Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Milorad Panič Surep

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   Sub 14 Nov - 9:49

REKA

Od žarišta nekog otkinuti zrak,
široka pregršt razasutog smeha,
il nečijeg pada još blistavi trag?
A možda miso što traži svoj krik,
nit što nas za snove veže?

Sve pre no reka,
samo ne brza planinska reka!
Naš raskovani, razliveni lik
što nikad u telo naše ne uleže?

Na njenim lomnim obalama stojim,
Bistrica! Bistrica! u beskraj ponavljam.
Prelive brojim.
U talase se njene slivam,
tečem.
Ko ona stene
ja krš vremena sečem.

Sam spomenak neždi zastiro je strane
i po gde-gde bujo vitki gorocvet
kad jedan moćni car tu diže žezlo.

Neimar i slikar
kamenom i bojom
a znojem argati namrgođeni
stvarati staše celi jedan svet
na mestu ovom.
Sad samo spomenka nežni cvet
beleži gde behu za časak sleteli
Sveti Arhanđeli.

Da li si, o care, bio pomislio:
da se ne pretrgne tanka nit Bistrice?
da ti kaluđerska pjenja ne presuše?

Ja znam dečaka što je sa litice
čeko da tok mine
pa da sagledane
s dna pokupi bele piljke i krkuše.

Ja znam tog dečaka.
Negde u zasenku
on je i sad ovde, pritajen i skriven.
Čak i kad ko krčag bude čim razbijen
crep će mu tu pasti. I ostati večno.
Možda mu je pogled i u granu sliven
što se svija vodi,
u oblak što iznad obala brodi,
ali je, izvesno,
prikovan uvek za dno rečno.

Kako je na dnu tom sve naopačke!
Devojka s brega dok o dalekom mašta...
brsne s visova gore...
tvrđava Višegrad
što za sve spremna bi sem za pad...
i Sinan divlji dok razaraše ne znajuć šta
i rašta...

Sve je tu naslika samo,
od krila u letu bačena sen.
Sila i ropstvo,
vekovečnost zida
korenu vida jedva shvatljiv tren.
A šljunak svoga ne izgubi sjaja,
Piljci još čikaju ruke dečaka.
Da ih je već jednom pobrati,
pre mraka,
pre no što se glasom preko sedam brda
odlutalom sinu javi mati.

I cvet mirisom ovde, od iskoni,
naš korak prekida,
iz jave nas budi,
da tlapeću svoju večnost skloni
u prolaznost čvrstih, najedralih grudi.

Pa šta, najzad, tu JEST a šta NE?
Šta traje?
Šta mre?

Bistrico, nešto bistro nije u tvom kristalu!
Kraj tebe
ja čujem svoju davno izgubljenu sviralu
a nikako da nađem sebe.

Prolazi momak, drug mi,
i moju veliku čežnju svira.
Ja sam ga nedavno dozivao klikom.
Da l se sada šali
da me zove čikom
i ko stranca sreta,
il sa sobom nije momak ojađeni?
Al što se devojka očiju golemi
na osmehe moje ne osmehne meni?

Zar su sve te priče o mađiji puste?
Ko me to onda premetnu u drugog
i livadom lica zasadi rogozu,
a sačuva zrakom isti cvrkut ptica,
na stenama istim istu divokozu?

Bistrico, reko od tisuć pitanja,
jedno bar reci dok se grlim s tobom:
gde je moj dečak,
kud devojka hita,
i šta da činim ja sa ovim sobom?

Nikog od poznatih, a sve mi je znano.
Sve što živi ovde plamsa ko i pre,
samo sad bez mene,
samo sad bez mene...

Zovi, ženo, glasom preko sedam brda,
do neba za sinom viči da se vrati.
Sa svih se strana već spuštaju krda,
hlad na reku pada,
smiraj zapad zlati.
Prošao je Dušan,
Prošli Višegradi,
ni Sinana nema sred ljute bogaze.
Al odnekud kaval i sad jeca kroz san
i ko biser školjku, gle osmeh odaje
devojku pod brestom, daleko od staze.

O štedra Majko životodajna,
milostivija budi čoveku!

Daj da se još jednom ljuljne tajna
što večnom čini brzu reku.

