Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Sjeren Kjerkegor

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Sjeren Kjerkegor   Sub 28 Nov - 10:48

Seren Kjerkegor (5. maj, 1813 — 11. novembar, 1855), bio je danski filozof, teolog i pjesnik. Njegova filozofija se smatra prvim oblikom egzistencijalističke filozofije. Kjerkegor je žestoko kritikovao hegelijanizam svoga vremena i ono što je on smatrao formalnostima hrišćanske crkve. Najveći deo njegovog dela, bavi se religijskim problemima kao što su priroda vere, problemima hrišćanske Crkve kao institucije, hrišćanskom etikom i uopšte teologijom, ali i emocijama i osećanjima ličnosti koja se afirmiše kroz različite odluke u životu. Svoje rano delo je pisao pod različitim pseudonimima kroz osobene poglede i kompleksnu dispoziciju dijaloga.

Biografija

Seren Obi Kjerkegor rodio se 5. maja 1813. godine u Kopenhagenu. Njegov lični život obeležili su događaji koje je dansko društvo smatralo skandaloznima, a tu spadaju: porodična mitologija, raskid veridbe s Reginom Olsen, napad satiričnog lista, , Gusar" na Serena i istupi filozofa protiv Crkve.

Serenov otac, Mikal, poticao je iz siromašne porodice. U mladosti je u neobično teškim uslovima čuvao ovce, i tako je prokleo Boga zbog svoga teškog života. To je osnov prvog porodičnog mita. Tumačeći svoj greh po Starom zavetu, otac je smatrao da će Bog zbog njegova prestupa kažnjavati celu porodicu, te je decu vaspitao u duhu verskog fanatizma. Poslat u Kopenhagen kada mu je bilo 12 godina otac budućeg filozofa se brzo osamostalio i obogatio. Mladi Seren je, međutim, gotovo celokupnu imovinu koju je nasledio od oca utrošio na štampanje knjiga, a poslednju paru namenio je za štampanje anticrkvenih letaka, koji su izlazili pod zajedničkim nazivom „Trenutak“.

Osnov drugog porodičnog mita je to što je Serenova majka bila druga žena njegovog oca. Venčali su se godinu dana posle smrti njegove prve žene, a četiri meseca kasnije se rodilo njihovo prvo dete. Po religijskom moralu - zgrešili su. U drugom braku otac je imao sedmoro dece, od kojih je Seren bio najmlađi. Majka i petoro dece, od koji četvoro nisu čak ni dočekali 33 godine - Hristov vek, umrli su, iz čega je Kjerkegorov otac zaključio da je to božja kazna zbog počinjenog greha.

Sumorna atmosfera u kući uzrok je što Seren nije u roku završio teološke studije, koje je započeo 1830. godine. Kao dvadesettrogodišnjak seli se iz kuće i vodi raspusan život, iako je otac više puta pokušavao da ga vrati sa grešnog puta. Iznenadna očeva smrt 1838. godine navela ga je da završi prekinute studije. Završne ispite polaže 1840. godine, a već sledeće godine završava disertaciju pod naslovom „O pojmu ironije“. Završetak njegovih studija se vremenski poklapa sa „Regininim slučajem“. Septembra 1840. godine Seren se verio s Reginom Olsen, a posle nepunih godinu dana raskida veridbu. Pojedinostima i uzrocima raskida posvetio je celo poglavlje knjige „Stadijumi na životnom putu“, pod naslovom „Kriv? Nekriv? Istorija patnje. Psihološki eksperiment“.

Posle boravka u Berlinu, gde je slušao predavanja Šelinga, koja su ga brzo razočarala, počinje razdoblje stvaralačke euforije, koje traje od 1843. do 1846, odnosno do godine u kojoj je Kjerkegor očekivao svoju smrt. Najpre je objavio knjigu pod antihegelovskim naslovom „Ili-ili“, koja se pojavila pod pseudonimom Viktor Eremit. Knjiga prikazuje dva tipa života: estetski, slobodan od odgovornosti, i etički, u kome se čovek podređuje zahtevima društvenog života. Završni deo knjige sadrži i propoziciju religijskog tipa života. Između tih tipova života nema kompromisa. Postoji alternativa: ili, ili.

Ubrzo potom pojavila se knjiga „Ponavljanje“, izdata pod pseudonimom Konstantin Konstantinus. Istovremeno pojavila se knjiga „Strah i drhtanje“, koju je objavio pod pseudonimom Johanes de Silencio. Obe knjige se dopunjavaju predstavljajući događaj u literaturi i filozofiji, a kroz obe knjige se takođe provlači i problem Regine i oca.

Potom Kjerkegor piše „Filozofske mrvice“ i „Završni nenaučni postskriptum uz filozofske mrvice“. U filozofskom pogledu to su njegove najvažnije knjige. „Pojam strepnje“, naredna knjiga, sadrži psihološku interpretaciju bespredmetne strepnje, kao i njenu konfrontaciju sa dogmom prvog greha.

Tokom devet godina koje su usledile posle datuma očekivane smrti napisao je jedva tri knjige. Na samrtnoj postelji je završio pisanje „Dnevnika“, koji je imao čak 2845 strana. Ovaj najveći danski filozof poslednje dane proveo je u bolnici u kojoj je umro 11. novembra 1855. godine. Na nadgrobnom spomeniku uklesan je, u skladu sa filozofovom željom, stih iz Brorsonove crkvene pesme: „Det er en liden tid, saa har jeg vunden...“

Kjerkegorov značaj za razvitak evropske filozofije uopšte postao je vidljiv tek početkom prošlog veka, a najveći je uticaj imao na razvitak egzistencijalističke misli dvadesetih i tridesetih godina, koji se održao sve do naših dana.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Sjeren Kjerkegor   Sub 28 Nov - 10:49

Danski filozof, teolog i pesnik, jedan od osnivača egzistencijalističe filozofije. Veliki kritičar sistematizovane racionalističke misli, posebno hegelizma, ali i formalnih običaja crkve. Kao i sve stvaraoce koji su bili ispred svog vremena, Kjerkegora su počeli da cene tek decenijama nakon njegove smrti, da bi puni afirmaciju stekao vek kasnije.

Sjerenov otac, Mihael Pedersen, bio je veoma uspešni trgovac vunenim artiklima u Kopenhagenu. U mladosti je bio siromašni pomoćnik na seoskoj farmi, ali od trenutka kada se preselio u glavni grad Danske i posvetio novom poslu, neprekidno je napredovao. Celokupno bogatstvo je uložio u prvoklasne obveznice i tako bio među malobrojnima koji su uspeli da izbegnu bankrot 1813. godine. Sjerenova majka, En, pre no što će postati druga Mihaelova žena bila je kućna pomoćnica u kući Kjerkegorovih. On se oženio s njom u godini smrti svoje prve supruge, jer je već bila u četvrtom mesecu trudnoće.

Kjerkegor nije imao bezbrižno detinjstvo, jer se od malih nogu suočio sa nečim što će kasnije nazivati velikim zemljotresom. Naime, dok je njegov otac još uvek bio mladi, siromašni pastir na farmi, kivan na uslove u kojima živi, on je prokleo Boga. Odrekavši ga se, on ubrzo, kao dvanaestogodišnjak, odlazi kod ujaka u Kopenhagen, da bi postao njegov šegrt u trgovini. Mihael pokazuje izuzetan trgovački talenat i ubrzo pokreće samostalan posao. Uspeh je bio tako neverovatan, da se već u četrdesetoj godini sasvim povukao i lagodno živeo od stečene imovine. Ali, nikada nije uspeo da zaboravi čin proklinjanja, osećajući da je prodao dušu zarad zemaljskog uspeha. Sjeren je u dvadeset i petoj godini saznao u potpunosti sve detalje ove priče i iznenada mu je postalo jasno zbog čega je otac imao snažno osećanje krivice i odakle je potekla priča o prokletstvu, u koje ga je uveravala rana smrt majke i petoro od sedmoro braće i sestara. Otac je bio ubeđen da ni jedno njegovo dete neće preživeti Hristove godine (33). Uveren da ni on neće preživeti ove godine, Kjerkegor se sasvim ozbiljno posvetio pisanju. Tako je Kjerkegor, pored velikog bogatstva nasledio i očevu depresivnost, snažan osećaj krivice, strah od prokletstva porodice, ali i neverovatnu oštrinu uma i sposobnost kreativne imaginacije.

