Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Radomir Uljarević

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Radomir Uljarević    Ned 13 Dec - 11:59

Radomir Uljarević, pesnik i izdavač, rođen je 1954. godine u Ravnim gomilama, selo Vrbica, kod Bileće.

Autor je pesničkih knjiga:

Mijena (1979),
Britva (1980),
Prikupljanje podataka (1981),
Presa (1985),
Primalni krik (1985),
Predgovor (1989),
Zimski dvorac (1990),
Dvostruka kolevka (izabrane pesme, 1991),
Govori i članci,
Pesme i prevodi,
Opis,
Ni A,
Neke stvari i ostalo...

Priznanja:

Nagrada "Marko Miljanov",
"Kočićevo pero" itd.

Direktor je i urednik je izdavačke kuće "Октоих" na Cetinju. Živi i stvara u Podgorici.

* * *

"Fragmentarne opise bića i stvari, sveta i događaja smenjuju munjeviti stihovi definicije, pri čemu su i opisi i definicije puni sintagmi koje nastaju po principu paradoksa, kontrapunkta, semantičke intervencije. Njegova poezija govori o faustovskom, demonskom, koje je palo na moderan svijet i gnijezdi se u svemu pojavnom." [Milica Kralj o poeziji Radomira Uljarevića.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radomir Uljarević    Ned 13 Dec - 12:00

MENTOL JEZIKA

Evo pesničke knjige retkog i provokativnog naslova. Da iznad njega ne stoji ime poznatog srpskog pesnika mlađe generacije, pomislili bismo da je posredi kakav zbornik paušalnih beseda i popovanja iz vremena kada su knjige takvih naslova, u drečavim bojama, pridodavane kućnom nameštaju. Govori i članci, dakle, nisu prigodni tekstovi nekog državnika, niti sluge jednog društvenog sistema, već su, naslovom samim, do groteske i ironije izvedene pesme. Ovo je osma po redu knjiga poezije Radomira Uljarevića čije prethodne naslove pamtimo: Mijena (1979), Britva (1980), Prikupljanje podataka (1981), Presa (1985), Primalni krik (1985), Predgovor (1989), Zimski dvorac (1990) i Dvostruka kolevka (izabrane pesme, 1991). Kao što se vidi, i ranije se ovaj pesnik znao poigrati nekim od svojih naslova.
 
Nova Uljarevićeva knjiga sačinjena je od zapretenih, i reklo bi se, zagubljenih pa, kao, slučajno pronađenih stihova i fragmenata pesama ispisanih kadgod i gdegde. Kao da je pesnik maločas izvukao zgužvanu salvetu iz džepa i, začuđen, prepisao zaboravljene sopstvene stihove. Ili, kao da je ponovo nabasao na zaturene sveske i nikad adresirana pisma, i povadio srčiku između redova. Tako se otvara i takvom prikazuje ova zbirka od nešto preko tridesetak pesama. Ali — jedna pesma proteže se čak na trinaest strana knjige! Njome je i naslovljen ciklus Nova konkretnost, koji se pojavljuje odmah posle uvodne pesme Zemlja nogu ne dodira. Šta li se sve nije zateklo u toj pesmi – poemi: vetar sa vratom labuda; pomrčina osoljena; potok čiji tok neće izmeniti ni rat; lice zemaljsko u gipsu...
 
Ova poema je opelo apokaliptičnom svetu i njegovim menama. Međutim, na poetičko-manifestnom planu, Nova konkretnost je demistifikacija jednog dela tzv. postmodernističke poezije koja, za razliku od proze sa istim predznakom, u stvari, i ne postoji kao umetnički relevantna vrednost. Uljarević se na volšeban način našalio sa čitavim jednim usmerenjem na našoj zadihanoj i trenutnoj poetskoj sceni. To se, ponajpre, ogleda u kopiranju postupka i stila pisanja. Ali, na jednom mestu u knjizi, pesnik će direktno kazati: Magarac u postmodernom stanju stenje. Talenat Radomira Uljarevića je, pored ostalog, i u tome što svoj satirički žalac ne istura do kraja i na prvu loptu, već se, poput mačke s mišem, poigrava i izvodi nadmoćni ples jezika što vri od ubitačne semantičke vatre koja preparira iskežene grimase slučajnih pesničkih rešenja.
 
Spram potrebe da predoči razbijenu sliku sveta i, u isti mah, naruga se tom svetu, ali i njegovim idealizovanim kodovima, Uljarević pravi zahvate koji svedoče o izlasku iz ruševina ambivalentne stvarnosti. U možda najboljoj pesmi u knjizi, Stvari i stvoritelj, on peva: Oštro je i pusto svud okolo/ oštro i pusto je i gore i dole/ i ovamo i onamo/ i nije nije Gospode. Ono i nije/ nije Gospode predstavlja vrh čiste poezije. Kao retko gde, iz ovih stihova veje jovovski bol psalmične unesenosti u temu, premoć Gospodnja nad prolaznim i površnim, hrišćanski strah i dar pred Bogom.
 
