Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Petar Pajić

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Petar Pajić   Uto 22 Dec - 14:11

PETAR PAJIĆ (Valjevo, 06.10.1935)

"Petar Pajić je srpski pesnik i prozni pisac. Pripadao je grupi neosimbolista, zajedno sa Brankom Miljkovićem. Dobio je više nagrada za poeziju i prozu, među njima i nagradu Zlatni krst kneza Lazara Vidovdanskog pesničkog pričešća  u Gračanici. Član je uprave Udruženja književnika Srbije (2007)."

"Objavio je 10 zbirki poezije i izbora poezije, kao i više knjiga proze, satire. Dobitnik je Nagrade SANU iz fonda 'Branko Ćopić', 'Zlatnog krsta kneza Lazara', 'Povelje Morave' i 'Zlatnog beočuga'."








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Petar Pajić   Uto 22 Dec - 14:12

O POEZIJI DANAS

Danas mnogi kažu da pesništvo nestaje i da je vreme u kome živimo vreme antipoezije. To dokazuju podatkom da poezija gubi čitaoce, da je sve manje interesovanja za nju.

Da li je to stvarno tako? Da li je to tačno?

Možemo li se tako lako pomiriti sa činjenicom da pesništvo staro koliko i reč, a reč koliko i Bog, počinje da izumire?

Izumire li onda i reč, a sa njom i sam čovek?

Izraz vreme antipoezije shvatam kao kritiku odnosa prema poeziji u ovom vremenu, a ne kao krizu poezije i pesništva.

Vreme antipoezije je i vreme antihrista, ali i u ovom vremenu Hristos je najveći pesnik.

Poezija je kod nas trenutno na marginama, posebno na onim na kojima, kao kraljica reči, nikako ne bi smela da se nađe na marginama književne kritike (koja, uzgred rečeno, posle Zorana Mišića i Mihiza više i ne postoji). Prepuštena je čitaocima, zbunjenim svim onim što im se nudi. Nije lako snaći se među trgovcima rečima.

Umemo li, u stvari, danas da čitamo poeziju?

Stari Grci su poeziji davali posebno mesto, odvajajući je od umetnosti, a postavljajući pitanje da li je starija poezija ili filozofija. Na ovo pitanje postavljeno pre više hiljada godina nije se ni do danas odgovorilo, niti je pojam poezije smešten u određenu definiciju. Ona je i umetnost i filozofija i književni rod i pojam lepog i duhovna komunikacija. Odgovor je uvek ličan i za njeno tumačenje jedino smisla ima autopoetika koja se opet može menjati do sopstvene
suprotnosti. Sve oko nas jeste i predmet poezije. Kao što u svakom kamenu, drvetu, glini, već postoji vajarsko delo i samo se čeka da vajar odbaci ono što je suvišno i da ga otkrije, tako je i pesma skrivena u našem govoru, samo pesnik treba da odbaci suvišne, a zadrži prave reči. Prava reč je Istina. Poezija se može shvatiti i kao traganje za istinom. Za rečima koje su istinite.

Pevajući o budućnosti poezije Branko Miljković i Matija Bećković napisali su pesme koje po svojim naslovima potiru jedna drugu, a po svojim porukama se, u stvari, dopunjuju. Brankova pesma je naslovljena Poeziju će svi pisati, a Matijina Poeziju više niko neće pisati. Branko kaže da će "istina prisustvovati u svim rečima" "i neće biti u ljudskom govoru takvih reči kojih će se pesma odreći", a "ko ne ume da sluša pesmu slušaće oluju". Matija kaže: "Poeziju više niko neće pisati/ Opevani predmeti napustiće pesme/ Nezadovoljni kako su do sada prepevavani.../ Zbog ugleda u očima pravih pesnika,/ Poeziju više niko neće pisati". I Branko i Matija, svaki na svoj način, rekli su da su poezija i istina jedno isto.

