Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Da li su anti-autoritaristi mentalno poremećeni?

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Da li su anti-autoritaristi mentalno poremećeni?    Sub 21 Nov - 11:40


Navikli smo na praksu političkog etiketiranja zapadnih političara (Hitler je najomiljenija etiketa za lidere sa liste za odstrel ). Ovaj fenomen je deo vladajućeg političkog ekstremizma, koga odlikuje netolerantno i nasilno ponašanje moćnika.  Etiketiranje političkog neistomišljenika je, obično, prva faza ekstremizma, tj. satanizovanje, koje se završava  – istrebljenjem!

 

Ovu praksu, dakle, nije moguće objasniti isključivo kao novi semantički  kod političkog jezika, pa makar ona bila ekstremna. Ona u sebi nosi psihološki aspect ličnosti onih koji je praktikuju- političara.

Ne čudi da psihološki profil političkog establišmenta karakterišu slične, ekstremne osobine, bezuslovno pokoravanje autoritetu sistema, hipertrofirano narcisoidno osećanje, netolerancija,  fanatizam,  dogmatizam, itd. Očito je da ličnosti sa ovakvim osobinama  pronalaze sebe u političkim strankama, to jest, da se vladajuća politička grupacija zasniva na takvim kadrovima.  

 

Sa druge strane, nalazi se masa i pojedinci sa svojim psihološkim osobinama. Interesantno je da pojedinace oba krajnja, ekstremnna politička opredeljenja,  levi i desni, karakterišu iste osobine kao I pojedince u vlasti, dakle ekstremne. Otuda paralele između komunizma, fašizma, verskog fundamentalizma.

Najpozitivnije jezgro može se pronaći u redovima konzervativaca , to jest među konvencionalnim ljudima. To je onaj tip ljudi koji poštuje konvencionalne norme, ne odstupa od konvencionalnih propisa,  jednom rečju ponaša se konformistički.

 

Opasnost svake vrste generalizacije,  trpanja ljudi (  i pojava) u strogo određene "fioke" sadržana je u činjenici da : nema pravila. A pravilo generalizacija je, u ovom slučaju, da, koje na vlasti, taj je negativac, ili, ko je izvan konformističkog ta je takođe negativac. Narodski rečeno, ko je različit od većine, doživljava se kao “izopačen”, “bolestan”, “nemoralan” i samim tim je opasan po “zdrav organizam” nacije ili države. 

Evo jednog teksta ( užasno lošeg prevoda) koji govori upravo o toj vrsti klasificiranja ljudi koja je opasno uhvatila korene u psihijatriji.

ponukana jednim dogašajem, davne 2010. u euforičnom napadu besa, napisala sam jednu kratku    

belešku o toj vrsti " nemira" (Moji nemiri) . Podsećam na to, jer je beleška jedan od dokaza dilema koje svi imamo u vezi sopstvenog i ponašanja drugih.

 

Autor:Dr.Bruce Levine

 








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Da li su anti-autoritaristi mentalno poremećeni?    Sub 21 Nov - 11:41

Tokom svoje karijere psihologa, razgovarao sam sa  stotinama ljudi kojima su prethodno neki drugi stručnjaci dijagnosticirali opozicijski prkosni poremećaj, nedostatak pažnje i hiperaktivi poremećaj, anksioznost i druge psihijatrijske poremećaje. Zatečen sam činjenicama:

1. Koliko su ljudi sa ovim dijagnozama u suštini anti-autoritaristi; i
2. Kako to da stručnjaci koji su im uspostavili te dijagnoze uopšte nisu takvi.

 
 
 
 
Anti-autoritaristi prvo preispitaju činjenicu o tome da li će vlast  biti legitimna pre nego ju shvate kao ozbiljan autoritet. Procena legitimiteta vlasti uključuje i procenu o tome da li ta vlast zapravo zna o čemu govori, da li je poštena, te da li brine za one ljude koji poštuju njen autoritet. A kada anti-autoritaristi ocene vlast kao nelegitimnu oni izazivaju tu vlast i pružaju joj otpor – nekad agresivno, a nekada i pasivno-agresivno, katkad mudro, a katkad ne. 

