Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Orfelin Zaharija

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Orfelin Zaharija   Pet 18 Dec - 11:28

3722.
U pet do dvanaest, prekinut u pitanju, a ko zna koliko bi trajalo da mi Kosa nije donela čaj i rekla da pumpa za vodu, koja vodom vodu goni uz brdo, bez struje, da "pumpa nešto štuca i krklja", srećom prekinut, radi mene, pošto niko neće pod ovakvo i ovoliko pitanje, šta će tamo, niti ga zanima pitač ni odgovor, osim onih što uzimaju pincetama fusnote, napomene, godine, gole činjenice i citate, sastavljaju studije i bibliografske jedinice, ali neće ni oni. Lako im je videti odakle je sve ovde natrpano, uzeto i postavljeno, da je sve rađeno bez pincete, nemarno, raskalašno, da bi ličilo na Zahariju Orfelina, ne na njih. Zato će orfelinovci zanositi glavu od ove pripovesti koja se zanosi da to jeste.
Krnja Jela, 28. VIII 2002, 12h03'

M i r o   V u k s a n o v i ć |








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Orfelin Zaharija   Pet 18 Dec - 11:28

RODNA KUĆA I CRKVA U KOJOJ JE KRŠTEN ZAHARIJE ORFELIN U VUKOVARU


Prema pisanim izvorima "Rodna kuća Zaharija Orfelina" nalazila se na kraju Milovog brda u Vukovaru. Roditelji Orfelina doselili su se u Vukovar iz Pačetina neposredno pre njegovog rođenja. Kuća je bila skromna, od drveta, sazidana og građe dopremljene iz Pačetina i pokrivena trskom koju su Orfelinovi roditelji posekli u ritu pored Vukovara. U ovoj kući rođen je 1726. godine od oca Jovana Dragojevića i majke Sene rođ. Mikšić rodom iz Dalmacije, sin Zaharije Dragojević, kasnije menja prezime u Orfelin. Ime je dobio po parohu sabornog hrama "Svetog Nikolaja" u Vukovaru Zahariju Damjanoviću. Mali Orfelin kršten je u ovom hramu odmah po rođenju. Otac Orfelinov Jovan bio je dunđer u Vukovaru i radio je na izgradnji nove crkve "Svetog Nikolaja", Franjevačkog samostana, crkve "Svetog Josipa", dvorca Eltz i drugih vukovarskih zdanja toga vremena. Orfelin je u Vukovaru završio pravoslavnu srpsko-ruskoslovensku školu kod učitelja Timofeja Levandovskog. Pohađao je uporedo i latinsku školu pri franjevačkom samostanu kod magistera fratra Angelika. Nemački jezik naučio je družeći se sa decom Nemaca koji u to vreme naseljavaju novi Vukovar. Knjige je pozajmljivao iz privatne biblioteke kupeca Peje Paunovića. Posebno su ga interosovale knjige o Serbiji. U Vukovaru na Miholjskom vašaru 1741. godine, trošeći poslednje novčiće u džepu, kupuje svoju prvu knjigu "Stematografiju" Hristifora Žefarovića. Prilikom uređenja sabornog hrama "Svetog Nikolaja" i  rimokatoličkih crkava "Svetog Josipa" i "Svetog Roka" Orfelin se upoznaje sa tehnikama oslikavanja i vajanja ovih baroknih građevina. Već kao stasali mladić, Orfelin se izdvaja od svojih vršnjaka znanjem kojim pleni. Zapošljava se kao pisar pri Carskoj velikoj komisiji za razgraničene austrijskog carstva od Vojne granice-Krajine. Nakon uspostavljanja Županije sremske Orfelin konkuriše za službu u Županiji, ali iako najbolji na konkursu, odbijen je od strane župana Marka Pejačevića. Razoračan prihvata se posla pisara kod kupeca Peje Paunovića i podučavanja đaka vukovarskih, a potom na poziv episkopa sremskog Visariona odlazi u Novi Sad, gde započinje učiteljsku službu. Zahvaljujući poznijem delovanju u novijoj srpskoj istoriji poznat je kao izdavač prvog štampanog pesničkog dela Srba 1761. godine, prvog srpskog bukvara 1767. godine, prvog spskog časopisa 1768. godine i dr.

