Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Janko Veselinović

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Janko Veselinović   Sub 19 Dec - 12:17

Oko pet časova ujutru, 14. juna, njemu je opet pozlilo. U kući su se svi uznemirili. Janko je još bio pri svesti, samo se žalio na bolove. Počeo se mučiti. Zatražio je očevu ruku da je poljubi. "Stari roditelj oseti odjednom šta to znači i sa suznim očima pruži mu ruku. Janko polako spusti poljubac na nju i diže glavu. Zatim se zavali u svoju naslonjaču, obe ruke pusti po naslonima i malo uzdiže i zavali glavu. Steže usnice i sklopi oči i u takvom položaju ostade. Dvaput se nešto pokrete u grkljanu i zastade. Usta Janko nije nikako otvarao. Umro je neprimetno, tiho, kao da je zaspao. Kad su mu pristupili pop Miloš i prijatelji, srce Jankovo i bilo nisu više radili".

Umro je 14 (27) juna 1905. godine u 6 časova ujutru u roditeljskoj kući u Glogovcu. Umro js u svojoj rodnoj Mačvi.

Crkvena zvona su prva oglasila Jankovu smrt. Uskoro je iz Bogatića telegrafskim žicama prostrujala vest čitavom Srbijom o preranoj smrti istaknutog srpskog pripovedača. Okupi se čitavo selo. Dođoše i učitelji iz susednih sela. Dođoše i mnogi prijatelji sa strane. Dvorište se punilo. Predveče stiže i njegov brat Steva. Stizali su i mnogi telegrami — izjave saučešća. Među prvima su bili Mostarci, srpski književnici Aleksa Šantić, Svetozar Ćorović... Za njima i mnogi drugi.

Srpski načelnik Vulović uputio je pismo svim predsednicima opština i zatražio da oni, zajedno sa učiteljima i sveštenicima organizuju masovan dolazak seljaka u Glogovac na Jankovu sahranu.

U prvim jutarnjim časovima na Vidovdan počeo je da dolazi narod iz Mačve; učitelji i učenici osnovnih škola, sveštenici i predsednici opština, devojke i mladići, starice i starci. Pristizali su i delegati iz udaljenih mesta: Niša, Novog Sada, Karlovaca; predstavnici kulturnih i umetničkih društava: Književne zadruge, Književničkog društva, Narodnog pozorišta, predstavnici raznih redakcija: Dela, Samouprave, Odjeka, Dnevnog lista; dopisnici listova: Politike, Pravde, Štampe, Narodnog lista i drugih. Ministarstvo prosvete je uputilo telegram a vlada Kraljevine Srbije odredila okružnog načelnika iz Šapca za svog zvaničnog predstavnika. Iz Šapca su došli Pevačko društvo i predstavnici Učiteljskog udruženja. Pristizali su mnogobrojni telegrami, na odar polagani venci od poljskog cveća. Na sahranu su došli i poznati književnici, umetnici i kulturni radnici: Simo Matavulj, Radoje Domanović, Milorad Mitrović, Milan Grol, Milorad Gavrilović, Milorad Pavlović Krpa i drugi. Sve do sahrane Jankova majka se nije pomakla s mesta: sedela je pored njegovog odra, bez jauka i reči, odsutna i utučena, i neprestano gledala u ukočeno lice svog prvenca. Uz prisustvo ogromnog broja seljaka i Jankovih prijatelja i poštovalaca sa strane sahrana je obavljena u četrnaest časova. Bilo je oko deset govornika: Simo Matapulj, Radoje Domanović, Milorad Gavrilović, Pavle Marinković, predstavnik učitelja iz Bosne, predstavnici raznih udruženja. Jankov kovčeg su nosili njegovi zemljaci i prijatelji od kuće do crkve njegovi rođaci i prijatelji iz Beograda, od crkve do groblja učitelji iz Mačve. Oko šesnaest časova završen je pogreb i Jankov grob je bio prekriven mnogobrojnim vencima svežeg cveća.

Simo Matavulj je u svom govoru rekao: "Janko! Naši drugovi, članovi Srpskog književnog društva, poslaše me, da se u ime svih s tobom oprostim, da tebe najvrednijeg člana, ponos našeg Društva, ispratim do tvog večnog boravišta!
Došao bih i sam, u svoje ime, dragi druže, da ti dam poslednje celovanije, jer, oplakujući sa vascelim Srpstvom slomljeno zlatno pero, presahnuli izvor umetne lepote, ugled nedostižni čistote i krasote srpskog jezika, što se sve skupa zove Janko Vesslinović, plačem u isto vreme za dobrim drugom! Mili Janko, znao si koliko te ljubim i cenim! Za četrnaest godina našeg drugovanja, imao sam prilike da se divim i tvome velikom talentu, i tvojoj lepoj duši, i tvome muškom pregalaštvu, i tvome hrišćanskom osećanju i visokom gledištu, kada si lako praštao uvredu, nepravdu, uniženja mnoga...

Ma čim se mi tešili, ma kako ti bogovima ugodan bio, pa stoga mlad preminuo (što bi u ovakvoj prilici rekli ljudi starovremeni) ipak je tvoj vek suviše kratak bio! Kad si lani, baš u jeku leta, kao ovo sad, u drugoj kitnjastoj srpskoj pokrajini, u Sremu, poljubio grudvu zemlje, koju si spustio u Zmajev grob, i tim dirljivim načinom više suza izmamio nego što učiniše mnogi besednici, onda nam se činjaše, da gledamo živ simbol; i ako mlad, veliki umetnik prihvaća luču koja se ugasila u ruci starca velikana! A gle sad jada, grudvu tebi namenjenu celivam ja stariji i u ime mnogih starijih!... Zli udes naš!

Janko, proslavljeni i napaćeni! I ako dan tvoj rano mrče, donese ti veliku radost i veliku patnju. Kad si kao skroman seoski učitelj pokušao da se ogledaš u mesnoj književnosti pa očekivao smeran uspeh, iznenadi te slava neslućena! Ti se nadaše steći priznanje i hvalu samo u svojoj Mačvi, a onamo, koliko je širom zemlje Srpske i božanstvenoga srpskog jezika, ti zanese lepotom tvoga pričanja i oblika mu! Postade odjednom omiljeni prvi pripovedač... Ne prođe mnogo, i tebe s poštom primi ceo slovenski svet pa i mnogi tuđinci!

...Klasična zemlja Mačva, rodila je divove iz prvog ustanka, i diva na peru Janka! Blagoslovena rodnost njena neće propasti. To nadanje nadahnjuje Jankov grob!"

Stanoje Filipović: Janko Veselinović








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Janko Veselinović   Sub 19 Dec - 12:18

ŽIVOT I DELO
JANKA VESELINOVIĆA
1862—1905





Janko Veselinović sa roditeljima




Jankovo venčanje








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Janko Veselinović   Sub 19 Dec - 12:18

IZLOŽBA 7 — 28. 12. 2005
Autor izložbe
BRANISLAV STANKOVIĆ






Sahrana Janka Veselinovića
Janko Veselinović umro je 14. juna u očevoj kući u Glogovcu, gde je i sahranjen.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Janko Veselinović   Sub 19 Dec - 12:18

Izgubljeni rukopis Janka Veselinovića pozajmljen od Biblioteke za gradsku izložbu 1952. godine

ŠABAC — Posle više od pola veka u Narodnom muzeju u Šapcu prekjuče je pronađen izgubljeni rukopis pripovetke Janka Veselinovića "Čiča Pera". Delo poznatog pisca bilo je pozajmljeno muzeju za gradsku izložbu 1952. godine, a revers je potpisao tadašnji direktor Đorđe Kostić. Original "Čiča Pere" pronašao je prilikom raspremanja depoa novi direktor Branislav Stanković.