Neki aktivisti lamentiraju nad činjenicom da u SAD-u postoji tek nekolicina anti-autoritarista. Jedan od razloga za to bi mogao biti da su mnoge prirodno anti-autoritativne osobe psihopatologizirane i lečene pre nego što su stekle političku svest o društvenoj opresiji.

Zašto stručnjaci za mentalno zdravlje anti-autoritariste proglašavaju duševnim bolesnicima?

Sticanje priznanja koje polazi od osnovne škole, medicinske škole, pa sve do doktorata u oblasti psihologije ili psihijatrije, zahteva preskakanje mnogih prepreka, i sve to upravo znači da se sve vreme treba pristojno ponašati i biti oprezan prema vlastima, čak i prema onoj za koju inače nemate poštovanje. Izbor i socijalizacija stručnjaka za mentalno zdravlje inače pretenduje uzgajanju mnogih anti-autoritarista. 

Nakon deset godina upravljanja visokoškolskim terenom, znam da su diplome i uverenja prvenstveno podrazumevaju poštovanja. Oni koji su se dugo godina školovali, predugo su živeli u svetu koji rutinski odgovara zahtevima vlasti. Tako su za mnoge lekare i doktore filozofije ljudi koji su drugačiji od njih, dakle oni koji odbacuju autoritet, samo ljudi sa druge planete, podobni za dijagnoze. 
Tako sam otkrio da su psihijatri, psiholozi, te mnogi drugi stručnjaci za mentalno zdravlje, izuzetno podložni  autoritetima a da nisu svesni. Također mi je postalo jasno da anti-autoritativizam njihovih pacijenata kod njih stvara ogromnu anksioznost  koja nadalje postaje pokretačko gorivo za uspostavljanje dijagnoza i lečenja drugih. 

Neslaganje sa autoritetom u srednjoj školi podrazumevalo je ne ulizivanje nastavnicima čiji je karakter bio kombinacija  Donalda Trumpa, Newt Grincha, te Howard Cosella. Kada bi mi neko od nastavnika rekao da imam problem sa poslušnošću, osećaji u vezi s tim bili bi mi  pomešani.
S jedne strane to mi je bilo smešno, jer sam ja, od radničke dece s kojom sam odrastao, bio smatran podobnim za vlast : uredno sam odrađivao zadatkei  dobijao  dobre ocene. 

Kasnije, kad me moja nova etiketa - „nepoštovanje  autoriteta“ - činila samozadovoljnim jer sam sada i ja smatran „lošim dečakom “,  zabrinuo sam se kako će ona sada uticati na struku u koju sam ušao.  Pa, odgovor je uskoro postao jasan. 

Dijagnoza: Anti-autoritaristi su mentalno poremećeni

NAUKA

U članku pod naslovom „ADHD i ODD: Suočavanje sa izazovima poremećenog ponašanja“, koji je objavljen 2009. godine u „Psihijatrijskom Timesu“ piše da su „razorni poremećaji“, koji uključuju poremećaj hiperaktivnosti i deficita pažnje, te opozicioni prkosni poremećaj (PAR), najčešći mentalni zdravstveni problemi dece i tinejdžera.
ADHD je definisan kao slaba pažnja i zbunjenost, slaba samokontrola i impulsivnost, te hiperaktivnost. ODD se definiše kao „uzorak negativističkog, neprijateljskog, i prkosnog ponašanja bez kršenja temeljnih prava drugih, kod kojih se primeti poremećaj u ponašanju“; ODD simptomi uključuju: „učestalo i aktivno odbijanje autoriteta“, i „česte svađe da odraslim osobama“. 

Psiholog Russel Barkley, jedan od vodećih mainstream psihologa o ADHD-u, kaže da oni koji su pogođeni ADHD-om izbegavaju „pravilima uređeno ponašanje“, takođe su manje osetljivi na pravila uspostavljena od strane vlasti, te su nezainteresovani za pozitivne ili negativne posledice toga.
ODD mladih ljudi, sudeći prema stavovima mainstream mentalno-zdravstvenih gurua, takođe imaju tzv. nedostatke u pravilima regulisanog ponašanja, tako da je onda veoma uobičajeno za mlade ljude da imaju tzv. „dvoboj-dijagnozu“ koja varira između AHDH-a i ODD-a.

Postavlja se pitanje da li mi onda stvarno želimo dijagnosticirati i lečiti svakog sa "nedostatkom u pravilima-regulisanog ponašanja"?








