Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Nebojša Devetak

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nebojša Devetak   Uto 22 Dec - 13:58

ŠTA MI TE TO PRIZVALO NOĆAS
 
Kroz lišće neopalo prvi snijeg šuška
Slutim — sve je propalo. Moja snaga muška
 
Otiče u noć snježnu. Sjećanje slijeće
Na ruže plavet nježnu. Na ovo cvijeće
 
Usamljeno na stolu, pada biser rose
Zatočenik u bolu mirisne ti kose
 
Kroz lišće neopalo prvi snijeg šuška
Šta mi te to prizvalo noćas? Možda puška
 
Što se iz straha glasnu u prostranstvo noći
Ne znam, na riječ časnu, koje su to moći
 
Znam, tek — sve je propalo, magle sve je pramen
Kroz lišće neopalo snježni gori plamen








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nebojša Devetak   Uto 22 Dec - 13:58

IDE MLADIĆ PREKO TRGA
 
Ide mladić preko trga, psuje Boga
Kune muški, kune mater što ga rodi
Ide mladić, ispod njega jedna noga
Mjesto druge štula kevće, štula hodi
 
Prati sjenku ispred sebe, surog stvora
Izuvenog, nakrivljenog pratioca
Ko bi praćen sada prati. Tako mora
Valjda. Odglumiti rolu davaoca
 
Smjernog treba znati, skriti ironiju
Što vreba u zasjedi spremna da oda
Da ispod osmijeha prene agoniju
 
Ide mladić preko trga, bivši vojnik
Slika naša, uzdanica svoga roda
Ide, šepa, istorije srpske dvojnik








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nebojša Devetak   Uto 22 Dec - 13:59

NOĆ U TUĐOJ KUĆI
 
U duvaru tuđe kuće pacov ršće.
Kroz skršena vrata mračak se provlači.
Kraj studene peći moje srce dršće
i kradom ludačku košulju navlači.
 
Priteci, Gospode, u ovome mraku.
Uždi makar jednu sipljivu zvijezdu,
kresni barem munjom u gluvom budžaku
da ne presvisnem u đavoljem gnijezdu.
 
Nasrnuće na me, izdaće me ruke.
Priteci, Gospode, otvori nebesa.
Raščini. Pomiluj ili skrati muke.
 
Zgranuće me jeza od noćnog nakota
gledajući kako trulež grobnu stresa,
znamenje mrtvačko bivšega života.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nebojša Devetak   Uto 22 Dec - 14:00

Govor prilikom uručenja Zmajeve nagrade



PO SOPSTVENOJ SAVESTI

Sećam se da sam u ovo zdanje Matice srpske prvi put ušao pre tačno osamnaest godina. Povod nije važan, već strahopoštovanje koje sam osetio kročivši na prvu stepenicu. Pomislio sam tada, ili je to samo plod moje uobrazilje, na zaveštanje Stefana Nemanje iz "Hilandarske povelje" da se reč može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu? Slično osećanje sam imao i pri ulasku u zagrebačku "Prosvjetu" kada sam osamdesetih godina prošlog veka nosio rukopis svojih pesama Stanku Koraću na ogled. Zbirka je objavljena pod naslovom "Nepoželjni gosti", skromno opremljena, na latinici, iako smo se dogovorili da bude štampana ćiriličnim pismom, ali to je za drugu i neveselu priču. Posle ove zbirke "Prosvjeta", koja će tokom građanskog rata u Hrvatskoj promeniti ime u Srpsko kulturno društvo "Prosvjeta" objavila je još pet naslova mojih knjiga, računajući i ovu poslednju za koju mi je dodeljena Zmajeva nagrada. Zahvaljujući pokojnom Stanku Koraću i sadašnjem uredniku Čedomiru Višnjiću "Prosvjetu" doživljavam svojom izdavačkom kućom, a nadam se da će se uz božju pomoć ta saradnja i nastaviti na obostrano zadovoljatvo.

Ovu paralelu između dve institucije srpskog naroda navodim da bih ukazao na njihovu važnost za očuvanje nacionalnog identiteta, odnosno da negovanje tradicije nije negovanje samo prošlog već — trajnog. Ako je Matica srpska, kao najstarija kulturno — naučna insitucija Srba krov za vascelo srpstvo — a jeste; onda je "Prosvjeta" isti takav krov za Srbe u Hrvatskoj. Često su ga vihori istorije potresali i lomili mu crepove, ali Krajišnici su dobri majstori — brzo su ga popravljali.