Danas se pouzdano ne zna gde je na Milovom brdu u Vukovaru bila rodna Kuća Zaharija Orfelina. U Vukovaru ne postoji obeležje posvećeno ovom pesniku, grafičaru, leksikografu, istoričaru, učitelju, vinogradaru i izdavaču.

Crkva "Svetog Nikolaja" u kojoj je kršten Zaharije Orfelin, nalazi se u Vukovaru u ulici Europske unije broj 7 (ranije Zmajeva broj 13). Prvobitna crkva sagrađena je 1690. godine od drveta. Trapeza joj je bila od daske, krstionica od kamena. Na ikonostasu je imala 4 velike saprestolne ikone i 32 male. U periodu od 1733. do 1737. godine na istom mestu, sagrađena je nova crkva od tvrdog materijala, koja i danas postoji. Crkvu je osvetio 09.05.1752. godine mitropolit Pavle Nenadović. Ikonostas je završen 1757. godine, rad osečkog drvoreznika Firtlera. Tokom 1755. godine na koru je dozidana kapela "Svetog velikomučenika Georgija". Crkva  je preuređivana 1763, 1893. i 1935. godine. Tokom drugog svetskog rata, crkva je zatvorena 1941. godine, a arhiva i riznica opljačkane su tokom 1942. godine. Hram je tokom ratnih zbivanja 1991. godine miniran zbog čega je pretrpeo teška oštećenja. Tokom proteklog perioda obnovljena je spoljašnost hrama, ali ne i njegova unutrašnjost.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Orfelin Zaharija   Pet 18 Dec - 11:29

KAD SIROČE PEVA


ORFELINOVO ZVONCE

Objavio je prvu knjigu poezije kod Srba i napisao možda našu najlepšu knjigu. Bio je i znalac nekoliko stranih jezika, bakrorezac, graver, crtač, kaligraf, član Bečke akademije nauka, vinogradar, travar...




Zaharija Orfelin bio je čovek od mnogo znanja


Da je sreće i pravde, a pre svega onoga čega u nas nikada nije bilo, pre svega pameti, novosadski Univerzitet bi se zvao po njemu, po Orfelinu. A ovako? Ovako su mu dali uličicu sa četiri kućerka, gurnuli ga i skrajnuli, kao što su ga vazda i za života gurali. Pa je morao sve sam, usprkos svih. Pa on je, takav, sam samcijat, on je bio cela jedna akademija, sa sve prirodnim i društvenim naukama i umetnošću, naravno.
 
Tako govori Vasilije, kojeg ja, ali samo u sebi, zovem čika Vaske, jer čini mi se da bi, iako ima sedamdeset jednu godinu, ono čika teško podneo. Tako govori dok stoji ispred mene, visok i vitak, sa belom bradom, nalik na proroka. Govori malo povišenim tonom i kao da meri svaku reč, ali ne zato što proriče, već zato što je nagluv i što želi da bude siguran da, kad već on ne čuje, njegov sagovornik razume sve šta je rekao.

— Srećan sam — kaže Vasilije i digne kažiprst desne šake, kao da stavlja naglasak na svoju sreću — srećan sam što bar godinu Zaharijina rođenja zasigurno znamo, onu 1726, i srećan sam što bar nju nije uspeo da sakrije i izvitoperi, a da li je rođen u Vukovaru, kako većina misli, ili pak u Petrovaradinu, sasvim je svejedno. Izvesno je da je, i ovako i onako, bio Sremac. Ali, sve ti to znaš!