Samo istinite reči mogu biti jezik poezije i pravih emocija, inače pesnici ne bi imali jezik na kome bi pevali. Nema te reči koja ne bi mogla da uđu u pesmu ako joj upotrebimo pravu pojmovnost i značenje. Takođe, nema ni te reči koja dozvoljava da bude u pesmi zlopotrebljena. Tada nema pesme.

Poezija je antena za uspostavljanje veza sa vasionom, prošlošću i budućnošću.

Poznat je podatak da je Tesla svoje jednačine iz fizike rešavao uz pomoć poezije i stihova.

Poznato je i to da u Kini postoje fakulteti za alternativno izučavanje medicine. Prve tri godine na tim fakultetima izučava se samo poezija.

Na kraju, koju poruku možemo da izvučemo iz svega ovoga što smo rekli?

Poruka je: naučimo da čitamo poeziju. Biće nam bolje.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Petar Pajić   Uto 22 Dec - 14:13

Где су биле кафане сада царују банке

РОДОЛјУБЛјЕ смета глобализацији, о њему се говори пежоративно. Све велике нације остају оно што јесу, само се мали народи одричу себе да би постали "грађани света". Срби трпе велике притиске са разних страна и споља и изнутра. Европска унија уцењује, политичари јој метанишу. Срби су још увек свесни, још се нису онесвестили - каже за "Новости" песник Петар Пајић.

За пола века свога певања није пуно написао. Али, по оцени критике, то је убедљиви доказ одговорне и плодоносне песничке службе, јер у поезији се не одмерава број песама већ њихов магнет који нас непрестано држи.
Једна од најпознатијих и најпопуларнијих песама у савременој српској поезији сигурно је и његова "Србија". Безброј пута прештампавана, преписивана, цитирана, ова песма ушла је у народ и тако прихваћена као народна песма. Постала је познатија од свога аутора, рецитују се у кафани и данас стихови: "Српског вођу Карађорђа/ Убио је други вођа/ Место где је било клање/ Срби зову Радовање."
- То је много боље него да је аутор познат, а његово дело непознато - каже нам песник.
* Песма веома критички, кроз гротескне и сатиричне слике описује Србе и српски народ. Да ли се неко у почетку љутио због тога?
НЈЕГОШ И ЦРНЈАНСКИ * Ове године прослављамо два јубилеја везана за два стуба српске духовности, за Нјегоша и Црњанског.
- Обележавање пролази скромно, ненаметљиво. Обичан неупућен читалац често не може да нађе рубрике у новинама у којима пише о тим јубилејима.
Па ипак то не може да умањи значај ових великана. Нисам сигуран да ће неки издавач у овој години штампати сабрана дела ових писаца.
То све личи на нас, на то каква нам је привреда, економија, култура. Каква нам је држава, такви смо и ми.
- Једино ко се љутио били су политичари. Песма је настала у време титоизма, кад је и само помињање Срба сметало и тумачило се као национализам. Посебно су била спорна прва два стиха:
"Ја сам био у Србији,Србија је на робији."
Мислим да даље песму уредници нису ни читали, одбијали су је двадесет година. Међутим, рецитована је по кафанама и тако "усмено" чувана. "Дежурно уво" је пријављивало, па је било, како сам чуо, информативних разговора, хапшења, истеривања из партије.
* Чиме објашњавате њену популарност и данас?
- Народ није луд да поверује кад му покажете туђу фотографију и кажете да је он на њој. Најомиљенији јунак код Срба је Краљевић Марко. А какав је он? Пије, јаше пијаног коња, бије се, заподева кавгу, оре друмове, инати се... Међутим, истовремено он брани нејаке, истерује правду, жали "што погуби од себе бољега", слуша заклетву мајке Јевросиме. Српски народ је према себи и створио свог јунака. Ја сам га таквога опевао.
* Шта бисте данас као песник ставили у песму "Србија", а шта као сатиричар?
- Не бих ништа мењао. Песма ако је права написана је за сва времена, ван времена је.
* На којој смо онда врсти робије у већ одмаклом 21. веку?
- Сада су нам на робији привреда, култура, економија, просвета, здравство, политика и ми сви заједно са свим тим. Држава уцењивана, народ измрцварен.
* Колико се савремена српска драма одражава у савременој српској поезији? Да ли још важе они стихови "мене све ране мога рода боле"?

