Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Branko V. Radičević

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Branko V. Radičević    Ned 29 Nov - 19:43

BEZ MENE TI SI KAMEN

Bez mene ne postoje tvoji oblici.
Tvoje grlo ima dva piska,
tvoje čelo četiri bore od moje ljubomore.
I kad si bez mene, telo više nije tvoje telo.
Sa istim pregibima i molbama za šake.
Moj dlan izgubljen na tvom zatiljku
potvrdjuje sve promene.

*

Krvotok je od mesečine.
Pa su vene do jutra prazne,
a po danu se pune.
Dve ruke bez ramena, bez kukova dve noge.

*

Dva belutka što leže, dva bela peska.
To je jedno veliko rastajanje
sa uspomenama na bol.
Dve ruke bez ramena, bez kukova dve noge.

*

Svejedno što je nad tobom nebo.
Ono te ne potvrdjuje.
Pod prstima se mojim izvija tvoje ime.
Tvoja su radjanja kao i prvo, gola.
Nepovijena rasteš do bestida.
Pa moliš brze članke da te pretrče jednom,
da te pretrče dvaput,
milion puta, dok ne ostanu bez vida.

*

Bez mene ti si kamen, tebe nema.
Odlaziš, a misliš: nosiš svoje telo.
Tvoja zabluda je ovo koračanje bez nogu,
bez ruku ovo mahanje po vazduhu.
I kada obmana postane sasvim bleda,
ti se vraćaš meni —
svome Bogu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Branko V. Radičević    Ned 29 Nov - 19:43

GUSLE PRAVDU DELE


U jednom šumovitom kraju Srbije svadila se dva vojnika. Jedan je vodio u boj čete brđana, a drugi čete ravničara. I ko sada može znati ko je od njih dvojice bio hrabriji. Četovođa brđanski se zaklinje. "Ja sam prvi udario na neprijatelja!" I svet mu je verovao. Četovođa ravničarski je govorio: "Nije on nego ja, evo mojih vojnika, pa neka presude!"

Ljudi više nisu znali ko je u pravu.

A boj je velik bio. Tri dana i tri noći vodila se bitka, Srbin potera Švabu, pa ga goni niz reku Moravu. A Švabi stigne pomoć, pa se okrenu ljuti konjanici i poteraju Srbe. Izmešali se brđani i ravničari. Pa kom' obojci, kom' opanci. Tri dana i tri noći. A kad četvrto jutro osvanulo Švabe potpraše tabane i pobegoše... ko u Beč... ko u Berlin...

Četovođe se sretoše nasred bojišta. Vojnički pozdrav. Zagrljaj. Ogledaju se: živi, zdravi. Ali brđaninu zaiskri oko sumnjom: "Nešto te ne videh, ravničaru, kad nastade najveći boj, trećeg dana uveče!" To reče, a šilji brk i mrko pogleduje. Iznenadi se četovođa ravničara: "Ko bi koga još mogao videti u onom metežu!" Ne reče više ni crno ni belo, no se raskorači na bojištu i pozva četovođu brđana da se uhvate u koštac: ko koga obori, taj će biti prvi.

Okupiše se vojnici. Starac sede, duge brade istupi korak napred, smehuljilo mu se oko. On nekako tanko uzviknu:

"Napred, momci. Tako treba. To su, braćo, naša posla. Potegni, povuci..."

Dohvatiše se delije. Cim levo, cim desno. Ne mogu jedan drugog pomeriti s mesta.

Brđani navijaju za svog četovođu. Ravničari podvikuju svom glavaru. A njih dvojica se napeli, megdan dele: ko je jači, ko je bolji, ko će koga, ko će brže, ko će jače, ko će... hoće-neće... šta će...

Splele im se ruke. Splele im se noge. Prošivaju opanci zelen-travu. Povijaju se plećine. Nabrekle vratne žile.

Zavrne ulevo brđanin, hteo bi na kuk da dočeka ravničara, a ovaj se izvije, ukopa u zemlju. Ni makac.

Podvikuje starac duge, sede brade:

"O-pa, cu-pa, ustaj, zemljo, pogledaj sinove!"

Zagrajalo sa svih strana: "Drž'-potegni! Zbriši ga, smaži, sljušti, hvataj, obrni ga, mazni, trgni, privuci ga, spljošti, zvekni, kvrcni, trusni, pljusni, ujedi ga, škljocni zubom, pojedi ga, tresni gru..."

Avaj! Ništa. Dve delije sred megdana. Posustali. Pobledeli. I na zelen-travu seli.