Radomir Uljarević je svojim Govorima i člancima održao korisnu lekciju savremenicima koji se gade jezika. Ova knjiga je katarzični prilog skidanju maski sa lažnih poetika depresivnih monstruma koji, raskorenjujući baštu sopstvenog jezika i tradicije, u stvari, ne bave se književnošću, već nekim paralelnim zgubidanstvom u kojem, terapijski ritual pisanja i maskiranja netalentovanog rukopisa predstavlja okosnicu napora. Nove pesme Radomira Uljarevića imaju snagu olujnog mentola koji osvežava čula i snove.

Nenad Grujičić | Ples u negvama (eseji i kritike) | Prosveta, Beograd, 1998.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radomir Uljarević    Ned 13 Dec - 12:01

LAVIRINT I CRNA KUTIJA U POEZIJI RADOMIRA ULJAREVIĆA


Obimno pjesničko djelo koje je stvorio Radomir Uljarević, tokom više od tri decenije, zaslužuje temeljnu analizu i određivanje njenog mjesta u savremenoj srpskoj poeziji. Od prve zbirke "Mijena", koja je objavljena 1979. godine, do knjige "Crna kutija" (2009. g.), pjesnik je objavio petnaestak naslova.

Ako bismo pokušali da odredimo neke konstante Uljarevićevog pjevanja i mišljenja, onda bi među njima centralno mjesto zauzela opsesija fenomenom jezika, govora, teksta, pisma, pjesme...

Budući da najnovija knjiga Radomira Uljarevića, "Crna kutija", na svojevrstan način predstavlja sintezu njegovih višedecenijskih traganja i tvoračkog iskustva, ovom prilikom je uzimamo kao "ogledni uzorak". Samim naslovom pjesnik saopštava da je u knjizi riječ o nekom strašnom udesu, čiji uzrok je, kao u kakvoj avionskoj katastrofi, registrovala crna kutija. O kakvoj nesreći svjedoči ta "crna kutija", kroz usta pjesnika, koji je dešifruje, možda bi najbolje mogli da se obavijestimo u pjesmi "Prag", iz prethodne knjige "Neke stvari i ostalo" (2007. g.). Prva strofa glasi:

          "Zver je zaustila
           Da proguta vlastiti jezik".

Ovdje se javlja ona zvijer iz Apokalipse, koja je zinula, ne da proguta svoj jezik kao mesnati organ govora, već jezik kao Logos. Baš kako se u Otkrovenju Jovanovom kaže za zvijer:

"I otvori usta svoja za huljenje na Boga, da huli na ime njegovo, i na kuću njegovu, i na one koji žive na nebu".

To potvrđuju i stihovi pjesme "Rečnik molitve" (iz iste knjige): "Jezik je / rečnik molitve // usavršava ga svako / do nemosti // javlja se na jeziku / koji ne čujemo // rečima u kojima smo / sahranjeni // molitvama u kojima smo // odhranjeni".

Jezik kao Božija tvorevina, kao Logos koji stoji na početku svijeta, kao njegov Tvorac, najstariji je, primarni čovjekov zavičaj. Čovjekov je "primalni krik", kako je naslovljena jedna Uljarevićeva knjiga.

Gutanje sopstvenog jezika je katastrofična vizija kraja istorije. Kraja svijeta.

"Crna kutija" čuva "pogubljene slike o nama", kako glasi prvi stih uvodne pjesme "Prozori na nemogućim zidovima". Nisu samo riječi ostale da svjedoče o udesu, već "prošlost je ispred / vraćena u crnu kutiju / u svoju unutrašnjost".

Doduše, kraj putovanja tom letilicom, kao kraj vremena i istorije, oličen je u udesu Slova, kroz njegovo rastakanje i obesmišljavanje:

           "Slova se utrostručuju
            usložnjavaju se znakovi
            seizmograf
            bilježi dah
            ispisuje poruke
            za pokolenja
            kojih više neće ni biti"

To slanje poruke, s punom sviješću da nema primaoca kome je upućena, vrhunac je očajanja. Putovanje se odvija i natraške, kao u pjesmi "Let u svim pravcima": "Stodvadedesetsedam upokojenih / Lete natraške / Direktno u život".

Putovanje se odvija u tunelima, gdje "vozači uleću / bez straha / od izvesnosti / šta ih sve čeka / u grotlu zemlje". Kao da se putnici pod zemljom osjećaju bezbednije nego na nebu, gdje "svest o udesu / nadilazi svest / o bezbednom putovanju". ("Iz časa u čas").

Čudno je i ponašanje vozača, dok prolaze kraj groblja, jer katkad zaborave "da priguše svetlo // da ne zaslepe mrtve". Ali još neobičnije je kad: "Izgubi se granica među svetovima / zaslepljeni uđu / i posedaju na prazna mesta".

Svojevrsno putovanje predstavlja i pogled kroz prozor, kad se ugledaju stvari "od kojih se namah oslepi". Gubi se granica između predodređenosti i slobodne volje.

Pomenuti oblici putovanja predstavljaju neku vrstu ovozemaljske pojavnosti "lavirintskog putovanja", čiji akter je "lavirintski putnik". To pjesnik eksplicitno saopštava u pjesmi "Lavirint u čovjeku koji je u lavirintu" (po K. G. Jungu).