- У "Србији" кажем:
"Под земљом сам ти видео лице
Србијо земљо небеснице,
под земљом теку твоје Бистрице,
под земљом звоне Грачанице."
Косово и Метохија су сада наша земља која је под земљом. Савремена драматична збивања са нама Србима и нашом државом Србијом сигурно су одавно и песничка тема. Међутим, треба се чувати оних квазипесника који са тим и таквим осећањима тргују. Таквих трговаца има и са једне и са друге стране, и међу онима који због Косова лију крокодилске сузе и међу онима који се Косова одричу. Од тог кукоља не види се жито. Ово је време кад све постаје роба, па и поезија, па и култура. Значи, ово је време трговаца. Никад се мање није читало, а никад се више није објављивало. Раније се чекало да књига једног писца буде примљена па штампана, данас се плати и књига изађе са знаком најцењенијег издавача. Издавачка предузећа су постали сервиси, а све певачице са естраде постадоше уважене књижевнице.
* Све је више, дакле, рационалних трговаца, а све је мање "духовних боема" по којима су и Београд и цела Србија били познати, о којима су остале многе анегдоте које и данас људе увесељавају. Као један од те боемске плејаде осећате ли "жал" за оним временом?
- Осећам да живим не само у другачијем времену, већ и у другом граду. Да би нам променили свест и менталитет, планирано нам уништавају традицију. Где су од памтивека биле кафане сада су банке, где су биле књижаре, сада су продавнице патика и тако даље. То се не дешава само у Београду, тако је у целој Србији. Замислите да у Паризу са Монмартра отерају сликаре, а отворе продавнице обуће или месаре. Не можете да замислите, наравно, а код нас је то нормално.
И СПОНЗОРУШЕ СУ САДА ЕЛИТА * Каква нам је елита?
- Некада су се у елиту убрајали људи који су били пуни знања, научници, уметници, књижевници, професори универзитета.
Сви они од којих смо могли нешто да научимо и да чујемо нешто паметно. Сада су све те умне главе заменили они који имају новац у джепу.
Значи, сада се не цени знање, цени се новац. Он је обично код тајкуна који најчешће из елитних салона одлазе у самице. Тајкуне прате и спонзоруше, тако да се и оне убрајају сада у елиту. Спонзоруше прате криминалци, и ту се врти све укруг, и круг се затвара. Нажалост, у таквом времену живимо.
* Писали сте: "Сад се сваки Србин бије са две своје историје". Верујете ли да ће Срби икада имати једну историју, да ћемо се помирити како бисмо кренули даље?
- То се неће десити све док се у школама учи из идеолошких уджбеника, док се на телевизији приказују само партизански филмови, док се не каже права истина о свему шта се дешавало у грађанском рату (који називамо народно-ослободилачки) који су водили углавном Срби између себе. Да ли ће млада генерација пронаћи свој пут у 21. веку или ће се погубно делити по поделама својих чукундедова као што су се делиле раније генерације, то нико не зна.
* Да ли нас је кроз историју теже ударао спољни фактор или домаћи менталитет? Стоји ли још стих: "Србин само из ината секирчетом млатне брата."
- Не бих хтео да искористим простор у новинама да критикујем само наш менталитет, што је у ово време врло уносно, о чему се много нагважда, да помињем Арчибалда Рајса који нас је с правом опоменуо да се чувамо самих себе, кажем не бих јер је то све већ познато. Такве каквим се представљамо желе да нас виде и они који нас баш много не воле. Међутим, наш менталитет је и онакав каквим нас представљају у туристичким проспектима: гостопримљиви смо, дружељубиви, духовити, креативни... Може, истина, да се постави питање: да ли смо такви само према странцима? Да ли се понашамо као јагње које је вук клао, домаћин га истргао из вучијих чељусти, а оно кад је пуштено отрчало опет према вуку? Запитајмо се да ли су нас због нашег менталитета бомбардовали, да ли су нам због менталитета поништили све победничке ратове, да ли ће нас због менталитета окривити за Први светски рат? Да ли су нам у време санкција Енглези због менталитета забранили да штампамо мини-стрип о Паја Патку!?
* Како се односимо према оснивачима и утемељивачима наше културе? Неки им указују синовљевску пажњу док други помињу маћехински однос.
- То питање се надовезује на оно кад смо говорили о родољубљу правом и лажном, о традицији и погубности њеног затирања. Само мрзитељ сопственог народа може да ниподаштава и негира светлост која исијава из имена Ћирила и Методија, Светог Саве, средњовековних писаца житија, Доситеја, Вука Караджића, Филипа Вишњића. Само мрзитељи и они који би нам поново бомбардовали библиотеке и рушили цркве. Међу њима има и обичних јајара који би да се закаче за неко важно име па тако да узлете. Нека прочитају басну "Корњача и орао".
* Шта вас највише чуди у српској културној политици?
- Наша званична политика бежи од наше културе, показује потпуну равнодушност према њој, равнодушно гледа на њен просјачки штап, више се даје за учење енглеског језика него за очување свог језика и писма. Док Хрвати уз своје име увек везују "тисућљетну културу", ми пристајемо да се уз наше име веже простаклук и примитивизам.
* Многи кажу, а један ваш стих гласи: "Србије је стално мање". Видите ли негде крај томе, шта нам је потребно да будемо срећнији народ?
- Потребно је да верујемо у себе. Да имамо веру.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Petar Pajić   Uto 22 Dec - 14:14