Istina je. U šumovitom kraju Srbije svadila se dva junaka. Ko je bolji? I sad kaži: ko je bolji? Ko je jači? Ko je prvi? Ko je Švabu pobedio? Ko je megdan podelio? Ko je koga?

Opet stupa starac duge, sede brade:

"Šta je, momci. Ustanite. Što ste stali?" Četovođa brđanin pogleduje ispod oka i već šilji podsmešljive brkove:

"Ne videh te, ravničaru, kad nasta najljući boj, trećeg dana uveče."

Naljuti se ravničar:

"A, tako! Ti si imao vremena da gledaš. Ja, bogami, nisam. Ako sam išta video, sem Švabe, tako ne krenuo živ s ovog mesta."

To reče i poskoči, ispruži ruke i prihvati četovođu brđanina.

Nastade pravi megdan. Drž' levo, omani udesno. I ko zna kako bi se sve to svršilo. Naiđe stari guslar. Osmehnu se megdandžijama. I reče dobrim glasom:

"Stan'te momci! O boju je pesma ispevana. Poslušajte šta vam gusle vele!" Pa zapeva tanko i visoko:

"O, da ne bi ljutih ravničara,
brđani bi pogubili glave.
A kad treća omrknula noćca,
da ne beše tu hrabrih brđana,
stradali bi ljuti ravničari."


Pevač otpeva pesmu. Utihnuše gusle. Dva junaka se zagrliše i pomiriše. Ali ne miruje onaj starac duge, sede brade. On pita slepog pevača:

"Otkud gusle znadu šta se zbilo?!"

Guslar ga prekorno pogleda. Sleže ramenima. I kaza mu stari nauk, čudeći se kako to starac ne zna:

"Kad god se bije bitka za slobodu, sama pesma sebe ispeva i ugusli, da se istina ne zaboravi, da se nikakva sumnja ne bi rodila dok je sveta na zemlji i jarkog sunca nebesima."

To reče guslar, stavi gusle pod mišku i tihim korakom izgubi se neznano kud. Nestade nečujno kao što se i pojavio. A ljudi su znali: pojaviće se on kad bude trebalo da deli pravdu i slavi pobede.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Branko V. Radičević    Ned 29 Nov - 19:44

TRUBA — STRAŠNA REČ

Branko V. Radičević je tvorac dragačevske trube.

Autorstvo te, kako pesnik kaže, "svečanosti što nas divno uznosi u nebesa", pripada njemu. Ostali su prislužili.

Kad se 1961. godine zažutelo od truba pored Belice, Branko, tada urednik "Duge" imao je trideset i šest godina. Bio je već napisao "Zemlju", "Večitu pešadiju" i "Belu ženu"...

Ljubomoru su zaljubljeni znali napamet, a Krajputaš i Vojničku pesmu... oni koji su u Radičevićevim stihovima tražili oči što su videle ratove na Ceru i Kolubari i strahotu Solunskog fronta i Kajmakčalana.

U početku pesnik ljubavi, bahat i razmetan, koji je ljubav doživljavao kao krik iz srca, glad tela, reč blisku grehu, u poeziju je uveo svet vojnika i seljaka, "ratničke doboše", "dugačke kolone pešadije", "vojničku trubu nad odrom", prizvao junake iz Prvog svetskog rata, tera ratnike, njihove "gladne snove"...

"Boju za svoje nebo" potražio je u temama koje su bile stavljene pod zabranu. Otvorio je, iznova, razgovor sa istorijom, vremenom, narodom.

Mačista, kako su ga prijatelji zvali, nadimak njegovog postradalog brata koji je pesnik pridodao svom imenu i prezimenu još 1943. godine u logoru u Smederevskoj Palanci, zvučao je nekako augmenativno i pristajao uz njegovu ličnost, boemsku i inadžijsku, čoveka mrsne reči, prgvog i strasnog. Bilo je dovoljno reći samo Mačista pa da se identifikuje ne samo stvararalačka individualnost, nego i sama pesnikova pojava. A ono srednje slovo V. što je od Velimira, oca pesnkovog, soluna, artiljerca, nosioca albanske spomenice, ukorenjeno duboko, postalo je već od objavljivanja prvih njegovih knjiga krupnije od imena. Kao očevina. Iz te svojine, u koju je bilo smešteno ono najvažnije — zemlja i jezik, pokuljala je pesma.

Kad su se oslonci za modernu pesničku reč tražili u tuđim iskustvima i na tuđim izvorima, posegao je za govorom naroda, iskopao je reč na rodnom pragu. Verovatno nikoga u našoj poeziji tako snažno nije uznela živa reč srpskog seljaka kao Branka V. Radičevića.

