Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Milorad Panič Surep

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Milorad Panič Surep   Sub 14 Nov - 9:28

MILORAD PANIĆ SUREP
(Glogovac, 27.01.1912 — Beograd, 22.04.1968)

Milorad Panić, pesnik i istaknuti kulturni poslenik i pregalac, rođen je u mačvanskom selu Glogovcu, 27. januara 1912. godine.—

U rodnom selu Milorad je učio i završio osnovnu školu, od 1918. do 1922. godine, a potom se upisao u Šabačku gimnaziju. Od tada, pa do kraja školovanja, stalno se borio sa nemaštinom. Obdaren prirodnom bistrinom, učio je dobro i lako. Već u gimnazijskim danima pokazivao je veliki interesa za književnost. Kao đak viših razreda, zajedno sa straijim prijateljima književnicima, učestvovao je na književnim večerima u Šapcu i po okolnim mestima. Već tada, pošto je odgojen i vaspitan u slobodarskim tradicijama, svome imenu dodao je ime svoga pretka Surepa, Karađorđevog ustanika i mačvanskog hajduka. Do kraja života će s ponosom nositi ovo ime, koje označava starog vuka predvodnika.

Šabačku gimnaziju Surep je završio 1930. godine, da bi naredne, 1931, došao u Beograd i upisao se prvo na Pravni, a zatim na Filozofski fakultet, grupe opšte istorije. Braća, i sami siromasi, više ga nisu mogli pomagati. Na sreću, prihvatile su ga neke stare šabacke porodice, a od profesora, posebnu pomoć su mu pružili Brana Miljković i Jaša Prodanović.

Diplomirao je na Filozofskom fakultetu 1936. godine i, već kao poznati mladi pesnik, zaposlio se u Redakciji Politike. Posvetio se pisanju reportaža sa socijalnom problematikom, posebno o siromašnom seljaštvu, koje mu je veoma dobro bilo poznato.

Kao novinar Politike radio je do njenog poslednjeg međuratnog broja, do aprila 1941. godine. Odmah na početku okupacije našao se u jednoj novinarskoj desetini, organizovanoj od strane KPJ za borbu protiv okupatora. Zbog svoje aktivnosti, uhapšen je 15. maja 1942. godine i sproveden u zlogasni logor na Banjici. Tu je, držeci se dostojanstveno, proveo dva i po meseca. Puste ga na intervenciju i pismenu garanciju nekoliko uglednih građana, među kojima je bio i princ Đorđe Karađorđević.

U aprilu 1944. godine, povučen je iz okupiranog Beograda na slobodnu teritoriju i našao se u Pustoj Reci, gde je radio u Kulturnoprosvetnom odboru Leskovačkog sreza, a zatim u Propagandnom odeljenju Glavnog štaba Srbije. Po oslobođenju Beograda, Surep je, prema očekivanju, ponovo u novoosnovanoj Redakciji Politike. U decembru 1944. godine prelazi u Odeljenje za štampu Antifašističke skupštine Narodnog oslobođenja Srbije. Od marta do oktobra 1945 godine bio je urednik Tanjuga, a potom urednik listova Glas i 20. oktobar.

U prvim posleratnim godinama Surep se i dalje aktivno bavi književnošću. Stoga i ne iznenađuje podatak da je izabran za prvog sekretara Udruženja književnika Srbije.

U leto 1947. godine Surepu je poverena nova odgovorna dužnost — osnivanje i organizacija Zavoda za zaštitu i naučno proušavanje spomenika kulture Srbije. Postao je direktor novog Zavoda i za kratko vreme je uspeo da oko sebe okupi ekipu vrsnih stručnjaka - istoričara umetnosti, arhitekata, arheooga, slikara i drugih. Svoje oduševljenje i entuzijazam umeo je da prenese i na svoje saradnike i ubrzo je službu zaštite nepokretnih kulturnih dobara u Republici uzdigao na nivo koji ona zaslužuje.  Pod njegovim rukovodstvom, sačinjeni su prvi popisi naših starih gradova, manastira, crkava, riznica, ikona, rukopisnih knjiga i drugih značajnih ostataka naše bogate kulturne baštine. Istovremeno, on organizuje prve sistematske zaštitne radove na oronulim spomenicima kulture, preduzima ispitivanje i zaštitu arheoloških lokaliteta i istorijskih kompleksa. Sa velikim elanom pristupilo se konzervatorsko-restauratorskim radovima na Đurđevim stupovima, Dečanima, Studenici, Sopoćanima, Mileševi, Žiči i Arilju. Pod Surepovim neposrednim rukovodstvom, izvršeno je otkrivanje čuvenih fresaka u Bogorodici Ljeviškoj u Prizrenu i Bogorodici Studeničkoj u Ramaći. Naporedo sa ovim brojnim aktivnostima, pravna zaštita spomenika kulture postala je, njegovim zalaganjem, trajna i efikasna. Istovremeno, on radi na popularisanju službe zaštite i spomenika kulture. U listovima i časopisima objavio je veći broj članaka o problemima stare umetnosti. Pokrenuo je i povremena Saopštenja Zavoda, veoma značajnu publikaciju čija je prva tri broja sam uredio. Uz pomoć brojnih saradnika, 1951. godine pripremio je i uredio poznati vodič Spomenici kulture NR Srbije, koji i danas predstavlja nezaobilaznu literaturu za stručnjake, turiste i ljubitelje starina. Bio je jedan od inicijatora i organizatora naših izložbi kopija fresaka u inostranstvu, pre svega one prve koja je postavljena u Parizu 1950. godine. Nešto kasnije, zahvaljujući tome, otvorena je u Beogradu Galerija fresaka.

