Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Interdisciplinarnost, skica razvoja

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Interdisciplinarnost, skica razvoja   Pon 23 Nov - 17:39

Ljudi su počeli da pripovedaju pre nego što su naučili da pišu; pre su zamišljali nego što su umeli da misle, što su stvorili sistem mišljenja. Uobraziljom su, naivno i priprosto, gradili slike svojih istina ili iluzija. Činili su to odvajkada i vokacijom, čije je forme prenošenja naše doba samo kultivisalo, unapredilo… Umetnost je tako krčila put civilizaciji i bivala u službi čovekovog stremljenja ka višim i neodređenim formama postojanja. Vodila je ljudski duh od kada su se iznedrili iz života samog, a to čini i danas, pomažući mu da sagleda sebe i tekovine od njega stvorene. Kao takva, morala je uvek ostati bliska svom tvorcu, menjati se uporedo sa njim prilagođavajući svoja sredstva komunikacije imperativu razvoja duha. Jer ona koja obuhvata emotivnu, estetsku i saznajnu komponentu bića, dakle promenjive ljudske osobenosti morala je iznalaziti uvek načine da ponudi radoznalom duhu sliku sveta koji je stvorio, kritičku ili pak  vizionarsku. Njen predmet je svekoliko postojanje, ciljna sfera intelekt i duša čovekova, posrednici čula naša, a sredstva beskrajna – sva koja služe cilju. Iz tog razloga se ona transformiše iz jednog oblika u drugi ne dozvoljavajući nam da se na nju naviknemo kao na banalnost.
Od samog početka umetnost je koristila reč, zvuk i sliku, stapajući ih u sinkretizmu. Vremenom su se oni razdvojili razvijajući se unutar sopstvenih granica, no uvek se pretapajući pruzajući jedni drugima inspiraciju, građu, aktuelnost. Grci su obične govorne faze kovali u muzičkim kadencama, a Rimljani su svakoj, gestom davali oblik igre na sceni. Nije li renesansna scenska umetnost u neku ruku bila i umetnost pokreta – ono što danas kažemo za vizuelnu  umetnost. Slike Kloda Lorena i Salvadora Rose uticale su na pejzažističku poeziju osamnaestog veka, Kits je pojedinosti svoje Ode jednoj helenističkoj urmi izvukao iz jedne odredjene slike Kloda Lorena... Avangardni film  dvadesetih  godina se rađa u sadejstvu sa modernim slikarstvom, u okrilju dade i nadrealizma; ekspresionističko pozorište uplivaše na ekspresionistički film. Breton, Aragon, Dišamp, Dali su se na svoj način interesovali za film . Oni vide u njemu nove mogućnosti poezije, pa otud o njemu govore kao o optičkoj poeziji  i umetnosti budućnosti.
No, otišavši različitim putevima, reč, zvuk i slika su se razvivši u književnost, muziku, poeziju, slikarstvo, vajarstvo, pozorište, film, razvili i osećaj ugroženosti jedni od drugih, što je omogućilo dijalektički odnos među njima koji je najčešće konstruktivan. Naročito je to slučaj sa teatrom i filmom koji su sami po sebi fuzija, pa se javlja i težnja za njihovom sopstvenom afirmacijom koja se ogleda u pojmu čistog filma, pozorišta. Tako, kada se ljudima u pozorištu učinilo da je literatura uzela pozorište pod svoje, nastao je pokret protiv  literarnog pozorišta. Novi scenski jezik, za kojim ovo pobunjeno pozorište traga, podrazumeva osvajanje nezavisnijeg jezika. Tako zagovornici ovog teatra (Grotovski, Living, Barba) verbalnom suprotstavljaju telesni jezik, jezik tela i pokreta. Ali na taj način se ovaj teatar približava pozorišnom  koliko plesnom i filmskom.
Istina je ipak da su jedni drugima neophodni. Godara optužuju za književni stav u kinematografiji. Za njega je književnost izvor novih sadržaja, miljea, shema, lica. Na njegov filmski izraz su uticale Prustova, Dzojsova i Foknerova tehnika pripovedanja, a uzetu građu delimično teatralizra koristeći se tehnikom Brehtovog epskog teatra.  Ajzenštajnova razmišljanja o montaži su deo poetike dvadesetih godina dvadesetog veka, poetike ruskih formalista, a unutrašnji monolog i paralelna montaža su  na film ušli  upravo preko književnosti.