Zagledan u prošlost, ustremljen ka budućnosti, kako je voleo da kaže, moderan i tradicionalan istovremeno, Branko je pevao o zemlji, o ženi, o vojniku, o srpskom čoveku, ratniku, posleniku, ispevao je veliku himnu srpskom seljaku. "Na ramenu zemlje — zlatna ratnička epoleta, na dlanu — žuti dukat posleništva. Na prsima - orden i - rana." Pisao je: "Znamo ga od motike, brđanske i ravničarske popevke. Truba ga vojnička uspavljivala. I budila, praskozorna. Truba ga na juriš pozivala. Bojna truba".

SABOR U GUČI U poeziju Branka V. Radičević truba je našla svoje prirodno mesto. Tu je uzletela. Slobodno i nesputano. I da se nije osmislio Dragačevski sabor trubača, da ga nije krstio po staroj srpskoj pesmi "Sa Ovčara i Kablara", da za trubu nije otvorio stranice tada čitane i tiražne Duge, da nije zainteresovao druge koji su raširili prostor za zvuk od iskona, da u Guču nije doveo etnomuzikologa profesora Miodraga Vasiljevića, čoveka vukovske misli i namere, Branko V. Radičević bio bi tvorac svetkovine koja je iz prve buknula kao požar.

Na njegovoj poeziji, na strasnoj srpskoj reči, na njenom dubokom smislu rođena je ideja o dragačevskoj trubi. Na njenoj snazi je sazdan i izrastao Sabor u Guči.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Branko V. Radičević    Ned 29 Nov - 19:44

ČUDO POD JELICOM

BRANKO V. Radičević je iskopao trubu iz zaborava.

Bilo je to u ono vreme kada se prošlost sklanjala od očiju i ušiju ljudi kojima je to bilo najbliži svet, najživlja uspomena.

To je vreme kada se izlazilo iz siromaštva, kad je truba utihnula. Živelo s nadom u "srećniji i bolji život". Lampe lojanice ustupale su mesto električnim sijalicama, radio i televizijskim antenama. U Dragačevu izmaknutom od glavnih puteva, zaturenom u brdima, tamnelo je, ali još je bilo živo sećanje na mladiće koji su izginuli u bunama za slobodu. Sećanje na ratove, na vojnike i vojničke ljubavi. Ta prošlost, zaturana i brisana, nije tako davno bila.

Bilo je to u ono vreme kada se zaboravilo bilo na spomenike ratnika iz Prvog svetskog rata, rasute po grobljima i pored puteva u Dragačevu. Kad se, kako pesnik kaže, "istorija obesrbljivala".

Branko V. Radičević je izmislio reč krajputaš. Spomenik bez groba.

U kamen se nastanila i truba. Na krajputašima su isklesani likovi trubača "bandista", "značara pri brdskoj artiljeriji" koji su trubom pozivali u juriš, a posle, kaže pesnik (Stanislav Vinaver), trubač je "svirao kola i kokonješta i neke starinske pesme svoga kraja gde je nekad bio svirač na glasu".

Dragačevo je čuvalo uspomenu na ratove, na vojničku trubu. Truba je prisna, familijarna stvar. Taj se posao prenosi sa oca na sina. U brdima u zapadnoj Srbiji svaki dečak je, iako nije umeo da je svira, uzimao trubu u ruke i propirivao je. Tu je truba bila bliska i topla kao dedina ruka.

DRAGAČEVO se modernizovalo, dobijalo novi izgled. Od njegovog novog lica omamljivija i sjajnija bila je truba. Ona je kroz sela pronosila radost. Opisivala ga i uznosila svojim toplim zvukom. Kroz nju se lepše i jasnije videla zemlja i kuća. Smirivala je i stišavala dušu. U selu je trubač bio popularniji i čuveniji od kmeta.
Iz tog krila truba je mogla da se oglasi.

Od osnivanja, Sabor trubača je postao praznik, veći od ostalih. Živelo se za te dane. Truba se iščekivala s radošću.
Dugo se u Dragačevu spremalo za ovu svetkovinu. Kuće su se krečile i sve što je bilo za pranje iznosilo se na Moravu i Belicu. Letnji vašari u okolnim selima na Ilindan i Veliku gospojinu bili su samo generalna proba i za saboraše i za trubače, koji su se u ovim prilikama odmeravali, strogo vodeći računa da ne otkriju takmičarski repertoar. Orkestri su se pripremali uz najodanije navijače. Uvežbavale su se poslednje finese pred nastup kraj Belice.