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Da li su anti-autoritaristi mentalno poremećeni?    Sub 21 Nov - 11:42

ŽIVOT

Albert Einsteinu je kao mladiću verovatno trebalo uspostaviti dijagnozu ADHD, a možda i ODD također. Albert nije obraćao pažnju na svoje profesore, dva puta je pao na prijemnom ispitu za fakultet, čak nije mogao zadržati ni jedan posao koji bi dobio. Međutim, Einsteinov biograf Ronald Clark (Einsten: „Life and Times“) tvrdi da Albertovi problemi ne proizlaze iz nedostatka pažnje, nego upravo iz mržnje prema autoritetu i pruskoj disciplini u njegovoj školi.

Einstein je naime, izjavio: „Nastavnici su u osnovnim školama bili poput narednika, a u gimnaziji su bili kao poručnici“.

Kada je imao samo trinaest godina Albert je pročitao Kantovu „Kritiku čistog uma“ - bio je jednostavno zainteresovan za nju. Clark nam također govori da je Albert odbio da se pripremi za upis na studij samo zbog pobune prema očevom „nepodnošljivom“ zvocanju o „praktičnoj struci“.  Nakon što se upisao na fakultet, jedan profesor mu je rekao : „Ti imaš jednu manu - ne daš da ti bilo ko soli pamet“.
Osnovne osobine Einsteina koje su toliko uznemirile autoritete bile su upravo one koje su mu omogućile da nadmaši samog sebe.

Po današnjim standardima bi i legendarni Saul Alinsky („Reveille for Radicals“ and „Rules for Radicals“) sigurno završio sa nekom od ovih dijagoza poremećenog ponašanja. Sećajući se svog djetinjstva Alinsky je jednom rekao: „Nikada mi nije palo na pamet da hodam po travi sve dok nisam video znak „Zabranjeno hodanje po travi“. Tek tada bij je svu izgazao.“  
Alinski se također seća vremena kada ga je rabin podučavao hebrejskom jeziku: 
ednog dana pročitao sam tri stranice bez ijedne greške u izgovoru, i odjednom mi je novčić pao na Bibliju... Onda se odjednom rabin pojavio i rekao mi da počnem čitati. Nisam počeo čitati, samo sam sjedio u tišini. Pitao me je zašto šutim, a ja sam rekao “ Ovoga puta čitam za novčić ili ništa?“ Tada  je snažno zamahnuo rukom i udario me svom snagom.

MENTALNO ZDRAVLJE

Mnogi ljudi sa teškom anksioznošću ili depresijom također su anti-autoritaristi. Veliki bol u njihovim životima često uzrokuje strah od toga da će se njihov prezir prema nelegitimnoj vlasti okrenuti protiv njih u smislu da će postati financijski i socijalno marginalizovani; no isto tako strahuju da će  povinovanje vlastima prouzrokovati njihovu egzistencijalnu smrt. 
Mnogo vremena  proveo sam sa ljudima koji su u određenim trenucima imali bizarne misli i ponašanja koja su bila izuzetno zastrašujuća za njihove porodice, pa čak i za njih same; dijagnosticirana im je šizofrenija i neke druge psihoze, ali bi se u potpunosti oporavili i nakon toga bi vodili produktivan život. Među ovom populacijom nikada nisam sreo nekoga ko nije bio anti-autoritarista. Jednom oporavljeni, naučili bi kako kanalisati svoj anti-autoritarizam u konstruktivne političke svrhe, uključujući i reformu mentalnog zdravlja.
------
Iz vlastitog iskustva znam da anti-autoritaristi etiketirani psihijatrijskom dijagnozom ne odbijaju svaki autoritet, nego samo onaj za koji znaju da je nelegitiman, a takva je većina društvene vlasti.

Održavanje statusa quo 

Amerikanci su postali sve indoktriniraniji u tome da se nepažnja, ljutnja i anksioznost izjednače sa mentalnim poremećajima, u to je, naravno, uključena i depresija. Očaj je, dakle, proglašen stadijem mentalnog zdravstvenog stanja. Zbog toga onda svi radije posežu za medicinskim lečenjem, umesto da drugim sredstvima sprečavaju takvu praksu.
Kud ćete boljeg načina za održavanja statusa quo od toga da nepažnju, ljutnju, anksioznost i depresiju gledate kao biohemijske probleme poremećnih ljudi, umesto da se sve to shvati kao normalna reakcija na opresivno društvo.