1838. godine umro mu je otac u 82. godini života, a Sjeren je diplomirao na studijama teologije. Očevu duboku starost nije smatrao blagoslovom, već prokletstvom. On je živeo toliko dugo da bi patio zbog smrti svojih najbližih.

1840. verio se sa, Reginom Olsen (1822 - 1904), koja je poticala iz bogate i ugledne porodice iz Kopenhagena. Međutim, sa svakim novim danom hvatala ga je sve veća panika, strah da nije odgovarajuća osoba za svoju ženu. Ovaj strah je poticao iz više izvora. Prvo, oduvek je bio slabog zdravlja, što ga je samo još dodatno uveravalo da će se ispuniti porodična kletva. Zatim, imao je česte napade depresije, za šta je smatrao da Regina neće imati razumevanja, a ako bi i imala, mislio je da, svejedno, ne bi bio odgovoran muž i otac. A tu je i zabrinutost da bi njegova deca nasledila neke od mentalnih bolesti, od kojih su bolovali pojedini članovi familije. Želeo je da raskine veridbu, ali što je svoju verenicu više gurao od sebe, to se ona snažnije vezivala za njega. Na kraju je osmislio scenu po kojoj će pred svetom on ispasti nitkov, a ona biti prinuđena da ga napusti, čuvajući svoj dobar glas. Krajem godine, pre no što je krenuo na svoje prvo od četiri putovanja u Berlin (što su njegovi jedini odlasci u inostranstvo) prisustvovao je uskršnjoj misi, na kojoj je ponovo video Reginu. „Prilikom uskršnje mise (tokom službe sveštenika) ona mi je mahnula. Ne znam je li to bio čin opraštanja, ali u svakom slučaju, učinila je to veoma srdačno" - zapisao je u svoj dnevnik. Ova romansa je duboko je uticala na Kjerkegora, tako da se razmišljanja podstaknuta njihovim odnosom reflektuju u gotovo svim njegovim delima.

Uskoro je do njega stigla vest da se Regina verila sa svojim učiteljem klavira.

1843. godine Kjerkegor je objavio svoju prvu knjigu „Ili/Ili: Fragmenti života" i to pod pseudonimom Victor Eremita (pobednički pustinjak). Važno je napomenuti da se Kjerkegorova filozofska misao može razumeti jedino čitanjem svih njegovih dela, jer su sva ona deo složene filozofske šeme, koju je isplanirao još na početku. On je smatrao da je ljudima sve predstavljeno pojednostavljeno: novine im prezentuju već pripremljena mišljenja, popularna kultura nudi već spremljene vrednosti, a filozofske škole vlastite teze kao neprikosnovene istine. Zato je on stvari učinio težim. Da bi ovo postigao, koristio se raznim sredstvima, između ostalog i „indirektnom komunikacijom". Ona se sastojala od suočavanja čitaoca sa protivrečnostima. Pomoću pseudonima, uvoda, postskriptuma, međufaza, preliminarnih izvoda, ponavljanja, ironije i drugih sredstva podrivao je i zamagljivao namere autora. Tako se ni jedna „istina" prezentovana u tekstu, ne može prosto naučiti napamet ili prihvatiti „objektivno". Umesto toga, tekst predstavlja uglačanu površinu koja čitaoca suočava sa sopstvenim odrazom. Način na koji će čitalac prići tekstu, razumeti ga i o njemu prosuditi, zavisiće više od čitaoca nego od teksta. Otuda od samog starta, on piše dve serije tekstova: dela objavljena pod pseudonimima i „Poučne besede" objavljene pod njegovim pravim imenom. „Besede" objavljuje od početka, želeći da pokaže da one ne idu nezavisno, ali i da je od početka bio na religioznom stanovištu. „Besede" su direktne, ali upućene samo hrišćanima koji razumeju njihovu terminologiju. Indirektna komunikacija, kojom se koristi u delima potpisanim pseudonimima, služi obmanjivanju onih koji su napolju, izvan - kao što su danski hegelisti i njihovi sledbenici. Ovim delima on parodira Hegelovu „Enciklopediju", a time podriva celokupan sistem danskih hegelista. Smatrao je da svi sistemi negiraju pojedinca. Na primer, za Hegela je čovek značajan kao Ideja, a beznačajan kao privremeno biće, tj. nisu mu bitni lični, egzistencijalni strahovi. Kjerkegor je govorio da ne umire „opšti čovek" koji je deo sistema, već „umirem ja i niko drugi ne može doživeti moje iskustvo u suočavanju sa smrću."



Kjerkegor je verovao da svaki pojedinac mora biti svestan odgovornosti pred izborima koje u životu čini, jer sebe izgrađuje i određuje upravo tim izborima. Oni ne smeju biti pod uticajem univerzalnih, objektivnih standarda, već subjektivnih, što će kasnije postati suština egzistencijalističke misli. U knjizi „Ili/Ili", on nudi dve alternative - estetiku i etiku. Prvi deo knjige pisan je sa estetske tačke gledišta, gde esteta poznaje ljubav samo kao seksualno zadovoljstvo. U nekim segmentima, ovaj deo je bio skandalozan, jer prikazuje stvari iz ugla ciničnog, modernog probisveta, kojem je glavni cilj bežanje od dosade i čija uloga kulminira u „Dnevniku zavodnika". Drugi deo knjige pisan je sa tačke gledišta Sudije i sastavljen je u formi pisama, kao sredstvom komunikacije sa estetskim autorom prvog dela. Dok je u prvom delu ljubav paradigma zavođenja, u drugom delu je paradigma braka. Sudija pokušava da objedini estetiku i etiku u braku, objašnjavajući da ljubav u braku ne isključuje čulna zadovoljstva već jedino sebičnu požudu. Između estetske i etičke etape nalazi se granica - nju predstavlja ironija. Kjerkegor ironiju naziva babicom na rođenju individualne subjektivnosti. Sokrat je ovaploćenje „beskonačno negativnog", jer koristi ironiju kako bi podrio sve stavove svog sagovornika i tako ga naterao da se kritički distancira od samog sebe i preispita svoje stavove.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Sjeren Kjerkegor   Sub 28 Nov - 10:50

Pre nego što je objavio svoju prvu knjigu, Kjerkegor je intezivno pokušavao da postane stalni član najuticajnijeg književnog kruga u Kopenhagenu, koji je predvodio Hajberg. Kada je u javnosti nastala debata o slobodi štampe, Kjerkegor je zastupao stav da te slobode treba ograničiti, smatrajući da popularna štampa šteti pojedincu.

Napisao je članak za Hajbergove novine, potpisavši ga pseudonimom, ali čini se da je bio motivisaniji da u njemu pokaže svoju duhovitost i učenost, nego što ga se zaista, duboko doticala ova politička tema. I uspeo je u tome, jer su mnogi čitaoci pomislili da je članak napisao sam Hajberg. Ubrzo dobija poziv književnog kluba, ali on sada želi da uđe i u njihov unutrašnji krug i zato piše recenziju Anderesenovog romana „Samo violinista", na 70 strana. Hans Kristijan Andersen je mladi pisac, kojem sa svakim danom raste reputacija, a njegova dela se gotovo odmah po objavljivanju prevode na nemački jezik. Međutim, Kjerkegor se u svojoj recenziji vatreno suprostavlja Andersenovom stavu da, ukoliko se genije ne neguje i čuva, on podleže okolnostima i nestaje bez traga, tvrdeći da se dešava baš suprotno, što su nevolje veće, genije više napreduje i izoštrava britkost svog uma. Uzalud, nikada nije ušao u uži krug, a kada je objavio knjigu „Ili/Ili", Hajberg ga je žestoko kritikovao. Zato će do kraja svog života Hajberg ostati stalni predmet satire u delima Sjerena Kjerkegora. Ovo je, možda, i ključni razlog njegovih napada na hegelizam, jer je Hegelovu filozofiju u Dansku uveo baš Hajberg. Analizom Kjerkegorovih dela uočava se da on malo napada samog Hegela, čak ga povremeno i hvali, ali zato neprekidno napada danske hegeliste, okupljene upravo oko Hajberga.