"Čiča Pera" se tako vratio u vitrine Biblioteke šabačke (kojoj je pripadao) baš na stogodišnjicu smrti Janka Veselinovića. Prvi trag da rukopis iz 1890. godine uopšte postoji, otkrila je direktorka Biblioteke mr Sonja Bokun-Đinić 1998. godine, kada je sa višim knjižničarom Nadom Radovanović počela preuređenje zavičajne zbirke.

Jedan od kartona svedočio je o postojanju tri rukopisa Janka Veselinovića: "Seja", "Krivokletnik" i "Čiča Pera", ali je ovaj poslednji nedostajao. Ubrzo smo pronašli i revers od 1. oktobra 1952. godine i odmah obavestili kolege u Muzeju — objašnjava Sonja Bokun-Đinić.

Direktor Muzeja Branislav Stanković kaže da je rukopis "Čiča Pere" našao u potpuno nadrealnoj situaciji, u sanduku na tavanu zgrade. Početkom marta u Muzeju su započeli detaljnu reinventarizaciju depoa, ali ovaj obiman posao još nije priveden kraju. Na poleđini "Čiča Pere" stoje dva pečata Muzeja, što ukazuje da je dokument neopaženo prolazio kroz ruke više puta.

Pronađeni original pripovetke Janka Veselinovića napisan je na dvanaest strana takozvanog trgovačkog papira. Iste 1890. godine objavio ga je privatni beogradski izdavač "Valožić". To je priča o dobrodušnom srpskom seljaku, na koga je sin digao ruku i isterao ga iz kuće.

M. Mijušković | Politika | 27.07.2005.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Janko Veselinović   Sub 19 Dec - 12:19

SUSRET ČIKA LJUBE NENADOVIĆA I JANKA VESELINOVIĆA

U Valjevu pre 120 godina


Uspomena na srpske velikane, koja kao kandilo zasija nad godinama njihovog spomena u Srpstvu, razbija veo zaborava. I ove godine, leta Gospodnjeg 2005, sećamo se godišnjice onih srpskih književnika koje smo u mladosti čitali i zavoleli; godišnjice velikog Valjevca, pesnika i putopisca čika-Ljube Nenadovića (1826—1895—2005) i tužnog spomena na srpskog pripovedača i boema Janka Veselinovića (1862—1905—2005). U pameti nam je ostalo zapisano da je prošlo od zemne smrti i jednog i drugog srpskog velikana mnogo godina — nezaborava; Čika-Ljuba Nenadović je preminuo pre ravno 110 godina, a Janko jednu deceniju kasnije od njega i upravo ove godine istekao je tačno jedan vek od njegove prerane smrti: u 43. godini života.

Čika Ljuba je u starosti najradije obitavao u Valjevu i Brankovini, a Janko, rođen u Mačvi, učiteljevao je u Svileuvi (1881—1883; 1886—1888), pa u Koceljevi, Šapcu, da se potom uputi u boemski Beograd gde je živeo poslednjih petnaestak godina, do same smrti. Današnji čitalac njihovih dela možda će se kadgod i zapitati: da li su se, nekom prilikom, sreli i kad je to i gde bilo? Jedno pismo iz Jankove prepiske koje mi je slučajno došlo do ruku, daje nam potvrdan odgovor.

Da odmah istaknem: do susreta Čika Ljube, starijeg od Janka 36 godina, i učitelja svileuvskog Janka došlo je u Valjevu 1887. godine. I o tom susretu piše sam Janko u pomenutom pismu. Pre nego što ga saopštim, opisaću okolnosti pod kojima je došlo do tog nezaboravnog viđenja.

UČITELJ SVILEUVSKI I PRIPOVEDAČ — Poznato je da je Janko Veselinović dvaput bio učitelj u selu Svileuvi, u šabačkoj Tamnavi; drugi put u periodu 1886-1888. Iz tog vremena sačuvano je jedno Jankovo pismo, datirano "10 decembra 1887. u Svileuvi", koje je on uputio uredniku književnog časopisa "Stražilovo", u Novi Sad, profesoru i književniku Jovanu Grčiću (1855—1941). Ugledni profesor je, šaljući mu svoj književni časopis u Svileuvu, pozvao Janka da napiše neku priču i za "Stražilovo", ali se on nije odmah odazvao. Uzroke svog nepisanja objasnio je Janko ovako: "... Ali, pre svega ja moram da se izvinim, ako se uopšte i mogu pred vama izviniti. Sami ste veliki trudbenik na srpskoj knjizi, pa ćete pojmiti kako po neki put dođu i taki časovi kad niste u stanju ni perom udariti. Taki časovi došli su i meni posle svršetka moga rada koji sam 'Otdžbini' poslao. Verujte mi da sam prosto bio nesposoban i da jedno pismo napišem. Ponekad mi je i dolazila volja da pišem, ali tad sam bio u poslu koji me hlebom hrani, u mojoj četvororazrednoj školi u kojoj imam 75 učenika. Ja mislim da ćete pojmiti da je meni nemoguće da jedan posao radim na uštrb ovom radu, koji me hrani. Ako mi to može poslužiti kao izvinjenje — dobro; a ako ne — onda zadržite ubeđenje da sam lenjština; ja se drukčije ne mogu izviniti..."

Pošto se izvinio uredniku "Stražilova", on je pokušao da povrati poverenje da će se saradnja ostvariti. Učinio je to ovako: "Za sad vam šaljem jedan mali rad. Pročitajte ga, pa ako bude dobar — vi štampajte, a ako ne, vi budite dobri te mi ga vratite... Sad sam se prilično odmorio, a što je najglavnije: podmirio sam "Otadžbinu" za nekoliko meseci, te ću tako moći šiljati moj rad i drugim našim književnim listovima, a ponajpre "Stražilovu."

Kako se urednik i ranije žalio da nije u mogućnosti da daje veće honorare, Janko mu je otpisao: "Odnosno honorara mogu vam kazati ovo: Meni 'Otadžbina' plaća od štampanog tabaka 50 din. To mi je dovoljno sa ovo moje plate, pa nisam rad da teretim srpsku knjigu. Ja ću na 'Stražilovu' raditi besplatno sve dotle dok 'Stražilovo' ne steče mogućnosti da plaća svoje suradnike — pa da bi to bilo do veka. Dotle plaćajte potrebnijim... Mislio sam da srpska knjiga bar tamo dobro prolazi, ali me je samo srce zabolelo kad sam pročitao pismo urednika 'Nemanje' koji mi kaže: da kao urednik nema više plate od 2 dukata mesečno!... Verujem da 'Stražilovo' bolje prolazi od 'Nemanje', ali verujem i to, da i ono jedva veže kraj s krajem. Meni kao honorar možete poslati 'Stražilovo' za prve dve godine, a za ovu od br. 39-og, pa na dalje; sem toga, pošljite mi i br. 33, jer ga nisam dobio. 'Stražilovo' za porošle godine ne morate slati dok ne dobijete drugi moj rad..."