Petar Pajić dobitnik Zlatnog Orfeja
Jedan od najuglednijih srpskih književnika današnjice Petar Pajić, dobitnik je književne nagrade "Zlatni Orfej" Saveta 26. književnog festivala "Srpsko pero", koja će mu biti uručena 25. juna u Narodnoj biblioteci u Jagodini.
"Zlatni Orfej" je beogradskom književniku i novinaru dodeljen "za savremeni pečat i trajan doprinos srpskoj kulturnoj baštini". Nagrada se sastoji se od unikatne povelje, novčanog iznosa koji je obezbedila Skupština grada i umetničke slike koju dodeljuje Muzej naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine.
"Odluka je bila jednoglasna", izjavio je Tanjugu predsednik Izvršnog odbora festivala, književnik Bajo Džaković. U obrazoloženju žirija za ovu nagradu navodi se da je Pajić živi klasik srpske poezije.
Petar Pajić je rođen u Valjevu 1935. godine, diplomirao je jugoslovensku i opštu književnsot na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a objavio je više od dvadeset knjiga poezije za decu i odrasle, priča i satiričnih tekstova. Član je Uprave Udruženja književnika Srbije i dobitnik je brojnih književnih nagrada.
Nagrada "Zlatni Orfej" ustanovljena je 2000. godine, a Pajić je 12. laureat.
Ovo visoko priznanje Festivala "Srpsko pero" do sada su dobili Slobodan Raketić, Dragomir Brajković, Ivan Rastegorac, Zoran Bognar, Bratislav Milanović, Srba Ignjatović, Radomir Andrić, akademik Adam Puslojić, Predrag Bogdanović Ci, dr Mićo Cvijetić i Miljurko Vukadinović.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Petar Pajić   Uto 22 Dec - 14:16

Crno polje


Čija je senka na našem polju, oče? Čovek ne stoji tamo, drvo na njemu ne raste, oblaka na nebu nema, ptica preko polja ne leti. Uzalud kopamo, ne možemo da je iskopamo, uzalud zatrpavamo, ne možemo da je zatrpamo. Sve crnje naše polje, ne možemo više sejati na njemu, ne možemo ni vode piti sa nešeg izvora, ne mogu nam se ni deca rađati u našim kolevkama, ne možemo ni umirati u našim kućama. Čija je senka nikla na našem svetom polju, iz naše svete zemlje? Polje je naše, sine, i senka je naša na njemu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Petar Pajić   Uto 22 Dec - 14:16