Iste godine (1843) Kjerkegor je objavio još dva dela: „Strah i drhtanje" i „Ponavljanje", u kojima se bavi temama vere i žrtvovanja. U njima on pokušava da se opravda, navodeći kako i Avram i on čine žrtvu zarad višeg cilja (Avram je pristao da Bogu žrtvuje svog jedinog sina; Sjeren je žrtvovao svoju ljubav prema Regini). Razmišljajući i razvijajući ovu temu, on dolazi do ključnog pitanja: Može li etiku da suspenduje viši autoritet? Ako je Bog suština svega etičnog, kako može da suspenduje samoga sebe? Može, jer je etika građanska vrlina, ili „običajni moral", kako je naziva Hegel, koju suspenduje samo bezuslovna Božja zapovest. Ovo je Kjerkegor nazvao „teološko ukidanje etike". Ali, ovde se rađa novo pitanje: kako razlikovati glas Boga od halucinacije? Jedino verom. Avram ničim ne može da se opravda - jer bi se opravdavanjem vratio među ljude i u sferu etike. Razlika između Agamemnona, koji je žrtvovao svoju ćerku, i Avrama je u tome što Agamemnon može da opravda svoj čin običajnim moralom. Žrtva, ma koliko bolna, bila je neophodna za uspeh grčkog vojnog pohoda protiv Troje. Ovakve žrtve, za ciljeve veće od pojedinca, jasne su društvu tog vremena, ali Avramova žrtva nije takva, jer nije opravdana preovlađujućim moralom.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Sjeren Kjerkegor   Sub 28 Nov - 10:50

1844. godine objavio je još dve knjige: „Filozofski fragmenti" i „Koncept strepnje". U „Filozofskim fragmentima" ističe da je ideja da je večni, beskonačni, nenadmašni Bog mogao istovremeno biti inkariran kao smrtno biće, i umreti na krstu - uvreda razuma. Ali, Kjerkegor nije na strani razuma, tvrdeći da graditelji sistema nikada neće moći intelektom da razumeju postojanje, jer sam intelekt to nije u stanju da učini. On napada sve autore koji tvrde da čovek može sam da se uzdigne do božanstva, tj. da se pomoću razuma popne uz nebeske lestve. Hrišćanska vera sve preobražva, i um, i etiku, i estetiku. Ljudi nisu u stanju da se svojim razumom uzdignu do Boga, već prosvetljenje mogu da steknu jedino ukoliko se Bog, svojom milošću, spusti ka njima.

U „Konceptu strepnje", on veoma pronicljivo pretače ideju o slobodi volje u sferu psihologije, pa se zato ovo delo smatra prvim duboko psihološkim. U njemu on pravi jasnu podelu između strepnje - straha od nepoznatog i samog straha - od neposredne i objektivne opasnosti. Polazeći od pretpostavke da se sloboda ne može dostići filozofskim putem, jer svaki dokaz priziva logičku nužnost, koja je u direktnoj suprotnosti sa slobodom, on tvrdi da se ona može dostići samo psihološki, jer psihologija objašnjava stanje uma koje omogućava slobodu. Ovo stanje uma je - strepnja.

1845. godine Kjerkegor izdaje „Etape na životnom putu", svoje najobimnije delo, sa najvišim umetničkim dometima. U ovom delu etici i estetici dodaje i treću kategoriju: religiju, jer je dokazao svojim prethodnim delima da prve dve kategorije ne daju zadovoljavajuće odgovore.

On pokazuje kako na estetskom planu, ljubavna tragedija nastaje kada ljubavnici ne mogu biti ujedinjeni, jer ih spoljne sile razdvajaju; na etičkom planu, razdvajaju ih različite sfere postojanja, jer jedno ljubav doživljava estetski, a drugo etički. Na religioznom planu, prepreku predstavljaju različite prirode, jer on prihvata svoju sudbinu kao patnju, i samo prihvatanje patnje može mu omogućiti da se odvoji od ovde i sada i da se spremi za večnost. Estetski heroj ima protivnika izvan sebe, religiozni unutar sebe. Estetski heroj postaje veliki osvajač, religozni pati. Iako esteta traga za raznovrsnošću i novinama u želji da se ne dosađuje, na kraju mora pasti u dosadu.

Kjerkegor se suprostavlja hegelizmu, izjavljujući da je nemoguća hegelovska sistematizacija celokupnog postojanja, jer je samo postojanje nekompletno i stalno se razvija i menja. Hegel je smatrao da je moguća objektivna teorija znanja, Sjeren je priznavao samo subjektivnu, jer se suštinski životni problemi opiru racionalnom, objektivnom objašnjenju i najviša istina je uvek subjektivna.

Od 1854. godine Kjerkegor zaoštrava svoje napade na dansku crkvu, pokrećući i časopis kojem je ovo jedina tema. Optužuje je da se utopila u sekularno društvo i da se sveštenici više ne bave pitanjima vere već ličnim pogodnostima i uticaju. Preopterećen obimnim radom, doživljava slom i završava u bolnici. U bolničku sobu ne želi da primi svog brata, sa kojim se odavno posvađao kada je ovaj stao na stranu njegovih neprjatelja, niti želi da se pričesti: „Popovi su kraljevi službenici, a kraljevi službenici nemaju veze sa hrišćanstvom", tvrdio je. Umro je 11. novembra 1855. godine, a iako je sahranjen u porodičnoj grobnici, brat nije želeo da mu obeleži grob, tako da se ne zna tačno mesto gde počiva. Veći deo bogatstva je pre smrti već potrošio, a sve preostale dragocenosti testamentom je ostavio Regini, koja ih je odbila, uzimajući samo neke svoje lične stvari i pisma koja mu je slala.

Nakon Prvog svetskog rata, egzistencijalizam se pojavio kao opšti evropski pokret, a Kjerkergova dela postaju poznata široj javnosti. Kafka je tvrdio da je Kjerkegor na njega izvršio veliki uticaj, a Hajdeger i Sartr, Huserlovi učenici, što više upoznaju dela Kjerkegora to više napuštaju ideje svog učitelja. Punu afirmaciju i priznanje Sjeren Kjerkegor stiče tek nakon Drugog svetskog rata, kada ga proglašavaju jednim od začetnika moderne kulture.


Dragan Matić
izvor:mreza kreativnih ljudi








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Sjeren Kjerkegor   Sub 28 Nov - 10:51

Lice i naličje velikog Danca

Kako čitati Kjerkegora
Biograf najvećeg nordijskog i jednog od najslavnijih svetskih filozofa, danski teolog Joakim Garf, opisuje (društveno) prihvatljivu i neprihvatljivu ličnost Serena Kjerkegora

Oslo, novembra

Nordijci ove godine svetkuju pola stoleća Nordijskog saveta, koji su utemeljile Danska, Island, Norveška i Švedska, naknadno se pridružila Finska. Nordijska kooperacija je veoma razuđena. Kultura je posebno područje preplitanja.

Najveća knjižara u Oslu, uopšte u Norveškoj, dala je svoj doprinos jubileju - pod šatorom u centru grada. Razapet je na polovini kolovoza i na trotoaru uz samu veliku knjižaru. "Nurli" nudi u svojim prostranim lokalima preko sto hiljada naslova, poslednja izdanja na norveškom, švedskom, danskom, engleskom...

Ponude pod velikim belim čadorom kojima se markira nordijski jubilej sortirane su prema pomenutim zemljama. Danska relacija je u znaku prevoda na norveški biografije Serena Kjerkegora, najvećeg nordijskog i jednog od najvećih svetskih filozofa. Danci su već kupili trideset hiljada primeraka izvornog izdanja. Autor je danski teolog Joakim Garf (42). Biograf je dao neposredan doprinos uzletu norveškog prevoda samim dolaskom na promociju. "Pres" je norveški izdavač koji je u fokusu i kontroverznom ispovešću bračnog para princeze Marte Luis i književnika Arija Bena.

Kjerkegor je rođen u Kopenhagenu 1813, u kojem je živeo i stvarao. Završio je teologiju 1840. S jeseni se verio s deset godina mlađom Reginom Olsen. Veridba je ubrzo pukla. Napisao je niz dela koja su svrstana u klasiku. Pred kraj života je izdavao časopis "Trenutak". Umro je 1855.