Lavirint kao drevna tvorevina egipatske i kritske civilizacije, koji se preobražavao u mitove i simbole, već milenijumima služi kao neiscrpna inspiracija umjetnika (prije svega pisaca i slikara), kao i filosofa i naučnika. Toliko je moćna ta praslika, da njena čar, po riječima Plutarha, "premašuje utisak koji mogu da izazovu najsrećnije pogođene metafore".

Očigledno je za ovu pjesmu Uljareviću bio direktan podsticaj (što i sam ukazuje natuknicom) Jungovo poimanje ovog simbola, čemu je kultni psihoanalitičar posvetio knjigu "Lavirint u čovjeku".

Lavirint je svojevrsna struktura "kolektivno nesvjesnog", koje je Jung 1912. godine nazvao "praslikama", pa zatim, prema J. Burkhartu "prvobitnim slikama", te "dominantama kolektivno nesvjesnog", i najzad, 1919. godine, "arhetipovima", što je opet preuzeo od Dionizijusa Areopagite.

No, u suštini praslike, zvane lavirint, jeste put i putovanje, čiji cilj je izlaz. Da li na kraju čeka čudovište ili blago, i da li nas išta čeka, ako iziđemo iz lavirinta, ostaje vječno otvoreno pitanje.

Sami K. G. Jung, u svojoj autobiografiji, kaže da je važno "da imamo tajnu i naslućivanje nečega o čemu se ne može znati... Čovek mora da oseti da živi u jednom svetu koji je, u izvesnom smislu, tajanstven, da se u njemu dešavaju i mogu da dožive stvari koje ostaju nerazjašnjene..."

Vizija dvostrukog lavirinta, unutrašnjeg i spoljašnjeg, koju dočarava pjesnik, slika je čovjekovog bespuća i bezizlaza. Biće je bačeno u ovaj svijet, kao na "burnu brežinu", kako Njegoš veli, ali, kako i njegov vršnjak, danski filosof, Kerkegor, promišlja čovjekovu egzistenciju. Obojica vide čovjeka kao zalutalo biće, koje iz bačenosti traga za putem i izlazom u nađenost.

Radomir Uljarević, naizgled jezikom paradoksa, tumači takvu čovjekovu poziciju. Pjesmu "Lavirint u čoveku koji je u lavirintu" počinje:

          "Čovek se vraća na pravi put
          silazeći s puta. Čovek luta /
          nepovratno".

Dakle, "lavirintsko putovanje" je povratak na pravi put. Onaj kojim je išao prije lavirinta, očigledno je bio pogrešan. Nepovratno lutanje podrazumijeva dvostruko i neprekidno udaljavanje: od ulaza i od izlaza. A opet, nema približavanja centru tog zamršenog klupka. To je očajničko tumaranje kroz šumu simbola, koja se "pretvara u lavirint".

Ovdje se valja opet pozvati na Junga, koji u svom nadahnutom eseju "Psihologija i poezija" staje u odbranu pjesnika. Uočavajući pjesničku "neverovatnu paradoksalnost vizije", piše da je "sasvim umesno što pesnik ponovo poseže za mitološkim figurama da bi pronašao odgovarajući izraz za svoj doživljaj. Ništa ne bi bilo pogrešnije nego smatrati da on u takvim slučajevima stvara iz materije predanja; on stvara više iz tog pradoživljaja, čija tamna priroda zahteva mitološke figure i stoga požudno privlači sebi ono što je srodno da bi se u tome izrazila".

U tom lavirintu, koji sačinjava šuma simbola, čovjek je poput lutajućeg Holanđanina, koji ne može da nađe izlaz u smrt, osuđen na lavirint vječnog života. Pjesma se završava:

          "I oni /
          koji znaju ko su i, oni koji /
          neće saznati, vraćajući se na /
          pravi put, zalutali su nepovratno /
          u šumu mrtvih, simbola"

U traganju za lavirintom, čiji svojevrsni potomak je "Crna kutija", sasvim je logično što Uljarević na tom putu sreta takođe čedo lavirinta, "Malu kutiju" Vaska Pope.

Geometrizam zarobljene praznine, koji oličava kutija, slika je "četvrtaste mikrokozme", u kojoj "ceo svet bdi", kako veli Popa u pjesmi "Obožavaoci male kutije". Šta se zbiva u lavirintu male kutije pjesnik objašnjava strofom:

          "U tvojoj četvrtastoj praznini
          pretvaramo daljinu u blizinu
          zaborav u sećanje"

Pretvaranje zaborava u sjećanje Uljarević demonstrira u pjesmi "Poslednja šansa Vaska Pope". U motu, inverzijom, smješta skelet aviona u crnu kutiju. Smješta se bivše smjestilište u ono što je, prije udesa, u njemu bilo smješteno.
Tako skelet aviona postaje fosil.

          "Nakon budućih vremena
          Arheolozi su pronašli crnu kutiju
          i otvorili je Pandorinim prstima"

Rekonstruktori udesa u tim iskopavanjima pronalaze riječ, kao Ajnštajnovu formulu, pretvorenu u završni stih:

          "Ejednakoemcenakvadrat"

Opsesija lavirintom kod pjesnika stara je koliko i sama poezija. Ta matematika, ta geometrija, to preplitanje i zaplitanje prostora i vremena, beskraja i vječnosti, kao da je sažeto u Ajnštajnovoj matematičkoj poeziji, imenovanoj kao "Teorija relativiteta", koju je naš pjesnik prepjevao s brojeva na slova.