Nije bilo boljeg i pouzdanijeg vodiča za Sabor i trubu od poezije Branka V. Radičevića. S tim vodičem u rukama, kao kiridžijski karavani, u Guču su došli mnogi. Među prvima - Brankovi prijatelji, pesnikovi čitaoci...

Da opiše kamerom "čudo" pod Jelicom, iz Čačka je fijakerom Laze Tešića na Prvi sabor stigao Puriša Đorđević.

■ U stvari — kaže Puriša — po starom običaju uzeli smo još jedan fijaker. U prvom fijakeru — konji Laze Tešića vozili su samo jednu trubu. U drugom — režirano — sedi starac i uživa. Kao nekad u Čačku kad je fijaker vozio samo štap ili šešir pijanog gosta.

PRVI SABORI O prvim saborima u Guči, o zvuku seljačke trube, napisano je nebrojeno novinskih tekstova, članaka, reportaža. U svemu što se pisalo i govorilo tih godina o Saboru i trubi bilo je pomalo Brankove ličnosti. U svemu je bila pesnikova reč. Miro Bojić, tada novinar "Duge", kojem je Branko V. Radičević bio urednik, seća se živo kako mu je Branko "pesnik svim svojim bićem, a sjajan poznavalac Srbije i njene duše", nadahnuto dao zadatak da ode u Guču, napiše reportažu o Prvom saboru trubača i da u ime redakcije preda novu trubu, dar redakcije, najboljem trubaču:

■ Siguran sam da nikada do tog oktobra 1961. Dragačevo nije doživelo takvo veselje i svečanost.

Dragan Babić








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Branko V. Radičević    Ned 29 Nov - 19:44

PODMLAĐENA TRUBA

ZASLUGOM pesnika, "Duga" je prva širom otvorila svoje stranice za Sabor u Guči. Postala i prvi pokrovitelj trubačkog takmičenja. Dve nedelje pre nego što će grunuti prva prangija na brdu iznad Guče i zasvirati saborska himna, na stranicama ovog, tada čitanog lista prvi put su izronile fotografije seoskih trubača u šajkačama, iz polumraka, iz sutona seoskog, stidljivo, kao da kriju svoje flogorne. Onih narodnih svirača koji će psole zapaliti svirkom stotine hiljada ljudi. Veliki sabor izvorne narodne muzike "Sa Ovčara i Kablara" najavljen je na "duplerici".

Dragačevske trube prizvale su u Guču druge trube.

Guča je imala sreću da već na prvim saborima zasviraju trojica vrsnih majstora trubača: Radovan Babić, Bakija Bakić i Raka Kostić. Oni su tada na najlepši i najbolji način promovisali i utemeljili tri stila, tri škole sviranja na trubi, tri različita melosa koji su nosili pečat i dušu onih krajeva u kojima se truba negovala i u kojima se i danas neguje: zlatiborsko-dragačevski, vranjski i vlaški.

Na zvuk njihovih truba odnegovani su mnogi. Sve ono što je i danas živo u srpskoj trubi izniklo je, na ovaj ili onaj način, iz orkestara koji su znalački i u jednom dužem vremenu predvodili ovi majstori trube. Uz njih i za njima došli su Junuz Ismailović, Milivoje Stanimirović, Milan Nikolić Donja, Boško Ostojić, Fejat Sejdić, Ekrem Mamutović (Milan Mladenović), Milovan Babić, Dragan Veličković, a onda i Svetozar Lazorić Gongo, Milovan - Mićo Petrović, Slboodan Salijević, Boban Marković...

Od hiljade trubača koji su se nadmetali na trubačkoj pozornici u Guči pominju se i pamte oni čije je majstorstvo u muziciranju bilo jedinstveno, a zvuk njihovih truba ostao najtrajnije sačuvan u sluhu stotina hiljada poklonika.

Svaki od ovih trubača obeležio je jedno vreme i učinio po jedan korak napred u afirmisanju trube.

Širila se i obnavljala publika, podmlađivala se truba i stalno obnavljala. Iskrsavala je pred nama uvek u novom sjaju. Kad god se strahovalo da njen zvuk zamire, naročito u Dragačevu i na Zlatiboru, da su se stari majstori umorili, dolazili su naslednici, sinovi i unuci, koji su odagnali i oduvali svaku strepnju. Neki su svirali bolje od očeva i dedova.

