Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Vilijam Fokner

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Vilijam Fokner   Čet 26 Nov - 14:32

Vilijam Fokner (Nju Olbani, Misisipi, 25. septembar 1897. – Oksford, Misisipi, 6. jul 1962.), je bio američki književnik.
Odrastao u provincijskoj sredini, na severu siromašne savezne južne države Misisipi. Taj kraj i ljudi ostavili su neizbrisiv trag u njegovoj prozi. Fokner nije maturirao, ali je mnogo čitao (od svetskih klasika do francuskih simbolista: Pola Verlena, Vajlda, Dostojevskog, Flobera, Remboa, Svinburna, Šekspira, Servantesa ).
1918. primljen je kao dobrovoljac u pilotsku školu britanskog vazduhoplovstva u Kanadi. Nakon rata vratio se u Oksford, gde je proživeo najveći deo života (pred kraj života često je boravio u državi Virdžiniji kod ćerkine porodice). Nakon pesama i kraće proze, prvi mu je početnički roman »Vojnikova plata«, 1926. Budući da je teško nalazio izdavače, do kraja II. svetskog rata povremeno je odlazio u Holivud, gde je pisao i prepravljao uglavnom tuđe scenarije; poznate su njegove prerade Hemingvejevih romana. Poslednjih petnaestak godina života uživao je veliku popularnost i bio svojevrstan ambasador američke kulture u Evropi, Južnoj Americi i Japanu. Godine 1949. dobio je Nobelovu nagradu za književnost, održavši pri tom verovatno najpoznatiji i najbolji govor koji je ikada izgovoren tokom te svečanosti.
Na početku Foknerovog velikog doba njegov je treći roman »Sartoris«, 1929., priča o uglednoj porodici tog imena kojom počinje njegova saga o Joknapatafi i gradiću Džefersonu (apokrifna imena za gradić sličan Oksfordu i njegov okrug Lafajet). Na neobično tačno opisanu i u svakom detalju proživljenu priču o životu svoje regije (što ga čini i regionalnim piscem), Fokner je izgradio istorijski, simbolični i mitski svet. Prozom biblijske veličine i grozničavog intenziteta, Vilijam Fokner je stvorio, kako je rekao jedan kritičar, "kosmos koji niko ne poseduje". Po senzibilitetu blizak naturalističkim piscima kraja 19. veka, no istovremeno visoko svestan i savestan umetnik, u svoj je opus integrisao mnoge modernističke narativne tehnike (npr. tehniku toka svesti, vremenskog flešbeka koji nalazimo u filmovima, polifoniju glasova, narativne rezove i poetske komentare).
Roman »Buka i bes«, 1929., prikaz je propasti četvoro dece stare porodice Kompson, uklopljen u istoriju američkog Juga, a ujedno i eksperimentalni, inovativni roman toka svesti koji može stati uz bok Džojsovom »Uliksu«. Radikalnost foknerovske inovacije vidljiva je i po tom što je, esencijalno, sav roman sadržan u svesti idiota Bendžija. Tom je delu poput slike u ogledalu suprotstavljen roman o krajnje siromašnoj seljačkoj porodici Bundrenovih, »Kad ležah na samrti«, 1930., koji se sastoji od unutrašnjih monologa muža i (umiruće) žene, njihove vizionarske i ekstravagantne dece i suseda, a radnja kulminira u mitsko-grotesknom, ali primitivnom i tvrdoglavom, ustrajnom prevoženju majčinog tela na daleko groblje u doba velike poplave.