Biograf je ovih nekoliko rečenica "razvukao" na preko osam stotina stranica: "Uopšte nije mali zadatak pisati o Kjerkegoru. Čovek ne može samo poći njegovim životnim tokom, već mora posegnuti u teologiju, psihologiju, filozofiju i literaturu".

Žrtva medija

Garf je ponirao u detalje. Male priče se prepliću da bi na kraju postale velika priča, ne samo o njegovom junaku već i o vremenu u kojem je živeo. Najveći nordijski filozof različito se prihvata. Mogao je biti neprijatan, provokativan, neprihvatljiv kao čovek.

Kjerkegor je bio žrtva medija. Sukobio se sa satiričnim magazinom "Korsaren" 1846. Prikazivan je karikaturama koje su bile najuvredljivije. Srušen mu je renome ozbiljnog pisca. Osetio je kako mediji mogu da unište pojedinca (Kopenhagen onda nije bio metropola). Uverio se da je sedma sila velika sila. "Kjerkegor je postao žrtva medija", ističe u naslovu "Dagblade". Da li se time velikan sažaljeva ili se likuje povodom moći medija?

Kjerkegor se u nečemu poredi sa Sokratom. Razgovarao je s ljudima na ulici, ne samo sa svojim prijateljima. U tome je bio nesumnjivo dobar. Biograf veruje da je razgovore negovao kao praktičnu disciplinu. Istovremeno je duboko pronicao u suštinu sveta da je i filozofima bilo teško da ga prate.

Njegov biograf piše da je negovao dendizam. Nosio je lepa odela jarkih boja, šivena kod krojača, kupovao skupe cigare, knjige, pozorišne ulaznice, štapove za šetanje, svilene maramice, parfeme... Tako je 1846. potrošio godišnju platu profesora na razne neumerenosti. Troškove je pokrivao otac koji je bio uspešan biznismen, nedorečeno je da li je plaćao i sinovljeve račune u bordelima. Dendijima su etiketirani autsajderi. Međutim, Kjerkegor je za života postao Kjerkegor. Jasno mu je bilo da će ga njegov ugled nadživeti.

Iskušenje

Regina je bila željna doma koji je manjkao Kjerkegoru. Vereni su bili jedan mesec i tri dana. Rasturena ljubav je atraktivnija nego ona koja istrajava. Jedna od teorija raskida je u tome što je on pripadao, miljeu u kojem su dominirali muškarci, odakle se rodio strah da u realnom svetu sretne jednu ženu. Lakše je bilo diviti se ženama na ulici ili čitati stihove o njima. Stvarnost je bila drugačija.

Njegova verenica bila je lepa mlada žena. Susret s njom je bio sudar dve kulture, konflikt dva bića različitog pola. Filozof s roman tičnom idealnom slikom žene bio je šokiran. To je bilo iskušenje. Kjerkegor nije mogao da zamisli sebe kao supruga, uopšte nije mogao da sagleda kako bi sjedinio uloge supruga i pisca. Kontakt između dvoje verenih je zauvek prekinut. Kada bi je video na ulici, pošao bi drugim putem ili bi prošli jedno pored drugog u tišini. Međutim, Reginu je ipak zadržao u mislima kao romantičnu muzu. Ona se potom udala, dugo je živela, nije imala dece. Svoju nesuđenu je opisivao kao prostodušnu, da ne kažemo priprostu i akademski neobrazovanu ženu. Prema drugim izvorima, Regina je ostavljala utisak energične žene koja je nadahnjivala. Zračila je snažnom erotikom. Filozof se opredelio za drugačiji život. Usledila je serija genijalnih dela u periodu od 1843. godine.

Kjerkegor je držao u glavi velike delove budućih rukopisa, "pisao" je dok je šetao, a potom bi odmah sedao za pisaći sto. Potpisivao se različitim pseudonimima. U njemu je bilo mnogo osoba među kojima i ekstremnih. Bio je prijatelj, ali je bio i cinik.

Druga žena ga nije opsedala posle Regine. "Verio" se na neki način s Bogom, što mu je bila najdublja želja. Sopstveni život je shvatao kao božanski insceniran. Konflikt sa satiričnim magazinom učinio ga je skeptičnim prema masama.

Kako čitati takvog pisca? Garf savetuje da se ne čita sa suvišnim respektom. Kjerkegora treba prvi put čitati površno, ne očekujući da se odmah sve razume. Potom ga treba čitati iznova.

Saša DIMITRIJEVIĆ








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Sjeren Kjerkegor   Sub 28 Nov - 10:52

"Prokleti slučaju! Nikad te nisam kleo zato što si se pojavio, kunem te zato što se uopšte ne pojavljuješ. Ili je to možda tvoj novi pronalazak, neshvatljivo biće, neplodna majko svega, jedini zaostatku iz onog vremena, kada je nužnost rodila slobodu i kada je sloboda dozvolila da se prevarom vrati u majčino telo? Prokleti slučaju! Ti, moj jedini povereniče, jedino biće koje smatram dostojnim da bude moj saveznik i moj neprijatelj, koji si uvek istovetan samom sebi uprkos svojoj neistovetnosti, stalno neshvatljiv, stalno zagonetka! Da, ti, koga volim celim svojim bićem, u čiju sliku se sam pretvaram, zašto se ne pojavljuješ? Ne moljakam, ne preklinjem te smerno da se ovako ili onako pokažeš, jer takva služba bogu bilo bi idolopoklonstvo i neprijatna u tvojim očima. Izazivam te na borbu, zašto se ne pojavljuješ? Ili se zaustavio nemir univerzuma, da li je tvoja zagonetka rešena tako što si se i sam survao u more večnosti? Užasne li misli! Tako se, dakle, svet smirio iz dosade. Prokleti slučaju, čekam te! Neću te pobediti principima ili onim što tupi ljudi nazivaju karakterom, ne, ja hoću da te opevam! Neću da budem pesnik za druge, tebe ću opevati i proždreti vlastitu pesmu, i to će biti moja hrana. Ili me ne smatraš dostojnim tebe? Kao što bajadera igra u čast boga, tako sam se i ja posvetio služenju tebi; polako, slabo odeven, poslušan, nenaoružan i bez ikakve odbrane, odričem se svega; nemam i ne želim išta svoje da imam, ništa ne volim, nemam ništa da izgubim, ali zahvaljujući tome nisam li postao dostojniji tebe, kome je, nesumnjivo, već odavno dosadilo da otimaš ljudima ono što vole, tebe, koga je umorilo njihovo kukavičko uzdisanje i njihove kukavičke molbe. Iznenadi me, spreman sam, bez uloga daj da se borimo za čast. Pokaži mi devojku, pokaži mi mogućnost koja će izgledati nemoguća, pokaži mi je u senovitom carstvu donjeg sveta, ja ću je izvesti napolje, neka me mrzi, neka me prezire, neka voli drugog, ne plašim se; ali uzburkaj vodu, okončaj bezvetricu. Bedno je da me tako izgladnjuješ ti koji uobražavaš da si jači od mene."

Seren Kjerkegor
Dnevnik zavodnika








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Sjeren Kjerkegor   Sub 28 Nov - 10:52