Samonikla, truba je samu sebe promovisala. Retko je koja muzika u proteklim decenijama izazvala toliko radosti u narodu koliko muzika dragačevskih trubača. Spontana i iskrena, svirana iz srca i sa strašću, ali pre svega kao prepoznatljivi iskonski zvuk ovog podneblja, truba je lako osvojila i druge prostore. Taj njen spontani zvuk, koji ide od tananog šaputanja do krika, ne odjekuje samo u dragačevskim brdima, nego ga u poslednje vreme čujemo u Briselu, Kanu, Parizu, Solunu... Danas, u tim zvucima čak i Balkan prepoznaje samog sebe, a zvuk trube ponikao iz duše ovog naroda drugi razumeju i kad nas ne razumeju.

ZLATNA TRUBA Dug bi bio spisak onih mladića koji danas u Srbiji majstorski muziciraju na ovom instrumentu. Promenilo se dosta toga. Sabor u Guči, naravno, uvek je bio slika vremena. Brzo je nestala čednost i jednostavnost. Truba se ponegde prilagođavala, ponegde izmicala, ali je održavala i odbranila Sabor čak i od onih koji su imali obavezu da Sabor čuvaju.

Na nagovor Branka V. Radičevića, u popularisanje srpske trube uključiće se i naš najtiražniji list "Večernje novosti", koji će godinama dodeljivati "Zlatnu trubu" najpopularnijem trubaču na Saboru.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Branko V. Radičević    Ned 29 Nov - 19:45

PODMLAĐENA TRUBA

ZASLUGOM pesnika, "Duga" je prva širom otvorila svoje stranice za Sabor u Guči. Postala i prvi pokrovitelj trubačkog takmičenja. Dve nedelje pre nego što će grunuti prva prangija na brdu iznad Guče i zasvirati saborska himna, na stranicama ovog, tada čitanog lista prvi put su izronile fotografije seoskih trubača u šajkačama, iz polumraka, iz sutona seoskog, stidljivo, kao da kriju svoje flogorne. Onih narodnih svirača koji će psole zapaliti svirkom stotine hiljada ljudi. Veliki sabor izvorne narodne muzike "Sa Ovčara i Kablara" najavljen je na "duplerici".

Dragačevske trube prizvale su u Guču druge trube.

Guča je imala sreću da već na prvim saborima zasviraju trojica vrsnih majstora trubača: Radovan Babić, Bakija Bakić i Raka Kostić. Oni su tada na najlepši i najbolji način promovisali i utemeljili tri stila, tri škole sviranja na trubi, tri različita melosa koji su nosili pečat i dušu onih krajeva u kojima se truba negovala i u kojima se i danas neguje: zlatiborsko-dragačevski, vranjski i vlaški.

Na zvuk njihovih truba odnegovani su mnogi. Sve ono što je i danas živo u srpskoj trubi izniklo je, na ovaj ili onaj način, iz orkestara koji su znalački i u jednom dužem vremenu predvodili ovi majstori trube. Uz njih i za njima došli su Junuz Ismailović, Milivoje Stanimirović, Milan Nikolić Donja, Boško Ostojić, Fejat Sejdić, Ekrem Mamutović (Milan Mladenović), Milovan Babić, Dragan Veličković, a onda i Svetozar Lazorić Gongo, Milovan - Mićo Petrović, Slboodan Salijević, Boban Marković...

Od hiljade trubača koji su se nadmetali na trubačkoj pozornici u Guči pominju se i pamte oni čije je majstorstvo u muziciranju bilo jedinstveno, a zvuk njihovih truba ostao najtrajnije sačuvan u sluhu stotina hiljada poklonika.

Svaki od ovih trubača obeležio je jedno vreme i učinio po jedan korak napred u afirmisanju trube.

Širila se i obnavljala publika, podmlađivala se truba i stalno obnavljala. Iskrsavala je pred nama uvek u novom sjaju. Kad god se strahovalo da njen zvuk zamire, naročito u Dragačevu i na Zlatiboru, da su se stari majstori umorili, dolazili su naslednici, sinovi i unuci, koji su odagnali i oduvali svaku strepnju. Neki su svirali bolje od očeva i dedova.

Samonikla, truba je samu sebe promovisala. Retko je koja muzika u proteklim decenijama izazvala toliko radosti u narodu koliko muzika dragačevskih trubača. Spontana i iskrena, svirana iz srca i sa strašću, ali pre svega kao prepoznatljivi iskonski zvuk ovog podneblja, truba je lako osvojila i druge prostore. Taj njen spontani zvuk, koji ide od tananog šaputanja do krika, ne odjekuje samo u dragačevskim brdima, nego ga u poslednje vreme čujemo u Briselu, Kanu, Parizu, Solunu... Danas, u tim zvucima čak i Balkan prepoznaje samog sebe, a zvuk trube ponikao iz duše ovog naroda drugi razumeju i kad nas ne razumeju.