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Orfelin Zaharija   Pet 18 Dec - 11:29

MEĐU TRI VUKA

I stvarno znam, i u tom znanju je draž Vasilijevog govora. Njegova antikvarna knjižara zove se "Orfelin" i moja izdavačka kuća zove se "Orfelin" i ovo nije prvi put da slušam kako Vasilije pripoveda o Zahariji Orfelinu. Ništa neočekivano neće izgovoriti, promeniće, možda, poneku frazu, redosled, napraviće pauzu tamo gde prošli put nije, ali i on i ja smo u toj priči, jer velike priče ponavljanjem ništa ne gube, one samo postaju sve veće, kao kad dva čoveka od neprijatelja postanu prijatelji — kao Enkidu i Gilgameš — kao kad se neko posle dugog rata dugo vraća kući, kao kad neko smogne snage da razume i oprosti, kao Banović Strahinja.

— Srećom znamo kad je rođen, možda i gde, ali o njegovom školovanju ništa! Za sebe je, posle, tvrdio da je samouk, ali teško da bi neko sam, bez valjanog osnovnog znanja, savladao toliko veština, obučio se u bakrorezačkoj umetnosti, naučio onoliko jezika — latinski, nemački, francuski, ruski, italijanski — teško da bi neko postao 1749, u dvadeset trećoj svojoj godini Zaharija magister, slavenskija škola novosadskija, bez formalnog obrazovanja. A Orfelin je tvrdio da je to baš tako, kao da je želeo da iznikne ni iz čega, niotkuda. Ne znam kada je počeo da se skriva i prerušava, ni zbog čega je to činio. Ne znam, ali slutim, jer to je opako, opako vreme. Građanski sloj čine oficiri, sveštenici i trgovci. Prvi su bahati grubijani, što i u crkvu na konjima ulaze, drugi se kolebaju između Rusije i Austrije, i sve tako zagledani u daljinu ne vide one sa kojima žive, ni njihovu muku, polažući pravo na narod kao na stadâ, treći zgrću novac. I tu, među ta tri vuka, stoji naš Zaharija. I kaže da se zove još i Orfelin. Neki tvrde da je to spoj imena dva mitska, grčka pevač, Orfeja i Lina, drugi da je to ime preuzeo od nekog francuskog medaljara, treći, skloni alhemiji, upozoravaju da se tako zvao najvažniji kamen u kruni. Biće, ipak, da je Orfelin svoje prezime posudio iz jezika francuskog, gde ta reč znači siroče.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Orfelin Zaharija   Pet 18 Dec - 11:29

ZAŠTO SE KRIO?

Vasilije ovde zastane, uvek zastane. Kao da mu ta reč stegne grlo. I zakašlje se. Potom sedne. Sad obojica sedimo, u njegovoj antikvarnici, dok nas obavija polumrak i miris starih knjiga. I ćutimo. Toplo je, mada je decembar. Napolju, na trgu koji nikako da postane trg, već je dugo bio autobuska stanica, a sada je parking, svađaju se dva pijanca. Oni žive tu, oko tezgi i birtija na Ribljoj pijaci, ovo je njihov kraj. Dobro je da ljudi neko mesto osećaju kao svoje.

— A šta je to siroče uradilo? — pita me Vasilije, gledajući negde u stranu.
 
I počinje da nabraja.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Orfelin Zaharija   Pet 18 Dec - 11:30









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Orfelin Zaharija   Pet 18 Dec - 11:30

— Objavilo je prvu knjigu poezije kod Srba, objavilo je prvu svetovnu knjigu i prvi časopis, Slavenoserbski magazin, 1768, u Mlecima, u štampariji Dimitrija Teodosija, za koju je, valjda, i sámo zaslužno, donelo je prve prosvetiteljske ideje, napisalo i objavilo najlepšu našu knjigu 18. veka, možda i najlepšu našu knjigu ikada, životopis ruskog cara Petra Velikog, koja je Puškina podsetila na Borisa Godunova, bilo je bakrorezac, graver, crtač, kaligraf, član Bečke akademije umetnosti, korektor, u Veneciji i u Beču, leksikograf, prevodilac, istoričar, prirodnjak, popularizator nauke, poznavalac trava i vina, naročito lekovitih, travnih vina. I polemičar. Za njegovu pesmu "Plač Serbiji" rekli su da je bezobzirno nemilosrdna, bezmalo protiv svih i svakog ko je ikada odlučivao ili rukovodio sudbinom Srba. I mistifikator je bilo, to siroče.

