vratim se pred noć.
Moj prelepi konj jedva čujno frkne.
Suvarke bacim pod kotlić.
Plavkasta vatra mazi kao bivša ljubav.
Na njoj krčka tanki paprikaš.
Okusiću ga čim utihnu žabe.
Ta muzika uspavljuje kao dim.
Sa zalogajem na rubu ću šume da spavam.
Zemlja je najbliži majčin dlan.
Ovako ću pa onako nameštati lice.
Sve dok se ne ušuškam u lahor.
I dok me tama ne prekrije srebrom.
Kao da me i nije bilo.
Niti će ikad igde više biti.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Ned 13 Dec - 13:09

KAO DA NIŠTA NIJE BILO
 
Koliko god da sam u snu
život me ponese.
Tad napišem stih.
Otac nosi vrč i govori o suštinama.
To zna u krošnji šljive
moje ogrebano lice.
A sumrak je pun tajni
dok prepirka u kući traje.
Niko ne zna zašto je tako.
Majka će plakati,
a sestra pod prozorom drhtati.
Iza vrata pojaviće se otac.
Sada veseličast i obavljenog posla.
Mirno će oprati ruke
i lice isprskati.
Kao da ništa nije bilo
noć će zaposesti naša srca.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Ned 13 Dec - 13:10

SVETLOST I ZVUCI
 
U prolećna podneva
svetlost je najčistija
na jajetu koje kokoš
snese kraj bunara.
Možeš na njemu da se ogledaš,
a nos nekako veliki.
Sliku popraviš nad vodom u čatrnji.
Preko su vrbak i planina u suncu.
Treba mi bar brzina zvuka
da sve što vidim i opipam.
U julu reka puna kupača.
Cika me naježi kao stara muzika.
I daje snagu da plivam.
Levom pa desnom — mršav preko vode.
Iz vira noću izađe som
i popase livadu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   Ned 13 Dec - 13:10

DAN

Dan se prosuo kao riža.
Ulica lepa
i ljudi namiguju.
To je život.
Šta će mi san u kojem se
ne zna ko pije, a ko plaća.
Idem kao čovek na svoj posao.
Tamo teče reka,
a ovde srce.
Poslednji sam koji će dići
ruku na sebe.
Eno — i curica zvižducka.
Pa ovo je raj!
Nisam ni znao čime sam darivan.
Ako se lišće
prospe pred noge
— to ja prebrzo starim.
Kuse grane naseliće graja
i opet će biti zeleno.
Dan što se jednom u životu javlja.
Dan podeljen na godine.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Nenad Grujičić   

Nazad na vrh Ići dole
 
Nenad Grujičić
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Nenad Grujičić
» Nenad Zimonjić
» Nenad Mirković
» Završni Masters turnir u Londonu
» Ventvort Miler
Strana 5 od 13Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6 ... 11, 12, 13  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-