ZLATNA TRUBA Dug bi bio spisak onih mladića koji danas u Srbiji majstorski muziciraju na ovom instrumentu. Promenilo se dosta toga. Sabor u Guči, naravno, uvek je bio slika vremena. Brzo je nestala čednost i jednostavnost. Truba se ponegde prilagođavala, ponegde izmicala, ali je održavala i odbranila Sabor čak i od onih koji su imali obavezu da Sabor čuvaju.

Na nagovor Branka V. Radičevića, u popularisanje srpske trube uključiće se i naš najtiražniji list "Večernje novosti", koji će godinama dodeljivati "Zlatnu trubu" najpopularnijem trubaču na Saboru.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Branko V. Radičević    Ned 29 Nov - 19:46

МАРИЈА

Све сам знао што је било око Марије
Најтањи хлад у подне,
Њен врт и шум вратница
Знао сам у који сат ће доћи
И која је и када на
Грани запевала птица.
И кад је тужна по кораку сам познао
И кад је тужна и кад је највеселија
И срца све заљубљена
Да неког воли Марија.
Све сам знао шта је било око Марије
И плакао сам једном кад је она плакала
И дуго бих после
Кад би она отишла.
Стајао сам на месту на коме је она стајала.
Ко зна где је сада моја Марија?
Има једна ливада зелена и поток,
У потоку се можда огледа.
Ко зна где је Марија?
Раскршће сеоско, ноћ шуми леска,
Стоји бела од месеца и звезда
Марија кад би знала ноћ моју без звезда
Да ли би бар једну сузу пустила
Бар једну сузу Марија?








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Branko V. Radičević    Ned 29 Nov - 19:46

НИКАД КРАЈА

A ја вам кажем:
проћи ће стотина година,
а ми ћемо се непрестано окретати
од Поља Косова до Косова поља.
И никад краја одласцима и поврацима.
Никад краја.
Јер Косово је крај и бескрај Србије.

А ја вам кажем:
проћи ће стотина година,
а ми ћемо се окретати око Косова
као што се окрећемо око себе.
И једном ће нам се привидети са севера.
И једном с југа.
И видећемо га напремасе на истоку.
И појавиће се изненада са запада.


И зато вам кажем: никад краја.
Јер Косово је крај и бескрај Србије.
Јер Косово је Србија.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Branko V. Radičević    Ned 29 Nov - 19:47

СВАКЕ НОЋИ

Ја сваке ноћи
идем твојом улицом.

Прозор отворен.
Ти чекаш.

Пролазим поред башта.
У гранама се смењују
годишња доба.

Час сам бео од снега,
час зелен од пролећа.

Сваке ноћи гледам издалека:
прозор твој да ли сија.
Ако сија
тад и у мени засија.

Идем тако:
час мокар од јесени,
час прашњав од лета.

Али једном када дођем
у прозору биће тама.

Ја стојим и не верујем: 

Отишла без збогом!








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Branko V. Radičević    Ned 29 Nov - 19:47

СТИД ЗБОГ РЕЧИ

Почео сам да мрзим речи.
Бежим у ћутњу. Кријем се од звука.
Ускоро ћу са немима да се дружим.
Реч опет да постане - рука.

Јер - усне се само покрену. Ноге иду.

И руке машу одвојено, лено.
А треба рећи: смрт, или: рођење сина.
Узбуђења дрхтај рамена није покрен'о.

Рађати реч сваку као породиља.

С криком и да усна закрвави.
Од стида због речи одлазим на појила
Где говор бика савија кичму крави.

Прилазим жени. Телом зове: ходи!

Да рече гласом, не бих се осврн'о.
Упалио сам прсте.
Језик свој - утрн'о.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Branko V. Radičević    Ned 29 Nov - 19:48

Dela

Najpoznatija dela su mu „Pesme o majci“, „Priča o životinjama“, „Sa Ovčara i Kablara“, „Vojničke pesme“, „Ponoćni svirači“, „Seljaci“ i „Antologija srpskog pesništva“. Aktivan je u književnom i društvenom životu do pred kraj svoga života. Veliki uspeh stiče i njegovo poslednje delo "Sujeverice".

Dobitnik je Vukove i Sedmojulske nagrade.