Ajnštajn u spisu "Moja slika sveta" objašnjava kako se u harmoniji prirodnih zbivanja "ispoljava tako nadmoćan um da je sve ono što je razumno u ljudskom mišljenju i određivanju prema tome samo neki potpuno ništavan sjaj".

Branko Miljković, povodom objavljivanja dvije pjesničke knjige: "Poreklo nade" i "Vatra i ništa", u jednom intervjuu za NIN (septembar, 1960. g.), eksplicitno ukazuje na dubinsku vezu matematike i poezije, pozivajući se upravo na Ajnštajna. Na pitanje da li za njega postoji poetska formula svijeta, pjesnik odgovara: "Sve istinske formule sveta su poetske. Često buljim u Ajnštajnove formule i verujem da se i one mogu prepevati. Savremena fizika bi mogla da uzme za epitaf Bodlerov stih: "Čovekov put vodi kroz šumu simbola". Moja formula: "Reči su moćni okvir sveta. Sve što se dešava, dešava se na području jezika i simbola, bilo da se radi o atomima ili o zvezdama".

Ovaj odnos matematike i poezije svakako treba poduprijeti i teorijski. U izuzetnom djelu "Matematika i poetika" Solomon Markus egzaktnom metodom dokazuje da je matematičko proučavanje poezije moguće. Matematika i poezija su samo prividno nepomirljivi antipodi. Pjesnička praksa to pokazuje. Iako, po Markusovim riječima, "ima mnogo oprečnog između pesničkog i matematičkog jezika: u prvom preovlađuje ono neizrecivo, a u drugom objašnjivo", ti jezici se međusobno sporazumijevaju i dopunjuju.

Radomir Uljarević kao da slijedi tu poetiku, krećući se od Mitosa i Logosa, preko Bodlera i Junga, Pope i Miljkovića, do Ajnštajnove "crne rupe", koja je "crna kutija", preobražena u zavjetni kovčeg srpskog jezika.

Čovjekov pad, oličen u padu aviona, o kojem svjedoči crna kutija, ne odvija se samo u metafizičkoj ravni, već je istorijski locirana. Upravo u pjesmi "Crna kutija", po kojoj je naslovljena knjiga, riječ je o novom udesu srpskog naroda.

Pjesnik u fusnoti odriče svoje autorstvo, priznajući kako to i nije pjesma, već govor, koji je doslovno "preuzet sa konferencije za novinare, koju je održao lično Milosrdni Anđeo". A taj "anđeo smrti", koji ubija iz milosrđa, poručuje žrtvama:

          "Za smrt vaše dece krive su vaše vlade
          oni su nas naterali da ubijamo"

Ova obrnuta, đavolska logika, koja je u funkciji transfera krivice sa dželata na nevinu žrtvu, samo je novovremeni oblik istorijske konstante.

Zloduh "milosrdnog anđela" objavljuje se u oklopu leteće mašine smrti, kao krvožedni potomak one zvijeri iz narodne skaske, kojoj je jagnje krivo, jer muti vodu nizvodno.

Ali, o jednom drugom Vuku piše Radomir Uljarević. O onom koji je kriv što je izbistrio izvor srpskog jezika, učinivši ga nepresušnim zdencem naše kulture i slovesnim kodom srpskog naroda.

Tako stižemo do najtežeg civilizacijskog udesa, kad srpski jezik, sklanjajući se pred samoništiteljima, nalazi pribježište u "crnoj kutiji".

Jezička kutija, sklopljena od trideset slova Vukove azbuke, što tvore stih, koji je "cela i lepa pesma", nova je riječ — azbuka, kao šifra srpskoga Boga Logosa.

Povod za ovu "azbukopotresnu" pjesmu (s razlogom aludiramo na "azbukoprotres" tragičnog Vukovog prethodnika, Save Mrkalja), bila je nedavna sramota na Cetinju. Odluka da se preimenovanjem Vukove ulice simbolički progna iz prestonice Vuk Karadžić, koji je u Beču, na samrti, čeznuo za bistrom vodom sa Ivanovih korita, kao za rosnim kapima srpskog jezika, Uljarevića je kao pjesnika dovela u granično područje, gdje su riječi suvišne, ili ispražnjene od značenja. Govor i jezik su vraćeni u nemotu i ćutanje, u predslovesnost, a primalni krik, u vidu azbuke, bačen kao boca s porukom, u okean tame i gluhote.

Da citiramo taj strašni, srpski haiku, čiji naslov je samo za dva slova sažetiji od pjesme.

          УЛИЦА ВУКА СТЕФАНОВИЋА КАРАЏИЋА
          абвгдђежзијклљмнњопрстћуфхцчџш

I to je sve. A zar više može da stane u manje?

Međutim, iz te savršene sažetosti, koja je ne-govor i sve-govor, u isti mah, pjesnik se vraća riječima. Ćirilična azbuka je kod i šifra — srpska Sveriječ. Logos. Pisac je svjedok i dešifrant te tajne. On je tu da govori, a ne da ćuti.