Janko se odužio uredniku "Stražilova" tako što mu je sa ovim pismom poslao jednu vrlo zanimljivu pripovetku sa naslovom "Ljuban" i ona je objavljena u broju dva tog časopisa za 1888. godinu. Ta pripovetka spada u najbolje koje je Janko napisao. Tema je crpena iz seoskog života u Svileuvi, a glavni junak je nesrećni, siromašni i napušteni umobolni seoski momak Ljuban, koji se smrzao u snegu u jednoj graničnoj jaruzi između Batalaga i Svileuve, "glava mu u valjevskoj, a noge u šabačkoj" nahiji. Janko je opisao istinit događaj. Po sećanju uglednog Svileušanina Drage Milovanovića u selu se pričalo da se Ljuban pravim imenom zvao Ljubomir Vićentić iz familije Vićentića u Gunjačkoj mali, u Svileuvi. Protokol umrlih to potvrđuje podatkom da je čovek sa tim imenom preminuo 1886. godine.

POSETA ČIKA LJUBI NENADOVIĆU — Drugi deo ovog opširnog pisma uredniku "Stražilova" Jovanu Grčiću nešto je zanimljiviji. U njemu se Janko interesuje za poznatog sremskog pripovedača Pavla Markovića-Adamova (1855—1907). "Pozdravite Paju Markovića", piše on. "Vrlo mi je žao što nemam njegove knjige 'Na selu i prelu'. Naručivao sam knjižarima šabačkim da je dobave, pa neće. Pozdravite ga neka mi pošlje svoju adresu i sliku, a i ja ću njemu moju."

Zatim Janko pominje svoju značajnu posetu Valjevu u jesen 1887. godine i svoj susret sa popularnim čika Ljubom Nenadovićem u Valjevu. Taj deo pisma vezuje za Adamova, a glasi ovako: "... Možete mu (dakle Paji Adamovu) kazati i nešto što će mu milo biti da čuje: Jesenas sam bio u Valjevu sa našim veteranom Ljubom Nenadovićem. Izmeđ' ostalog poveli smo razgovor i o našoj književnosti. Čika Ljuba reče mi ovo: "I ako smo skorašnji, i ako nema mnogo kako smo počeli samostalno živeti — opet se vidi veoma veliki napredak kod nas. Uzmimo pripovetku. Srpska pripovetka ima budućnosti. Srbi s one strane Save i Dunava imaju pripovedača: Paju Adamova, a Srbi s ove strane imaju Veselinovića... Mene mrzi da laskam, a naročito mladim ljudima, jer postaju sujetni, ali ja samo dajem što je čije. Vama je 25 godina i Adamov ako je malo stariji od vas. Šta ćete vi uraditi dok dođete u moje godine... Samo truda!"

Navodeći čika Ljubine reči Janko je uz pozdrave uredništvu "Stražilova", kratko dodao: "Meni je milo što to mogu kazati Adamovu. Pozdravite ga dakle."

Zanimljivo je danas, posle toliko godina, podsetiti se jedne nepoznate čika Ljubine ocene o kvalitetu naše tadašnje pripovedne proze i vrednosti naših pripovedača — Paje Markovića-Adamova i Janka Veselinovića. Značajno je, da se čika Ljuba nije varao. Posle njega, to je potvrdio i najpoznatiji srpski književni istoričar, dr Jovan Skerlić, koji ih je obojicu, zajedno sa čika Ljubom, uneo u svoju neprolaznu istoriju nove srpske književnosti. A taj se sud poštuje i danas...

Đorđe Perić | septembar, 2005.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Janko Veselinović   Sub 19 Dec - 12:19

JEDAN MOGUĆI ŽIVOT


VEK OD SMRTI JANKA M. VESELINOVIĆA

Životna i stvaralačka biografija pripovedača, romansijera i dramskog pisca Janka M. Veselinovića (1862—1905), jednog od začetnika srpske realističke seoske pripovetke, obeležena je svetlošću dara i tragičnošću kratkovečnosti

Sin seoskog sveštenika, rođen u Mačvi, on nije stigao ni uspeo da stekne visoko obrazovanje. Mada je, kao toliki drugi srpski intelektualci i stvaraoci izvesno vreme, učeći, proveo u Beču. U tom gradu on se posebno zbližio sa Jovom Aleksićem, potonjim prvim veterinarom u Srbiji, i od njega više saznao o Aleksićevom pretku hajduku Stanku. Pošto je postao seoski učitelj imao je priliku da se upozna i srodi sa narodnim životom. Tako je pod uticajem lektire maloruskih realista, te srpske narodne i dostupne mu savremene književnosti, počeo da literarno uobličava slike iz seoskog života. Posle početničkih teškoća, osokoljen uspehom prvih radova i pripovednih knjiga, Janko Veselinović je za oko dve decenije stvorio obimom veliko i značajno književno delo. A ono mu je donelo ugled i slavu jednog od napopularnijih pisaca srpskog jezika. Njegov romantičarsko-istorijski roman Hajduk Stanko i danas je kod nas jedna od najobjavljivanijih i najčitanijih proznih knjiga.

Bivajući odan idejama Svetozara Markovića o vrlini patrijarhalnog i tradicionalnog načina života on je, u većini svojih pripovednih tekstova, folklornom stilizacijom, sa lirsko-sentimentalnim patosom slikao idilični život mačvanskih i posavotamnavskih seljaka. Odnosno ispisao ep o seoskoj zadruzi čija je deoba, po pravili, bivala osnov za tragičko osipanje i propast zajednice i pojedinca. To je posebno vidno u kartkom romanu Seljanka koji sadrži obilje etnografskih činjenica. Toliko mnogo da je smatran štivom koje pouzdano prikazuje vidove i način narodnog života, druge polovine devetnaestog veka, u Zapadnoj Srbiji. Dok je u romanu Hajduk Stanko Veselinović dao romantičarsku sliku borbe za oslobođenje od Turaka. Ali bez razvijenijeg istorijskog plana i složenijeg psihološkog nijansiranja likova. Međutim, zbog prijem čivog evokativnog tona u kome je oživljena daleka junačka prošlost, razvijene fabule i dinamične radnje taj roman doživeo je vremenom veliku naklonost publike. Postao je nezaobilazna mladalačka lektira i prava narodna knjiga. Slika-spomenik svoga doba.