Dnevnik zavodnika

Na zidu visi ogledalo, ona ne misli na njega, ali ogledalo misli na nju. Kako verno hvata njenu sliku, ono je kao ponizni rob, koji svoju prednost dokazuje vernošću, rob za koga ona, naravno, nešto predstavlja, ali koji za nju ništa ne znači, koji je dobro uhvatio njen lik, ali je ne sme uhvatiti. Nesrećno ogledalo koje svakako može obuhvatiti njenu sliku, ali ne nju, to nesrećno ogledalo koje ne može zadržati njenu sliku kao tajnu u sebi, skrivajući je od pogleda celog sveta, koje, naprotiv, može samo drugima pokazati tu sliku, kao, na primer, sada meni! Kakva nesreća kada bi čovek bio takav! A ipak, ima dosta ljudi koji su takvi, koji ništa nemaju osim u trenutku kada to pokazuju drugima, koji zahvataju samo površinu stvari a ne i suštinu, koji sve gube u trenutku kada pokazuju drugima, kao što bi to ogledalo izgubilo njenu sliku ako bi mu je jednim uzdahom odala svoje srce. I ukoliko čovek ne bi bio u stanju da čuva sliku lepote, čak ni u trenutku njene prisutnosti, morao bi stalno želeti da bude na rastojanju od lepote, i nikada suviše blizu, da bi video lepotu onog što drži u naručju, a da ne vidi više u trenutku u kome je predmet suviše blizu, u trenutku kada se usne spajaju u poljubac, morao bi da izoštrim unutrašnji pogled... Ah, kako je lepa! Jadno ogledalo. mora da je to muka, ali takođe kakva sreća što ne poznaješ ljubomoru! Njena glava je potpuno ovalna, malo se naginje napred, time čelo postaje više, koje se često i ponosno podiže, ne ocrtavajući njene intelektualne sposobnosti. Njena tamna kosa nežno i fino okružuje čelo. Njeno lice liči na plod, svaki prelaz je pun i zaokružen; njena koža je prozirna i osećam svojim očima kao da je somot. Njene oči - da, još ih nisam video - pokriva jedna zavesa sa svilenim resama, koje idu u zavijutke, opasne po onoga koji želi uhvatiti njen pogled. Nadam se da ću se s njom još sresti, svakako ću je prepoznati, a i ona mene. Moj pogled sa strane ne zaboravlja se tako lako. Kada je onda iznenada sretnem, negde, gde je nisam očekivao, na nju će doći red. Ako me ne prepozna, u svakom slućaju ću već naći prilike da je još jednom pogledam sa strane, i jamčim vam da će se setiti susreta. Samo bez nestrpljenja, bez pohlepe, u svemu treba uživati polagano. Ona je odabrana, ona mi neće izbeći.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Sjeren Kjerkegor   Sub 28 Nov - 10:53

Zaboravio sam samog sebe da bih se mogao sećati Tebe.
I kada bih Tebe zaboravio, morao bih prvo tražiti ponovo sebe, i kad bih se onda našao, našao bih i Tvoju sliku u sebi.
Zar te mogu zaboraviti?








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Sjeren Kjerkegor   Sub 28 Nov - 10:53

Љубав у сећању је једино срећна, рекао је један писац. У томе има пуно право, ако се само сећамо да оно човека најпре чини несрећним. Љубав понављања је стварно једино срећна. Оно као и сећање нема немир наде, нема застрашујућу пустоловност открића, али ни меланхолију сећања, оно има блажену сигурност тренутка. Нада је нови део одеће, крут, гладак и блистав, али га никад нисмо имали и зато не знамо како ће неком стајати и како ће му лежати. Сећање је одбачени део одеће, који ма како био леп, ипак не пасује, јер смо из њега израсли. Понављање је неуништива одећа, која чврсто а ипак нежно пријања, нити стеже нити ландара. Нада је дражесна девојка, која бежи из наших руку. Сећање је лепа старија жена, која у датоме тенутку ипак никада не помаже. Понављање је вољена супруга, са којом никад није досадно. Јер човеку додија само новина, а никад старина; и ако то имамо у виду, постајемо срећни. И само тај у правом смислу речи постаје срећан, ко самога себе не вара у илузији да понављање треба да буде нешто ново, јер нам оно тада додија. Потребна нам је младост да би смо се надали, младост да би смо се сећали, али нам је потребна храброст да пожелимо понављање. Ко жели само да се нада, кукавица је, ко жели само да се сећа, пожудан је, но тај ко жели понављање, човек је, и што темељније зна да то себи разјасни, утолико је дубљи човек.
 
- Понављање -








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Sjeren Kjerkegor   Sub 28 Nov - 10:53

On je bio varalica, odvratan čovek koji me je, hladan i bezdušan, učinio beskrajno nesrećnom. Pre nego što sam ga upoznala, bila sam zadovoljna. Naravno, istina je, nisam nikako mogla zamisliti da bih mogla biti toliko srećna, ali isto tako nisam mogla pretpostaviti da ću
postati tako nesrećna kao što me je on poučio. Zato ću ga mrzeti, gnušaću se njega, proklinjaću ga. Da, Klaviho, proklinjem te u dnu svoje duše; niko to ne sme saznati, ne mogu dozvoliti da to drugi saznaju, jer na to imam prava samo ja; ja sam te volela kao niko drugi, ali ja te i mrzim, jer niko kao ja ne zna za tvoju podmuklost. Dobri bogovi, koji raspolažete osvetom, prepustite mi je za trenutak, neću je zloupotrebiti, neću biti okrutna.

Ugnezdiću se u njegovoj duši kada neku drugu bude zavoleo, ne da ubijem tu ljubav, to ne bi bila kazna, jer
znam da bi je isto tako malo voleo kao i mene; on uopšte ne voli ljude, on voli samo ideju, misao, svoj veliki uticaj na dvoru, svoju duhovnu moć, sve njegove ljubavi koje su meni neshvatljive. Toga ću ga lišiti, i onda će upoznati moju bol. I kada bude blizu očajanja, sve ću mu vratiti, ali će meni morati biti za to zahvalan - tako ću biti osvećena.
 
"Ili - ili"








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Sjeren Kjerkegor   Sub 28 Nov - 10:56

"Bog u nebesima zna: krvožednost je mojoj duši strana, a predstavu da ću pred Gospodom morati da odgovaram mislim da posedujem u strahovitom stepenu; pa ipak, ipak, hteo sam da u Gospodovo ime preuzmem na sebe odgovornost i da komandujem: Pali! ako sam se prethodno najbojažljivijom, najsavesnijom brižljivošću uverio da puščane cevi nisu uperene ni na koje druge ljude, čak ni na koja živa bića osim na - novinare."
Teško je teže kritikovati štampu nego što je to učinio Sjeren Kjerkegor koji je ove rečenice upisao godine 1848. u svoj dnevnik. Filozof nije pred očima imao "Bild-Cajtung", već jedan satirični nedeljni listić koji je tada izlazio u Kopenhagenu pod imenom "Korsaren", i koji na današnjeg čitaoca, naviknutog na ubistva, (film-za-odrasle)-ografiju i paranoju, ostavlja gotovo idiličan utisak. Kjerkegor je sebe video kao žrtvu novinske kampanje koja ga je izvrgavala podsmehu. Karikature i trač priče u "Korsarenu", koje nam danas deluju više detinjasto nego opasno, njega su dovele u duboku egzistencijalnu krizu. Takozvani zdravi razum nije bila njegova jača strana, a da je put do pakla popločan tačno odmerenim presudama izgledalo mu je kao gotova stvar. Kjerkegora je novinarstvo dočekalo na nož. To je baš bio njegov način. Tako je iz najništavnijeg povoda dobio radikalan uvid: "Zaista, kada bi dnevna štampa, poput onih koji se bave drugim zanatima, morala da istakne svoj natpis, onda bi na njemu pisalo: Ovde se demorališu ljudi u najkraćem roku, u najvećim razmerama, za najjeftiniju cenu".
Kjerkegor je bio prvi koji je dobar vek pre nego što su masovni mediji uspeli da se sasvim razviju veoma oštro sagledao i naličje slobode štampe: "Dokle god postoji dnevna štampa", piše on, "hrišćanstvo je nemoguće". Ako ovu rečenicu prevedemo sa jezika religije na sekularizovanu terminologiju, ona ne znači ni manje ni više nego da je sloboda štampe nespojiva sa ljudskim dostojanstvom. "Bild-Cajtung" predstavlja najogoljeniji izraz ovog konflikta. (...)Sjeren Kjerkegor nije bio nikakav demokrata. Već sama ograničena javnost građanske epohe ispunjavala ga je užasom: "Potpuni publicitet sasvim onemogućava vladavinu. Jer svaka vlada zasniva se na misli da postoji nekoliko pojedinaca koji su uviđavniji od ostalih, i koji zbog toga mogu daleko da vide, tako da mogu da upravljaju; potpuna javnost, međutim, zasniva se na misli da svi treba da upravljaju". Ova misao "reakcionaru" Kjerkegoru izgleda apsurdno. Zato za njega i nema dileme oko slobode štampe; on je ne smatra samo štetnom već i suvišnom. Budući da u njegovim očima ona baš ničemu ne doprinosi, pitanje da li je njena "cena" moralnog prljanja opravdana uopšte se ne može postaviti. On se bez okolišenja zalaže za cenzuru; njegov recept glasi: zabraniti i kažnjavati. "Vlada ne može da zabrani saopštavanje govora, to je Božji dar; ali bi i te kako mogla da zabrani dnevnu štampu zato što je ona i suviše čudovišan medij saopštavanja. Može joj se dozvoliti da objavljuje oglase, ali nikako razmišljanje. (...)Jedna je stvar - i to najlakša na svetu - braniti slobodu ispoljavanja mišljenja protiv slepe revnosti ovog filozofa, pozivati se na vitalnu političku funkciju da se brani od svakog zahvata vlasti; a druga je stvar slegnuvši ramenima na Kjerkegorove uvide preći na dnevni red. Jer, ovaj beskrupulozni reakcionar bacio je proročki pogled na mračnu stranu jedne slobode koja je liberalnim nosiocima progresa i suviše dugo važila kao besplatno dostignuće. Nije ovde važno oprostiti se od slobode medija, već od oreola što ga je na tu slobodu postavio devetnaesti vek. Jer ona nije samo dobro delo već i zahtev, i moramo je ne samo braniti, moramo je i podnositi, a to nije lako.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Sjeren Kjerkegor   Sub 28 Nov - 10:57