Iako Zmaj nije bio Krajišnik imao je nekoliko karakteroloških osobina tipičnih za Krajišnike: trpeljivost, smisao za humor i snalažljivost. Da nije bio sazdan od takve građe teško da bi doživeo godine koje je doživeo. Trebalo je izneti na plećima, a u duši pogotovo, pre svega porodičnu tragediju, ali i ostale životne nedaće. Najveća satisfakcija mu je bila da ga je narod istinski voleo. Njegove pesme su jednostavne i brzo se pamte. A pisao je mnogo, svakodnevno, sa različitim povodima i ciljevima: dečje, ljubavne, rodoljubive, satirične, prigodne i dnevničke pesme. I političke — o mađarizaciji Srba, o političarima, o nacionalnom oslobođenju, o izborima. Tako je 1883. napisao i pesmu Prvi ustavni izbori u Krajini čija prva strofa glasi:

Ko će prebrojat rane nam ljute,
Pregledat more krvi prosute!
Čija se duša sećat ne žaca:
Gde leže kosti naših otaca!
Stotine leta teška nasleđa, —
Mi nikad puške skinuli s leđa.
I nigde ploče nad našim grobom,
Jer šančeve smo punili sobom.
U svaki pokolj braću nam slaše, —
E, to je povest prošlosti naše.


Ovom i sličnim pesmama Zmaj je na sebe svesno preuzimao odgovornost pesnika koji je savest svog vremena. Za njega se bez dvoumljenja može reći da je bio angažovani pesnik, jer je njegovo delo pre svega od nacionalnog značaja koje je decenijama održavalo političku i istorijsku svest srpskog naroda. Tom svojom angažovanočću prokrčio je put do ogromne popularnosti i slave, verovatno i najveće među srpskim pesnicima do sada. Međutim njegovo stvaralaštvo se ne može i ne sme posmatrati i ocenjivati samo iz tog ugla. Ako su njegove angažovane pesme težnja ka uzvišenom, pokatkad i ka preteranoj glorifikaciji sopstvenog naroda; njegova lirika, posebno Đulići i Đulići uveoci estetski su najuspeliji deo njegovog stvaralaštva gde se "ogrehovljene ljudske misli susreću sa čistotom božije promisli".

Njegove knjige su više od veka prva lektira čitavim generacijama, pa i ovim današnjim. Prva posezanja za knjigom bila su posezanja za našim narodnim pesmama ili za knjigama čika Jove Zmaja. A to je danas gotovo isto, jer mnogo toga što je napisao slilo se u reku maternjeg nam jezika postavši opšte bogatstvo. Dakle, Zmaj je pesnik koji traje, uprkos mnogobrojnim oprečnim sudovima iznesenim o njegovom stvaralaštvu. Srpski narod je zasigurno imao i većih umetnika od Zmaja, ali teško da je imao takvih koji su za njegovo opstojanje i razvoj učinili više od njega.

Zato mi je velika čast i zadovoljstvo što danas primam ovu prestižnu nagradu koja nosi njegovo ime i uvodi me u društvo onih koji su je pre mene primili, a među kojima je i ne mali broj onih koji su već postali klasici u svojoj nacionalnoj književnosti. Radost mi je utoliko veća što mi se dodeljuje upravo ovde, na rođendan Matice srpske bez koje, kao i bez Zmajeve poezije, ni Srbi ni Srbija ne bi bili isti.

Danas, po ko zna koji put proživljavamo teška vremena, prolazimo kroz mnoga iskušenja. Kako da se ponaša i o čemu da piše savremeni pesnik osećajući se u tom grotlu kao "slamka među vihorove"? Pesnici su uglavnom hipersenzibilna bića koja su i u manje turbulentnim vremenima sklona povlačenju u sopstvenu ljušturu. To, međutim, ne znači da ne osećaju i ne osluškuju bilo vremena u kome žive. Svesni da svojom pozicijom ništa suštinski ne mogu da izmene, šta im preostaje nego da po sopstvenoj savesti i sposobnostima skupljaju krhotine preostale od "buke i besa" onih koji nam kroje sudbine i životne tokove i da od tih krhotina sklapaju građevinu sopstvenog sveta. Moja zbirka pesama "Uzalud tražeći" dobrim je delom upravo rekonstrukcija te imaginarne građevine








