Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Raša Livada

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 101619

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Raša Livada   Sre 8 Feb - 17:43

"Pismo rabina Alkalaja"
iz knjige "Karantin".

1. Teško je ostvariti duhovno jedinstvo naroda:
Ako se jedan duh razvija na nekretninama, a
drugi na bazi žive valute. Posebno sada, posle
izdajstva Sabataja Cevija dole, u Smirni, i
frankista u Poljskoj i Galiciji. Prorok nudi
samo svoj san, ali Talmud lepo kaže, na jednom
mestu, koje su voćke za jelo, a koje za snove.

2. Iako se skoro poslovično žalim na situaciju:
Ona je zbilja teška, i to pogotovo ovde, u
Zemunu, jer Srbi su suviše tolerantni, što
otupljuje verske porive kod mladih. A oni su
takvi: Dva puta se pomole i odmah hoće da
vide i duskutuju s Bogom. Ispinju se na prste,
onda dođu i kažu: Nema Boga, nema ničeg, sve
je laž; a koliko puta treba da ponavljam reč
pesnika: Niko se ne može sagnuti toliko nisko
da bi video lice Boga. A osim toga, kada dođe
dan da vide Boga: biće više Bog, nego što
ga vide.

3. Od dugog bola na mom licu ostala je grimasa:
Koja liči na Izrael. S-umoran sam. Osuđen
na život sa predumišljajem, osluškujem tu
mističnu kanalizaciju, u koju živi bacaju žive,
taj večni ritam stvorenje otkrovenje iskupljenje,
to stalno pakovanje kofera, to stalno sušenje
krušaka za najduži put.
4. Teško je ostvariti duhovno jedinstvo naroda:
Jer treba nam nešto tvrđe od duha: Gruda od
kamenja, vode i drveća.

5. Iako će posle toliko vekova Izrael biti samo
skupni geto, iako će tada čitanje Megilat
Estera na Šušan Purim biti smešno, iako će
vera, kad se vratimo, biti fizički lokalna:
Ne treba nam mesija, već Brod; Ne trebaju nam
probuđeni mrtvi, već Grad; i sve mora biti
spušteno na zemlju, nisko, pregledno: Da se
odvoji staklo od rubina, da se odeli prorok
od rabina.

6. Ako me pitaju mladi kako do Boga, reći ću:
Skromnost oduševljenje radost; ako pitaju gde,
reći ću Virus Boga u čaši vode isto kao u
čaši vina, u balegi kao u krempiti; promena u
njemu kao smrt u nama; nesavršen je - jer
stvara.

7. Zatim ću onog malog, Šaloma Hercla, kao živo
pismo poslati u Englesku i Beč, da poruči
duhovnjacima: Bolji mi plug na Mrtvom moru
bez Boga, nego da s njim po Zemunu: Igram
žmurke i hvatam zjale.

A Livada kaže

Na mojoj si usni niko,
moja ti reč: Zavičaj.








love
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Raša Livada   Ned 12 Feb - 19:13

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Raša Livada   Ned 12 Feb - 19:15


Raša Livada (1948–2007) je ime jedne neobične i dragocene priče u novijoj srpskoj poeziji.

Briljantan početak postao je u njegovom slučaju i ukupan, za života, objavljeni pesnički opus. Kao pesnik, zaćutao je veoma rano, još krajem sedamdesetih, ali su njegove pesme ostale znane među čitaocima srpske poezije i uticajne u nekoliko pesničkih generacija koje su došle posle njegovog Karantina. Nije napisao mnogo, sve njegove pesme i poeme stale bi u jednu knjigu ne tako velikog obima, ali je odmah pisao prepoznatljivo i dobro, objavljujući knjige koje su izraz zaokružene i promišljene koncepcije pesništva. On, zapravo, i nije pisao pesme, već, cele i lepe, pesničke knjige.

Stajao je pomalo po strani od književnog života i njegovih događaja, ali je mnogim događajima davao meru i dinamiku, zahvaljujući čemu su toliki književni poslovi i završeni. Objavio je, sada je tome četvrt veka, dvotomnu antologiju Moderno svetsko pesništvo koja ostaje kao izraz jedne književne kulture, ali i entuzijastične preduzimljivosti i posvećenosti poeziji i njenim vrhunskim modernim izrazima.