U duhu vesternovske ironije, podignute na nivo crnog samosarkazma, nakon ove pjesme — azbuke, slijedi "Odakle dolaziš stranče". Svojevrsni popis gubitaka onoga što je u svojoj kući postao stranac, sadrži sve atribute obezdomljenosti.

Neimenovani islednik tragičnog junaka ove pjesme, već u prvom stihu ga naziva strancem, koji odmah priznaje da ne zna odakle dolazi. Izgubljenost u vremenu i prostoru je posledica procesa nasilnog obezličenja, kolektivnog i individualnog, koje se sprovodi putem ideološkog inženjeringa, čiji cilj je promjena istorijskih konstanti srpskog naroda. Zamjena identiteta.

Prisilni stranac kaže: "kuća koju sam imao / rekli su više nije moja kuća // crkva koju sam imao / rekli su više nije moja // vrhove kojima sam stremio / skratili su za glavu // pjesme koje smo znali napamet / preveli su na tuđi jezik // u zavičaju su pitali / odakle dolaziš stranče".

U pjesmi "Tapija" (posvećenoj Šelu Tomiću), vidimo kako preci brinu o potomku, učeći ga tajnom jeziku, "za slučaj da mu njegov oduzmu".

Radomir Uljarević nacionalnu dramu fokusira na dramu odricanja od jezika, kao kulminaciju bogoborstva i čovjekoborstva, kao duhovni i civilizacijski suicid, povratkom u beslovesnost. Otuda u pjesmi "Bilo je isuviše kasno" kaže:

          "Kad su tražili da bacimo kamen
          na crkvu u kojoj smo se prepoznali
          nismo odrekli reči
          na kojima je iskazano sve što imamo"

Novo stvorenje, koje je produkt suludog psihoinženjeringa, razumije se da ima i novu priču, kako je i naslovljena pjesma, koja portretiše ta bića, što "kopaju dublju jamu / od ničeg".

Na djelu je "obrnuti jezik". Antijezik. Onomatopeja. Traži se mjesto "u tuđem kalendaru". Priziva se bjelina, kao ništavilo predslovesnosti, kad još "pesme nisu napisane".

Gdje se zbiva ta tragedija Logosa, to jezikoubistvo kao bogoubistvo? Upravo u kolijevci Slova, iz kojeg su se iznjihali "Miroslavljevo jevanđelje", "Oktoih" i "Gorski vijenac". Zato je naša tragedija planetarna i nosi žig Apokalipse. Zato je to, po Njegoševoj riječi, bruka koja će živjeti dovijeka.

Radomir Uljarević knjigu "Crna kutija" stoga i zatvara pjesmom "Oktoih prvoglasnik". Tim zavjetnim kovčegom, tom crnom kutijom pamćenja, koja ukida zaborav, kao što vaskrsenje poništava smrt, pjesnik objavljuje trijumf Logosa nad Tanatosom, uma nad bezumljem, čovjeka kao ikone Božije, nad likom lukavoga.

"Oktoih", kao knjigu slovesne vječnosti, pjesnik ovako vidi:

          "U mraku milenijuma
          blista crna kutija".

Čudotvorna je ta crna kutija, u čijoj "četvrtastoj praznini", daljina se pretvara u blizinu, sjećanje toržestvuje nad zaboravom, a tama se preobražava u svjetlost. Sve je u njoj sačuvano. Gledamo kako "Prvi ljudi / čekaju na svom mestu".

Prisustvujemo vječnosti.

Budimir Budak
U Podgorici, 13. 1. 2011. g.

Tekst preuzet iz časopisa za srpski jezik, književnost i kulturu "Slovo"








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radomir Uljarević    Ned 13 Dec - 12:01

POSLEDNJI OSTACI

 ljubav nema udela
 u mom haosu
 svet nema udela
 u toj ljubavi
 moj oblik je nepotreban
 dovoljan je praznina
 prisustvo nečeg
 
 strada se
 o nije važna ljubav
 vec stradanje
 pred onim sto smo
 pred onim
 što ćemo
 biti








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radomir Uljarević    Ned 13 Dec - 12:01

KASNO JE DA SE IŠTA POPRAVI

 pregledao sam dušu
 kasno je da se išta popravi
 prašina zapala
 osovine polomljene
 ogledala iskrivljena
 vodovi isčupani
 cevi otvorene
 crkva srušena
 ni nade
 ni tračka života
 ni vere u sumnju
 ni sumnje u veru
 u ovom groblju
 ni trava ne raste
 sve u leden mir utonulo
 sve skamenjeno
 sve pretvoreno
 u crni stan
 u kom nam valja
 vekovati








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radomir Uljarević    Ned 13 Dec - 12:01

TA ISTA REČ
 
 još katkad otmem
 kakvu golu reč
 solim je danima
 presujem probadam
 vadim je otvaram
 proveravam
 na usta njena
 usta priljubim
 i dah joj
 udahnem
 
 potom ta reč
 mene pod presu vraća
 i kap po kap iz mene
 život cedi.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radomir Uljarević    Ned 13 Dec - 12:02

AUTO(R) NA KORZU

 Prema Ujeviću, u Nikšiću

 Gluho je među zvezdama
 Pusto je među ljudima
 Nesnosno je pod veđama
 Žalobno je u grudima