Čas ljubavi


Vetar razvejava mesečinu, noć se od mesečine dimi, ti si nalik mladom vinu, sa zvezdama si u rimi. Ispod vatrenog nebeskog svoda padaju crvene trešnje zrele, u brdima blista voda, zemlju probadaju bele strele. Noćas je sve od moje usne, stižu plodovi iz samog raja, mesečina se u voću gusne, noć je prva, noć je bez kraja. Čas je Ljubavi! Čas je vatre! Celim telom svojim je ložim, al ona ne može da me satre, jer ja se noćas u tebi množim.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Petar Pajić   Uto 22 Dec - 14:16

Gradovi neona i dima

I U ovaj grad smo doputovali ničiji, sami, bez kofera. U ovom gradu mi smo ljubili na stepeništima solitera. Bili smo neka nebeska deca u grozničavoj vrevi ulice. Naša su srca, ko jabuke, slobodno kljucale gradske ptice. Ulazili smo u prodavnice, u fišecima tražili ljubav, pitali saobraćace gde da nađemo svod neba, plav. I tako nestvarni, kao čuda, na asfaltu od zemlje vreli, prema nebu i prema zvezdama liftovima smo se peli. II Gradovi od neona i dima sa srcem od mašina, evo, preko nebeskih šina u vas stiže zima.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Petar Pajić   Uto 22 Dec - 14:17

Jedno ime


Još tvoje ime u mom sluhu gori, šapuće ko priča, peva ko balada, ime tvoje čuvam u zvezdanoj kori, iza njega vreme u svoj bezdan pada. Sa zaboravom samo se još bori, ta jedna reč celim svetom vlada, nalik južnoj vatri i severnoj zori, i zapadnom vetru iznad našeg grada. U tvom imenu su svi moji prostori, mesta koja prođoh, mesto gde sam sada, još tvoje ime u ušima gori, kao trnov cvetić, kao bela rada.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Petar Pajić   Uto 22 Dec - 14:17

Kroz tmušu


Beše to u vreme kad me napusti volja i kad sam, kao magla koja se vuče preko polja, išao bez cilja gradskim ulicama u starom kaputu i pocepanim cipelama, nikoga ne sretoh na svome putu, videh samo nju tuđom rukom ogrnutu ispod drvoreda, ode u veče sinje... Starim, a srce mi osta detinje. Gledao sam grad kako se niz obronke ruši zavejan lišćem i svetiljkama u jesenjoj tmuši, išao sam između šupljih i oljuštenih zgrada, osećao mrak kako na mene pada, čuo sam samo vetar, kao nečiju ruku preko klavira, kako u golim granama crnog drvoreda svira.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Petar Pajić   Uto 22 Dec - 14:17

Ljubavna pesma


Nije potrebno da se udvaraš devojci. Kaži joj bilo koju reč, i ako se njoj učini da je prvi put čuje, ako joj se učini lepša od reči koje drugi ljudi govore, ako joj bude, pritom, razumljivija od svih poznatih reči, povedi tu devojku sa sobom, na kraj sveta ako hoćeš, ali na tako dugačak put povedi je obično, obično kao kad polaziš u šetnju.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Petar Pajić   Uto 22 Dec - 14:18

Lov


Jutro beše, u lov pođoh da ulovim vuka strašnog, al uzalud šumom idoh, al uzalud goru gazih, al uzalud puštah strele, vuka nikad ne ulovih. A kada se kući vraćah sinovi me moji mili, mladi kosci, ne poznaše, oteraše mene s puta. I žena me, moja mila, i ona me ne poznade, s koćnog praga otera me. A i braća moja mila, ne poznaše svoga brata, kamen baciše na mene. Spustilo se crno veče, divlje zvezde izgrevahu, u voću se ljuljo vetar, vuk moj strašni, nekostrešen, preko neba jezdio je. U šumu se mračnu vratih, bez oružja i bez strela, i na hladnu paprat legoh i zamolih vuka brata da oprosti meni grešnom, da se meni samilosti, da večera srce moje.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Petar Pajić   Uto 22 Dec - 14:18