Danas sam imala dilemu koja me podsetila na rečicu ili i, naravno, na Kjergegora. Ili - ili su raskršća života. Odabrani put otkriva  prirodu svakog pojedinca. Prihvatite li prvo ili, život kao sudbinsku predodređenost, krenućete nasumice a vaš život će postati jalov. Usudite li se da krenete hrabro mimo puteva i "zdravog razuma", hodaćete stazama, neravnim puteljicima, preko stenja, litica, masiva, i samo jedan nagao ili pogrešan pokret mogao bi da Vas uništi.Taj izbor je teži ali i vredniji.  Kjerkegor je odabrao taj put.

„Protivrečnost je izraz dubokog intelektualnog života i samo su velike duše izložene strastima, a veliki mislioci onome što nazivam protivrečnostima, koje ne predstavljaju ništa drugo do embrion grandioznih misli."

 Životna priča o neostvarenoj Kjergegorovoj ljubavi, navodi  na razmišljanje o etičkoj strani života koja od čoveka pokatkada traži velike žrtve. Agonija izbora, dvoumljenje, presabiranje i na kraju odricanje zlurada je kob života koja poništi jednu na račun druge strane ličnosti. Prihvatiti odricanje, kao nužnost ,mora da zastrašujuće kida ličnost, izobličuje je, nejake uništava. Kad se sublimirani nagoni  svom silinom i osebujnošću ispolje kroz stvaralački izraz, on prevazilazi vreme, prostor pa i samog autora i njegov život. Stvaralac, kao čovek, ostaje gubitnik, njegov stvaralački duh i čovečanstvo postaju dobitnici.   
Noćas sam ponovo prodirala u Kjerkegorov tok misli, sve ovo imajući na umu, pa odlučih da ponešto njegovih misli prenesem na stranice bloga.

„Sve što stičeš, stičeš samo u tišini i božansko je samo ono što je nastalo u ćutanju."








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Sjeren Kjerkegor   Sub 28 Nov - 10:57

DANSKI SOKRAT


Neidentifikovanom imenu koje će jednoga dana biti identifikovano - kojem su sva moja dela posvećena - mojoj nekadašnjoj verenici, Regini." (Sjeren Kjerkegor u pismu Regini, datiranom avgusta 1851, ali zapečaćenom i otvorenom tek po njegovoj smrti)

Kjerkegor je bio dete starih roditelja. Otac mu beše ugledni građanin, a majka služavka u njegovoj kući. Ko sem njihovih duša i Svevišnjeg zna šta se tu zaista desilo. Njegovo začeće ostala je misterija okolnosi. Možda je mlada žena bila prinuđena na sramni odnos, a možda to beše istinska ljubav između gazde i služavke. Venčali su se kad je rođen on, oličenje krivice roditeljskog greha, zbog koga je, kasnije, napisao u svom Dnevniku: ”Imadoh trn u puti svojoj i zbog njega se nisam oženio”.

Može se lako domisliti odrastanje preosetljivog deteta, po prirodi sklonog dubokoj melanholiji, u atmosferi malograđanske uskogrudosti Kopenhagena, koji na vezu njegovih roditelja sigurno nije gledao blagonaklono, i mračnog, sumornog doma u kome dominira krut, strogi otac.
Iako neshvaćen i usamljen kao mislilac, Kjerkegor postaje čovek eruptivne snage stvaranja. Kao da je žurio da preduhitri svoju ranu smrt, počinje da piše i objavljuje već u 21. godini.
Preokret u njegovom životu desio se kada je zavoleo Reginu Olsen. Prvi put ju je video kada je imala svega četrnaest godina. Negujući ljubav prema detetu,čekao  je da odraste u devojče. Usledila je veridba. Tokom perioda vereništva Kjerkegor svim silama pokušava da potisne svoju društvenu neadaptivnost. On shvata da ne može da postane jedan od uvaženih muževa koji nedeljom, ruku pod ruku, odlaze sa ženom u crkvu, gde mirno, bez straha i drhtanja, sluša propoved, a onda, srećan zbog ispunjenja dužnosti, hrli kući na blaženi popodnevni dremež uz prijatni žamor domaće svakodnevice.
Ne želeći da unesreći ženu koju voli najviše na svetu, da Regininu ustreptalu nadu za sređenim domom, zavesicama i saksijama cveća, dečicom i veselim okupljanjem oko trpeze, pretvori u samovanje, niti da sebe optereti večnom strepnjom on se odlučuje za neobičan korak. Bez dovoljno vere u mogućnost svoje promene, iznenada, surovo i takoreći bez objašnjenja, Kjerkegor raskida veridbu. Okolnosti podešava tako da se Regina oseti izdanom i poniženom. Namerno u njoj izaziva gorčinu, koja joj može dati snagu da sve zaboravi kao ružan san,  da sve shvati kao poigravanje, laž i obmanu sa njegove strane. Nikada joj nije poverio svoju tajnu, niti objasnio razloge svog rastanka. Regina je mislila da ju je Kjerkegor žrtvovao, a on je, u stvari, žrtvovao sebe, zarad nje.

„Kako su ljudi apsurdni! Nikada ne koriste slobodu koju imaju, tražeći onu koju nemaju. Imaju slobodu misli, ali oni traže slobodu govora!"








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Sjeren Kjerkegor   Sub 28 Nov - 10:58

BREVIJAR

  Još od detinjstva bio sam pod vlašću ogromne sete, čija dubina nalazi jedini pravi izraz u tome što mi je podarila ogromnu spretnost da se skrivam iza prividne veselosti i životne radosti. Jedina mi je radost bila, ukoliko se mogu prisetiti, što niko nije mogao da otkrije koliko sam bio ne-srećan...


U životu sam bio bacan tamo-amo, u mnogo-čem, gotovo u svačem, bio sam iskušavan, utoliko pre u zabludama. Pa sam, avaj, bio i na putu propasti: tako sam bio sam u svojoj dvadesetpetoj godini zagonetno razvijena, izuzetna mogućnost, čije naznačenje i značenje nisam razumeo uprkos najnapornije refleksije, koja je možda sve razumevala.Jedno sam samo saznao: da mi je najpravilnija namena života bila u pokajanju. Živeo stvarno, međutim, ja i nisam, izuzev pod opredeljenjem: duh.Čovek stvarno ja bio nisam, dete i mladić najmanje ...