JEDNA KARIJERA
 
Potpuno suprotnu stranu Veselinovićeve stvaralačke geneze predstavlja nedovršeni roman Junak našeg vremena. U tematsko središte tog nezavršenog romana postavnjena je priča o razvoju jedne karijere. Sa jasnom namerom da slikajući razvojni put Srećka Srećkovića (za izgradnju tog lika Veselinović je uzeo primer Vladana Đorđevića, režimskog političara) predstavi do čega dovodi nesrazmera između nevelikog talenta, golemih ambicija i karakterne nesavršenosti romansijer je, na širem planu, slikao građansko-političke prilike završne četvrtine deventaestog veka u Srbiji. U tom romanu Veselinović je realista u doslovnijem smislu, kao i individualno-psihološki i društveno-politički analitičar. U takvom njegovom kreativnom nastojanju naziru se crte modernijeg pristupa narativnom oblikovanju. Mada nezavršen, roman Junak našeg vremena jeste najostvarenije Veselinovićevo književno delo. On pokazuje da je ovaj popularni pisac tradicijskom nizu srpske književnosti priložio ostvarenje koje, istina, odudara od tematskog opsega onih književnih radova koji su ga učinili popularnim, ali pri tom pokazuje i drugu stranu njegovog književnog poslovanja — sasvim određen društveno kritički i politički angažman. To je, zapravo, onaj Janko Veselinović građanin-pisac koji se, kao takav, neopravdano retko pominje. A čitav niz srpskih romana na društveno-političke teme u dvadesetom veku, u ovom Veselinovićevom romanu ima nesumnjivog preteču.

VEZA SA VELOM NIGRINOVOM

Veselinovićevi dramski tekstovi Potera i Đido imali su sudbinu sličnu njegovim proznim delima. Dok je kritika o njima imala podenjeno mišnjenje publika ih je, posebno dramski komad Đido, bezrezervno prihvatala. Najpre zbog lepih narodnih melodija koje su bile uključene u dramski tekst. Slično drugima i Veselinović je, kao pisac od savremenika bio osporavan. Ali toliko popularan i voljen nije bio niko! Mada je malo prema kome, kao prema njemu, sudbina bila toliko varava.

Legenda o stasitom, muževnom, leporekom piscu, boemu koji je voleo narodne pesme (lepo ih je i pevao) začela se još za njegovog života. Dopunjavana i proširivana ona je, u formi anegdotskih crtica, živa i danas. Onaj koji je pripovedao o veličini i snazi ljubavi, pobratimstva i sloge, doživeo je da ga prijatelji i poštovaoci obaspu ljubavlju i pažnjom. No ona nije bila dovoljan lek za opaku bolest, kao ni za lične nesreće i razočaranja. Strasna veza sa lepom beogradskom glumicom Velom Nigrinovom, davno je prešla u priču, oko koje se već formirao ozarujući nimbis sentimentalne povesti.

Usud kratkovekosti nije mimoišao ni Jankove potomke. Jedino dete, ćerka Persida, rodila je pisca i novinara Janka Tufegdžića. Pored dedinog imena i literarnog dara, on je nasledio i ljubav prema rodu. Zbog toga iz tame svetskog (građanskog) rata nije izašao. Često sudbina, u poremećenim vremenima, ume da uzme najodvažnije, najbolje.

Sećajući se danas imena, života i dela Janka M. Veselinovića mi uočavamo kao se ono najbolje što je napisao drži i opstaje. A, pri tom, uviđamo i da su neke njegove prozne stranice važne za zasnivanje novovremenog književnog modernizma. Naknadni čitalački i analitički pogled na jedan deo njegovog opusa pokazaće da on nije bio samo bukolički pripovedač, već i samosvesan i angažovan intelektualac u svom vremenu.

Mileta Aćimović Ivkov | Politika | 03.09.2005.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Janko Veselinović   Sub 19 Dec - 12:20

VEK OD SMRTI JANKA VESELINOVIĆA

U Biblioteci grada Beograda traje izložba posvećena Janku Veselinoviću

Povodom sto godina od smrti pripovedača, romansijera i dramskog pisca Janka Veselinovića (1862—1905), jednog od začetnika srpske realističke pripovetke, do 16. septembra u Biblioteci grada Beograda traje izložba posvećena njegovom životu i delu. Autor izložbe je direktor Narodnog muzeja u Šapcu Branislav Stanković, čiji je prevashodni cilj bio da priredi novo čitanje Janka Veselinovića, kao pisca građanske svesti, svesnog kritičkog i političkog angažmana, koji je svoje delo svedočio sopstvenim životom. Autor teksta kataloga izložbe je Mileta Aćimović Ivkov, još jedan Mačvanin koji se odužuje Janku Veselinoviću.

Uobičajena su mišljenja da je Veselinović seoski učitelj, ruralni pisac koji sedi pored ognjišta i beleži priče mudrih seljaka. Odlučio sam da na drugačiji način predstavim ovog pisca i ponudim novo viđenje njegovog književnog dela i intelektualnog delovanja, bez želje da ijednog trenutka umanjim značaj onog doba njegovog života koje je proveo u Mačvi, Tamnavi ili Šapcu. Izložba ga pokazuje, pre svega, kao čitanog i voljenog pisca čiji je romantičarsko-istorijski roman "Hajduk Stanko" i danas kod nas jedna od najviše objavljivanih proznih knjiga i čija su dela među najprevođenijim na strane jezike. Autor izložbe akcenat je stavio na poslednjih petnaest godina Veselinovićevog života, koje je on proveo u Beogradu. "To je vreme koje ga pokazuje u svetlosti modernosti, i smešta ga u sam vrh ondašnje srpske intelektualne elite", kaže Branislav Stanković.

Kao primer za ovu tvrdnju naš sagovornik navodi izloženu fotografiju Janka Veselinovića sa prijateljima, na kojoj je pisac sa Svetozarom Ćorovićem, Simom Matavuljem, Aleksom Šantićem, Slobodanom Jovanovićem, Miloradom Mitrovićem, Atanasijem Šolom, Radojem Domanovićem, Svetolikom Jakšićem, Jovanom Skerlićem i drugima.

Da je pisac stvaralaštvom i idejnošću nerazdvojan od svoga doba, pokazuje i Stankovićeva postavka.

Poslednjih decenija 19. veka, za vreme apsolutističke vladavine dinastije Obrenović, dolazi do formiranja prvih stranaka u Srbiji, liberalne, naprednjačke i radikalne, koja je inače prva shvatila ozbiljnost stranačkog rada. Njenu politiku narodu su približavali seoski učitelji i sveštenici, a Janko Veselinović bio je pod uticajem Nikole Pašića i Svetozara Markovića, težeći socijalnoj pravdi. Često je zbog svojih satiričnih tekstova bivao hapšen i izdržavao zatvorske kazne u nekoliko navrata.

Janko Veselinović pisao je i o pozorištu i za pozorište. Izložba prikazuje i fotografiju glumice Vele Nigrinove, velike piščeve ljubavi, koja je u prvih 20 predstava igrala Ljubicu u "Đidu".

Mogu se videti i slike Veselinovićevog bečkog prijatelja Jove Aleksića, potonjeg prvog veterinara u Srbiji, koji mu je pričao o svom pretku hajduku Stanku Aleksiću i tako piscu dao ideju da stvori lik Hajduk Stanka iz Crne Bare. Ovaj roman, Janko je posvetio našem najvećem naučniku Nikoli Tesli — "junaku našeg doba", zbog koga će izložba o Janku Veselinoviću gostovati i u Njujorku, kao i u Beču i Berlinu.