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nebojša Devetak   Uto 22 Dec - 14:00

OSVJETLJAVA NAS PLAMEN DUHOVNE VJERE


Spadam u pjesnike koji imaju laganu uzlaznu putanju i uporno, bez većih oscilacija, pratim svoju "zvijezdu vodilju", odnosno pokušavam da Bogom mi dati dar radom, što je bolje moguće artikulišem i osmislim. Izuzimajući, naravno, pjesme sa ratnom tematikom, koje su bile neizbježne u određenom trenutku, jer nisam zagovornik one krilatice "dok topovi grme, muze ćute". Ipak u meni teče krajiška krv. Međutim, ovom zbirkom "Uzalud tražeći" koja, iako sadrži još izvjesnu dozu gorčine, ipak se vraćam, što bi rekao Fernando Pesoa, onoj tajni duše koja je smisao mog postojanja.

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" književnik Nebojša Devetak, ovogodišnji dobitnik "Zmajeve nagrade" za pjesničku knjigu "Uzalud tražeći". Ovo vrijedno priznanje biće mu uručeno 16. februara, na Dan Matice srpske.

GLAS: Porijeklom ste sa Banije. Sve do kraja rata živjeli ste u zavičajnom ambijentu, a onda došli u grad Vrbas u Vojvodini. Nema sumnje da ste preživljavali taj ne baš običan prelazak. Kako su se u tome ponašali Vaši poetski senzori?

DEVETAK: Moji poetski senzori su se okrenuli u pravcu odakle sam pristigao zajedno sa ostalim Srbima iz Krajine. Drugačije i nije moglo biti, jer takva tragedija, uz malo sreće, dešava se Srbima samo jednom u životu. O čemu sam u tim okolnostima mogao da pišem nego baš o toj tragediji koja je daleko nadilazila instrumentarij mojih poetskih senzora. Da su bili napravljeni od švedskog čelika, rasprsnuli bi se. Vidim, gledajući sada sa distance, da se pokatkad u nekoj pjesmi ili stihu izlilo previše žuči i gorčine. Možda sam i tada toga bio svjestan, ne znam. Pisao sam tada u transu, pod stresom, i upravo mi je najveći problem bio da obuzdam to zlo koje je kuljalo sa svih strana satirući nas. Ali, pisao sam, krijući se i ovdje od zlotvora koji su nas kao zečeve lovili i slali u Erdut da se brani ono što je takođe bilo osuđeno na propast. Više me je boljela ta bezdušnost naše "braće" nego pobjedničko likovanje Hrvata. Naravno da ovdje pod "braćom" ne podrazumijevam običan narod, koji je i sam bio raspamećen, osiromašio i ponižen pod Miloševićevom vlašću, već na njegove poslušnike od kojih se dobar dio ovajdio na ratištima Krajine i Republike Srpske. Ponešto od ovoga ušlo je u moju proznu knjigu "Razgrtanje pepela".

GLAS: "Zmajeva nagrada" je prestižna i predstavlja rijetku privilegiju. Dobili ste dosad nekoliko istaknutih: "Pečat varoši sremskokarlovačke", "Milan Rakić" i "Braća Micić". Šta Vama sada znači ova nova nagrada pod okriljem Matice srpske?