 Ludo je pod nebesima
 Stravno je pred senkama
 Bolno sa nesvesnima
 Mučno na terevenkama

 Mrtvo je u životima
 Neslavno među živima
 Prohladno u ćivotima

 Providno među mrtvima
 Slavno je u tim ostima
 Jer ti si suza žrtvina








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radomir Uljarević    Ned 13 Dec - 12:02

IZ NIŠTA NIUŠTA

 Prema Vitu i Dugu

 Lagano pokreće se priroda iz centra
 I krv se penje venama prema zvezdi
 Sve nekamo se kreće bez pokreta
 Sve nekamo nevidljivo i lako jezdi

 U crnu šumu u ledeni stan
 Neprimetno ko kad se rosa spušta
 Lagano sprema se okean
 Da iz ništa pretoči se niušta








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radomir Uljarević    Ned 13 Dec - 12:02

KRIPTA

 Prema Milutinu Mićoviću, molitva

 Blagi Bože, spasi, ime vrati nama!
 Sve u nama trepti, sve u nama kipti,
 Jezik je pohranjen u najdubljoj kripti,
 A reči krkljaju u novim ranama.

 Iz grla iščupan, unakažen snova,
 Porugan na svetu nastalom od reči,
 Dublji od svih mora, dalji no put mlečni,
 Utamničen, prognan, iznova okovan.

 Sam se izgovara, sam se oslobađa,
 Prepran u sto voda, nabreko od soli,
 Sama reč je ime međ rečima golim.
 Spasi Bože jezik na kojem se rađam.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radomir Uljarević    Ned 13 Dec - 12:03

KROZ NIŠTA

 Kroz ništa su prošli ljudi
 Opijeni viđenjem
 Traže kopiju jezika
 U rukopisima pećinskih majstora

 Ko se prepozna
 Iza nebeskih kulisa
 Izgovara svoje ime
 I ime svog jezika
 Kao lozinku

 A ko ne promijeni ime
 Biće kažnjen
 I neće ugledati ono
 Čega se užasava

 Koji su spremni na sve
 Koji sve preprodaju
 Nosiće vlastitu urnu
 I nazdravljaće osnivačima Vavilona

 Dobiće presto i žezel
 Da zlostavljaju braću
 Na svim istim jezicima
 Koji osvjetljavaju noć

 Kad kažeš riječ Bog
 Molitva je potpuna
 A ako preimenuješ Boga
 Jezik će se zatvoriti
 I niko neće prepoznati
 Lice brata
 I lice roditelja
 Ako nema imena jezika
 
 Na novom jeziku
 Nije isto ime Boga ni čovjeka
 Ime je znamenje vjekova
 Dovoljno staro da se skine kao
 Zmijski svlak

 Tako ostavljeni jezik
 Ne napušta njegov ritam
 Srce kuca i nakon smrti
 U astralnom biću

 Te otkucaje razumijemo
 I čitamo pomoću njih
 Nove rukopise

 Ako se rode ljudi
 I ako napišu knjige
 Izbrisaće se sjećanje
 I na naše mrtve
 Nakon smrti našega jezika








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radomir Uljarević    Ned 13 Dec - 12:03

BEZ REČI
 
 Neopevano više ne postoji
 Stonoge smrti kidišu na nas
 Što se ne spasi i ne upokoji
 I sutra biće što i danas

 U pesmi sve se zlati kanda
 U svetu ima drugih dela
 Od reči živih svet je sazdan
 A svaka reč me zabolela
 Ko jedna slika na rastanku
 Ko strela što ne promaši
 Ko munja kad nađe barku
 I reč je ova jedini aršin








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radomir Uljarević    Ned 13 Dec - 12:03

BELE NOĆI

 dubinu mog pada niko ne izmeri
 niko ne pojmi lepotu rastrojstva
 dok seni svojoj bejah sluga verni
 koraknuh unazad ona mirno osta

 sad dubok razdor međ nama zija
 čeznem za mestom njenog postanja
 jedno naspram drugog sen odbegla i ja
 bez vlastite sudbe i bez poravnanja

 na tom raspeću vreme dotrajava
 čile zemaljski dani i noći bele
 na hartiji praznoj moje senke glava

 sama svodi račun žiznji nevesele
 grehovi su novi pokajanja davna
 doba je kad senke na drugi kraj sele








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radomir Uljarević    Ned 13 Dec - 12:22

CRNA JAJA

Dvadeset sedam godina
Dugo već dugo koračam i pevam
A trag moj zavejan
 
Od sedam života
Deseti već trošim
Rođen sa tri srca
Svih pet na izmaku
Imam muda troja
I u svih osam
Po jedan poskok sikće
Čuva crna jaja
 
Lutam svetom s ovim tajnama
Lutam tajnom s ovim svetovima
A trag moj zavejan








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radomir Uljarević    Ned 13 Dec - 12:22

GOSTUJE RADOMIR ULJAREVIĆ

Struške večeri poezije, jedna od najreprezentativnijih kulturnih manifestacija ne samo u regionu, već i u svijetu, jer zauzima izuzetno visoko mjesto kada su u pitanju internacionalni pjesnički susreti, počele su 23. avgusta. Ovo, 51. izdanje Struških večeri poezije završavaju se 26. avgusta, a tokom četiri dana u Strugi (Makedonija) okupiće se više od 100 pjesnika iz cijelog svijeta. Među njima, na poziv organizatora svoj rad predstaviće i književnik iz Crne Gore Radomir Uljarević. Publici i kolegama na Struškim večerima poezije čitaće stihove na završnoj večeri, a učestvovaće i na simpozijumu.