MAČVA ODAJE POČAST Pod pokroviteljstvom Vlade Republike Srbije i Srpske pravoslavne crkve, 4. oktobra biće obeleženo 100 godina od smrti Janka Veselinovića u selu Glogovac u Mačvi gde je dugo godina radio i gde je sahranjen. Predsednik počasnog odbora manifestacije je naš istaknuti dramski pisac Dušan Kovačević, ambasador SCG u Portugaliji, a na čelu organizacionog odbora je ministar prosvete dr Slobodan Vuksanović. Među uglednim ličnostima našeg kulturnog i političkog života, koje učestvuju u radu odbora, su i episkop šabačko-valjevski Lavrentije, predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković, akademik Matija Bećković, prof. dr Milo Lompar, Dragan Dragojlović, predsednik Zadužbine Ivo Andrić, Radoš Ljušić, direktor Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, mr Radovan Kalabić, predsednik Matice iseljenika Srbije i drugi. Predviđena je i izložba "Život i delo Janka Veselinovića (1862—1905)" Branislava Stankovića, te svečana akademija na kojoj će o životu i delu istaknutog pripovedača i dramskog pisca govoriti akademik Nikola Milošević. Medijski pokrovitelj ove manifestacije je kuća "Politika".

Marina Vulićević | Politika | 13.09.2005.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Janko Veselinović   Sub 19 Dec - 12:20

SVEČANOST U MAČVI

Duh i ličnost Janka Veselinovića ostavili su duboki trag u njegovom stvaralaštvu, rekao u besedi akademik Nikola Milošević

Salaš Crnobarski — Pod pokroviteljstvom Vlade Srbije i Srpske pravoslavne crkve juče je u selu Glogovac i Crnobarskom salašu u Mačvi obeleženo sto godina od smrti pripovedača, romansijera i dramskog pisca Janka Veselinovića. Manifestacija je otpočela parastosom na mesnom groblju u Glogovcu, koji je održao episkop šabačko-valjevski Lavrentije, uz sasluženje sveštenika iz te eparhije. Potom je usledilo osvećenje krstova na novopodignutoj crkvi u susednom selu, Salašu Crnobarskom, u kojem je naš istaknuti pisac učiteljevao.

Svečanu akademiju u Domu kulture otvorio je oktet Sveti Serafim Sarovski iz Zrenjanina, kompozicijom "Bože pravde". Čast da održi besedu na ovom svečanom skupu pripala je akademiku Nikoli Miloševiću.

"Duh i ličnost Janka Veselinovića ostavili su duboki trag u njegovom stvaralaštvu", rekao je, između ostalog, Nikola Milošević. Prema rečima poznatog akademika, "kada se o nekom piscu progovori, priziva se i ličnost a ne samo njegovo stvaralaštvo. Nekad je taj trag dubok, nekad ne. U slučaju Veselinovića, on je veoma dubok, i potekao je iz njegove duše. Rajske." U nastavku besede, Nikola Milošević je govorio i o vremenu, burnom i značajnom, u kojem je pisac živeo i stvarao.

Posle svečane akademije otvorena je izložba "Život i delo Janka Veselinovića" autora Branislava Stankovića, direktora Narodnog muzeja u Šapcu. Obeležavanju stogodišnjice od rođenja Janka Veselinovića prisustvovali su Predrag Marković, predsednik Narodne skupštine Srbije, zatim mr Radovan Kalabić, predsednik Matice iseljenika Srbije, Vojislav Mihailović, potpredsednik Narodne skupštine Srbije, Veroljub Stevanović, gradonačelnik Kragujevca, i Dejan Savić, upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu.

Slovo o piscu je govorio i književni kritičar Mileta Aćimović Ivkov, koji je kazao i to da je Janko Veselinović nacionalni klasik i zbog činjenice da je, uvodeći mačanske toponime u svoju prozu, ovaj deo Srbije trajno situirao u srpski duhovni, kulturni, odnosno nacionalni i civilizacijski prostor.

Program manifestacije obuhvatio je i izvođenje izvornih srpskih pesama muške pevačke grupe iz Badovinaca, a svečanost je spletom igara ulepšao i KUD "Hajduk Stanko" iz Šapca. Glumci Šabačkog pozorišta izveli su dve scene iz Veselinovićevog dramskog komada "Đido", dok su učenici OŠ "Janko Veselinović" iz Beograda pročitali odlomke iz romana "Hajduk Stanko".

J. N. — M. V. | Politika | 04.10.2005.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Janko Veselinović   Sub 19 Dec - 12:23

TRIBINA POVODOM 150. GODIŠNJICE ROĐENJA JANKA VESELINOVIĆA


BEOGRAD — U Udruženju književnika Srbije danas je, povodom 150.godišnjice rođenja pripovedača i romanopisca Janka Veselinovića (1862—1905), održana tribina posvećena jednom od najčitanijih srpskih pisaca, autoru romana "Hajduk Stanko", obaveznom delu školske lektire.

O piscu uzbudljivog štiva sa kojim su odrastale generacije govorili su urednik Tribinskog programa UKS Miljurko Vukadinović, prof. dr Dušan Ivanić i dr Miodrag Maticki, a tekstove je čitao dramski umetnik Toma Kuruzović. Rođen 13. maja 1862. godine u Crnobarskom Salašu u Mačvi, Veselinović je za dve nepune decenije stvaralaštva, 43 godine života, objavio 127 pripovedaka i dva romana, a iza njega je ostalo još nekoliko nezavršenih i započetih romana i pozorišnih komada.

Najpoznatiji roman "Hajduk Stanko", čija je tema Prvi srpski ustanak u Mačvi, prvi put je objavio 1896. godine, a dosad je izašao u više desetina izdanja i preveden je na mnoge jezike. "To je jedno od najuzbudljivijih dela u srpskoj književnoj tradiciji, o njemu se može razgovarati iz različitih perspektiva, vremena u kome je pisac živeo i roman nastao, kao i šta znači sada, sto godina posle nastanka", kazao je Ivanić. Ipak, on nije želeo da priča o najpopularnijem romanu Veselinovića, pisca koga su savremenici pamtili kao tipičnog "đidu", lepog, vedrog i nasmejanog čoveka koji je svet gledao kao lep i idiličan, već o tekstu "Pisma sa sela" koji je, prema njegovoj oceni, najbolji u čitavom opusu.

Veselinović je ovaj tekst pisao na samrtničkoj postelji, oboleo od tuberkuloze, pripovedač koji pesmama u prozi slika idilični svet mačvanskog sela, teme kojoj je posvetio svoj književni opus, od prve pripovetke koju je napisao 'Luda Velinka', menja idealističku poziciju, kritikuje, realno sagledava seoski život", ocenio je Ivanić.

Pisac koji je najlepše opevao selo u srpskoj literaturi, jer je hteo da ugodi svojim prvim čitaocima, seljacima sa kojima je živeo u rodnoj Mačvi, napisao je priče jasne i oštre radnje, prepune lirskih osećanja, tragao je za idealnim odnosima među ljudima, uveo je porodicu u srpsku priču, od početka je bio popularan i čitan i istovremeno oštro kritikovan, književni kritičari smatrali su njegovo delo kao preterano lirsko. Veselinovićevoj popularnosti doprineo je i uspeh njegovih dramskih komada "Đido", "seoski komad s pevanjem" koji je od premijere, 1892. godine do početka Prvog svetskog rata imao čak 84 izvođenja, a "Potera", "komad iz srpskog narodnog života u pet činova s pevanjem", od 1895. do 1913. godine pedeset izvođenja. Njegov opus, pored ova dva dramska komada, obuhvata pripovetke "Slike iz seoskog života", "Poljsko cveće", "Od srca srcu", "Rajske duše", "Zeleni vajati", romane "Seljanka" i "Hajduk Stanko" i četiri nedovršena romana "Borci", "Junak naših dana", "Seljak" i "Mašići".