Čemu nam dar samozavarava!
Pijanstvo trajno u krhkoj čaši tela!
Čemu nam utvarna dela?

O Ti, životodajna,
daj da se još jednom oplodi tajna,
da čovek bude što i reka.

Zar nismo tvoga žarišta zrak,
po jedan prasak tvoga smeha,
i tvoga leta jedva shvatljiv trag?
Nije l nam zato svaka miso krik
upućen za tobom:
Majko, daj nam lik!








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   Sub 14 Nov - 9:49

A D A

I
Šta šumori janj granati?
Šum jošika kakav hvata?
Topolama suvovrhnim,
po granama razigranim
šta ćućore crna jata?
Lakosani zec se preno,
sova skrila dremež stresa,
začuđena veverica
iza račve šapu liže;
po mreži se paukovoj,
povijenoj dahom vetra,
zrnjem rose đerdan niže.

Pritajena strava šume
žbunjem gmiže, veče goni;
iskre oči tame — svici.
Preplašeni logu traže,
skok suvarke ne dotiče;
ogladneli staze njuše,
njuške dižu — vonj promiče.
Noć sa dušom ljuto zveri
oglašuju prvi krici.
Ispred šume, na iskraju,
vatra tinja, žar pucketa...
.. Od vatre je nedaleko
krovinjara pleteruša.
Kad pogledam napregnutim
ispod grana starog janja
izvučeš je, ti bi reko:
sama pomoć u njoj sanja....

II
"E-hej, e-hej, ske-le-džijo!"
rano jutro glas prolama,
hučnu Drinu nadvikuje,
odjekuje obalama....
"E-hej, e-hej, ske-le-džijo!"
razleže se obalama;
kroz šibljak se glas izvija,
budi ptice po granama.
Prenut vivak strelovito
u sunčani žar uleće,
pozlaćuje krilo vito;
ispod njega celo jato
leluja se i proleće...

... Iz daleka zmijolika
spustila se do nas Drina,
na dogledu našeg sela
čeljustima neman gladna
komad zemlje zahvatila.
Zalogaj je velik bio,
do po dana muškog hoda,
u ždrelu se zaglavio.

Obale besna ala
zalud bije još i sada,
i zalud se jedom peni —
čvrsto stoji naša ada! ...

Opružena pored reke
kupačica sunča lice,
razbacane po njoj leže
plodonosne oranice....








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   Sub 14 Nov - 9:50

K O L E B A R I

Ima ih svuda po Balkanu,
čiča zaraslih u brade bele.
Sami sa sobom pričaju u dugu danu
grdeći vrapce i hvaleći pčele.
Njihov je svet i sav smisao
neki pleteni tor i nebo promenljiva oka;
ko jagnje krotka im misao
ne ide dalje od bašte bosioka.
Njihova ljubav sasvim prosta,
zračeći svemu radost i mir,
pred namernika — gosta
iznosi najlepši med i sir.
Uz lulu sa žiškom žari
i satljik rakije od tri leta
pričaće vam svu noć sve stare stvari
i kako belim cvetom šljivik cveta.
Ne čudite se ako u zoru ranu
i staroslovenski progovori starac tih.
Ima ih svuda po Balkanu,
zaboravila je i smrt na njih.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   Sub 14 Nov - 9:50

O NE ŽELI DA SE STIDI
ŠTO PRE NEKA SELO VIDI

Usred grada Beograda
gimnazista Aca živi,
pameti mu i lepoti
rodbina se cela divi.
"Ima dara za slikara!"
priča mati susedima.
"Nameštaj mi sav išara
pejzažima...
"A što glumi!" hvali strina,
"Što god vidi ili čuje
imitira odistinski."
"Kakav glasić samo ima!"
stara tetka nadvikuje.
"Pravi tenor, i to — lirski."
I ko znade šta sve ne bi
s Acom bilo u rodbini,
da jednoga lepog dana
nije došo kraj godini.
Mesto Ace u školu su
tad pozvali oca Mitu
i rekli mu da su sina
oborili na ispitu.
Naš domaćin nije znao
ni domaće životinje:
šta su ovce, a šta koze,
i zašto se gaje svinje.
Direktoru tad je Mita
svoj greh prizno i otkrio:
nijedanput sin mu Aca
još u selu nije bio...