Pesme

    * Sutonski dani, 1945.
    * Pesme, 1949.
    * Lirika, 1951.
    * Zemlja, 1954.
    * Večita pešadija, 1956.
    * Tri čokota stihova a o vinu ni reči", 1961.
    * Božja krčma, 1965.
    * Sa Ovčara i Kablara, 1970.
    * Seljačka poema, 1971.
    * Izabrane pesme, 1971.
    * Pohvalice i pokudice, 1974.
    * Zemljosanke, 1978.
    * Tekla reka Lepenica, 1979.
    * Vita jela, zelen bor, 1986.
    * Kadionik, 1990.

Romani

    * Bela žena, 1955.
    * Izgubljeni grad, 1957.
    * Četvrta noć, 1957.
    * Ponoćni svirači, 1959.
    * Noć tela, 1963.
    * Grubići i nežnići, 1968.
    * Seljaci, 1971.
    * Ćorava posla, 1972.
    * Svedok, 1977.
    * Praznina, 1992.

Knjige pripovedaka [uredi]

    * Ljubav i smrt, 1982.
    * Gorka grla, 1986.
    * Takav je život, 1989.
    * Budućnost, 1991.
Knjige za decu

    * Priče o dečacima, 1952.
    * Duh livada (priče), 1954.
    * Učeni mačak (novela), 1957.
    * Poslastičarnica kod veselog čarobnjaka", 1950.
    * Čudotvorno oko (priče i bajke), 1964.
    * Bajka o šaljivčini i druge priče, 1967.
    * Bajke o guslama, 1967.
    * Gvozden čovek i druge priče, 1967.
    * Đavolije i druge priče, 1967.
    * Pesme o majci, 1972.
    * Devetaci, 1976.
    * Skitnica ili pesme i priče za decu, 1988.
    * Priče o životinjama, 1990.
    * Kako je Jošika otišao na nebo, priče iz ciganskog života, 1992.

Monografije

    * Plava linija života - srpski spomenici i krajputaši, 1961.
    * Srpski nadgrobni spomenici i krajputaši, 1965.

Ostalo

    * Sujeverice i druge reči, 1991.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Branko V. Radičević    Ned 29 Nov - 19:49

MOLITVA VINU
  Nemoj nas na dno.
Nit u plav kamena.
Daruj dubok glas.
I snazna reamena.

Nemoj u talas
Sto nosi u placne,
Vec u zilu, spas,
Gde se zivot zacne.

U zemlju, ko rod,
Pa s tobom u klicu.
Da budemo plod
Sto sikne u ticu.

Nemoj nas u mulj
Kraj uketih pasa,
Vec u zita, ljulj,
U strsljiku klasa.

Nemoj nas u greh,
Gde se krv pomesa,
Ni u sulud smeh
Kad se covek vesa.

Daruj u evenku
Smakom svome sinu
U oko- plemenku,
U ruku- toplinu.

Nemoj noze ruci.
I ne vuci dnom.
Iz bola izvuci
I utopli snom.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Branko V. Radičević    Ned 29 Nov - 19:50

BEOGRAD
  Ti trazis grad u gradu Beogradu,
a on se veselo prebrojava.
Bas kao da izgovara, slog po slog,
najtoplija imena ovog sveta:

Spasoje, Vukasin, Milivoje, Ja Aco,
Petronije, Ranisavka, Leposava, Ja Strajo.

Pomislis: gorak je grad
zbog neispunjenih prostora u sebi,
tamo nekih taraba, tresanja i dvorista
sto zute seoskim letom.

Tada se dogodi cudo:
grad ti se usred vida za dva koplja ozida.

Toliko da se zbunis.

Al opet prozivka iskreno najsaljivija:

Ja Mitar, Jevstasije, Milomirka, Ruza.
Ja cedni otac Pantelija i Grozda.

Ti trazis grad od Cvetka i Kalemegdana.
A on izmice ka Savi.
I uz put vidis ljude kako se zagledaju
u neispunjene prostore u sebi:
u tamo neke tarabe, tresnje i dvorista
sto zute seoskim letom.

I tako- do prvih ladja.

A grad izmakne ka Dunavu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Branko V. Radičević    Ned 29 Nov - 19:54

Ja svake noći
idem tvojom ulicom.

Prozor otvoren.
Ti čekaš.

Prolazim pored bašta.
U granama se smenjuju
godišnja doba.

Čas sam beo od snega,
čas zelen od proleća.

Svake noći gledam izdaleka:
prozor tvoj da li sija.
Ako sija
tad i u meni zasija.