Posle blizu deset godina provedenih u Zavodu za zaštitu spomenika kulture, pošto je ovoj važnoj službi obezbedio legitimitet i autoritet i odnegovao generaciju vrsnih stručnjaka i konzervatora, u junu 1956. godine Surep je postavljen za prvog sekretara novoformiranog Saveta za kulturu Srbije. Današnjim jezikom rečeno, postavljen je za republičkog ministra kulture i na toj dužnosti je proveo tri godine. U ovome intervalu sproveo je u delo veliki broj zamisi o organizaciji umetničkog, književnog i drugog kulturnog rada u Srbiji. Inicirao je stvaranje fondova za unapređenje pojedinih segmenata kulturne delatnosti. Bio je jedan od inicijatora osnivanja Moderne galerije (danas Muzej savremene umetnosti na Uscu). Njegovim stvaranjem raspisan je konkurs za idejno rešenje zgrade i odobren je projekt.

Gde god je, u svetu kulture, trebalo nešto novo stvoriti i organizovati — tu je bio Surep. U septembru 1959. godine postavljen je za sekretara tek stvorenog Odbora za osnivanje Muzeja revolucije naroda Jugoslavije, da bi ubrzo postao i prvi direktor Muzeja. Kako odgovarajućih prostorija nije bilo, orientisao se uglavnom na prikupljanje muzejskih eksponata i istraživačke radove. U ovo vreme, bio je predsednik Odbora za obeležavanje stogodišnjice Vukove smrti (1964) i Sedamstogodišnjice Sopoćana (1965).

Dalji životni put ga vodi u Narodnu biblioteku Srbije gde je, 1 februara 1966. godine, i zvanično postavljen za upravnika, mada je ovu dužnost obavljao još od 1. aprila 1965. Kao dobar poznavalac naše književnosti i kulture, uz to i veoma plodan pesnik i čovek od ličnog integriteta i autoriteta, bio je kao stvoren za ovaj posao. Poznato je da je Narodna biblioteka potpuno uništena u požaru priuzrokovanim nemačkim bombardovanjem u aprilu 1941. godine i sada se nalazila u nedovoljnim i nepodesnim prostorijama bivšeg malog hotela pored Kalemegdana. Surepovim dolaskom na čelo ove ustanove, aktivirana je ranija odluka SR Srbije o izgradnji nove zgrade Biblioteke, na čemu je on insistirao još dok je bio sekretar Savet za kulturu. Izgradnju nove zgrade Biblioteke shvatio je kao svoje životno delo i sav se tome posvetio. Svakog dana je dolazio na gradilište, kod Karađorđevog parka, ponašajuci se i kao brižni domaćin i kao starinski vlastelin koji podiže svoju zadužbinu. Želeo je da novoizgrađena Biblioteka bude hram srpske pismenosti. Imao je veliki broj ideja koje su se odnosile na unapređenje stručnog i naučnog rada, ali je bolest, iznenadna i surova, poremetila njegove planove i zamisli. Javila se krajem 1966. godine, utihnula posle teške operacije, da bi ponovo buknula u kasnu jesen 1967. Gasio se Surep, stari vuk, pred očima svojih najbližih i svojih saradnika, ali se nije dao tako lako — radio je do poslednjeg dana.

Ma koji posao da radio u svom životnom veku (novinarski, konzervatorski ili kulturno-istorijski), bilo koji položaj da je zauzimao (urednik, direktor ili ministar kulture), Surep se uvek bavio poezijom. Počeo je da peva i objavljuje pesme još od petog razreda gimnazije. Najpre u Vencu Jeremije Živanovića, a zatim u svim jugoslovenskim omladinskim časopisima. Kao maturant, javio se i u Srpskom književnom glasniku, što je za mladog poetu bio veoma značajan događaj, a kao student objavljuje u časopisu Misao.