Veselinović 1893. godine iz rodne Mačve odlazi u Beograd i postaje "duša beogradskog boemskog života 80-tih godina 18.veka i nije mnogo ulagao u svoj talenat. Ukazujući na manje poznat deo iz opusa Veselinovića, Maticki je rekao da je on kao čovek iz naroda sa sluhom za narodnu priču, imao i dubok osećaj za narodnu pesmu.

Veselinović je štampao antologiju sevdalinki koje je smatrao narodnim pesmama, iz toga se vidi da je imao istančan osećaj za narodno stvaralaštvo, kazao je Maticki o piscu koji je ostao upamćen kao odličan pevač, druželjubiv, vedar čovek nesvakidašnje dobrote koji je u svojim delima dočarao idiličnu sliku sveta, a junaci su mu bili dobri, plemeniti i pobožni ljudi. [Tanjug]  18.05.2012.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Janko Veselinović   Sub 19 Dec - 12:24

SJEĆANJE NA ŽIVOT I LJUBAVI JANKA VESELINOVIĆA

Srbija, Beograd i Mačva uveliko se pripremaju da u maju ove godine obilježe 150. godišnjicu rođenja pisca Janka Veselinovića, autora najprevođenijeg srpskog romana "Hajduk Stanko", te pozorišnog komada "Đido" i nebrojeno mnogo priča iz seoskog mačvanskog života. Možda će neko pomenuti i njegovu ljubav prema Augusti Veli Nigrinovoj. Ko zna? Možda će je i prećutati. A ne bi trebalo, jer je ta ljubav ostala u pamćenju Skadarske ulice, ali i značajan međaš u književnikovom životu.

Uz boemovanje u Skadarliji, započeto u prošlom milenijumu, nastale su brojne pripovijesti i legende — sastavni dio mita o Skadarskoj ulici u Beogradu.

Jedna od legendi tog vremena bila je Augusta Vela Nigrinova, prvakinja Narodnog pozorišta u Beogradu, čiju su dominaciju scenom mnogi dovodili u vezu sa njenom ženstvenošću i klasičnom ljepotom, ali i dostojanstvenom pojavom i sugestivnim tumačenjem uloga. Vela je rođena u Ljubljani 14. novembra 1862. godine, po ocu Čehinja, po majci Njemica. Ime je dobila po ocu Avgustu, koji je radio na željeznici.

Njeni biografi kažu da je bila predodređena za veliku glumicu, za divu, još u ranoj mladosti. Sa nepunih četrnaest godina nastupila je u glavnoj ulozi u jednoj predstavi Slovenačkog dramskog društva i odmah pokazala izuzetan prirodni glumački dar.

Po nagovoru Davorina Jenka, potonjeg kompozitora srpske himne "Bože pravde", Vela Nigrinova dolazi u beogradsko Narodno pozorište i prvi put nastupa 21. oktobra 1882. godine. Ta njena prva pojava u Beogradu, u predstavi "Debora", pretvorila se u pravi umjetnički događaj.

Njeni savremenici su kazivali da je diva u početku imala niz problema, jer je teško učila srpski jezik. Osim u srpskoj prestonici, ona je nastupala i na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Oduševljeni dio ženske publike, u znak zahvalnosti, Veli Nigrinovoj podario je narukvicu od zlata i brilijanata. Gostovala je i u Zagrebu, Sofiji, Ljubljani... Iz Praga, iz domovine njenog oca, stigao je poziv za angažman u Češkom narodnom pozorištu. Vela je odbila ponudu uz izjavu da je "Srbija njena najdraža domovina", ali je, ipak, u Pragu odigrala u predstavi "Dama s kamelijama" i pozdravljena ovacijama zadovoljne publike.

Augusta Nigrinova, u Beogradu i Srbiji nazivaju je Augustinom, živjela je sa Davorinom Jenkom, koji je od nje bio stariji dvadeset sedam godina. Brzo se i u potpunosti uklopila u tadašnju beogradsku sredinu i prihvatila njen duh i mentalitet. Odmah je postala jedna od najviđenijih gošći u Skadarliji.

U ovoj čuvenoj beogradskoj četvrti najprije se družila sa tadašnjim boemima: upravnikom Narodnog pozorišta Perom Dobrinovićem, rediteljem tog pozorišta Aleksom Bačvanskim, muzičarem Tošom Andrejevićem, te sa glumcima Ilijom Stanojevićem, Svetislavom Dinulovićem, Miloradom Gavrilovićem, Tošom Jovanovićem i Dobricom Milutinovićem, a bila je pozivana i među dvorske dame kraljice Natalije Obrenović.

Vela Nigrinova je zbog svoje neobične ljepote i izuzetne pojave izazivala nemir u muškim srcima gdje god bi se pojavila. Poznato je da su zbog nje i dva ondašnja ministra išla na dvoboj, kazuju poznavaoci boemskog života u Skadarliji. Ipak, najljepša priča o opčinjenosti Velinom ljepotom jeste ona o književniku Janku Veselinoviću.

Ono što je do sada poznato, Vela stasitom Mačvaninu za to nije posredno davala nikakvog povoda, niti je odgovarala na njegove ljubavne signale. Zbog nje je Janko čak napisao i čuveni pozorišni komad "Đido" i ulogu Ljubice namijenio baš njoj. Janko je čak u prvom činu ovoga komada oblačio mačvansku nošnju i u horu pjevao da bi Velin nastup bio još uspješniji.

Skadarska ulica u Beogradu bila je svjedok ove velike Jankove ljubavi. U ovoj prestonici srpskog boemluka Janko je zbog Vele Nigrinove, svog velikog neprebola, bančio po kafanama do posljednje pare, a potom opijen ljubavlju prema glumici i skadarlijskim vinom, poput klošara, spavao na skadarlijskim klupama.

Tako je, po svemu sudeći, književnik Janko Veselinović, na razmeđi dva vijeka, utoljavao svoju žeđ prema svom neprebolu — Veli Nigrinovoj.

Ta skadarlijska boemština, alkohol i neuredan život, naplatili su veliku cijenu i Janku i Veli. On je umro 1905. godine. Počiva na samom kraju groblja u selu Glogovac, u svojoj rodnoj Mačvi. Pored njega počivaju i ostali njegovi Veselinovići — i njegova supruga Jovanka, rodom iz posavotamnavskog sela Svileuve, u kojem je Janko, prije odlaska u Beograd i njegovu Skadarsku ulicu, bio učitelj i predsjednik opštine. Iza Jovanke i Janka ostala je njihova kćerka Persida, koja se kasnije udala za sveštenika Dragutina Tufegdžića. Imala je kuću u Badovincima. I njen sin Janko bio je pjesnik.