DEVETAK: "Zmajeva nagrada" je najprestižnija nagrada za poeziju u Srbiji. Ona ima onaj značaj u poeziji koji NIN-ova nagrada ima u prozi. Zanimljivo je da je prvi put dodijeljena 1953. godine Antoniju Isakoviću za knjigu proze, a i narednih nekoliko godina je dodjeljivana za prozna ostvarenja. Dodijeljena je i Vladanu Desnici, mom omiljenom piscu, za "Proljeća Ivana Galeba". Nakon toga uručivana je samo za pjesnička ostvarenja. Da pomenem samo neke pjesnike koji su je dobili: V. Popa, D. Matić, Desanka, D. Cesarić, D. Tadijanović, I. V. Lalić, V. Parun, S. Raičković, B. Petrović, M. Bećković, D. Dragojević, pa do mlađih — M. Nenadić, Đ. Sladoje, M. C. Mihailović, N. Vujčić; pa sve do prošlogodišnjeg laureata Ivana Negrišorca. Dakle, jedna ozbiljna antologija jugoslovenske poezije, do 1991. naravno, jer su do tada nagrađivani i pjesnici iz drugih republika. Prijatno je, uzbudljivo i privilegovano, kako rekoste, pridružiti se ovom jatu, od kojih su većina već klasici u svojoj nacionalnoj književnosti. Meni lično mnogo znači, posebno kao Srbinu iz Hrvatske, što se ova nagrada dodjeljuje pod okriljem Matice srpske, najstarije kulturne ustanove u Srba, koja je osnovana u egzilu. Mislim da su oni koji su je osnivali imali slična nacionalna osjećanja kao i ja dok sam živio u Hrvatskoj, odnosno Krajini. I sada kada ulazim u Maticu imam osjećanje strahopoštovanja. Čak se nisam usuđivao da "Letopisu" ponudim svoje pjesme sve dok nisam bio siguran da zaslužuju da u njemu budu objavljene.

GLAS: Simbolika broja devet odigrala je ove godine neobičnu simboličku igru povodom "Zmajeve nagrade". Naime, nagrađena zbirka poezije "Uzalud tražeći", u izdanju Srpskog kulturnog društva "Prosvjeta" iz Zagreba, deveta je po redu Vaša knjiga. A nagradu ćete primiti 2009. godine, na Dan Matice srpske u Novom Sadu. Broj devet je, inače, simbol kraja i početka?

DEVETAK: Ne bih se upuštao u numerologiju, iako ponešto znam i o tome. Jedno vrijeme sam se, nažalost, bavio i astrologijom, dok nisam shvatio da je to u suprotnosti sa hrišćanskim načelima i kanonima. Vrijeme u kome je moja generacija odrastala bilo je ateističko, odnosno bezbožničko. Jedini bog koga su nam svakodnevno utuvljivali u glavu bio je — Tito. Apsurdno, ali u njegovu harizmatičnost sam posumnjao kad sam kao srednjoškolac pročitao Solženjicinovu knjigu "U prvom krugu", koji je tih godina za nju dobio Nobelovu nagradu. Iako Solženjicin Tita u toj knjizi, koliko se sjećam, prikazuje kao pozitivnu ličnost koja se suprotstavila Staljinu, ukapirao sam da tu nešto nije u redu. Koliko sam u tim godinama mogao da razumijem, shvatio sam da je to ideološki sukob, nešto kao porodična svađa. No, to je sada već pluskvamperfekt. A broja devet što se tiče, možda tu i ima nečega, ali sam siguran da i to dolazi Gospodovom promišlju.

GLAS: U ciklusu pjesama "Zid" nailazimo na stihove: "Pola veka sam verovao/ Verovao/ Verovao// A sad sam kao i ti skamenjen/ Stena/ Dvorska luda od krečnjaka/ Koja nikoga ne ume da nasmeje." Ima li i ovdje konkretne simbolike?

DEVETAK: Ima i te kako, a mogla bi se nastaviti na prethodni odgovor. Zid je ovdje simbol bezizlaznosti. Život me (nas) je doveo dovde gdje jesmo. Šta i kuda dalje? To u što su me uvjeravali: u dobrotu, u poštenje, u samilost, humanost; raspršilo se kao kula od karata. Oduzmu ti kuću, zavičaj, državu i nikome ništa. I nikoga za to više ne boli glava. Okrećeš se oko sebe i, što bi rekao Brana Petrović, vidiš da si "sve samlji". U stihovima koje ste citirali riječ je, dakle, o svjetovnoj vjeri, o egzistencijalnom promišljanju. Međutim, da nije one unutrašnje, duhovne vjere, koju latentno svi nosimo u sebi i ma koliko slabašan njen plamičak bio, ipak nas osvjetljava iznutra i daje nam snage da izdržimo.

GLAS: Sjećanje na pretke, obnavljanje uspomena na groblju u Gradusi, pusti predjeli, potreba za dosezanjem ljudskih granica, žudnja za molitvom i pročišćenjem od zemnih grijehova. Sve su to neki od nivoa u doživljaju Vaših novih, ali i ranijih pjesama. U čemu su snaga i osobenost pjesničkog uvida u vidljive i nevidljive manifestacije života i svijeta?