Posebno je šokantno »Svetilište«, 1931., u kojem impotentni gangster Popaj kukuruznim klipom siluje otmenu i izazovnu Temple Drejk te sa njom živi u bordelu u Memfisu. Andre Malro nazvao je »Svetilište« prodorom grčke tragedije u kriminalni trivijalni roman. Slede »Svetlost u avgustu«, sa središtem oko tragičnog lika Hrista-Sotone, heroja i zločinca Džo Kristmasa, opsednutog hipernadraženom rasnom svešću i samomržnjom zbog sumnje da ima crnačke krvi; taj roman istovremeno sadrži i najpotresniju ljubavnu priču u Foknerovom opusu i prikaz otrovnog bujanja verskog fanatizma, te »Avesalome, Avesalome!«, 1936., tehnički nerazmrsiv splet opsesivnog unutrašnjeg monologa mladog Kventina Kompsona i trostrukog narativnog prenošenja verzija priče o usponu i padu Tomasa Sutpena u doba pre, tokom i posle Američkog građanskoga rata - radnja se događa pola veka pre same priče o usponu i padu Juga kao kao zasebne civilizacije. Taj roman, koji je sam pisac smatrao svojim najvećim ostvarenjem, "najfoknerskiji" je autorov iskaz o Jugu, ljudskoj sudbini i životu uopšte.
»Zaselak«, 1940., prvi je deo "trilogije" o porodici Snoups, groteskno prikazanih i karikiranih pripadnika razgranatog plemena "belog šljama" i njihove najezde na Džeferson pod vođstvom Flema Snoupsa, koji u preostala dva dela, »Grad«, 1957. i »Palata«, 1960., preuzima banku i postaje vodeća ličnost u Džefersonu sve dok ga ne ustreli prevareni rođak. I u toj trilogiji, koja sadrži više političke satire i društvene kritike, a manje mitske veličine i tragičnog raskola nego što je uobičajeno kod njega, Fokner ostaje majstor: uz svu detaširanost i sarkazam, trilogija obiluje nezaboravnim scenama i likovima među kojima dominiraju Foknerov alter ego, advokat Gavin Stivens i njegov prijatelj, zdravorazumski i humani prodavac V.K. Retlif (kasnije se ispostavilo da V. K. stoji za Vladimir Kirilovič - još jedan Foknerov ironično-humani komentar u doba bujanja makartizma i Hladnog rata).
Od kasnijih romana su poznatiji »Uljez u prašinu«, 1948., mešavina detektivske priče i pomalo didaktične priče usmerene protiv rasnog greha Juga otelovljenog u linčovanju, zatim »Bajka«, 1954., alegorijska povest koja rekreira hrišćanski mit, smešten u rovove 1. svetskog rata u Francuskoj, te »Lupeži«, 1962., poslednji roman, objavljen tik pre piščeve smrti - laka priča protkana nostalgijom za prošlim vremenima. Ta se dela inače smatraju slabijim i moralizatorskim iskazima autora koji je u to doba izgradio personu južnjačkog gospodina liberalno-humanističkih pogleda.
No, u velikom, tragičnom razdoblju Foknerovog stvaralaštva, koje je trajalo od kraja dvadesetih do sredine četrdesetih, pojavila su se i dela hibridnih oblika: u »Divljim palmama«, 1939., autor modernu gradsku priču o tragičnoj ljubavi prepliće s komičnim narodskim "epom" o doživljajima nevino osuđenog robijaša u vreme velike poplave. Neke je pak zbirke novela objavio kao "romane": »Nepobeđeni«, 1938., (Foknerov "vestern" i njegovo najpristupačnije delo), te hronika bogate farmerske obitelji MekKaslin »Siđi, Mojsije«, 1942., zapravo zbirka povezanih pripovedaka u kojima se ističe »Medved«, prikaz obrednog lova na drevnog medveda, simbola iskonskog prirodnog poretka - priča protkana nostalgijom za nepovratno nestalim "izgubljenim rajem". U tom je smislu zanimljiv i »Rekvijem za opaticu«, 1951., sastavljen od dramskih i proznih segmenata. Fokner je objavio i nekoliko zbirki novela te razgovora sa studentima na raznim univerzitetima (Virdžinija Tek, Nagoja), a posmrtno su izašli neki početnički radovi i izabrana pisma.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vilijam Fokner   Čet 26 Nov - 14:34