Augustina Vela Nigrinova posljednji put je nastupila na beogradskoj pozorišnoj sceni 28. maja 1908. godine u liku carice Teodore. Upokojila se 31. decembra te iste godine. Na vječni počinak ispratile su je hiljade Beograđana. Davorin Jenko je prodao njihovu kuću u Beogradu i vratio se u rodnu Sloveniju. Umro je šest godina kasnije.

Sada jedna ulica u Beogradu nosi ime Auguste Vele Nigrinove — neprebola stasitog mačvanskog književnika.

Tako se završava pripovijest o boemštini u Skadarskoj ulici. O Veli i Janku. O ovovremenim Beograđanima i o poštovaocima tradicije, jer ko zna iz kojih su sve krajeva svijeta došli sada, možda i u ovom času, u prestonicu boemluka, baš zbog skadarlijskih noći — istinskih praznika da i oni utole žeđ za svojim neostvarenim ljubavima.


POZORIŠNE ULOGE Vela Nigrinova je u nacionalnom teatru ostvarila veliki broj zapaženih uloga: Julije, Nore, Ofelije, Margaret Gotje, Eboli, Esmeralde, Meri Stjuart, Mona Vane, Debore, Safo... Ukupno četiri stotine dramskih uloga. Impozantna brojka i sa naše vrijeme.

Tihomir Nestorović | 11.02.2012.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Janko Veselinović   Sub 19 Dec - 12:25

Kada je Mačva plakala

Janko Veselinoviću iz Glogovca, sela pitomoga!
Kako mora da te žali tvoja Mačva,
kad te ne mogu prežaliti ja, samotni putnik,
kojem si dao parče hleba i parče duše!

(Matoš)



JANKOV ODLAZAK U RAJ

Svake godine zvona Glogovačke crkve označavaju da je 14. juna daleke 1905. godine, prestalo da kuca srce znamenitog mačvanskog i srpskog književnika Janka Veselinovića. Na njegovom grobu, kraj spomenika gde počivaju roditelji, otac Miloš i majka Jelka, supruga Jovanka i braća Steva i Mihailo, učenici glogovačke osnovne škole, polažu sveže cveće. Možda i neki novopečeni boemi u kafani "Dardaneli" (ako postoji) u Beogradu, naruče koju litru "crnjaka" i u pokoj duše velikana srpske književnosti zapevaju njegovu omiljenu "Mila majko podigni me malko".

Sećanja pomalo blede, ali pisac "Hajduk Stanka", koga je iznedrila mačvanska ravnica je omiljen i živ među svojim žiteljima. Mnogi se i danas prisećaju tužnog junskog dana kada je cela Mačva plakala, a kao eho odzvanjale Matoševe reči, izgovorene kraj odra najboljeg prijatelja.

"Tebi dragi moj čiča Janko, bila laka gruda pradedovska, između zelenog Cera i plavih voda Drine i Save! U ovom modranu dobrog neba u tim zabranima, vajatima i selima, odasvud me greje tvoj plemeniti pogled. Janko Veselinoviću iz Glogovca, sela pitomoga! Kako mora da te žali tvoja Mačva, kad te ne mogu prežaliti ja, samotni putnik, kojem si dao parče hleba i parče duše!"

Janko je odrastao u Glogovcu uz dvojnice i gusle. Voleo je da sluša srpske narodne i junačke pesme, a posebno onu o starini Novaku i detetu Grujici. Napajao se pričama o vukodlacima i kojekakvim čudesima. I već tada se videlo da mladi protin sin iako je dosta pomagao ocu u crkvi, i pred oltarom divno pevao, neće krenuti očevim putem.

Odlazak u Beograd, na školovanje doneo je nova životna iskušenja za mladića koga je dosta privlačila gluma ali i kafanski život. Školovanje neslavno završava. Na drugoj godini učiteljske škole, a zahvaljujući pomoći Stojana Boškovića, tadašnjeg ministra prosvete i po sopstvenoj želji Janko odlazi za učitelja u Svileuvu. Sa uživanjem podučava decu, bez batina i izvlačenja ušiju, a u ovom selu, daleko od uzavrele prestonice, upoznaje crnooku lepojku Jovanku-Joku Jovanović, koju uzima za suprugu. Već 1881. godine, odmah posle svadbe na osnovu priče babe Bojane piše svoju prvu pripovetku "Kako je nastao kaišarluk".

Dolaze dani još većeg životnog iskušenja. Janko se više posvećuje književnosti ali i politici. Tadašnje vlasti ga često proganjaju, pa i hapse. Neko vreme provodi u zatvoru. Beogradski boemski krem, uskoro dobija nezamenljivog člana, a srpska književnost velikog pisca. Njegovo najznačajnije delo roman "Hajduk Stanko" prvi put je štampan 1896. godine, a doživljava oko 70 izdanja. Teško je pronaći Mačvanina koji nije čitao ovu knjigu.

Janko je mnogo voleo Mačvu i Mačvane. Kada je govorio o manama i vrlinama svojih zemljaka, uvek je to činio časnim, moleći za praštanje svete seni, što im kosti potresa. Pripovedao je o ljudima kako su mu drugovi i sinovi njihovi pričali. Kitio je njihova dela kao što devojka kiti venac ivanjski i slavio ih kao što su ih gusle slavile.

Podsećajući na dan kada je cela Mačva plakala, prisećamo se jecaja Radoja Domanovića na Jankovoj sahrani.

"Srbijo, majku ti... sve što vredno imađaše ti posahranjiva!"

Velikog književnika na njegovom poslednjem putu ispratili su sve sami velikani srpske književnosti, kojima i sam pripada ali i njegovi đaci, seljaci, učitelji... Svi su ga voleli i cenili njegovo delo. Možda je u tome i najveća veličina znamenitog književnika, čijim senima se poklanjamo svakog 14. juna u godini.

Ljubiša Đukić
("Glas Podrinja", jun 1986.)

Mačvani iz mog pera / Ljubiša Đukić








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Janko Veselinović   Sub 19 Dec - 12:25

JANKO  V E S E L I N O V I Ć
PROZA, PERIODIKA, POZORIŠTE




Janko Veslinović je bio jedan od najčitanijih pisaca, izraziti predstavnik srpske seoske pripovetke i stvaralac iza koga je ostao čitav niz epigona. Danas, Veselinović je skoro zaboravljen pisac. Zbornik radova o ovom pripovedaču, romansijeru, dramskom piscu, publicisti pokušaj je da se njegovo delo iščita i oceni na nov način i iz drugačijih uglova, iz vremena koje daje dovoljnu distancu da se o piscu i njegovom delu progovori objektivno. U 16 priloga istraženo je folklorno nasleđe i uticaj, ispitana je i opovrgnuta ranija tvrdnja o idiličnoj slici sela, ispitan je kulturni i istorijski kontekst njegovog pripovedačkog, romansijerskog i novinarskog rada, a naročita pažnja je bila usmerena ka njegovim romanima i unutrašnjoj strukturi pripovedanja.