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Sjeren Kjerkegor   Sub 28 Nov - 10:58

ILI - ILI
Tako čak najmanja individua ima dvostruku egzistenciju. Svaki pojedinac ima svoju istoriju, i ona nije samo proizvod njegove vlastite slobodne delatnosti. Njegova unutrašnja delatnost, naprotiv, pripada njemu samom i pripadaće mu večno; njemu je ne mogu oduzeti ni istorija, ni istorija sveta, one će ga pratiti ili na njegovu radost ili na njegovu žalost. U tom unutrašnjem svetu vlada jedno bezuslovno ili-ili, ali s njim filozofija nema nikakvog posla. (...)
Prema tome: ono što se pojavljuje u mom "ili-ili" jeste etika. Zato još nije reč da se bira nešto i još nije reč o stvarnosti koju biranje kao takvo poseduje. To je ipak presudna stvar i trudim se da te za nju probudim. Do ove tačke čovek može drugome pomoći; ali, kada do nje dođe, uticaj koji čovek može vršiti na drugoga postaje nešto sekundarno.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Sjeren Kjerkegor   Sub 28 Nov - 10:59

BREVIJAR STRAH I DRHTANJE

Ne! Niko ne treba da bude zaboravljen ko na svetu beše veliki; ali svako beše velik na svoj način, i svako u srazmeri sa veličinom onoga što je "voleo". Jer onaj koji je voleo samog sebe, taj je bio velik preko smog sebe, a onaj koji je voleo druge ljude, beše velik preko svoje prednosti, a onaj koji je voleo Boga, beše veći od svih. (...)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Sjeren Kjerkegor   Sub 28 Nov - 10:59

-Savršena ljubav podrazumeva da volimo onog zbog koga postajemo nesrećni. Ali nijedan čovek nema pravo da traži da bude voljen na taj način
-Ljudi mi zapravo pokazuju poštovanje time što pokazuju da me ne poštuju.
-Čovekova misao mora biti zgrada u kojoj živi – inače sve drugo je pogrešno.
-Čovjek šeta i kontemplira o samoubistvu: i u tom momentu padne mu cigla na glavu i ubije ga, te umire izustivši sledeće reči: “Blagosloven bio Bog”.
-Kada svaki posvećeni proždrljivac ima pravo da glasa, kad većina odlučuje o problemu, zar to nije popuštanje pred masama, glupacima.
-Hoću samo da privučem pažnju mase na sopstvenu ruinu. I ako ne budu dobrovoljno hteli da me slušaju, prisiliću ih na to. Jedan će me razumeti, drugi neće. Nemam nameru da ih bijem (avaj, jedan čovek ne može da udari po masi). Ne, prisiliću ih da udare na mene. Tako ću ih naterati da me saslušaju, zbog toga što su prvi udarili na mene, pa će onda verovatno da obrate pažnju i ako me ubiju onda će se pažnja izvesno isplatiti i onda ću imati priliku da dobijem apsolutnu pobedu.
 
-Ujutru izađem samo na kratko onda dođem kući i odem u svoju sobu gde bez prekida radim do tri sata. Oči mi sasvim malaksaju. Onda se uz pomoć štapa odgegam do restorana, ali osećam se tako slabim da mi se čini da kada bi neko glasnije uzviknuo moje ime, umro bih na licu mesta..








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Sjeren Kjerkegor   Sub 28 Nov - 10:59

ILI ILI
Šta je pesnik? Nesrećnik koji krije duboke bolove u svome srcu, ali čije su usne tako oblikovane da, kada jecaji i krici prelaze preko njih, to odjekuje kao lepa muzika. Prolaze kao nesrećnici koji su u voli Falarisu lagano mučili blagom vatrom, i čiji krik nije mogao užasnuti tiranina kada je dopirao do njegovih ušiju kao slatka muzika. I ljudi se okupljaju oko pesnika i govore mu : zapevaj opet, a to znači : neka ipak nove patnje muče tvoju dušu, i neka tvoje usne budu iste kao i ranije, jer bi nas tvoj krik samo uplašio, a muzika je ljupka..








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Sjeren Kjerkegor   Sub 28 Nov - 11:00









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Sjeren Kjerkegor   Sub 28 Nov - 11:00

Dnevnik zavodnika
21.05.
(na Kjerkegorov rodjendan)
Prokleti slučaju! Nikada te nisam kleo zato što si se pojavio, kunem te zato što se uopšte ne pojavljuješ. Ili je to možda tvoj nov pronalazak, neshvatljivo biće, neplodna majko svega, jedini zaostatku iz onog vremena, kada je nužnost rodila slobodu i kada je sloboda dozvolila da se prevarom vrati u majčino telo? Prokleti slučaju! Ti, moj jedini nepovereniće, jedino biće koje smatram dostojnim da bude moj saveznik i moj neprijatelj, koji si uvek istovetan samome sebi uprkos tvojoj neistovetnosti, stalno neshvatljiv, stalno zagonetka! Da, ti koga volim celim svojim bićem, u čiju sliku se sam pretvaram, zašto se ne pojavljuješ? Ne moljakam, ne preklinjem te smerno da se ovako ili onako pokažeš, jer takva služba Bogu bilo bi idolopoklonstvo i neprijatna u tvojim očima. Izazivam te na borbu, zašto se ne pojavljuješ? Ili se zaustavio nemir univerzuma, da li je tvoja zagonetka rešena što si se i sam survao u more večnosti?

Užasne li misli! Tako se, dakle, svet smirio iz dosade. Prokleti slučaju, čekam te! Neću te pobediti principima ili ono što tupi ljudi nazivaju karakterom, ne, ja hoću da te opevam! Neću da budem pesnik za druge, tebe ću opevati i proždreti vlastitu pesmu, i to će biti moja hrana. Ili me ne smatraš dostojnim tebe? Kao sšo bajadera igra u čast Boga, tako sam se i ja posvetio služenju tebi, polako, slabo odeven, poslušan, nenaoružan i bez ikakve odbrane, odričem se svega; nemam i ne želim ništa svoje da imam, ništa ne volim, nemam ništa da izgubim, ali zahvaljujući tome nisam ni postao dostojniji tebe, kome je, nesumnjivo, već odavno dosadilo da otimaš ljudima ono što vole, tebe, koga je umorilo njihovo kukavičko uzdisanje i njihove kukavičke molbe.

Iznenadi me, spreman sam, daj da se borimo za čast. Pokaži mi devojku; pokaži mi mogućnost koja će izgledati nemoguća, pokaži mi je u senovitom carstvu donjeg sveta, ja ću je izvesti napolje, neka me mrzi, neka me prezire, neka bude ravnodušna prema meni, neka voli drugog ne plašim se; ali uzburkaj vodu, okončaj bezvetricu. Bedno je da me ti tako izgladnjuješ, ti koji uobražavaš da si jači od mene.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Sjeren Kjerkegor   Sub 28 Nov - 11:10

„Treba biti zagonetan, ne samo za druge već i za samoga sebe. Ispitujem sebe. Ako me to umori, popušim cigaretu da ubijem vreme i mislim: ko zna, šta je Gospod bog u stvari mislio kada me je stvarao ili šta još od mene hoće da stvori."








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Sjeren Kjerkegor   Sub 28 Nov - 11:11

Kjerkegor je sebe smatrao religioznim pesnikom. Po njemu, za pitanje vere najvažnija je individualna strast, sa kojom sveštenstvo nema nikakve veze. Vera je ta koja, po Serenu, omogućava čovekovu samostalnost i pronalaženje sebe. Zato je vera najveće moguće čovekovo dostignuće. Samostalnost i sloboda čoveku nose i ogromnu odgovornost, u smislu njegovog izbora, i ukupne egzistencije, a od izbora zavisi i mogućnost spasenja. I normalno je da čovek oseća strepnju, stojeći na raskrsnici, odnosno tački preseka vremena i večnosti, i praveći vlastiti izbor. Sa druge strane, neophodna je potpuna promena ličnosti i načina života. Put religioznosti javlja se kao put spasenja, ali ne celog čovečanstva, već kroz spasenje pojedinca. Religija nije sužavanje slobode, već upravo suprotno - kroz religiju čovek se oslobađa od "prizemnih" stvari, svesti o prolaznosti i promenljivosti naučnih saznanja lišenih suštine i smisla. Ali, time što se oslobodio okova koji porobljuju čovečanstvo, religiozni i slobodni čovek nije sebi olakšao položaj. Njega muči velika teskoba, ono što Seren zove "bolešću na smrt". Javlja se veliki apsurd, jer čovek zarad spasenja i slobode treba da odbaci razum i nauku i prihvati religiju. Čovek dolazi do sebe odbacujući sebe prethodnog, i prihvatajući podređenost vlastitog položaja u odnosu na Apsolut (Boga) istovremeno realizujući slobodu.