Avesalome, Avesalome!


Sluzeci se analogijom starozavetnog odnosa izmedu Avesaloma i njegovog oca kralja Davida, Fokner u ovom romanu ukazuje na problem rasnih predrasuda svojstvenih americkom Jugu. Ljudska drama je iskazana kroz pricu o mladicu Carlsu Bonu, koga i otac i sin odbacuju, jer nije bio "ciste bele krvi".








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vilijam Fokner   Čet 26 Nov - 14:35

Divlje palme

Ovaj severnoamericki romansijer, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, oslikavao je društvenu istoriju americkog Juga, degeneraciju, propadanje starosedelacke gospoštine, kao i surovost i bezobzirnost došljaka".








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vilijam Fokner   Čet 26 Nov - 14:36

Svetilište

"Svetilište" je najkontroverzniji roman nobelovca Viljema Foknera. U njemu je slika američkog juga i mitske pokrajine Joknapatofa uzavrela od najtamnijih strasti ljudske duše. Gangsteri, podmitljivi političari, mlada nimfomanka, bolesno dete, usamljeni advokat, crnačka sirotinja - Foknerova vizija ljudske sudbine je nemilosrdna.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vilijam Fokner   Čet 26 Nov - 14:36

Buka i bes

U prozi Vilijama Foknera (1897-1963), jednog od najpoznatijih i najčitanijih američkih pisaca, dobitnika Nobelove nagrade 1950. godine, američki Jug je predstavljen kao jedna imaginarna oblast nazvana Joknapatofa. Fokner je proglasio sebe jedinim vlasnikom te zemlje, čije ime na indijanskom jeziku znači „voda koja polako teče kroz ravnicu". O njoj govori dvadeset romana i sedamdeset pet pripovedaka nastalih u toku tri decenije plodnog spisateljskog rada. Taj opus približava Foknera pripovedačkim poduhvatima koji su težili da dočaraju sve osobenosti jednog vremena i prostora, kakvi su Balzakova “Ljudska komedija” ili Prustovo delo “U potrazi za izgubljenim vremenom”. “Buka i bes”, verovatno najbolji Foknerov roman, može se opisati kao porodična istorija u četiri verzije, ispričana od strane protagonista tužne priče o finansijskom propadanju jedne ugledne bele porodice i njenoj moralnoj degradaciji.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vilijam Fokner   Čet 26 Nov - 14:39