Istina je da je depresija usko povezana s društvenim i financijskim mukama. Mnogo je verovatnije da će neko biti depresivan ako je nezaposlen, nedovoljno plaćen, prima socijalnu pomoć, ili ako je u dugovima (za dokaz pogledati statistiku “Konzumacija atidepresiva porasla za 400%” ). Čak i deca kojoj je dijagnosticiran ADHD obraćaju pažnju na nešto ako im se "plati" , ili kada je aktivnost u kojoj učestvuju roman koji ih zanima, ili su ga oni sami odabrali (to je dokazano u mojoj knjizi “Zdravorazumska pobuna”).
Nekadašnje autoritativne monarhije bile su udružene sa autoritativnim religijskim institucijama. Kada je svet napokon prešao iz mračnog doba u prosvetiteljstvo, dogodila se ekspanzija energije. Veliki deo ove revitalizacije uključivao je skepticizam u autoritet i korumpirane institucije, ali i vraćanje samopouzdanja vlastitom umu.

Mi smo sada ponovo zašli u mračno doba, samo su se institucije promenile. Amerikanci pod hitno trebaju anti-autoritariste da preispituju, izazivaju i da se odupiru nelegitimnim vlastima, te da ponovo vrate poverenje u vlastiti zdravi razum.

Svaka generacija imati će autoritariste i anti-autoritariste. Iako nije uobičajeno da se u američkoj istoriji dogodi da anti-autoritaristi preuzmu stvari u svoje ruke i da nadahnu druge za revolt, s vremena na vreme ipak dođe neki Tom Paine, Crazy Horse, ili Malcolm X. Dakle, autoritaristi financijski marginalizuju one koji podrivaju sistem, oni kriminalizuju anti-autoritariste, oni ih psihopatologiziraju, te na tržište plasiraju lekove za njihovo “izlečenje”.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Da li su anti-autoritaristi mentalno poremećeni?    Sub 21 Nov - 11:45

Od detinjstva nam je nametnut duh potčinjavanja autoritetu i zakonima koji sve reguliše: naše rođenje, odgoj, duhovni razvoj, našu ljubav i prijateljstvo itd., te smo izgubili naviku da sami mislimo i prosuđujemo.

Poštovanje zakona i potčinjavanje autoritetu je kultueni (egzistencijalni ) imperativ od postanka sveta do danas.Pravo na kritiku zakona izmaklo je iz ruku naroda i prešlo na privilegovane elite , pa oni služi kao sredstvo za očuvanje postojećeg društva u njegovoj nepravednosti.

Da li su antiautoritaristi " ludi", pa skoro da jesu. Njihova borba je uzaludna.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Da li su anti-autoritaristi mentalno poremećeni?    Uto 1 Nov - 18:40

Tokom svoje karijere psihologa, razgovarao sam sa stotinama ljudi kojima su prethodno neki drugi stručnjaci dijagnosticirali opozicijski prkosni poremećaj, nedostatak pažnje i hiperaktivi poremećaj, anksioznost i druge psihijatrijske poremećaje, tako da sam ja zatečen sljedećim činjenicama: 1. Koliko su ljudi sa ovim dijagnozama u suštini anti-autoritaristi; i 2. Kako to da stručnjaci koji su im uspostavili te dijagnoze uopšte nisu takvi.
Autor:Dr Bruce Levine
Prevod:Delila Mueller
Anti-autoritaristi prvo preispitaju činjenicu o tome da li će vlast biti legitimna prije nego ju shvate kao ozbiljan autoritet. Procjena legitimiteta vlasti uključuje i procjenu o tome da li ta vlast zapravo zna o čemu govori, da li je poštena, te da li brine za one ljude koji poštuju njen autoritet. A kada anti-autoritaristi ocjene vlast kao nelegitimnu oni izazivaju tu vlast i pružaju joj otpor – nekad agresivno, a nekada i pasivno-agresivno, katkad mudro, a katkad ne. Neki aktivisti lamentiraju nad činjenicom da u SAD-u postoji tek nekolicina anti-autoritarista. Jedan od razloga za to bi mogao biti da su mnoge prirodno anti-autoritativne osobe psihopatologizirane i liječene prije nego što uopšte steknu političku svijest o društvenoj opresiji.