DEVETAK: Poezija se ne može svesti na spoznanje racionalnog, ona zvučnim i vizuelnim senzacijama u ravni jezika više nagovještava, ponekad i prikriva, nego što rasvjetljava. Dobra poezija je uvijek višeslojna i može se čitati i tumačiti na više načina. Estetska zamisao je kod pjesnika uvijek u sprezi sa maštom i samo od njegovog umijeća ovladavanja jezikom zavisi kakav će rezultat na kraju dati. Paradoksalno je da upravo jezik kao izražajno sredstvo najčešće sputava stvaraoca. Koliko puta mi se desilo da sjajnu zamisao ne mogu realizovati onako kako sam želio samo zbog ograničavajuće snage ili zvuka jedne jedine riječi. Dakle, nije samo dovoljno biti pod uticajem nadahnuća koga Dekart naziva "snažni nemir animalnog duha". Nadahnuće je samo zamajac koji vas pokreće, kao vid energije da biste eventualno stigli do središta stvaralačkog čina koga obično sačinjava nekoliko faktora; od pažljivog razmišljanja, kaleidoskopa ideja i slika, raznorodnih osjećanja itd. Ako je pjesnik te sreće da se to sve uklopi, a iz iskustva znam da se to rijetko dešava, tek tada se može govoriti o lirskom uzletu. Obično, nažalost, ostane se samo na — izletu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nebojša Devetak   Uto 22 Dec - 14:00

DJECA DO KRAJA

GLAS: Pjesnici očigledno ne mogu bez ranih slika i senzacija. Da li je vječna opijenost melodijom maternjeg jezika usud pravih pjesnika?

DEVETAK: Što smo stariji, to se sve češće okrećemo da pogledamo koliko smo prešli i šta je ostalo iza nas. Slike iz djetinjstva su posebno upečatljive i neizbrisive. To je i razumljivo jer u njima je najbolji dio nas, nevinih, naivnih, neiskvarenih. Pjesnici to kao naročito senzibilna bića osjećaju, kao i jezik uostalom. U svakom dobrom pjesniku uvijek ostaje makar zrnce infantilnosti, u onom smislu da nikad ne odraste do kraja. Otuda i potreba da se "poigrava" jezikom, da mu širi granice, oneobičava ga, pokušava na različite načine da ga oblikuje. Zbog toga je poeziju teško prevoditi sa jednog jezika na drugi. Uvijek se nešto od originala izgubi ili zamuti. I kad promijene govorno područje iz bilo kog razloga, preseljenjem u drugu državu recimo, pjesnici obično nastave da pišu na maternjem jeziku.

Neda Simić - Žerajić, 04.02.2009








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nebojša Devetak   Uto 22 Dec - 14:01

PRVO LICE STRANOSTI


Sve češće danas slušamo kako pesnici i književnost uopšte gube socijalnu funkciju, da su čak i ona dela koja raspravljaju o značajnim društevnim problemima zatvorena u male zajednice čitača i poput ostatka književnosti (možda baš prvenstveno poezije) postala deo intime.

U intimi je nastala, jer samoća je preduslov stvaralaštva, pa zato u intimi i valja čitati knjigu pesama Nebojše Devetaka "Uzalud tražeći". Ako ni zbog čega drugog a ono zbog činjenice da je čitanje jednako složen proces kao i pisanje, i da kao takvo zahteva ne samo neophodnu koncentraciju, nego i teži da se poetski tekst podmetne u psihologiju aktivnog, konstruktivnog čitača, očekujući od njega nastavak pesme i novu, autentičnu, (re)interpretaciju.

Na ovom mestu možemo reći i to da ova poezija donosi izvesno mitonosne sadržaje, da u svetu nesigurnosti i sa ruba ambisa upija zvuke zavičaja, ciklički razmeštene i jezički naglašene, te da u takvom ambijentu ne podrazumeva samo oslikavanje njegovih lica i naličja, nego i prerađenih doživljaja koji su često na granici sadašnjeg i prošlog, jave i sna, doživljenog i nadgrađenog. Dom, ognjište, zavičaj, detinjstvo, grobovi, seoba i seoba zvezda i na kraju priča i sećanje na priču postaju striktni posrednici i vezivni sadržaj u iskrzanom pamćenju i iskustvu koje na kraju samo sebe tumači i obznanjuje. Sećanje, neretko kao privid, u nekim celinama postaje paradoks.