POLA veka posle smrti nobelovca Vilijama Foknera, romansijera i pripovedača, kojeg, uz Džojsa i Virdžiniju Vulf, smatraju najznačajnijim predstavnikom modernog psihološkog „romana toka svesti“, njegov status jednog od najvećih američkih romanopisaca 20. veka ni najmanje nije ugrožen.
Iako čitan i slavljen u celom svetu, književnik na čijim su delima rasle generacije čitalaca i na ovim prostorima, ostao je neraskidivno vezan za svoju zavičajnu državu Misisipi, okrug Lafajet i gradić Oksford - koji su u njegovim delima postali pokrajina Joknapatafa i varošica Džeferson.
Odrastao je u provincijskoj sredini, na severu siromašne savezne južne države Misisipi, i taj kraj i ljudi ostavili su neizbrisiv trag u njegovoj prozi. Fokner nije maturirao, ali je mnogo čitao, od svetskih klasika do francuskih simbolista: Verlena, Vajlda, Dostojevskog, Flobera, Remboa, Šekspira, Servantesa... Primljen je, 1918. godine, kao dobrovoljac u pilotsku školu britanskog vazduhoplovstva u Kanadi. Posle rata vratio se u Oksford, gde je proživeo najveći deo života. Nakon pesama i kraće proze, prvi roman „Vojnikova plata“ objavljuje 1926. Budući da je teško nalazio izdavače, do kraja Drugog svetskog rata povremeno je odlazio u Holivud, gde je pisao i prepravljao uglavnom tuđe scenarije - poznate su njegove prerade Hemingvejevih romana. Poslednjih petnaestak godina života uživao je veliku popularnost i bio svojevrstan ambasador američke kulture u Evropi, Južnoj Americi i Japanu. Godine 1949. dobio je Nobelovu nagradu za književnost, održavši pri tom verovatno najpoznatiji i najbolji govor koji je ikada izgovoren tokom te svečanosti.
NOSTALGIJA ZA PROŠLIM VREMENIMA Od kasnijih Foknerovih romana su poznatiji „Uljez u prašinu“, „Bajka“ i „Lupeži“, objavljeni 1962, pred samu piščevu smrt, laka priča protkana nostalgijom za prošlim vremenima.
Kompletan njegov opus može se sagledati kao slika političke i društvene istorije američkog Juga, koja - iako sadrži onaj neizbežni Sever - Jug, ali i „crno-beli“ kontrast i opis odnosa između „obojenog“ i „belog“ stanovništva - nekako i ne odiše pokušajima davanja vlastitog suda u vezi sa tim konfliktom.
Ipak, premda unekoliko lišen striktnog određivanja u pogledu rasne diskriminacije, Foknerov jug nikako se ne bi mogao nazvati zemljom blagostanja, rajem u kome bi junaci „svih boja“ uživali u sreći i prosperitetu, neopterećeni negativnim osećanjima i delima... Baš suprotno: njegov Jug je zemlja „buke i besa“, poraza i propadanja, incesta i nasilja, beznađa i ludila... Njegovi junaci obitavaju u svetu u kome vlada kataklizma tradicionalnih vrednosti, a sudbine koje on slika - po pravilu su obeležene propašću i samouništenjem.
Baš su ovakva tematika i osoben pristup koji je negovao doneli Fokneru „titulu“ najživopisnijeg hroničara nasilja, degeneracije, perverzije Juga.
Početak Foknerovog „velikog, tragičnog doba“ označio je njegov treći roman „Sartoris“, iz 1929, priča o uglednoj istoimenoj porodici, kojom počinje njegova saga o Joknapatafi i gradiću - „proza biblijske veličine i grozničavog intenziteta“, kojom je Vilijam Fokner stvorio, kako je zapisao jedan kritičar, „kosmos koji niko ne poseduje“. Po senzibilitetu blizak naturalističkim piscima kraja 19. veka, u svoj je opus integrisao mnoge modernističke narativne tehnike poput toka svesti, vremenskog flešbeka, kao u filmovima, narativnih rezova ili poetskih komentara.
Po mnogima „najveći“ njegov roman, „Buka i bes“, iz iste 1929. godine, prikaz je propasti četvoro dece stare porodice Kompson, uklopljen u istoriju američkog Juga. To je ujedno i eksperimentalni, inovativni roman toka svesti, koji može stati uz bok Džojsovom „Ulisu“, a koji je, esencijalno, sav sadržan u svesti idiota Bendžija - u čemu je vidljiva sva radikalnost foknerovske inovacije. Poput odraza u ogledalu, delu „Buka i bes“ suprotstavljen je roman o krajnje siromašnoj seljačkoj porodici Bundrenovih, „Dok ležah na samrti“ iz 1930, koji se sastoji od unutrašnjih monologa muža i umiruće žene, njihove vizionarske i ekstravagantne dece i suseda, a radnja kulminira u mitsko-grotesknom, ali primitivnom i tvrdoglavom, ustrajnom prevoženju majčinog tela na daleko groblje u doba velike poplave.
Posebno je šokantno „Svetilište“, iz 1931, u kojem impotentni gangster Popaj kukuruznim klipom siluje otmenu i izazovnu Temple Drejk te sa njom živi u bordelu u Memfisu. Andre Malro nazvao je „Svetilište“ prodorom grčke tragedije u kriminalni trivijalni roman. Slede „Svetlost u avgustu“, sa središtem oko tragičnog lika Hrista-Sotone, heroja i zločinca Džoa Kristmasa, opsednutog prenadraženom rasnom svešću i samomržnjom zbog sumnje da ima crnačke krvi, roman koji istovremeno sadrži i najpotresniju ljubavnu priču u Foknerovom opusu i prikaz otrovnog bujanja verskog fanatizma. „Avesalome, Avesalome!“ iz 1936. predstavlja tehnički nerazmrsiv splet opsesivnog unutrašnjeg monologa mladog Kventina Kompsona i trostrukog narativnog prenošenja verzija priče o usponu i padu Tomasa Sutpena u doba pre, tokom i posle američkog građanskoga rata. Radnja se događa pola veka pre same priče o usponu i padu Juga, a ovo delo je pisac smatrao svojim najvećim ostvarenjem.
„Trilogija“ pisana punih dvadeset godina - od 1940. do 1960, „Zaselak“, „Grad“ i „Palata“, pripovest o porodici Snoups, groteskno prikazanim i karikiranim pripadnicima razgranatog plemena „belog šljama“ i njihovoj najezdi na Džeferson pod vođstvom Flema Snoupsa, sadrži više političke satire i društvene kritike, a manje mitske veličine i tragičnog raskola nego što je uobičajeno kod ovog pisca, Fokner je i ovde ostao majstor kreiranja nezaboravnih scena i karaktera.
Delo Vilijama Foknera, po mnogima jednog od najvećih svetskih prozaista, opus je raskošne inventivnosti, vatromet tehničke virtuoznosti, kojim dominira tragična i tragično-ironična vizija života, u kojoj vlada sudbina, usud, kob - no ipak donekle ublažena i oživljena čestim burlesknim i drastično komičnim scenama.
Delo koje istražuje ponore zla, ludilo, incest, ubistvo, masakriranje, silovanje, linč, bratoubistvo, čedomorstvo..., istovremeno je afirmacija ljudskosti i stoičkog humanizma izraženog u hrišćanskoj ikonografiji i naglasku na vrlinama - koje je Fokner istakao i u nezaboravnom govoru pri dodeli Nobelove nagrade: hrabrost, saučešće, ponos, ljubav, čast i žrtva!