SADRŽAJ:

01. Miodrag Maticki: Sevdalinke narodne biser-pesme za pevanje Janka Veselinovića
02. Dragana Vukićević: Etnološki kod kao književni kod u pripovetkama Janka Veselinovića
03. Valentina Pitulić, Proza Janka Veselinovića / arhetipsko značenje
04. Clavica Garonja-Radovanec, Usmena matrica u proznom delu Janka Veselinovića (Hajduk Stanko)
05. Predrag Protić: Janko M. Veselinović viđen iz drugačijeg ugla
06. Mileta Aćimović Ivkov, Dva vida idile u pripovetkama Janka Veselinovića
07. Duško Pevulja, Status pripovjedača u pripovijetkama Janka Veselinovića
08. Vesna Matović: O kulturnom kontekstu Veselinovićevog Hajduk Stanka
09. Mladenko Sadžak, Junak naših dana Janka Veselinovića: imanentna poetika epohe
10. Tatjana Jovićević, Hajduk Stanko: "narodna književnost" između istorijskog romana i romantične epopeje
11. Slobodanka Peković: Romani Janka Veselinovića (Seljanka, Hajduk Stanko, Junak naših dana)
12. Slavica Dejanović: Doprinos Janka Veselinovića srpskoj psihološkoj pripoveci
13. Dobrivoje Mladenović, Janko Veselinović u Delu
14. Staniša Vojnović, Zora Janka Veselinovića
15. Zoran T. Jovanović, Janko Veselinović i pozorište (skica za studiju)
16. Ana Ćosić, Janko Veselinović u nekrolozima
17. Vesna Matović, Časopis na razmeđi epoha: Zvezda Janka Veselinovića (1894; 1898-1901)

zbornik radova, priredila Slobodanka Peković,
Institut za književnost i umetnost, Beograd, 2006.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Janko Veselinović   Sub 19 Dec - 12:26

SEĆANJE NA HAJDUKE

Mnogi slikari, umetnici i književnici okupili su se u Crnoj Bari kod Bogatića, kako bi kroz razne materijale i forme podsetili mlađe generacije na Prvi srpski ustanak. Inspiracija za "Hajdučki bivak" im je, kako kažu, roman Janka Veselinovića "Hajduk Stanko".

Književnik Janko Veselinović i njegov roman Hajduk Stanko i danas su inspiracija umetnicima iz Mačve. Koristeći različite forme i materijale, poštovaoci tog pisca u Crnoj Bari kod Bogatića napravili su "Hajdučki bivak" da bi podsetili mlađe generacije na period pre i za vreme Prvog srpskog ustanka.

"Kao što se i danas prenose nemirni talasi valovite Drine, prenosiće i deca naša glas o vašem junaštvu" napisao je Janko Veselinović u romanu Hajduk Stanko.

Bivaci su nekada bili sakriveni u gustoj šumi i za njih su, osim hajduka, znali samo njihovi jataci.

"Bivaci su bili za hajduke utočišta. Oni su tamo odlazili o Đurđevdanu, a napuštali ga za Mitrovdan i vraćali se kod svojih jataka. Ovde su bile guste šume, hajduci su se penjali na drveće, gledali odakle dolaze Turci i onda ih presretali", kaže Sreten Ivanković, autor projekta "Hajdučki bivak".

Na devet ari u Crnoj Bari, pored hajdučkih čeka na drveću, postavljeni su i ambari i panjevi koje je Drina dovukla i izvajala.

"Janko Veselinović je ovde rođen, odavde je odlazio u svet, vraćao se, stvarao, ovde je i sahranjen. Da bi imali budućnost, moramo imati korene. Ovde, u Mačvi, Janko Veselinović je ostavio duboke korene u kulturi", kaže protojerej Milorad Jović.

Skoro na svakom od oko 6.000 radova akademski slikar Željko Dragićević je četkicom i bojom prenosio deo običaja i tradicije iz Mačve. U "Hajdučkom bivaku" radi mural na kojem su, pored hajduk Stanka Aleksića, i njegovi prijatelji.





"Na muralu je prikazano jedno hajdučko veče na kojem hajduk Stanko sa svojom družinom planira nove operacije protiv Turaka. Nacionalno istorijsko slikarstvo je pravac koji mene privlači i zato sam se priključio ovom projektu", kaže slikar.

Ograda sa šiljcima i udubljenja iza nje, simbolično prikazuju šanac koji su hajduci nekada pravili oko skloništa. Iako su umetnici iz Mačve bivak sagradili za svoju dušu i prijatelje, želja im je da, kako kažu, postane deo tradicionalne manifestacije "Hajdučko veče" koja se u Mačvi održava svake godine.

| 06.10.2011.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Janko Veselinović   Sub 19 Dec - 12:27

ALEKSANDRA SAVATIĆ O IDEJI ZA MUZEJ JANKA VESELINOVIĆA U GLOGOVCU


ZASLUŽUJE ZNAMENITI KNJŽEVNIK

Dom kulture u prelepom mačvanskom selu, gde je službovao otac Miloš, idealno mesto. Više kulturnih sadržaja. Škola, crkva i grobnica Veselinovića

Prilikom izrade prostornog plana opštine Bogatić, Aleksandra Savatić, diplomirani inženjer arhitekture, zaposlena u Planu Šabac, kao urbanista planer, došla je na ideju o projektovanju i izgradnji muzeja Janka Veselinovića u Glogovcu. Prema njenim saznanjima Dom kulture, podignut oko Drugog svetskog rata u ovom prelepom mačvanskom selu je gotovo idealno mesto za muzej, priznatog srpskog književnika. Janko je rođen u obližnjem Salašu Crnobarskom, a sa porodicom je došao u Glogovac, gde je njegov otac Miloš službovao u seoskoj crkvi.

Crkva, Škola i dom kulture su ranijom odlukom Skupštine opštine Bogatić, gde i Glogovac administrativno pripada, kulturna dobra od izuzetnog značaja.

— Zgrada doma kulture u centru sela je jako lepo arhitektonsko zdanje ali je u očajnom stanju i potrebno ju je što pre restaurirati. Po mojoj zamisli bila bi to višenamenska građevina, osposobljena za različite kulturne sadržaje. Tako i zamišljam njenu sanaciju i pripremu dela za muzejsku postavku posvećenu životu i delu Janka Veselinovića, koji sigurno zaslužuje ovako nešto, kaže Aleksandra.

Po njenim rečima u toku je prikupljanje projektne dokumentacije i uskoro bi trebalo da pristupi izradi samog projekta. Osnovna ideja je da rekonstruisana, postojeća građevina ima prostor za izlaganje i prezentaciju raznovrsne, arhivske i druge građe posvećene znamenitom književniku, čiji je, primera radi roman, "Hajduk Stanko", najviše štampana knjiga u istoriji srpske književnosti.

Deo doma seoskog Doma kulture, koji je sada ruglo u centru sela, trebalo bi posle renoviranja da bljesne novim sjajem, baš kao i izuzetno reprezentativan i osvetljen deo za izlaganje. Prema Aleksandrinoj zamisli neće izostati ni velika sala, predviđena za različite skupove.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Janko Veselinović   

Nazad na vrh Ići dole
 
Janko Veselinović
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Janko Veselinović
» Janko Polić Kamov
» Završni Masters turnir u Londonu
» Janko Tipsarević je i di-džej
» Najlepsi dvorci na svetu
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-