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   Sub 14 Nov - 9:50

VODENIČAREVA PRIČA

Da li u snu il na javi,
zakleti se ne bi smeo,
al sa starcem bele brade
i ja sam se jednom sreo.
Bilo je to bogme davno,
što bi naši stari rekli —
još moj deda živ je bio.
U šumi smo toga dana
deda i ja badnjak sekli.
To zaista nisam snio.
Pred mrak sami mi smo badnjak,
kakav badnjak! Hrasta pola!
Doterali do pred kuću
na sankama sa dva vola...
... Elem, kad se zanoćilo
i petlovi kad pospaše,
rukom deda znak mi dade
da gledamo brige naše.
Prvo vatru naložismo,
raspalismo oganj žarki,
pa kad badnjak navalismo
na žar jaki...
Bože dragi kad hrast buknu,
lišće planu!
Sto mlazeva od varnica
iz dimnjaka k nebu suknu.
Tad ugarak uze deda
i snjim stade žar da džara.
U ognjištu razgrnuto
ko u kvaru knjigu gleda
i s tom knjigom razgovara.
Kad odjednom... Šta bi, kako,
ni sada vam ne znam reći,
na prag neki starac stupi
s dugom gustom bradom sedom;
kako stupi on svu kuću
obuhvati tad pogledom...
— "Srećan praznik! najzad reče
blagim glasom starac mili.
"Sto godina ovom domu
svi badnjaci srećni bili"...
Na te reči moj dedica
namerniku vatralj dade,
a starina njim po žaru
udarati snažno stade.
"U ovome domu nek se
prasi, jagnji, ždrebi, teli!
Od mene mu darovano
sve što želi ...
Čudan starac blagosinja.
"Zdravlja, sreće, plodna leta
i svakoga berićeta
daj mu, bože!
Vatre, kuge, gladi nek se
ova kuća ratosilja!
.. Badnjak još je pucketao
i plamenim cvećem cvao,
"Ko to beše?" progovori
a moj dedica nasmeši se.
"Položajnik!"— odgovori
Bilo je to bogme davno,
ne znam samo dal san nije:
moga dedu mnogo leta
zaravnjena humka krije.
Al ja uvek ovog dana
sečem sebi badnjak novi;
očekujem godinama
čudnog starca bele brade
da mi kuću blagoslovi....








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   Sub 14 Nov - 9:51

BADNJAK

Prastari bože naš, najvoljeniji bože pagana,
spaljeno žito, so i tamjan noćas ti žrtvenik kadi.
U tvoju slavu gori ova lisnata hrastova grana,
mi te se odrekli nismo ni Hrista radi.

Na srcu su nam još proplanci, stada i paše,
još smo mi narod priča i šuma.
Zalud su vekovi prošli, dubinu duše naše
ne izmeniše ni sva čuda Zapada velikog uma.

Još molimo te uz dim sveštene žrtve
da pošalješ u goroseče zloduha strašnoga lika,
da zvonki tok potoka uspavljuje nam mrtve
i da vitkije rastu jasika i omorika;
da čuvaš naše šume i bistre zdence i klance,
i tankonogu košutu od proždrljivosti vučke.
Mada su Slavjani plavi stresli sa sebe lance
pamtimo mi još pesme starinske, hajdučke.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   Sub 14 Nov - 9:51

SPLAVOVI NA DRINI

VII
Ta jaka je ruka u seljaka.
Njenom snagom hrastovi stasaju,
mal se jagnji, teli, ždrebi, prasi,
teku reke i polja klasaju,
lice zemlje menja se i krasi.
Da oplodi na zemlju dolazi
pa ma kuda da joj rod odlazi.

I tom snagom, snagom zemlje žive,
dok splav krži reka uzavrela,
ja pozdravljam poplavljene njive,
pale šume, opustela sela,
i verujem u te grube ruke
da će trošni splav svući do luke,
da će sela, šume, polja — da ožive.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   

Nazad na vrh Ići dole
 
Milorad Panič Surep
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Milorad Sovilj,
» MILORAD PAVIĆ " HAZARSKI REČNIK "
» Milorad Pavić
» Milorad Pavic
» Dusanka Panic
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-