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vilijam Fokner   Čet 26 Nov - 14:40

Kolokvijajlna i fakultativna definicija književnosti koja se oslanja na tehniku komparacije sa ostalim društvenim i civilizacijskim pojavama, a koja je pritom i najčešća među ljubiteljima umetnosti glasi: „Istorija je ono što je bilo i kako je bilo, a književnost je sve ono što je moglo biti“. Iskoristiću jednu od mnogobrojnih udica ove floskule da pridodam i parafrazu iz eseja „O umetnosti romana“ Tomasa Mana koji govori da je romanopisanje uzvišenije i kvalitetnije ako više prikazuje unutrašnji svet, a manje spoljašnji. Po mišljenju ovog nemačkog nobelovca, dužnost istoričara je da nam opišu i ispripovedaju velike događaje, dok je eksluzivna dužnost pisaca da nam bolje približe neznatne stvari te ih učine zanimljivim.
 Modernizam je, bez dileme, jedno od najvećih i najplodnijih književnih razdoblja u istoriji. Sa velikim spoljašnjim promenama na geografskom planu, na planu društvene kolektivne i indukovane pojedinačne svesti, došlo je i novo razdoblje koje je zahtevalo nove načine pripovedanja i nove trnovite puteve do istih. Pospešena je, važno je reći, i multikulturalizmom koji je bujao. Modernizam je, prosto rečeno, bio nužan i obavezan faktor povesti sveta i svetske kulturne baštine. Kao takav, zajednički je sadržalac mnogih novonastalih pravaca, pa je gotovo nemoguće odrediti ga u jednoj rečenici.
Jedan od stožernih tačaka modernizma jeste i američki pisac Vilijam Fokner. On je, uz Džejmsa Džojsa i Virdžiniju Vulf, predstavnik najrafinisanijeg i najefektnijeg stila narativa koji je modernizam porodio. Reč je o takozvanom „toku svesti“.  
U romanu gorepomenutog prozaiste, „Buka i bes“, upravo je tok svesti najteža literarna artiljerija. Radnja, u svojoj najširoj opštosti prati propast američke porodice Kompson. Formalno, struktura dela i nije toliko komplikovana. Govori se i opisuju se jedni te isti događaji iz četiri različita ugla posmatranja, gde je Fokner neka vrsta trbuhozborca koji koristi trojicu braće i sluškinju kao svoje medijume. Da bi predstavio raznolikost poimanja ovog sveta i potkrepio svoju tezu da je postojanje objektivne realnosti u praksi nemoguće i da je jedina moguća opcija, zapravo, pojedinačna realnost svakog od nas.    
Jedna od bitnih odlika Foknerovog romana je i nepostojanje čvorišta same radnje, nepostojanje stubova koji drže radnju na okupu, već se scene ređaju bez reda i otvaraju poglavlje za poglavljem. Takođe, linearno, spoljašnje vreme jeste jasno definisano, ali vreme u glavama junaka nije ni u naročitom dogovoru sa smislom, a postoje osnove za sumnju u njegovo puko postojanje. Radnje, dakle, u fizičkom smislu i klasičnom uzročno – posledičnom odnosu i nema u nekim zdravim dozama, sav svet i narativ romana je prišiven u koprene pred očima četvoro junaka, što presavija ono što zovemo „objektivna realnost“ u pojedinačno prihvatljive realnosti.
Književnost je veća od pisca.
Ta teza ima vrlo jaku utvrdu u jednom od poglavlja. U pitanju je tok svesti najmlađeg od braće Kompson, koji je, ispostaviće se, klinički idiot sa suženim poljem inteligencije i poimanja sveta. Naime, ovo poglavlje je čak po mnogim mišljenjima stručnjaka tanka linija razdvajanja koja je ovo delo vinulo u nebesa i postavilo mu oreol klasika. 
Vilijam Fokner je u igri mačke i miša između sopstvenosti i kucaće mašine nadigrao samog sebe. Iz tog boja se živ i zdrav vratio roman „Buka i bes“.
S jedne strane ogledala stoji čovek.   
S druge strane – buka i bes.    
Postoji li, uopšte, išta drugo?
Borislav Pekić kaže da je jedina dužnost pisca da ispriča priču.
Čitaoče, na tebe je red.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vilijam Fokner   Čet 26 Nov - 14:41

Yтицај
Вилијам Фокнер је, по многим мишљењима, највећи амерички романописац и један од највећих светских прозаиста уопште. Његово дело карактеришу раскошна инвенција, ватромет техничке виртуозности, доминантна трагична и трагично-иронична визија живота у којој влада судбина,усуд (коб, фатум), но ублажена и оживљена честим бурлескним и драстично комичним сценама. То дело, које истражује поноре зла и инферналне ситуације (лудило, инцест, убиство, масакрирање, силовање, линч, братоубиство, чедоморство), истовремено је афирмација људскости и стоичког хуманизма израженог у хришћанскојј иконографији и нагласку на врлинама које је Фокнер истакнуо у својем незаборавном говору при додели Нобелове награде: храброст, саучешће, понос, љубав, част и жртву. Фокнеров је утицај на светску књижевност велики: довољно је рећи да су послератна америчка, западноевропска и латиноамеричка литература незамисливе без њега, од Камија до Мархесa, од Варгаса Љосе до Тони Морисон.