Na taj način starije forme pomažu mlađim da se razviju i istaknu, razvojem, svoj specifikum koji je bitan da bi umetnost, svijena uz novog čoveka, nastavila da draži. Upravo taj oblik, aktuelan kako u svesti pojedinca tako i u društvu, označava pojam umetnička dominanta. A kada neka vrsta stekne ovaj status on se ne iscrpljuje njegovim količinskim preovladavanjem ili njegovom funkcionalnom svrsishodnošću. Dominirajući žanr umetnosti akumulirao je umetničke snage, koje upućujući se van, pokazuju tendenciju proširivanja sfere važnosti svojih principa, postaju svojevrstan centar privlačnosti. Bahtin u Slovu o romanu govori o pritisku romana koji je postao vodeći literarni žanr nad ostalim žanrovima. U epohi romana ostali se žanrovi u većoj ili manjoj meri romanijzuju. Roman ih ugurava u svoju sopstvenu konstrukciju, pridaje im drukčiji smisao, stavlja im drugaciji akcenat…
U antičko doba dominantan je svakako bio ep, zatim se čista poezija izdvojila iz njega (oko 7-6 veka pne). Drama sledi sa razvojem dionizijskih svečanosti u 5 vpne. Kod Rimljana se sve ove vrste obnavljaju. Kroz srednji vek dominantnu ulogu preuzimaju žitija, dok renesansa biva ispunjena poezijom. Drama je vrsta kalsicizma, prozna forma prosvetitelja, poezija romantizma, roman realizma. Kroz XX vek, naročito njegovu drugu polovinu roman suvereno vlada nakon što mu je realizam vratio dostojanstvo. Naime, on je bio poznat i od antike, ali su kao njegove teme uzimane fivolne priče poput današnjih sapunica. Sada on uspeva da prikaze svet u svojoj kompleksnosti kao nijedna druga vrsta književnosti. Međutim, čini mi se da mu je tu ulogu sada oduzeo film, umetnost koja je kao i sam roman na svojim počecima bila potcenjivana. (Za primere sam uzela umetnosti koje se služe rečima, jer su zbog tumačeće funkcije jezika koja im je svojstvena, bivale masivnije raširene u narodu od umetnosti koje se ne služe prirodnim jezikom.)
 Principi dominantne umetnosti dobijaju na neki način univerzalnost i ne osporavajući odlike rodova ostavlja svoj pečat na njima – skulptorski princip u drami, slikarski stil u literaturi, epska monumentalnos muzičkih oblika, arhitektura koja je tretirana kao zamrznuta muzika. ….Verujem da je naše doba doba filma kao umetničke dominante.Danas film utiče na literaturu – montažni stil pisanja, romani u obliku scenarija, težnja ka sintetizovanom načinu izražavanja, u specifičnom pretvaranju tačke gledanja u posrednika.
No, o tome u drugom postu. Želela sam da kažem da je preplitanje žanrova način na koji su se oni razvijali, što uostalom možemo videti i na primeru današnje popularne muzike. Sve su one nastale iz istog izvora, duha čevekovog, i teže da mu služe. Kako se on menja, one ga prate. A interdisciplinarnost kao dijalog umetnosti među sobom je osnova na kojoj ta dinamika počiva.
Madame de Stal








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
 
Interdisciplinarnost, skica razvoja
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Lepenski Vir
» Šta je filozofija?
» Crtež
» Istorija Beograda
» 111
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-