Variranjem iskaza o sopstvu, realnom ili konstruisanom, onakvom kakvo je upamćeno ili kakvo želi da upamti, pesnik prekoračuje iza granice konkretnog znanja i razuma.

Na pitanje koje su konsekvence ovakvog pesnikovog iskazivanja, mogli bismo odgovoriti gadamerovski kazavši da je pesma jezik koji ne samo što nešto znači, nego jeste ono što znači.

Iz ovakve pozicije dolazimo do dve ključne kategorije Devetakovog pevanja u ovoj knjizi — egzistencijalizma i stranosti.

Prva se ogleda u dinamici i (ne)izvesnosti čovekove slobode, pre nego u postavkama sartrovskog egzistencijalizma. Sve je od jednog tvorca, čovek nije sam sebi ideja i prethodnica, ali se sloboda, ipak, iskazuje u prigušenoj sumnji, u prilozima "možda" ili "moguće", u pitanju "da nije (možda)... kad je svet ovakav", a na egistencijalističko — "šta ćemo ako te nema" ("jer šta ćemo ako je i tvoja splasnula moć"), odgovara — "učini nešto... kad je ovako pocrneo dan, u šta će se pretvoriti noć... ko će da džarne cepanicu, ko će da razgori vatru".

U ovom svetlu možemo posmatrati i ciklus "Zid" gde "zid" nije samo kraj, bezizlaz i ništavilo, nego i prostor za senku, ma čija ona bila, prostor za nadu koja je anticipirana u slici: "Iza njega sam i ja/Koji još uvek pokušavam/Da se na drugoj strani prepoznam".

Uprkos apsurdu, dakle, život se ne može poistovetiti sa ništavilom, pa otuda i sve te krhotine govora i slika, ulomci senki iz nekih dubljih predela u kojima je zavičaj ostao ne samo kao asocijacija, nego i predmet ličnosti, u krajnosti i karakter.

Potom dolazimo do one druge kategorije — do stranosti.

Ona, stranost dakle, ne prestaje ni povratkom iz egzila, ni privremenim ni stalnim, emotivne prilike su se izmenile, i u njihovom neomeđenom haosu, smenjivanju i preplitanju, teško je uzgojiti klicu svesti uz čiju pomoć bi se mogli prevladati nesporazumi, izmestiti u realnost, bez obzira na svu njenu nepouzdanost.

Devetak, naravno, nije prvi koji tematizuje ove probleme, ali sama činjenica da ih crpe, da o njima govori, pokazuje da oni postoje, kao i da su emocije slaba veza sa prošlim.

Prošlost i u ovom slučaju predstavlja prepreku, a kroz slobodu da ga više ništa ne vezuje ni za mesto odakle je otišao ni za ono gde je došao, lako se upada u prazninu i samoću. U vakum u kojem se gubi identitet.

Ili kako to kaže Zigmund Bauman, poljski sociolog koji je kao Jevrejin iz Poljske najpre proteran u Sovetski Savez, a odatle 1971. u Englesku — "Stranac je neko ko stoji izvan opozicije prijatelj — neprijatelj, izvan socijalizacije"; a zatočenik Aušvica Žan Ameri — "Strano je identično bolnom, nevoljnom gubitku domovine. Ne postoji nova domovina."

Nesumnjivo je da je pisac sam po sebi stran, onaj koji uvek posmatra, da mu je kao kreativnom potrebna distanca, čak i prema vlastitom, ali pored te stranosti postoji i ona druga, paralelna stranost nastala iznanstvom.

Pesnik, čovek, stranac je i na predačkom groblju i pred zaključanim vratima sopstvene kuće, stranac je bilo gde, osim, možda, u sećanju.

A kakva je pesnikova poruka iz sveta tog (ne)postojanja:

"Zbilja, trebalo bi obići zavičaj/Ali tamo, osim mimikom, nećemo umeti/Ni o čemu da prozborimo";








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nebojša Devetak   Uto 22 Dec - 14:01

ili:

"Iza njega su spaljena sela/Iz kojih se još dimi lagodnost detinjstva/ Iza njega su spaljene knjige/Ugarci nedosanjanih snova/ Iza njega sam i ja/ Koji još uvek pokušavam/ da se na drugoj stani prepoznam".