Романи
"Војникова плата",(1926)
"Комарац", (1927)
"Сарторис", (1929)
"Бука и бес",(1929)
"Кад лежах на самрти",(1930)
"Светилиште", (1931)
"Светлост у августу", (1932)
"Авесаломе, Авесаломе! ", (1936)
"Дивље палме",(1939)
"Заселак",(1940)
"Сиђи, Мојсије", (1942)
"Уљез у прашину",(1948)
"Реквијем за опатицу",(1951)
"Бајка", (1954)
"Град",(1957)
"Палата",(1960)
"Лупежи",(1962)
Написао је и већи број краћих прича и приповедака.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vilijam Fokner   Čet 26 Nov - 14:42

Tamo u izlogu bilo je dvanaestak satova, dvanaestak različitih vremena i svako od njih s istom onom potvrdom i protivriječnom uvjerljivošću koju je imao i moj sat, bez i jedne kazaljke uopšte. Jedan drugome su poricali tačnost. Ja sam mogao da čujem svoj sat, kako kuca negdje u mom džepu, čak iako niko nije mogao da ga vidi, koji čak ne bi bio u stanju ništa da kaže i kad bi ga neko mogao vidjeti.
[url=http://www.6yka.com/upload/images/Septembar 2012/william faulkner.jpg] [/url]

Bio je neki časovnik, visoko gore na suncu, i meni pade na pamet kako čovjeka, kad nešto neće da uradi, njegovo tijelo tjera na to, nekako nesvjesno. Moga sam da osjetim mišiće na zadnjoj strani vrata, i zatim da čujem kako mi sat u džepu otkucava, a ubrzo poslije toga su svi zvuci zamrli, sem zvuka koji je proizvodio sat u mome džepu.

Tamo u izlogu bilo je dvanaestak satova, dvanaestak različitih vremena i svako od njih s istom onom potvrdom i protivriječnom uvjerljivošću koju je imao i moj sat, bez i jedne kazaljke uopšte. Jedan drugome su poricali tačnost. Ja sam mogao da čujem svoj sat, kako kuca negdje u mom džepu, čak iako niko nije mogao da ga vidi, koji čak ne bi bio u stanju ništa da kaže i kad bi ga neko mogao vidjeti.

I tako rekoh sebi da kupim ovaj. Jer mi je otac kazao da je vrijeme umrtvljeno dokle god ga mrve točkići; i da se vrijeme vraća u zivot jedino kad sat stane. Kazaljke su bile izdužene, malo izvan vodoravnog položaja pod blagim uglom, kao galeb koji se njiše na vjetru.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!


Poslednji izmenio Esti dana Čet 26 Nov - 14:49, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vilijam Fokner   Čet 26 Nov - 14:48

"Da napišem tu priču, da se oslobodim more koja me je neprestano mučila do kraja, napisao sam pet zasebnih verzija. To je tragedija o dve propale žene. O Kedi i njenoj kćeri. Iskrsla mi je u pameti slika. U to vreme nisam shvatao njen simbolički smisao. Bila je to slika zaprljanih gaćica devojčice koja se nalazila na kruški i odatle, kroz prozor, gledala kako se u kući spremaju za bakinu sahranu i te je događaje dostavljala braći koja su bila pod kruškom.
Dok sam razjašnjavao ko su sve te osobe bile i šta su radile i kako su se gaćice devojčice zaprljale, uvideo sam da će mi biti nemoguće da sve to utrpam u jednu priču, već da će iz toga proizaći ceo roman. Tada sam shvatio simboliku prljavih gaćica i tu sam sliku dopunio slikom devojke bez oca i majke koja se spušta niz oluk da bi pobegla iz jedinog doma što ga je imala i gde joj nikada nisu bili pruženi ljubav, nežnost i razumevanje. Već sam počeo da pričam te događaje kako ih vidi dečak - idiot, jer sam smatrao da će se postići veći utisak ako ih priča neko ko može da shvati samo šta se dogodilo a ne i zašto se dogodilo. Uvideo sam da tada nisam ispričao priču. Pokušao sam ponovo istu priču kako ju je gledao drugi brat. Još nije bila gotova. Pokušao sam i treći put kako je gleda treći brat. Još nije bila sasvim gotova. Pokušao sam da sve skupim i popunim pukotinu tako da ja budem izveštač. Još nije bilo dovoljno. Tek posle petnaest godina, po objavljivanju knjige, napisavši dodatak jednoj drugoj knjizi, izvršio sam krajnji napor i oslobodio se more kako bih mogao da steknem svoj duševni mir..."