Moja majka hekla


Moja majka hekla i kaže: "Starost je samo velika zima, starost je samo velika samoća." Iz njenih prstiju izleću ptice, cvetovi, šare, njeni prsti lepršaju u vazduhu kao leptirovi koji ne mogu da polete. Moja majka je devojčica, vidim je kako trči kroz sunčanu izmaglicu, niz cvetnu livadu, od sunčane izmaglice među prstima plete sebi devojačku spremu. Eno je u beloj venčanici, vidim devojčicu juri svoj san, san je sve veći a polje je sve manje. Klupko se odmotava. Moja majka će se uskoro udati.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Petar Pajić   Uto 22 Dec - 14:18

Na čistu vodu mislim kad se molim


I Obična vodo, dok te gledamo učiš nas sasvim jednostavna. Tebe da upamtimo. Da kao ti znamo. Od svih zemaljskih čuda ti si najviše slavna. Učiš nas kako da budemo lepi. Kako da se odmorimo. Kako da volimo. Srce u grehu pred tobom strepi. Samo se tebi čistoj molimo. II Bože, zaljubljeni smo u vodu. U tu istinu. Voda je praznik. Ona nas zaustavlja u hodu: Pere nam ruke. Umiva naš lik. To je trenutak blagoslova. Opet za hod dobija snagu naše telo od olova. Možemo da poljubimo dragu. III Mirnija sve što je dublja. Sama na svetu koji nije njen, a od nje je. Bez duše tako prisna dušama. I tamo gde se ne vidi sve je. Prolazi ne menjajući se. Tamo gde je nema rađanje je njeno. Seme H2O s korenom u vazduhu. Samo je vreme tako bezvremeno. IV Voda je zbir svih predela. Ona je put koji putuje. Tekla je kroz svet providnog tela, sve što je videla, evo, tu je u ovoj čaši na našem stolu. Vodeno telo njeno se blista. Zgrčena pred njom u svom bolu duša oseća da je ista. V Zarobljen morski talas kroz stablo u parku huji. Njegov moćni i divlji glas čuju tanki slavuji. I nas, sred letnje mesečine opija ta pesma čista. Snaga morske pučine struji kroz peteljku lista.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Petar Pajić   Uto 22 Dec - 14:19

Ništa


I Kad odeš i kad se zatvore vrata za tobom, kad počne po tvom licu daljina da se ko magla hvata i da ga pretvara u nesvesticu, Kad počne vazduh samo da šumi i pustoš neba zvezde da mrvi na prognane zveri u šumi, na očaj teški u mojoj krvi, Niko te ne može više skriti, svet je ovaj od tebe stvaran, kad odeš, ceo prostor će biti sa tobom jednom podudaran. II Svet će ostati tvoja slika, rimovan s tobom. Ništa ne kvari to što si takla. Kao muzika izviraćeš iz svake stvari. Povlačićeš nove linije između nebeskih, svetlih trapeza, satkana od čega niko nije, od drhtavica i od jeza, Od predela gde nismo bili, od pesme za koju nismo reči ni čuli još ni izmislili, al koja tužno u meni ječi.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Petar Pajić   Uto 22 Dec - 14:19

Samoposluga


I Kao poljubac, kao voćka između zgrada, kao poslastičarnica, sladoled u dan vreo, takva je bila kad je kroz centar grada prolazila, kao Beograd ceo. Išla je Terazijama blago njišući ulice svojim zastavama od kojih se vid muti, išla je radosno, kao sa utakmice kad krenu pobednici a buka se tek sluti. Video sam je! Vatra oko njenog struka obavijala joj je bedra, pela se uz strme grudi, vrtela se ko obruč u pasu, oko kuka, pravila nežni požar između ljudi. Podmlađivalo se sve. Žar proleća na licu i bistar vazduh oko njenog profila, bojili su fasade, sunčali celu ulicu koja je za njom radosno odlazila. Nevidljivo su leteli javni golubovi praveći trgove na nebu. Njihov šum u njenom hodu razmekšavao je asfalt. Pomerali se bezistanski stubovi u želji da tako lako i sami nekuda odu. II Ušla je u samoposlugu. Sve je oživelo: Iz mleka u tetrapaku zamukale su krave, zazelenilo se upakovano selo, mora u konzervama počela da se plave. U kesu od najlona trpala je kontinente zarobljene dotle u limenke, u tube, Sibirskog brzog jelena, livade pokraj Sente, Kinesku lastu, šećerna polja sa Kube. Lovio sam je kroz samoposlugu dok je zamicala između rafova punih šarene robe. Posle, kad je izašla, ni sama nije znala, odnela je i moje srce sa stvarima iz torbe.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Petar Pajić   Uto 22 Dec - 14:19