— Znaš — kaže Vasilije — to nikada neću shvatiti. To će ostati u slutnji. Zašto je toliko mistifikovao, zašto se krio?

Još je rano da Vaske priča o ovoj čudnoj strani Orfelinove ličnosti. Ona kao da ga plaši pa odgađa govor o njoj, odgađa ga kao što se pokušava odgoditi neminovno. Bezuspešno. I još se čini da je njemu, Vasiliju, Orfelin blizak i drag i zbog te strane, čudne, neobične, a žive, da ona od jednog pesnika, pisca, istoričara — šta sve Orfelin u tom veku naše nemaštine nije bio — da ona od Zaharije čini živog čoveka.

MRTAV SAM

Jer, možda su njegova postignuća razlog da ga pamti istorija, istorija kao nauka, udžbenici i čitanke — bar bi tako trebalo da bude, mada sada nije, ali će, možda, jednom biti — ali tek sa Orfelinovim strahom, zebnjom i sumnjama, to je jedna potpuna istorija duše, intimna i stišana, bez pompe, istorija kao povest, kao priča, a samo u takvoj povest-istoriji može opstati uspomena na ljude, prave ljude, a ne na njihove poželjne, pojednostavljene ljušture, i samo zato Vaske priča, iznova i iznova, svoju priču o Zahariji Orfelinu.




Prvi listovi "Istorije Petra I" spadaju u mala remek-dela evropskih knjiga 18. stoleća


— Ti znaš — kaže Vasilije — da Zahariju ovde nije imao ko da razume, ni oficiri, ni trgovci, ni sveštenici. Pogotovu se, kao petao prosvećenosti, zamerio ovim potonjim. A oni su bili veoma moćni, u sveopštoj bedi našoj, u kojoj nije bilo nikoga da čita Orfelinove pesme, u kojoj nije mogao da nađe nijednog saradnika za Slavenoserbski magazin, mada je pozivao na saradnju, pa je izašao samo prvi i jedini broj, u kojoj nikoga nije bilo briga za njegova istorijska istraživanja, pa se dugo nije ni znalo ko je autor Istorije Petra Prvog. Ti znaš, sve je bilo gluvo oko njega. Dirljivo je kada gledaš kako Zaharija pokušava da se menja, valjda misleći da je kvar u njemu, koliko novih područja, novih mogućnosti otkriva, na koliko vrata pokušava da kuca.
 
Piše Iskusnog podrumara, savetnik za vinogradare, piše Večiti kalendar, pokušavajući da populariše nauku, nastoji da sačini Travnik, prvu našu knjigu o lekovitom bilju. Sasvim se menja, iz korena. Već je bolestan, veoma, i na pragu starosti koju nikada neće dočekati. Ali, ne odustaje. Sve će da učini da nađe sagovornika. Samozadovoljna slepost, gluvoća i nemost, sve je što zatiče. Zato ne čudi što u predgovoru svom Večitom kalendaru, koji se pojavio 1783, u Beču, kod Josifa Kurcbeka, koji je imao monopol na štampanje naših knjiga, Zaharija sam za sebe kaže da je mrtav. On o sebi govori u trećem licu i naziva se pokojnikom. Bolestan je, od bolesti grudne, jektike, tuberkuloze, sa krvopljuvanjem i ne zna da li će doživeti štampanje knjige. Bolest ga je zbunila, kako sam kaže.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Orfelin Zaharija   Pet 18 Dec - 11:30