Da li je u takvom "zanatu izgnanstva" pesnik melanholičan, da li rezigniran, gde se završavaju patnje, gde seobe; seobe od danas ka sutra ili od sutra ka danas.

U tom traganju kroz vekovečne dileme Nebojša Devetak pokušava da pronađe i sopstvenost, da udahne te rafinirane čestice sa svog psihološkog zida, one najsitnije trunke koje oblikuju i pesničke prostore.

Đorđe Brujić








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nebojša Devetak   Uto 22 Dec - 14:02

ФОТОГРАФИЈА







На тој фотографији

Враћам се твом погледу као усуду
Небојша Деветак, Врбас

Као сопственом прочишћењу

Тај унутрашњи говор ме мами

Као светлост ноћног лептира




Вративши се са места где сам и сам

Приклонио и поклонио се онима

На чије се молбе сви оглушују

Озарио ме тај поглед са слике

Подсетивши ме на псалам

Да онај невидљиви кога помињеш у потпису

Не поступа по гресима нашим

Нити нам враћа по неправдама нашим



Већ тада сам слутио утеху и пружену руку
Прибојавајући се упризорења тог милосрђа
Које ничим нисам заслужио


Стишала си мој гнев само једним цветом
Јер, загледао сам се у себе дубље него икад
И видио душе своје пупољак
Како се у белу ружу расцветава








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nebojša Devetak   Uto 22 Dec - 14:03

НЕЖНОГ ГАВРАНА ПОЈ
 
Преко чаролије твога гласа
Из слушалице његов глас се јави
Занемех, на трен од саблазни
Као да авет измигољелу видех
Из Поовог кавеза или гроба
Срећом – само то и ништа више
 
Не чух лепет крила, само осетих узлет
Као да и мене са њим понесе невидљива сила
А твој глас – свицима опточена свила
Оста да осветљава згасле успомене
И гле! Из пепела тог осмех ми се јави
Сев муње. Пупољак расцвали
Ведро небо прекрили нас
Стотинама километара удаљене
 
Какав обрт из кљуна који збори
Какво чудо умилности крика
Кроз небеске прозоре твоја се помаља слика
Под благошћу твојих прстију
Топи се страх од страшнога лика
 
Смушено гледам око себе
Није ми јасно шта се зби
Да ли то стварно глас гаврана слушах
Или анђеоски шапат Анабел Ли








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nebojša Devetak   Uto 22 Dec - 14:04

ОПСЕНЕ
 
            Нек теку реке нек теку реке нек теку реке
            нек носе што носе
            нисам овде да продајем зјала
да плачем над изгубљеним илузијама ...
                                    Душан Матић
 
Помислих
Овде бих могао написати песму
Све је ту, тако податно
Тако јасно као у огледалу
Тако природно као кап росе
Склизнуле са листа на подлактицу
Бешумно као узлет утве
Са мирне површине воде
 
Међутим
Није исто видети и виђено описати
Волео бих да знам како се осећа сликар
Кад му не полази за руком
Да на платно нанесе жуђену нијансу
 
Узимам чашу са стола
И кроз њену облину гледам
Исто што сам малопре гледао без ње
Невероватно, како се све мења
Како се простор сузује и шири
Како ствари мењају облик
Како висећи мост, одједном додирује реку
 
Једним окретом чаше измениш
Не само замишљену песму
Већ читави рукопис
 
Спуштам чашу на сто
И даље је вртим међу прстима
Пратим покрете сопствених зглобова
Присећајући се да су се око њих
Тачно на данашњи дан, пре петнаест година
Склопиле лисице српског полицајца
Чаша се сама од себе зауставља
Гледам како се у њу спушта тама
Не ова моравска
Већ она са Дрине, на Рачи
Од пре петнаест година
Зачудо, нимало промењена
Нимало избледела
 
Стиже конобар са хладним пивом
Сипам га у чашу по којој се нагло хвата роса
На хоризонту, видим, севну муња
Биће невремена
 
Нек теку реке
Нек носе то што носе








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nebojša Devetak   Uto 22 Dec - 14:04