Srpska četa

- Patrijarhu Pavlu -
Kad nam uzeše strane sveta, nebo nad nama osta samo. Tad se postroji naša četa, rekosmo: "Nebo nikom ne damo!" Stadoše u stroj deca iz jama. Postrojiše se i slavni preci. I potomci stadoše s nama. I krsne slave, domaći sveci. I sad celom svetu na meti što nebo dušu nikom ne damo, sa krsta nam kom smo razapeti idemo da grehe Bogu predamo.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Petar Pajić   Uto 22 Dec - 14:20

Tako bih se rado


Ah, tako bih se rado opet svađao sa njom.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Petar Pajić   Uto 22 Dec - 14:20

Verovanje


Te usne koje divljački razvlače pesnici i hulje, šoferi, matrozi, kao vino su u vinovoj lozi, al niko se jošte tog vina ne tače. Te usne ljubavi odoleće svima, kiši i kugi, vojničkoj zarazi, one su same, ja vidim na njima samo jednu zvezdu što se divno mazi.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Petar Pajić   Uto 22 Dec - 14:20

Zimski slog


Bože, opet zima. Belo ime. Mećava u slogu. Sever u duši. Zaleđene zvezde i hladne rime. Vatra snega koja se ruši. Bože, opet zima. Belo ime. Reči od leda su u sluhu. Izgovoreni slogovi zvone. Mrznu se glasovi u vazduhu i rukom mogu da se sklone. Reči od leda su u sluhu. Svet se pretvara u kristale. Zaustavljaju se ptice od stakla. Zaleđene vatre se pale. Vreme je belog, tihog pakla. Svet se pretvara u kristale.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Petar Pajić   Uto 22 Dec - 14:21

POSLEDNJI SUSRET

Srešćemo se!
U visini,
U plavoj nigdini,
Gde množina
Postaje jednina.

Kraj je kraja
Početak beskraja,
Nismo gosti
Samo u večnosti.

Srešćemo se
Kad se sve izbriše
I kad senke
Ne budemo više.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Petar Pajić   Uto 22 Dec - 14:21

DUŠA LJUBAVI

Ljubav ljubavi je pravo razbojište,
Ali mi volimo tu pomamu smelu,
Kad naša duša tuđu dušu ište
Da budu zajedno u jednome telu.

Posle se obe u vatri unište
I nađemo ih negde u pepelu,
Prazna nebesa počnu da nas tište,
Pepeo ispuni ceo dan, ko zdelu.

Posle ljubavi samo smo zgarište
I ne razumemo mesečinu vrelu,
Kao napušteno i gluvo bojište
Nosimo po svetu dušu izgorelu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Petar Pajić   Uto 22 Dec - 14:21

VEROVANJE

Te usne koje divljački razvlače
Pesnici i hulje, šoferi, matrozi,
Kao vino su u vinovoj lozi,
Al niko se jošte tog vina ne tače.

Te usne ljubavi odoleće svima,
Kiši i kugi, vojničkoj zarazi,
One su same, ja vidim na njima
Samo jednu zvezdu što se divno mazi.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Petar Pajić   Uto 22 Dec - 14:21

KROZ TMUŠU

Beše to u vreme kad me napusti volja
I kad sam, kao magla koja se vuče preko polja,
Išao bez cilja gradskim ulicama
U starom kaputu i pocepanim cipelama,
Nikoga ne sretoh na svome putu,
Videh samo nju tuđom rukom ogrnutu
Ispod drvoreda, ode u veče sinje...