Zašto stručnjaci za mentalno zdravlje anti-autoritariste proglašavaju duševnim bolesnicima?
Stjecanje priznanja koje polazi od osnovne škole, medicinske škole, pa sve do doktorata u oblasti psihologije ili psihijatrije, zahtijeva preskakanje mnogih prepreka, i sve to upravo znači da se sve vrijeme treba pristojno ponašati i biti oprezan prema vlastima, čak i prema onoj za koju inače nemate poštovanje. Izbor i socijalizacija stručnjaka za mentalno zdravlje inače pretendira uzgajanju mnogih anti-autoritarista.

Nakon deset godina upravljanja visokoškolskim terenom, znam da su diplome i uvjerenja prvenstveno značke poštovanja. Oni koji su se dugo godina školovali, predugo su živjeli u svijetu koji rutinski odgovara zahtijevima vlasti. Tako su za mnoge liječnike i doktore filozofije ljudi koji su drugačiji od njih, dakle oni koji odbacuju autoritet, samo ljudi sa druge planete, a pri tome podobni i za dijagnoze. Otkrio sam da su psihijatri, psiholozi, te mnogi drugi stručnjaci za mentalno zdravlje, ne samo izuzetno povinovani autoritetima, nego uopšte nisu svjesni vlastitog nivoa poslušnosti. Također mi je postalo jasno da taj anti-autoritativizam njihovih pacijenata stvara ogromnu anksioznost njima samima, a onda ta njihova anksioznost postaje pokretačko gorivo za uspostavljanje dijagnoza i liječenja drugih.

U srednjoj školi sam otkrio da neslaganje sa autoritetom znači samo ne ulizivati se direktoru kliničkog obrazovanja čiji je karakter bio kombinacija Donalda Trumpa, Newt Grincha, te Howard Cosella. Kada bi mi neko od nastavničkog osoblja rekao da imam problem sa poslušnošću, osjećaji u vezi s tim bili bi mi pomiješani.

S jedne strane to mi je bilo smiješno, jer sam ja, od radničke djece s kojom sam odrastao, bio smatran podobnim za vlast. Uostalom, uvijek bih uradio zadaću na vrijeme, studirao sam, a dobivao i dobre ocjene.

Međutim, dok me moja nova etiketa zvana „neposluh prema autoritetu“ činila samozadovoljnim jer sam sada i ja smatran „lošim dečkom“, također me je zabrinulo kako će sve to sada utjecati na struku u koju sam ušao. Naime, ako je neko kao ja etiketiran kao „osoba koja ima problema sa autoritetom“, kako li su onda tek zvali onu djecu koja su sa mnom odrastala a koja su puno pažnje pridavala mnogim stvarima, a jako malo školi i tome da se povinuju tim pravilima? Pa, odgovor na to je uskoro postao jasan.

Dijagnoza: Anti-autoritaristi su mentalno poremećeni
Članak pod naslovom „ADHD i ODD: Suočavanje sa izazovima poremećenog ponašanja“, koji je objavljen 2009. godine u „Psihijatrijskom Timesu“ (link is external) piše da su „razorni poremećaji“, koji uključuju poremećaj hiperaktivnosti i deficita pažnje, te opozicioni prkosni poremećaj (PAR), najčešći mentalni zdravstveni problemi djece i tinejdžera.

ADHD je definiran kao slaba pažnja i zbunjenost, slaba samokontrola i impulsivnost, te hiperaktivnost. ODD se definira kao „uzorak negativističkog, neprijateljskog, i prkosnog ponašanja bez kršenja temeljnih prava drugih, kod kojih se primijeti poremećaj u ponašanju“; ODD simptomi uključuju: „učestalo i aktivno odbijanje autoriteta“, i „česte svađe da odraslim osobama“.

Psiholog Russel Barkley, jedan od vodećih mainstream psihologa o ADHD-u, kaže da oni koji su pogođeni ADHD-om izbjegavaju „pravilima uređeno ponašanje“, također su manje osjetljivi na pravila uspostavljena od strane vlasti, te su nezainteresovani za pozitivne ili negativne posljedice toga. ODD mladih ljudi, sudeći prema stavovima mainstream mentalno-zdravstvenih gurua, također imaju tzv. nedostatke u pravilima reguliranog ponašanja, tako da je onda veoma uobičajeno za mlade ljude da imaju tzv. „dvoboj-dijagnozu“ koja varira između AHDH-a i ODD-a.