OBRNUTA BASNA

— A protosinđel Kiril Živković — nastavlja Vaske u jednom dahu i ponavlja, kao da želi da se to ime upamti — protosinđel Kiril Živković, iguman manastira Grgeteg, kasnije episkop pakrački, kupio je na iriškom vašaru Večiti kalendar. Tobože je bio radostan i pun želje da pročita knjigu. A onda, kada je pročitao predgovor — a pročitao je, do tada, prema vlastitom priznanju, čak trista predgovora—– onda se sve u njemu, protosinđelu, uzburkalo. Jer, kako se Zaharija usudio proglasiti mrtvim. I kao svi dobri i pristojni ljudi, protosinđel Kiril sažaljeva Orfelina, jer se podsmehu izložio. Ali protosinđel nije običan čitalac, on je neka vrsta literarnog žbira, on je veoma dobro upućen od koga je i koliko je novca dobijao Zaharija. Pa ga kori. Tako mu prepodobni, tobože učeni Kiril zamera što je on, Zaharija, potrošio sto dukata, koje je na ime svoje Kaligrafije dobio od carice Marije Terezije, a po preporuci čuvenog Jakoba Šmucera, pri tome zaboravljajući da je Orfelin patio zbog te Kaligrafije jer su mu izbacili najbolje strane, spočitava mu i pedeset dukata dobijenih od Save Vukovića za štampanje Večitog kalendara. Ko o čemu, protosinđel, svešteno lice, pod monaškim zavetom, oprosti mu Bože, samo broji dukate. Javno. I to tuđe. O svojima ćuti.




"Slovensko-vlaška kaligrafija" iz 1778. godine štampana je u Veneciji u tehnici bakroreza


Osioni Kiril Živković ide i dalje i tvrdi da je Orfelin sam kriv za svoju bolest i siromaštvo, kori ga i navodi primere antičkih pisaca koji su i u nemaštini i boleštinama i dalje stvarali. Sretni, slepi, gluvi, nemi, bezosećajni Kiril Živković, iguman manastira Grgeteg, kasnije episkop pakrački, ušuškan i uljuljkan neplodnim životom crkvenog administratora, navodi Zahariji sve prednosti koje je uživao a koje nije umeo da ceni. Nezahvalnik. Tako je to pismo protosinđela Kirila Živkovića Zahariji Orfelinu jedan od najsramnijih dokumenata naše kulturne istorije, manifest nerazumevanja i osionosti, u kojem, kao u nekoj vrsti obrnute basne, koju je smislio i sačinio neki cinični um, Ezop iz pakla, trut pridikuje pčeli radilici. Orfelinu je, izgleda, bilo suđeno da sve iskuša na vlastitoj koži.
 
Vasilije nije nikada pominjao ovu epizodu sa Kirilom Živkovićem. Ignorisao je protosinđela, kao što je bio majstor da ignoriše glupe i nadobudne ljude isključivši slušni aparat, jednostavno se zatvarajući u svoju gluvoću.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Orfelin Zaharija   Pet 18 Dec - 11:31

BEČ JE DALEKO

Ovo je verovatno poslednji put da o Orfelinu razgovaramo na ovom mestu, u Vasketovoj antikvarnici. Postavili su mu, Vasiliju, nemoguće uslove. Isteraće ga odavde, sa svim njegovim knjigama, zatvoriće jedinu antikvarnu knjižaru u gradu. A i kome trebaju stare, prašnjave knjige? Knjige moraju biti nove i sjajne, moraju pripovedati o uspehu i sreći, o bezgraničnoj snazi pozitivnog mišljenja, o čudesnim isceljenjima, o veštini i dobrobiti seksa, o tome kako treba neprestano raditi na samom sebi, kao da je čovek sam svoj objekt. To su knjige za rascepljene ludake, knjige koje skrivaju sve o čemu govore — sreću, uspeh, zdravlje, mišljenje, ljubav, rad. Te knjige treba da prodaju nasmejane i cvrkutave devojke, koje ne vole da čitaju, jer knjige smaraju, ali vole da lepo izgledaju i da su pozitivne, a ne nagluvi starci sa sedim bradama.