Idem tako:
čas mokar od jeseni,
čas praąnjav od leta.

Ali jednom kada dođem
u prozoru biće tama.

Ja stojim i ne verujem:

Otišla bez zbogom!

Branko V. Radičević -Svake noći








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30307

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Branko V. Radičević    Pon 17 Apr - 10:50

LJUBAVNA PESMA

Ima u tvome telu bludna noć.
Ima u mome telu bludna noć.
Ima u noći tela strasna noć
što pali sve noći bludnih tela.
I ja ti krikom noći ljubim noć.

Stasna noć, časna noć.
Kad odenes je telom,kad je nebom
darujes i zvezdom, kad je glasom
izvlačiš i hodom tiho karaš.
Toliko da ti grudi ne porastu.

Gorda noć s čelenkom bez oka.
Konak pakla, srp obrve pored srca.
Noćnik što nikada ne zakuca
u predele tvoga dana, u sjaj čela.

Dve vojske pod kupom naše tame.
Pod zvezdama naše krvi, pod nogama
ljubavi koja nikada ne klone.
Dve vojske pa se cele noći ludo vole.

Odeni nebo da bludno zemlju sanja.
Odeni zemlju da bludno nebo voli.
I vrati se iz noći svoga tela
u dan moga tela i noć moje smrti.
Vrati se strubom ljubve dok se zari
istok i mrtvi padaju voajari.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30307

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Branko V. Radičević    Pon 17 Apr - 10:50

STID ZBOG REČI

Počeo sam da mrzim reči.
Bežim u ćutnju. Krijem se od zvuka.
Uskoro ću sa nemima da se družim.
Reč opet da postane- ruka.

Jer- usne se samo pokrenu. Noge idu.
I ruke mašu odvojeno, leno.
A treba reći: smrt, ili: rođenje sina.
Uzbuđenja drhtaj ramena nije pokreno.

Rađati reč svaku kao porodilja.
S krikom i da usna zakrvavi.
Od stida zbog reči odlazim na pojila
gde govor bika savija kičmu kravi.

Prilazim ženi. Telom zove: hodi!
Da reče glasom, ne bih se osvrno.
Upalio sam prste.
Jezik svoj- utrno.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30307

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Branko V. Radičević    Pon 17 Apr - 10:51


LJUBOMORA


Tada je pevao dan u granama topola.
Setim se tebe i odmah mi grešna miso.
Jutrom reka, a ti ludo gola.
Pa mišljah: da je reka muško,
ja bih od bola vrisko.

I ja sam mogao ribe klati.
Nisam verovao grmu niti ženskoj jovi.
Ti si se mogla i mladom klenu dati.
Iz tvog su čela nicali beli rogovi.

Tada je pevao dan u granama topola.
Da bi te videla, trska je porasla za dva
kolenca.
Dolazile su zveri oba pola.
Iz tvojih grudi htela su poteći
dva bela studenca.

I ja sam samo mogao da padnem na kolena.
Bio sam snažni junac a ti mlada mati.
I gledao sam dva tvoja oka zamagljena
zbog kojih ključa krv i snaga ludo pati.

Tada je pevao dan u granama topola.
Tvoja sam bedra zvao sapima, igračice.
Osećao sam: iz mog čela rastu dva roga vola.
Kako da stignem noge takve trkačice.

Bio je to ludi galop od jutra do noći.
Povaljali smo trave i izranili žita.
I gledali smo se na svetlu, svojoj bledoći,
ja zdepast, debelog vrata, ti bela, tankovita.

I presta da peva dan u granama topola.
Čudno: rasle su šume sa korenjem nagore.
U vuka oči pune vučjeg bola.
U vodi ribe vode tajne razgovore.

I bila su dva neba, jedno je u reci.
I svaka je grana imala toplinu ruke.
Plovili su neki čudni, crni meseci
s usnama da ljube, s rukama za kurjake.

I presta da peva dan u granama topola.
Bi veče. Ti si ležala na paprati.
A ja sam bio mladić, slab, bez ona dva roga
vola.

I videh: ti bi se mogla i mladom kurjaku dati.
Da sam ti bičje reči riknuo, ti bi znala.
I nikad bliže nožu ne bi moja ruka.
Pobegoh, sa mnom su i debla posrtala.
Pratila su me dva grozna oka, tvoja ili tvog
vuka.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Branko V. Radičević    

Nazad na vrh Ići dole
 
Branko V. Radičević
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Branko Radičević
» Branko Radičević
» BRANKO RADIČEVIĆ
» Branko Miljković
» Ponovo radi gramofon
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-