Postavlja se pitanje da li mi onda stvarno želimo dijagnosticirati i liječiti svakog sa "nedostatkom u pravilima-reguliranog ponašanja"?

Albert Einsteinu je kao mladiću vjerovatno trebalo uspostaviti dijagnozu ADHD, a možda i ODD također. Albert nije obraćao pažnju na svoje profesore, dva puta je pao na prijemnom ispitu za fakultet, čak nije mogao zadržati ni jedan posao koji bi dobio. Međutim, Einsteinov biograf Ronald Clark (Einsten: „Life and Times“) tvrdi da Albertovi problemi ne proizlaze iz nedostatka pažnje, nego upravo iz mržnje prema autoritetu i pruskoj disciplini u njegovoj školi. Einstein je rekao: „Nastavnici su u osnovnim školama bili poput narednika, a u gimnaziji su bili kao poručnici“. Kada je imao samo trinaest godina Albert je pročitao Kantovu „Kritiku čistog uma“ - bio je jednostavno zainteresovan za nju. Clark nam također govori da je Albert odbio da se pripremi za upis na studij samo zbog pobune prema očevom „nepodnošljivom“ zvocanju o „praktičnoj struci“. Nakon što se upisao na fakultet, jedan profesor je rekao Einsteinu: „Ti imaš jednu manu - ne daš da ti bilo ko soli pamet“. Osnovne osobine Einsteina koje su toliko uznemirile autoritete bile su upravo one koje su mu omogućile da nadmaši samog sebe.

Po današnjim standardima bi i legendarni Saul Alinsky („Reveille for Radicals“ and „Rules for Radicals“) sigurno završio sa nekom od ovih dijagoza poremećenog ponašanja. Sjećajući se svog djetinjstva Alinsky je jednom rekao: „Nikada mi nije palo na pamet da hodam po travi sve dok nisam vidio znak „Zabranjeno hodanje po travi“. Tek tada bih ju svu izgazao.“ Alinski se također sjeća vremena kada ga je rabin podučavao hebrejskom jeziku:

Jednog dana pročitao sam tri stranice bez ijedne greške u izgovoru, i odjednom mi je novčić pao na Bibliju... Onda se odjednom rabin pojavio i rekao mi da počnem čitati. Nisam počeo čitati, samo sam sjedio u tišini. Pitao me je zašto šutim, a ja sam rekao “ Ovoga puta čitam za novčić ili ništa?“ Tada je snažno zamahnuo rukom i udario me svom snagom.

Mnogi ljudi sa teškom anksioznošću ili depresijom također su anti-autoritaristi. Veliki bol u njihovim životima često uzrokuje strah od toga da će se njihov prezir prema nelegitimnoj vlasti okrenuti protiv njih u smislu da će postati financijski i socijalno marginalizirani; no isto tako strahuju da će povinovanje vlastima prouzrokovati njihovu egzistencijalnu smrt.

Također sam proveo mnogo vremena s ljudima koji su u određenim trenucima imali bizarne misli i ponašanja koja su bila izuzetno zastrašujuća za njihove porodice, pa čak i za njih same; dijagnosticirana im je šizofrenija i neke druge psihoze, ali bi se u potpunosti oporavili i nakon toga bi vodili produktivan život. Među ovom populacijom nikada nisam sreo nekoga ko nije bio anti-autoritarista. Jednom oporavljeni, naučili bi kako kanalisati svoj anti-autoritarizam u konstruktivne političke svrhe, uključujući i reformu mentalnog zdravlja.

Mnogi anti-autoritaristi kojima je nekada bila upostavljena dijagnoza duševno oboljele osobe, te im je također bila uspostavljena psihijatrijska dijagnoza, kažu mi da su mnogo puta bili u dilemi. Autoritaristi po definiciji potražuju bespogovornu poslušost, te je tako svaki otpor njihovoj dijagostici i tretmanu stvorio ogromnu tjeskobu za autoritarističko mentalno zdravlje stručnjaka; a stručnjaci koji ne bi znali šta da rade tada, i kada mi pomislili kao da su izvan kontrole - etiketirali su te ljude „nesusretljivima za liječenje“, uveličavajući tako ozbiljnost njihove dijagnoze, te im povećavajući tretman lijekovima. Ovo je toliko razbjesnilo anti-autoritariste da su reagirali na način da još više zastraše svoje porodice.