Niko u novije vreme u srpskoj književnosti nije osnovao više časopisa od Raše Livade. Najpre je nastalo Pismo, i tome je više od dvadeset godina, potom Ruski almanah, Istočnik, Erazmo, Mezuza, Šekspir & Co. U tim časopisima, a u Pismu pogotovu, objavljena je čitava jedna biblioteka moderne svetske književnosti i njenih osnovnih preteča. Pokazujući se kao vrstan urednik i dobar duh tih poduhvata, Livada je u Pismu istrajno objavljivao odličnu književnost i odlične prevode.

Karantin je veliko finale, pesnikova konačna reč u poeziji, sabrano lično iskustvo života sa poezijom i za poeziju. Ne bi bilo dobro reći da je posle takve knjige pesnik iscrpeo razloge za poeziju. Izgleda da je on u Karantinu napisao celovitu knjigu za kakvom je težio, pa je, odan i poeziji uopšte i ponaosob sopstvenom razumevanju poezije, verovao da službu poeziji vrši i tom odlukom – u kojoj se prepoznavao i pesnički mit i uverenje da je poezija retkost – da posle Karantina ne objavljuje nove pesničke knjige.

U Karantinu se kroz pevanje grada – vrlo konkretnog grada zvanog Zemun, sa njegovom savremenošću i sa njegovom istorijskom osnovom, sa vidljivim prizorima i sa slikama zaveštanim tradicijom – uobličava duh mesta, pesnički hronotop, stajna tačka sa koje se osmatra svet. U ovoj knjizi se često upotrebljava sintagma "ovaj grad". Ta sintagma ne podstiče samo ekspresivnost pesničkih slika ili pak rekonstrukciju iščezlog ili još vidljivog grada, ona ukazuje na nedvosmislenu uzglobljenost pesničkog subjekta u iznutra osvojenom prostoru. Taj grad se menjao i promenio, u njemu ima više istorije nego vidljivih izraza savremenosti. Ali se u imenima onih koji su naseljavali grad ili u prizvanim toponimima očituju ostvarenost jedne pesničke hronike i kulturnoistorijska samosvest koja iza nje stoji.

Pesme Raše Livade obično izgledaju kao ukrštaj postupaka. U njima se javljaju, sve u istoj pesmi, ironija i humor, groteska i mitopeja, patos i gnomički izraz, neoavangardni modus i fantastičke slike, kritička verzija verizma i simbolizacija stvarnosti. Otuda Livadina poezija zadobija karakter samosvesne, autorske reinterpretacije pesničkih izazova i poetičkih mogućnosti koji su se pred poezijom otvorili šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka: neoavangarda, grafičke intervencije u tekstu i u smislu pesme, verizam, mitopoetski govor, demitologizacija, remitologizacija. Sve, sve, naravno, ali najpre modernizam oličen u istraživanju forme, u erudicijskom preispitivanju klasičnih i postklasičnih tema, kao i u samom povlašćenom, postsimbolističkom tretmanu pesničkog jezika.

Ako je modernizam ključni pesnikov poetički izbor, onda je od svih postupaka njemu, ipak, najbliža mitopeja. Pred čitaocem se namah uspostavlja mitopejska situacija u kojoj se do pesničkog smisla, usred sveta u kome je smisao potrošen, kako je pevao Livada u svojoj prvoj knjizi, dolazi usled obnavljanja početnih mitskih priča koje su dovedene u vezu sa modernim vremenom gde tragedija kao žanr nije moguća, ali mitopeja jeste. Livadine pesme pokazuju da je tako.

Ali, dok čitamo Livadu, lako vidimo da je, pored svih mitova, starih i novih, obnovljenih ili upravo oblikovanih, ključni mit, zapravo, sama poezija. Ona koja mitove i stvara i razara, a gradove pamti ili nanovo oblikuje.

Većina pesama u Karantinu završava se sintagmom: "A Livada kaže." Dobro kaže Livada.
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9550

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Raša Livada   Ned 1 Jul - 8:02

IZ KARANTINA






NEZNANAC




1. Ko je pekao zanat-pamćenja:

I ostao zaboravljen?




2. Ko je osnovao domovinu i zakon:

I osuđen-na-domovinu po zakonu?




3. Ko je izridao slova i jezike:

I čuo psovke i pokore?




4. Ko je u vladarima spoznao Milost:

A oni u njemu bitangu?




5. Ko ne misli na omču oko vrata:

Ako se pojavi kometa?




6. Ko je uzdigao-žene toliko visoko:

Da ne mogu da siđu?