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vilijam Fokner   Čet 26 Nov - 14:49

"...o onoj instiktivnoj veštini žena - onom bezbrižnom poverenju u vlastite ljubavne sudbine poput poverenja ptica u vlastita krila - onom mirnom surovom verovanju u neminovnu zasluženu osobnu sreću koja ih časovito okrilati i ponese iz utočišta ugleda prema neokušanom i nepoznatom prostoru bez ikakve vidljive obale...i sve to bez straha ili zabrinutosti, te otuda ne izvodeći nikakve zaključke o hrabrosti ili smelosti: samo s krajnjom i potpunom verom u zračna i krhka i neokušana krila - krila, te zračne i krhke simbole ljubavi koji su ih jednom izneverili, budući da su prema opštem pristanku i prihvatanju sanjale o samoj ceremoniji koju, kad se vinu, odbacuju."
........
"Sad ne moram više misliti na njih zato što znam odgovor na to, kao i to da ne mogu promeniti taj odgovor, a mislim da ne mogu promeniti ni sebe, budući da sam, kad sam te drugi put videla, shvatila ono što sam pročitala u knjigama, ali u što nikad nisam zbiljski verovala: da su ljubav i patnja ista stvar i da je vrednost ljubavi iznos onog što moraš platiti za nju i kad god je dobiješ jeftino, prevario si samoga sebe."

Divlje palme - Vilijam Fokner








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vilijam Fokner   Čet 26 Nov - 14:54

Iz njegovih dela mogu se izdvojiti roman Sartoris iz 1929. godine, u kome se radi o uglednoj porodici i njihovim počecima, vrhuncima i padovima. Pored ovog, tu je i roman Buka i bes u kome prikazuje četvoro dece porodice Kompson i atmosferu američkog juga. Zatim su usledili romani: Komarac, Kad ležah na samrti, Svetilište, Divlje palme, Uljez u prašinu, Rekvijem za opaticu, Bajka, Grad, Palata. Pored romana napisao je i veći broj kraćih priča i pripovedaka.
Pred kraj svog života uživao je veliku popularnost, kada je bio odabran za veleposlanika američke kulture u Evropi, Južnoj Americi i Japanu. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1949. godine. Vilijam Fokner bio je poznat po svom osobenom glasu, niskom rastu, luli, viskiju i dendi stilu. Umro je 6. jula 1962. godine u Oksfordu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vilijam Fokner   Čet 26 Nov - 14:56

Tvorac je sledećih mudrih misli:

  • Čitati, čitati, čitati.
  • Mnogi su hrabri tek onda kad ne vide drugi izlaz.
  • Onaj koji najmanje zna, iznosi pretpostavke sa najvećim ubeđenjem.
  • Ljudski um je kao padobran: radi samo kad je otvoren.
  • Ljubav i patnja su ista stvar, vrednost ljubavi je iznos onoga što moraš platiti za nju i kad god je dobiješ jevtino, prevario si samoga sebe.
  • Čovek je jedino živo biće koje može da pocrveni i jedino koje za to ima razloga.
  • Kada bih mogao da biram da iskusim bol ili ništa, izabrao bih bol.
  • Ne voli se zbog, voli se uprkos, ne zbog vrlina, već uprkos manama.
  • Slobodni smo ne kada pričamo o slobodi, već kada je praktikujemo.
  • Satovi ubijaju vreme...vreme je mrtvo u onom trenutku kada ga kazaljke otkucaju. Vreme oživi jedino kada satovi stanu.
  • Ne plaši se da podržiš iskrenost, istinu i saosećanje i usprotiviš se nepravdi, laži i pohlepi. Kada bi ljudi ovako postupali, promenio bi se svet.
  • Ne možete da se otisnete u nove horizonte dok ne izgubite iz vida obalu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vilijam Fokner   Čet 26 Nov - 14:58

Satovi ubijaju vrijeme... vrijeme je mrtvo u onom trenutku kada ga te male stvarčice otklikaju. Vrijeme oživi jedino kada satovi stanu.
William Faulkner








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vilijam Fokner   Čet 26 Nov - 14:59

Ne trudite se da nadmašite svoje savremenike ili prethodnike. Pokušajte da nadmašite sebe. (Vilijam Fokner)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vilijam Fokner   Čet 26 Nov - 15:01