МЕРМЕР И ОЛОВО
 
                        Заборавио сам оне што волех
                        Вихором сам срце огрубио,
                        Бацих га с гора у суро стење
                                                На дну сад лежи
                                                Александар Блок
 
Какав сам само циник постао
Каква стена која се ничим обликовати не да
А бејах побожан, дрхтај руке, самилосна креда
Којом други исписиваху чежње и радости
 
Толико се олова накупило у мени
Да, посустао, често помишљам
И гледам како се клатим на оцвалој грани
Леш, леш са стихом стегнутим у грлу
 
И смејем се оном што ће ножем пресећи канап
И ногом бојажљиво гурнути трупло
Да ми безуспешно склопи очне капке
Завири у лице
Не знајући да сам већ мермер
Без слова и слике
Надгробни споменик - самоубице








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nebojša Devetak   Uto 22 Dec - 14:04

СЕНКА НА СТЕНИ
 
Стојим на врху стене
Леђима окренут залазећем сунцу
Испред себе гледам своју издужену сенку
Како се стрмоглављује у амбис
 
Дижем руку чије обрисе
На другој страни литице таласа ветар
Учини ми се, у трену, као да ме покретом призива
 
Упија ме камен и моје корење се шири кроз пукотине
Овде ћу дочекати ноћ, и јутро, потом
И читав дан ћу посматрати своју сенку
Како око мене кружи
 
Моје тело постаје мисао која се брзо бистри
Овде ћу да гледам како борови
Својим чешерима чешљају звезде
Овде ће мраз да ме леди
И врело сунце испија ми снагу
Док не склизнем низ литицу
И сопствена сенка ме прими у вечни загрљај
 
Заједнички пепео ће нам игра таласа
Кроз капи спајати и раздвајати
Док се не смиримо у некој ували
Потамнело зрцало
У коме ће се огледати све што је иза нас остало








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nebojša Devetak   Uto 22 Dec - 14:04

СКИТНИЦА
 
Пролазећи парком
Гледао сам га данима, месецима
Како седи или лежи на клупи
Брадат, запуштен, ничији
Сви су од њега окретали главу
 
Сваки пут кад би ме угледао
Тражио је цигарету и ситниш
Давао сам му, углавном, ако сам и сам имао
 
Однедавно га нема
Отишао са првим опалим лишћем
Сваки пут кад прођем крај усамљене клупе
Посегнем руком у џеп
За цигаретом, ваљда њему намењеном
 
Припалим
Снажно повучем дим
Кога очас однесе јесењи ветар
Као и њега што однесе судбина
 
А ни име му нисам знао








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Nebojša Devetak   Uto 22 Dec - 14:06

Небојша Деветак (1955, Мала Градуса, Банија, Хрватска). Објавио збирке поезије: Пресудна жеђ (1980), И друге болести (1980), Непожељни гости  ( 1984), Заустављена пројекција (1988), Кључаница (1991),  Жуђено војевање (1995), Расуло (1997), Кораци без одредишта, избор (2004), Лицем према наличју,изабране и нове песме (2004), Боре и бразготине (2005), Узалуд тражећи (2008),  Као кад снег крвари (2012); књигу прозних записа о рату у Хрватској Разгртање пепела (1998). Приредио Антологију српског пјесништва у Хрватској двадесетог вијека (2002), зборник пјесама о сеобама, изгнанству и избјеглиштву Друмови су наша отаџбина (2006), Непристајање на понуђено, проза (2009) и зборник најбољих пјесама Фестивала југословенске поезије младих у Врбасу од 1968 до 2008. под насловом Знам да нас има.
Уређивао Српски глас од 1990 до 1993. Био је предсједник Удружења књижевника РСК од његовог оснивања у фебруару 1994. до пада РСК. Ради у Народној библиотеци „Данило Киш“ у Врбасу. Главни је уредник часописа „Траг“који издаје ова библиотека.
Награђиван је Златном струном Смедеревске песничке јесени, Печатом вароши сремско карловачке, те наградама Браћа Мицић, Милан Ракић, Србољуб Митић и Змајевом наградом.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Nebojša Devetak   

Nazad na vrh Ići dole
 
Nebojša Devetak
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Spisak biografija pisaca
» Nebojša Bakočević
» Nebojša Glogovac
» Istorijske smicalice: Kula Nebojša (ne) postoji?!
» Nebojša Kavarić
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-