— Zamerio mu je — priča dalje Vasilije — i što se on, Zaharija, u svojoj bedi tri godine potucao po fruškogorskim manastirima, Beočinu, Grgetegu i Velikoj Remeti. Kaže, tamo je imao sve, a evo kako se nezahvalnim i sujetnim pokazao. Kiril Živković samo što nije Zahariju nazvao psom.
 
Ona dva pijanca napolju sad složno i glasno pevaju. Pesma je bestidna, pa Vaske ustaje i zatvara vrata knjižare. Okrene se, skrsti ruke na leđima i osloni se na vrata. Svetlost dopire iza njega, tako da mu ne vidim lice.

— Jovan Rajić je zapisao, 30. januara 1785. godine: "Umre ljubezni moj brat Zaharija Orfelin u Novom Sadu, na episkopskom majuru, prebedno." I sam je episkop Josif Šakabenta, Zaharijin pokrovitelj, te godine izgleda bio u nevolji. Mesec-dva pre smrti pisao je Zaharija kaluđerima u Velikoj Remeti da mu pošalju njegovo zvonce. On više nema glasa, leži u postelji, pa kad ga spopadne kašalj i gušenje da može da pozvoni, da u pomoć dozove nekoga. Takvo zvonce, kaže, košta u Beču forintu. Ali, Beč je daleko, a i kad bi bio bliže on nema tu forintu.

Vasilije još stoji u kontrasvetlu, ne razaznajem mu lice, ali osećam da je ovog puta sve drugačije, da će se danas možda odmotati skriveno klupko priče o Orfelinu.

— Nisu mu poslali to zvonce. Umro je bez glasa, sam, na Sajlovu.

Ćutim. Vasilije mi prilazi između polica pretrpanih knjigama. I seda kraj mene. Gotovo da šapuće.

— Znaš, tu preko je Saborna crkva, i Katedrala je blizu, i Almaška i Uspenska. Sve to ima zvona i sve to sigurno zvoni, okupljaju se ljudi. Ali ja ih nekako ne čujem, ta velika zvona. Valjda je kriva ova moja gluvoća. A čujem ono Orfelinovo zvonce!
 
Napolju pijanci pevaju. I spušta se noć.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Orfelin Zaharija   Pet 18 Dec - 11:31

MOJE KNJIGE, MOJA ČEDA

Bez obzira na siromaštvo, Orfelin je stvorio sopstvenu biblioteku od preko, za ono vreme, ogromnih 200 knjiga. To je jedina zbirka njegovih stvari sačuvana do danas. U požaru Narodne biblioteke koji je 6. aprila 1941. izazvalo nemačko bombardovanje Beograda, nestao je i jedini poznati primerak knjižice u kojoj je pesma "Gorestni plac", prvo štampano pesničko delo kod Srba nastalo u Veneciji 1761. godine. Zanimljivo je, pored ostalog, i da je dvotomna knjiga "Život Petra Velikog", objavljena 1772. u Veneciji u dve varijante: skromnijoj, bez potpisa autora, i luksuznoj, potpisanoj, s posvetom ruskoj carici Katarini Velikoj. Za svoj udžbenik krasnopisa, Slavensku i vlašku kaligrafiju, naručen od Ilirske dvorske kancelarije i otisnut 1778. godine sa bakarnih ploča, dobio je nagradu od austrijske carice Marije Terezije.
 
Međunarodni salon knjiga u Novom Sadu već godinama dodeljuje nagradu "Zaharija Orfelin" za najbolju likovnu i tehničku opremu knjiga izdatih između dva Salona.

Autor: Milenko Bodirogić broj: 3145








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Orfelin Zaharija   

Nazad na vrh Ići dole
 
Orfelin Zaharija
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Orfelin Zaharija
» Jakov Orfelin
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-