Ovogodišnji laureat glavne nagrade Struške večeri poezije, "Zlatnog vijenca" je južnoafrički pjesnik Mongani Vali Seroti. Francuski poeta Fransoa Ksavie Megr dobitnik je nagrade "Mostovi Struge" koju SVP zajedno sa Uneskom dodjeljuju najboljem pjesniku debitantu.

Festivalski program tradicionalno obuhvata čitanje poezije, uz predstavljanje laureata, promociju mladih autora, kao i prateći muzički program. Najveće atrakcije Struških večeri su program "Meridijani" na početku, i "Mostovi Struge" na zatvaranju festivala.

Struške večeri poezije su pokrenute 1962. godine, kao serija čitanja makedonskih pjesnika u čast braće Konstantina i Dimitra Miladinova, intelektualaca, učitelja i pisaca, rođenih u Strugi početkom 19. vijeka. Konstantin Miladinov se smatra začetnikom moderne makedonske poezije, a Struške večeri tradicionalno i počinju njegovom pjesmom "T'ga za jug". Već sredinom '60. Struške večeri poezije su dobile međunarodni karakter, pa je ustanovljena i nagrada "Zlatni vijenac" koja se dodjeljuje svjetski poznatom živom pjesniku za poetski opus ili za životno djelo. Od 2003. dodjeljuju se "Mostovi Struge", nagrada Uneskoa i Struških večeri poezije za najbolju debitantsku knjigu








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radomir Uljarević    Ned 13 Dec - 12:23

Radomir Uljarević, jedan od rijetkih izdavača koji godinama sa
izdavačkom kućom "Oktoih" učestvuje na međunarodnim sajmovima



CRNOGORSKA KULTURA JE AUTISTIČNA

Jedni druge proglašavamo velikim piscima, djelo je u drugom planu, ili ne mora ni da postoji, kaže Radomir Uljarević

U glav­nom gra­du Ve­li­ke Bri­ta­ni­je odr­žan je 42. Lon­don­ski sa­jam knji­ga, na ko­jem su go­to­vo sve ze­mlje svi­je­ta na vi­še od 1.700 štan­do­va pred­sta­vi­le svo­je iz­da­vač­ke pro­jek­te. Pje­snik Ra­do­mir Ulja­re­vić, di­rek­tor iz­da­vač­ke ku­će „Ok­to­ih” i pred­sjed­nik Udru­že­nja iz­da­va­ča i knji­ža­ra Cr­ne Go­re vra­tio se sa upra­vo za­vr­še­nog Saj­ma knji­ga u Lon­do­nu na ko­jem je uče­stvo­vao u dvo­stru­koj ulo­zi – kao iz­da­vač, ali i kao pred­stav­nik cr­no­gor­skih iz­da­va­ča. Ulja­re­vić je je­dan od ri­jet­kih cr­no­gor­skih iz­da­va­ča ko­ji go­di­na­ma, i de­ce­ni­ja­ma una­zad, sa iz­da­vač­kom ku­ćom "Ok­to­ih" uče­stvu­je na me­đu­na­rod­nim saj­mo­vi­ma knji­ga

■ "Ok­to­ih" je svo­je­vre­me­no iz­la­gao knji­ge na saj­mo­vi­ma u Frak­fur­tu, Mo­skvi, Pa­ri­zu..., ali ot­ka­ko je u Crnoj Go­ri pre­sta­lo za­ni­ma­nje za te saj­mo­ve, i ot­ka­ko je iz­o­sta­la po­tre­ba da se or­ga­ni­zu­ju iz­lo­žbe knji­ga ov­da­šnjih iz­da­va­ča na saj­mo­vi­ma u ino­stran­stvu, a to se vri­je­me po­kla­pa sa fi­nan­sij­skom kri­zom, vi­še ne­ma cr­no­gor­skog štan­da na tim saj­mo­vi­ma. Ra­zu­mi­je se da je­dan iz­da­vač ne mo­že sa­mo­stal­no is­tra­ja­va­ti u tom po­slu uko­li­ko ne­ma po­dr­šku, ka­kvu ima­ju iz­da­va­či u dru­gim dr­ža­va­ma. A, mi­ni­star­stva kul­tu­re ve­ći­ne ze­ma­lja za­ku­plju­ju pro­stor na ko­jem se pred­sta­vlja­ju oni iz­da­va­či ko­ji su agil­ni, i ko­ji pro­na­la­ze in­te­res da na tim saj­mo­vi­ma ugo­va­ra­ju od­re­đe­ne po­slo­ve. Li­jep pri­mjer je Hr­vat­ska či­je Mi­ni­star­stvo kul­tu­re sva­ke go­di­ne za­ku­plju­je za­jed­nič­ki pro­stor za hr­vat­ske iz­da­va­če na svim ve­li­kim saj­mo­vi­ma, a taj pro­stor rav­no­prav­no di­je­le po­je­di­ni iz­da­va­či, i za­pa­že­no je uče­šće hr­vat­skih iz­da­va­ča i na upra­vo za­vr­še­nim saj­mo­vi­ma u Bo­lo­nji i Lon­do­nu. Mi ovih go­di­na sa­mo po­ku­ša­va­mo da nje­gu­je­mo ra­ni­je do­go­vo­re­nu sa­rad­nju, i da pre­ko li­te­rar­nih age­na­ta pred­sta­vi­mo knji­ge do­ma­ćih iz­da­va­ča. Do­bar pri­mjer je­ste, sa­da već mo­že­mo re­ći, uspjeh knji­ge "Raz­boj­nik i di­ja­mant", cr­no­gor­skog auto­ra Dra­gog Vu­ja­či­ća, tim pri­je što prak­tič­no ne po­sto­ji in­te­re­so­va­nje u svi­je­tu za na­še auto­re.