Od svih Foknerovih knjiga, najčešće se vraćam „Divljim palmama“, bez obzira na to što mnogi ne uključuju tu knjigu među njegove vrhunske domete, poput romana „Buka i bes“, „Avesalome, Avesalome“ i „Dok ležah na samrti“.
„Divlje palme“ su prvi put objavljene 1939. godine i dve novele koje čine knjigu, „Divlje palme“ i „Starac“, štampane su tako što se njihova poglavlja naizmenično smenjuju. U mnogim kasnijim izdanjima, pa i u prevodu na naš jezik, novele su razdvojene, ali kada ih čitamo, lako uviđamo zašto je Fokner hteo da ih predstavi u isprepletenom obliku.
Naime, obe novele govore o ljubavi, o odnosu muškarca i žene, o abortusu i porođaju, i premda su obe, svaka za sebe, izuzetno dobre priče, tek u naizmeničnom čitanju dobija se kontrastna slika odnosa pojedinaca i društva prema tim temama. „Divlje palme“ donose priču o zlosretnoj ljubavnoj vezi između Harija Vilburna i Šarlote Ritenmejer, koja se završava tragičnim abortusom, dok „Starac“ (što je zapravo naziv za nabujalu reku Misisipi) govori o tome kako jedan robijaš spasava trudnu ženu pred bujicom.
Na kraju, junak prve priče dospeva u zatvor, osuđen za ubistvo zbog loše urađenog abortusa, dok junak druge priče, umesto da bude nagrađen za svoje delo, dobija dodatnu kaznu zbog toga što se nije blagovremeno vratio u zatvor.
Ljubav se, tako, pretvara u kaznu, ma šta čovek učinio, i nikakvo bekstvo nije moguće. Suočen na kraju sa mogućnošću da oduzme sebi život i tako izbegne boravak u zatvoru, Hari Vilburn izgovara jednu od najčešće navođenih Foknerovih rečenica: „Između bola i ništavila izabraću bol.“
Samo zbog te rečenice vredi pročitati ovo Foknerovo delo, koje je, uzgred, Fokner originalno naslovio „Ako te ikada zaboravim, Jerusalime“, citatom preuzetim iz jednog od biblijskih psalama. Izdavač je promenio naslov u „Divlje palme“, ali sada se knjiga sve češće objavljuje pod originalnim naslovom i sa pomešanim poglavljima, onako kako je to autor zamislio.
Fokner je svakako jedan od najvećih pisaca dvadesetog veka, i besumnje jedan od najoriginalnijih proznih autora. Nijedno njegovo delo nije napisano na isti način, i čitalac mora da se pripremi za mukotrpno probijanje kroz najraznovrsnije forme, duge i zamršene rečenice, i verbalnu virtuoznost.
Doduše, Fokner se možda upravo zbog tih odlika danas više ne čita u onoj meri u kojoj to zaslužuje. S druge strane, imajući u vidu sadašnje stanje sveta u kojem živimo, slabljenje porodičnih odnosa, povećanu rasnu tenziju, etničke sukobe i preoblikovanje istorije, ponovno čitanje Foknera svima bi dobro došlo.
Ali, čak i ako se to ne desi, ako Fokner potone u zaborav, nadam se da će „Divlje palme“ ostati. I da ništavilo neće zauvek biti jedina alternativa bolu. Ljubav bi, ipak, trebalo da bude bolja.

David Albahari








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vilijam Fokner   Čet 26 Nov - 15:02

„Sad ne moram više misliti na njih zato što znam odgovor na to, kao i to da ne mogu promeniti taj odgovor, a mislim da ne mogu promeniti ni sebe, budući da sam, kad sam te drugi put videla, shvatila ono što sam pročitala u knjigama, ali u što nikad nisam zbiljski verovala: da su ljubav i patnja ista stvar i da je vrednost ljubavi iznos onog što moraš platiti za nju i kad god je dobiješ jeftino, prevario si samoga sebe.
„…o onoj instiktivnoj veštini žena – onom bezbrižnom poverenju u vlastite ljubavne sudbine poput poverenja ptica u vlastita krila – onom mirnom surovom verovanju u neminovnu zasluženu osobnu sreću koja ih časovito okrilati i ponese iz utočišta ugleda prema neokušanom i nepoznatom prostoru bez ikakve vidljive obale…i sve to bez straha ili zabrinutosti, te otuda ne izvodeći nikakve zaključke o hrabrosti ili smelosti: samo s krajnjom i potpunom verom u zračna i krhka i neokušana krila – krila, te zračne i krhke simbole ljubavi koji su ih jednom izneverili, budući da su prema opštem pristanku i prihvatanju sanjale o samoj ceremoniji koju, kad se vinu, odbacuju.“








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Vilijam Fokner   

Nazad na vrh Ići dole
 
Vilijam Fokner
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Vilijam Fokner
» Vilijam Fokner - Buka i bes
» Vilijam Fokner
» Vilijam Fokner
» Vilijam Batler Jejts
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-