7. Ko je hitnuo svaki kamen u zvezde:

I ostao bez-krova-nad-glavom?




8. ko je podmetao-požare u tuđa srca:

I postao led?




9. Ko je izmislio lice-Gospodnje:

A presvisne kad ga vidi?




10. Ko je posrkao svu mesečinu-s-Dunava:

I ostao žedan?











Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9550

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Raša Livada   Ned 1 Jul - 8:03

IZ ASIZIJA




Ti dečaci na konjima i lađama

(A šestorica, priča se, i peške.)

Tražiše Asizi,

Po ovim varvarskim krajinama:

Gde je i Ovidije

Kukao za novcem i starom slavom.




Ribari im prostreše mreže,

Umesto stolnjaka,

Ponudiše smuđa, vino, crni hleb,

I jedan ređi vetar,

Od koga bujaju kose i san:

Što se zari u njihova srca,

Ko čamac u mulj.




U zoru su razgaljeni čavrljali

Kako jedni drugima iskrsavaše

U snu,

A jedan reče:

Usnuo sam debeli-biserni-krst

Kako stasa iz ustiju,

I lomi mi zube:

Još osećam srh-pod-jezikom.




Palo je neko zezanje,

Al štovaše znak.




Domaćine je zabavljao

Taj ljupki govor o zumbulima i suncu,

I prostim haljinama:

I primiše ih.

A s jednim (Umalo-da-zaboravim.)

Koji je tvrdio za njihovo vino

Da je ukusno kao krv Boga:

Bratimili se.




Toliko:

Što se pesništva tiče.

Knjige pak pišu o tome što sledi:

Vešanja, pokrštavanja,

Podmetanja nogu i požara,

Ekspanzije trgovine i vojnih doktrina,

(Samim tim i umetnosti.)

Kako to već biva,

Kad deca krčme očevinu.




Ja opet vidim

Samo jutarnje babe,

Što s cegerima špeceraja

Ophode taj sveti,

Usnama oribani kamen,

Brzo progunđaju:




Živo dete...



Slava...



Pare...



Moć...



I odu kući.







A Livada kaže:




Predugačka proviđenja zamute pogled.









Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9550

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Raša Livada   Ned 1 Jul - 8:03

FILIPIKA GORDIH




Pre nego što ispijemo sve otrove, i obesimo se: U Gradskom parku, još ovo da ti kažem pa da nas nema, pa da nas kao oblutke prostranog svetla, zavitlaju niz reku, da potonemo sporo, ko kap krvave žive, niz ono rebro, nazvano mnogim imenima, u mulj: Da budemo sedefno uvo, tvrdo uvo na sve što će se zbiti.




Još samo ovo o budžaku-nad-budžacima, gde pesma gnjili, i neimar cvili; gde svirep je narod, mutan liman, nebo nisko, zvezde na ušu uđu, na nos iziđu, a u bunare kad meteor padne: Izvade kost i ćupove.




Još samo ovo o precima, što se hvale potomcima, da je svuda mnogi prošao i kule zidao: A ko je, a šta je ostalo? Deset crkvi, znak lojalnosti pobožnim ambasadorima, gomila pustih kuća bez svrhe i namene, banke, teleksi, i stotine preobraženih glasova u laveže koji skitaju i laju u oluke: Poštujući, i prizivajući, a ne znajući ni koga, ni šta.




I čude se onima što silaze s planina, danas kada cvetaju gladi i umetnosti, čude se onim poslednjima, što niz planinčine silaze, menjajući međusobno košulje, ruzmarin, poljpce i sir, kada se sretnu, i kažu: Taj običaj je star. To je stari običaj.




Pa ko su onda naša braća i sinovi, i ko smo svi mi, ovde, u lovu na sadašnjost? Skupa: Samo da otimamo novce jedni od drugih, ugalj, žuč, grobnice: Ko su naša braća i sinovi, od ovih ovde, okupljenih oko teleksa, koji godinama ne otkucava, ni jednu vest, već samo prazno zvrji, kao lafet, s kog su upravo odneli mrtvaca.





A Livada kaže:




Teže je sazdati srušene hromine,

nego novu kuću.




I kaže:




Pomeri nogu, lek je pod cipelom.










Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Raša Livada   

Nazad na vrh Ići dole
 
Raša Livada
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Raša Livada
» Desanka Maksimović
» Stevan Raičković
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-