Postoje anti-autoritaristi koji koriste jake antidepresive kako bi im pomogli da normalno funckionišu, ali oni obično odbijaju prihvatiti autoritativna psihijatrijska objašnjenja zašto imaju takve poteškoće. Tako, na primjer, oni uzimaju lijek adderall (amfetamin koji je propisan za ADHD poremećaj), ali oni znaju da njihov problem nije rezultat biohemijske neravnoteže mozga, nego je zapravo prouzrokovan dosadnim poslom (radnim mjestom).

Također, mnogi anti-autoritaristi u jako stresnim uslovima posežu za propisanim benzodiazepinima kao što je Xanax, jer znaju da, iako je marihuana bolja, ne smiju da je uzimaju zbog zaposlenja koji podrazumijeva povremeno testiranja na droge.

Iz vlastitog iskustva znam da anti-autoritaristi etiketirani psihijatrijskom dijagnozom ne odbijaju svaki autoritet, nego samo onaj za koji znaju da je nelegitiman, a takva je većina društvene vlasti.

Održavanje statusa quo
Amerikanci su postali sve indoktriniraniji u tome da se nepažnja, ljutnja i anksioznost izjednače sa mentalnim poremećajima, u to je, naravno, uključena i depresija. Očaj je, dakle, proglašen stadijem mentalnog zdravstvenog stanja. Zbog toga onda svi radije posežu za medicinskim liječenjem, umjesto za političkim sredstvima sprječavanja takve prakse. Kud ćete boljeg načina za održavanja statusa quo od toga da nepažnju, ljutnju, anksioznost i depresiju gledate kao biohemijske probleme poremećnih ljudi, umjesto da se sve to shvati kao normalna reakcija na opresivno društvo.

Istina je da je depresija usko povezana s društvenim i financijskim mukama. Mnogo je vjerovatnije da će neko biti depresivan ako je nezaposlen, nedovoljno plaćen, prima socijalnu pomoć, ili ako je u dugovima (za dokaz pogledati statistiku “Konzumacija atidepresiva porasla za 400%” (link is external) ). Čak i djeca kojoj je dijagnosticiran ADHD obraćaju pažnju na sva ako im se plati, ili kada je aktivnost u kojoj učestvuju roman koji ih zanima, ili su ga oni sami odabrali (to je dokazano u mojoj knjizi “Zdravorazumska pobuna”).

U prethodnom mračnom dobu autoritativne monarhije bile su se udružile sa autoritativnim religijskim institucijama. Kada je svijet napokon prešao iz mračnog doba u prosvjetiteljstvo, dogodila se ekspanzija energije. Veliki dio ove revitalizacije uključivao je skepticizam u autoritet i korumpirane institucije, ali i vraćanje samopouzdanja vlastitom umu. Mi smo sada ponovo zašli u mračno doba, samo su se institucije promijenile. Amerikanci pod hitno trebaju anti-autoritariste da preispituju, izazivaju i da se odupiru nelegitimnim vlastima, te da ponovo vrate povjerenje u vlastiti zdravi razum.

Svaka generacija imati će autoritariste i anti-autoritariste. Iako nije uobičajeno da se u američkoj historiji dogodi da anti-autoritaristi preuzmu stvari u svoje ruke i da nadahnu druge za revolt, s vremena na vrijeme ipak dođe neki Tom Paine, Crazy Horse, ili Malcolm X. Dakle, autoritaristi financijski marginaliziraju one koji podrivaju sistem, oni kriminaliziraju anti-autoritariste, oni ih psihopatologiziraju, te na tržište plasiraju lijekove za njihovo “izliječenje”.









Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Da li su anti-autoritaristi mentalno poremećeni?    

Nazad na vrh Ići dole
 
Da li su anti-autoritaristi mentalno poremećeni?
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Muzika pred spavanje
» Dnevnik jednog psihijatra - T. Kronja
» Hiperkinetski poremećaj (ADHD)
» Poremećaj govora
» Historijske ličnosti i njihovi poroci
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Filozofija-