Gradeći misao suprotstavljenu onoj hegelijanskoj, Seren je pitanje egzistencije postavio pre svih pitanja vezanih za esenciju (suštinu). Njegova filosofija ima mnogo umetničkog u sebi, što se ne ogleda samo u stilu pisanja, nego i u temama.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Sjeren Kjerkegor   Sub 28 Nov - 11:12

Pero Zubac
Neshvatljivo je, a i ostati će često tako, kako se putevi ljudi, knjiga, pisama, sudbina, ukrštaju i kako se, najednom, posle mnogo godina, u nekoj nesanoj noći, stoče u jednu tačku: tačku prosvetljenja i sve postaje jasno i svetlo kao odora na Vermerovim likovima.
Sećanje na neku knjigu, koju ste davno, možda još u ranom detinjstvu čitali, odjednom će se obnoviti u času suočavanja sa nekom knjigom netom napisanom ili nekom slikom s kojom se prvi put susrećete. Tako biva, podsetite se.
Imao sam prijatelja koji je znao da provede ljude kroz jednu iračku pećinu kroz koju se bez teškoća probijaju samo profesionalni vodiči. Bio je veliki pesnik. Živi su svedoci da nikad pre tamo bio nije i da ih je proveo jer je znao sve hodnike. I sâm sam, jednom, neke davne ruske zime u Podmoskovlju, u jednoj dači u koju se ne ulazi bez posebnog poziva i razloga, dobro omamljen lepotom ruske zime, gostoprimstvom, dobrom ruskom vodkom i gruzijskim vinima, negde iza ponoći zamolio domaćina da me odvede na sprat i da u sobu koja gleda na šumu vidim onaj Rembrantov portret sa belom kapom. Čovek je prvo ubledeo, posle me dugo ispitivao kada sam pre bio tu i na kraju me odveo u sobu. Na portretu je slikar imao belu kapu. Rembrantovsku. Od ovoga bi majstori Danilo Kiš ili Esterhazi umeli napraviti priču.
Mladi Ivo Andrić 1912. godine dolazi u Zagreb, na studij, u onaj Zagreb koji je prema podacima iz 1910. imao sedamdeset i četiri tisuće stanovnika bez vojništva a u njemu je izlazilo 112 novina i časopisa, među kojima i dvanaest političkih dnevnika. Po podacima koje je brižljivo pratio i ispitivao pesnik Miroslav Karaulac i zabeležio u izvrsnoj knjizi „Rani Andrić”, pisac u Gornjem gradu u Jurjevskoj 25. najčešće posećuje porodicu Gojmerac. „Verovatno ga je Vizner (Ljubo Vizner, hrvatski pesnik, op. a.), koji je bio u srodstvu sa porodicom, upoznao sa kćerkama strojara na savskim šlepovima Rudolfa Gojmerca, Fanikom i Evgenijom, studentkinjama konzervatorija; u njihovoj kući je, kako se seća, prvi put slušao Šopenovu „Polonezu” koju je svirala starija sestra. Sa mlađom, Evgenijom, tokom narednih godina održavaće dosta učestanu prepisku koja nam ostaje kao najznačajniji izvor za praćenje njegovih duhovnih klima iz toga perioda; po ovoj prepisci biće nam, zbog stilske uzdržanosti pisama, teško odrediti prirodu ove veze, budući da su po ondašnjim dobrim običajima, pisma prethodno prolazila kroz roditeljsku kontrolu. Ta prepiska će potrajati sve do sredine 1915. godine. Te godine je Evgenija umrla od leukemije, u dvadesetoj godini života.” Rečenica o starim dobrim običajima uputila nas je na drugačije iščitavanje pisama Iva Andrića gospođici Gojmerac, te preporučujemo iščitavačima Andrića, zaljubljenicima u male tajne prepiski, da pronađu pisma Evgeniji.
Inače, sa sačuvanih fotosa, da se zaključiti da je gospođica Gojmerac bila nežna, produhovljena, ne izrazito lepa ali ju je pogled otvarao i razdvajao je od devojačke skladne figure. Za ono vreme u kulturnim krugovima Zagreba Evgenija je bila faktum, pa će i Miroslav Krleža u svojim dnevnicima ostaviti zapis iz 1915: „Umrla je Evgenija Gojmerac, a ljudi prolaze Jurjevskom kao da se nije dogodilo da je umrla Evgenija Gojmerac. Fraza da život teče dalje, to nije ni mrvu mudrije od te blesave fraze i tako ljudi teku Jurjevskom, doista dalje, kao da Evgenija Gojmerac nije umrla.”
Priroda ovih zapisa ne daje nam mogućnosti da analiziramo pisma, a citiraćemo za radoznalog čitaoca jedno sa broda „Višegrad” koji ga je nosio avgusta 1914. iz splitske ka mariborskoj tamnici, u stvari, ceduljicu, koju je zacelo uspeo da doturi nekom dobronamerniku na obali: „Draga, mala Evgenia, pozdravljam te s ’Višegrada’ i blagodarim na nežnostima i poklonima koje nisam video i koje – Bog zna hoću li vidjeti. Ali hoću! Možeš mi pisati gdje budem ako ti se – možda – javim, ali svakako me zadrži u dobroj uspomeni, jer sam tvoj blagodarni prijatelj, Ivo Andrić, sasvim bijedan čovjek.”
Krajem 1913. godine u Beču, gde beše prešao na drugu godinu studiija, Andrić se u jednoj knjižari prvi put susreće sa delima danskog filozofa Serena Kjerkegora, zapravo otkriva njegovo delo u dva toma „Ili, ili”, štampano 1911. kod jenskog izdavača Eugena Didrihsa. Ove će nam se knjige kao značajan faktum pojaviti u zapisima Nika Bartulovića, Andrićevog druga sa robije, jer je, kako je u predgovoru „Ex Pontu” zapisao, Kjerkegor bio Andrićeva tamnička lektira. Svakako, bitno je da se radi o glavnom Kjerkegorovom filozofskom delu u kojem „iznosi osnove svoga shvatanja egzistencije, i u završnom svođenju identifikuje faze u kvalitetu življenja, uspostavlja etape egzistencije – estetsku, etičku i religioznu – tri mogućnosti da se živi – u trenutku, uvremenu, i u večnosti.” (Delo počinje rečenicom „Šta je pesnik? To je nesretan čovek…”) Ivo Andrić je nerado prihvatao poseban Kjerkegorov uticaj na njegovo delo, čak se i ogradio od mogućih pogrešnih tumačenja: „Ja sam među svojim knjigama imao tada i zbirku francuskih ljubavnih priča. U zavežljaju se, dakle, umesto Kjerkegora, mogla naći knjiga ljubavnih priča. I kasnije bi se to verovatno tumačilo… ”

Vratimo se Kjerkegoru i jednom bitnom eseju Đerđa Lukača: „Seren Kjerkegor i Regina Olsen”, u kojem ovaj znani mađarski filozof objašnjava jedan period Kjerkegorovog stvaranja odnosom prema Regini Olsen, jednom neuspešnom, namerno neuspešnom ljubavlju.
Sve što je činio u ljubavi, Kjerkegor je činio da odvoji od sebe Reginu Olsen, misleći da je zbog svog osobenjaštva i mračnjaštva ne zaslužuje. „Kada su se rastali, Regina Olsen je među svojim mnogim plačnim molbama i pitanjima” onako detinjasta zapitala filozofa hoće li bar nekada misliti na nju i to je pitanje kažu postalo lajtmotiv čitavog Kjerkegorevog života.
Pročitajte ovaj esej, Andrićeva pisma, knjigu „Ili, ili” i pogledajte ponovo fotose žena koje ste voleli ili volite. Nađite neki snimljen u hodu na Stradunu, u Trogiru, negde na planini, pogledajte ga i potražite slučajno snimljena lica prolaznika, lica u drugom planu, lica na koja nikada niste obraćali pažnju. Tražite fotose gde je vaša draga u gomili, na ulici, na mostu, dobro razmotrite lica. Da li ste nekoć posle sreli nekoga, da li ste neku slučajnu prolaznicu, zabeleženu objektivom iza lica vaše drage, zavoleli? Prvo sreli, pa, dabome, zavoleli? Niste? Možda ćete.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Sjeren Kjerkegor   

Nazad na vrh Ići dole
 
Sjeren Kjerkegor
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Sjeren Kjerkegor
» Citati sa prethodnih takmičenja
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-