Ka­ko iz­gle­da cr­no­gor­sko iz­da­va­štvo iz vi­zu­re ne­ke od ve­li­kih svjet­skih kul­tur­nih ma­ni­fe­sta­ci­ja?

■ Cr­na Go­ra, pa i nje­no iz­da­va­štvo, već de­ce­ni­ju i vi­še, za­pra­vo iz­o­sta­je iz svih ve­li­kih kul­tur­nih me­đu­na­rod­nih pro­gra­ma. Ne­ka­da smo se tru­di­li da pred­sta­vi­mo ov­da­šnju iz­da­vač­ku pro­duk­ci­ju, pri­sje­ti­mo se sa­mo štan­da na Frank­furt­skom saj­mu po­vo­dom 500 go­di­na pr­ve štam­pa­ne knji­ge na slo­ven­skom ju­gu, i na­ši na­stu­pi na tim saj­mo­vi­ma bi­li su pri­mi­je­će­ni. Da­nas, ne po­sto­ji vo­lja za cr­no­gor­skim uče­šćem u in­ter­kul­tu­ral­nim pro­jek­ti­ma, u vi­še­na­ci­o­nal­nim kul­tur­nim pro­gra­mi­ma, uop­šte u kul­tur­nim do­ga­đaj­ma ko­ji ni­su sve­de­ni na "jed­nu kul­tur­nu adre­su", i taj ne­do­sta­tak vo­lje či­ni na­šu kul­tu­ru auti­stič­nom i sa­mo­do­volj­nom u sti­lu 'ti me­ni se­ra­da­re, ja te­bi vojvodo'. U ta­kvim uslo­vi­ma jed­ni dru­ge pro­gla­ša­va­mo ve­li­kim pi­sci­ma, dje­lo je u dru­gom pla­nu, ili dje­lo ne mo­ra ni da po­sto­ji, kao u knji­zi Ju­ri­ja Po­lja­ko­va "Ja­re u mli­je­ku", mo­žda je u toj knji­zi pri­ka­za­na naj­u­vjer­lji­vi­ja slika cr­no­gor­ske knji­žev­ne sce­ne.

Zna­či li to da je pri­lič­no su­mor­na sli­ka na­še knji­žev­ne sce­ne, a pri­pre­ma­mo se za ula­zak u Evro­pu sa svim svo­jim kul­tur­nim vri­jed­no­sti­ma?

■ Osnov­ni osje­ćaj je da mi pri­pa­da­mo Evro­pi po po­tro­šač­kom men­ta­li­te­tu, po oda­no­sti neo­li­be­ra­li­zmu, ali da ne pri­pa­da­mo ni­gdje kad je u pi­ta­nju sa­vre­me­na kul­tu­ra - mi tek na ova­kvim me­đu­na­rod­nim kul­tur­nim ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma vi­di­mo ko­li­ko ne po­sto­ji­mo, i ka­ko ni­gdje ne pri­pa­da­mo. Po­naj­ma­nje Evro­pi. U kul­tu­ri, i u mo­der­nom iz­da­va­štvu, ne­ma ni­ko šta da tra­ži ako ni­je u to­ku sa onim što se do­ga­đa i u Pa­ri­zu, i u Frank­fur­tu, i u Mo­skvi i u Lon­do­nu. Sva­ka­ko na saj­mu u Lon­do­nu ove go­di­ne je bio naj­u­bje­dlji­vi­ji štand Ru­si­je ko­ji je imao po­se­ban sta­tus u okvi­ru "Una­kr­sne go­di­ne kul­tu­re Ru­si­je i Ve­li­ke Bri­ta­ni­je". Pro­gram pred­sta­vlja­nja ru­ske kul­tu­re skre­nuo je ve­li­ku pa­žnju na sa­vre­me­nu ru­sku knji­žev­nost. Mo­že se re­ći da je i knji­ga "Bjek­stvo iz raja", Pa­ve­la Ba­stin­skog, iza­zva­la naj­ve­će in­te­re­so­va­nje li­te­rar­nih age­na­ta, što una­pri­jed ga­ran­tu­je da će ova knji­ga bi­ti svjet­ski best­se­ler.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Radomir Uljarević    

Nazad na vrh Ići dole
 
Radomir Uljarević
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-