Starim, a srce mi osta detinje.

Gledao sam grad kako se niz obronke ruši
Zavejan lišćem i svetiljkama u jesenjoj tmuši,
Išao sam između šupljih i oljuštenih zgrada,
Osećao mrak kako na mene pada,
Čuo sam samo vetar, kao nečiju ruku preko klavira,
Kako u golim granama crnog drvoreda svira.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Petar Pajić   Uto 22 Dec - 14:22

SAMO ŠTO NIJE SVANULO

Iza prozora samo što nije svanulo
Iako se čini da je još duboka noć,
Sa zimskog neba tek po koja pahulja
Leluja se između zgrada.

Toliko su lake te pahulje
Da nemaju snagu ni da padnu.
Pred zoru se mrzne,
Opominje poslovica,
Noć koja je bila duga
Pred zoru je najduža,
Noć koja je bila teška
Pred zoru je najteža.

Iza prozora samo što nije svanulo.

Kao pahulje
Ili zvuk,
Svet samo što nije umro.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Petar Pajić   Uto 22 Dec - 14:22

OPELO ZA LUKU PAJIĆA

1.

Kao što je pisano:
Ti si zemlja
Koju drobim u ruci.

Sveta i mirna.
Uvek ista.
Uvek večita.
Puna naših bolova. Nalik na samu smrt.

Ostalo je tvoje ime
Prazno i strašno u svetu.
Ime bez gospodara.

Ali ja ne verujem u smrt.
Verujem u večnost.
Ti si bio,
Ti jesi,
Samo si prestao da stariš,
Da vodiš računa o danima,
Samo si prestao da živiš.

2.

Ovim putem
Oivičenim travama i spomenicima
Završava se tvoj život.
Gle, kako je sve prosto!
Mislio sam da je život nešto više,
Da je večniji.

Sada,
Van svih zemaljskih moći,
Izjednačen sa svačim,
Ti si jedan,
Ti si sve,
Tebe nema.

3.

20. jula ujutru,
20. jula dok je svitalo nama,
Ti si ušao
U svoju večnu noć.
Prestao si da trošiš vazduh,
Zaboravio si najednom sve,
Izgubio si moć da voliš,
To više nisi bio ti.

4.

Njegov grob u tami i kiši
Da li može da pati, Bože?
Odvojen od vremena,
Odvojen od stvari
Koje polako počinju
Da mu zaboravljaju život.
Njegovo lice u mom sećanju,
Kao u zemlji,
Da li će početi da tamni?

5.

Otac živi u sinu,
Sin nasleđuje očev život
I stariji je od njega
Za svoje vreme.

6.

Iskustvo tvoje smrti u mojoj krvi
Pomera mi sećanje u vreme pre rođenja:
Ja sam rekao:
Eto, moja prošlost odlazi,
Ti si pomislio, blažen:
Moj život ostaje.
Svoju smrt pobedio si mojim životom,
A ja sam svoj život obogatio tvojom smrću.


MOJA MAJKA HEKLA

Moja majka hekla i kaže:
"Starost je samo velika zima,
Starost je samo velika samoća."

Iz njenih prstiju izleću
Ptice,
Cvetovi,
Šare,
Njeni prsti lepršaju u vazduhu
Kao leptirovi
Koji ne mogu da polete.

Moja majka je devojčica,
Vidim je kako trči
Kroz sunčanu izmaglicu,
Niz cvetnu livadu,
Od sunčane izmaglice među prstima
Plete sebi devojačku spremu.

Eno je u beloj venčanici,
Vidim devojčicu juri svoj san,
San je sve veći
A polje je sve manje.

Klupko se odmotava.

Moja majka će se uskoro udati.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Petar Pajić   

Nazad na vrh Ići dole
 
Petar Pajić
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Petar Pajić
» Umro Petar Kralj
» Petar Omcikus
» Kralj Petar II vraća se kući posle 72 godine
» PETAR KOČIĆ " JAZAVAC PRED SUDOM "
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-