Nazvali su ga pesnikom Mačve, a svoju vezanost za zavičaj on nikada nije poricao...—








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   Sub 14 Nov - 9:28

KNJIŽEVNO STVARALAŠTVO MILORADA PANIĆA SUREPA


Za tri i po decenije književnog stvaralaštva, Surep je objavio više pesničkih zbirki i poema i veliki broj proznih romana: monografija, letopisa, članaka, rasprava, eseja i polemika iz istorije umetnosti i istorije kulture. Objavio je devet zbirki pesama: Vetar zviždi (1931), Prosto (1933), Ti dolaziš (1937), Priče o selji Mići (pesme za decu, 1946), Svetlost zemaljska (1948), Jesika (1952), Lirika (1953), Od sene i opomene (1956), Devet triptihona (1962). Tu su i stihovi poeme: Splavovi na Drini (1939), Ada (1946), Reka (1954) i Mesec i pruće (1961).

U predratnim pesničkim zbirkama poeta dočarava, ustreptala srca, seosku sredinu u kojoj još uvek žive sujeverje i verovanje u sile nečastive. Strepeo je nad plodovima u dozrevanju i lepotom prirode i sela. Ushićeno i senzualno, on slika zatalasana žita i docvetale livade. Naspram idilične slike života na selu, u Surepovoj poeziji stoji grad, sa skučenim životom i niskim mračnim svodovima. Pesnik je iznenađen tragikom usamljenosti u urbanoj sredini, duševnim nemirima i krizama. Otuda je, u njegovim prvim pesničkim zbirkama, mnogo nedorečene životne tuge, neisplakanog ljubavnog bola i nedosnevanih snova mladosti.

U predratnim poemama prisutni su socijalni motivi. Pevao je o oduzimanju zemlje seljacima, seči i ekspoataciji šuma i uopšte - o izrabljivanju potlačenih.

Surepova predratna poezija pevana je spontano, noseći duboko u sebi zavičajne sokove. Znao je da iznađe sveže reči iz bogate riznice narodnog govora, čime je postizao autentičnost izraza i naznake narodne lirike.

Posleratna Surepova poezija odlikuje se smirenijim tonovima. Pesnik je obuzdao mladalačke slobode i uneo staloženije meditacije. Leksika je postala bogatija, osvežena na vrelima usmenog narodnog stvaralaštva i svakodnevnog govora. Samo je pesnički glas i dalje dolazio iz narodne pesme, više lirske nego epske.

Surep je autor značajne monografije o Filipu Višnjiću, bardu Karađorđevog ustanka i narodnom pesniku, kome je odredio mesto u istoriji naše književnosti. Poetsko-esejističko ostvarenje Filip Višnjić — pesnik bune, koje je objavio 1956. godine, predstavlja specifican spoj poetske reči i naučnog metoda, umereni sklad patriotsko-romantičarskih treperenja i naučne istine.

Ogledao se Surep i u uređivačkim i priređivačkim poslovima. Godine 1957. objavio je antologiju Srpske narodne pripovetke, koja je doživela više izdanja. Delima Stojana Novakovića, Janka Veselinovića i Milana Đ. Milićevića, dao je argumentovane i prisne komentare. U predgovoru Novakovićeve monografije Ustanak na dahije (1954), Surep podvlači da ovu knjigu štampa bez ikakvih imena i da je ostavio čak i prigodan pristup čoveka koji je pripadao drugom vremenu i drugačijim shvatanjima, napominjući da "njegov čestiti patriotizam i istinoljubivost... čine da ga razumemo i u onome u čemu se razlikujemo".

Za Milićevićev Pomenik znamenitih ljudi u srpskog naroda (1959), našao je da je "istinski nacionalni Panteon, građen u potpunosti od domaćeg materijala".

U naučnim krugovima su izuzetno zapaženi Spomenici kulture NR Srbije (1951), koje je Surep uradio.

Ovaj neumorni kulturni pregalac se bavio i prevodilačkim poslom. Poetski spomenik iz 12. stoleća — Slovo o polku Igorovu, preveo je Surep sa staroruskog i objavio 1957. godine. Sebi je postavio zadatak da prevodu da takvu poetsku formu koja neće biti u suprotnosti sa originalom. Da je u tome uspeo, svedoče i reči Isidore Sekulić: "To nije običan prevod, već nešto mnogo više... domet ravan originalu, njegov brat blizanac".

Godine 1962. objavio je Surep esej o Beogradu Grad sudbine i feniksa, da bi 1963, usledilo još jedno značajno ostvarenje - letopis Kad su živi zavideli mrtvima. Delo je nastalo kao rezultat njegove velike zainteresovanosti za srednjevekovne spomenike, naše i strane, pisane na pergamentu i papiru, uklesane u kamenu i mermeru ili izvezene na platnu i svili. Za obradu kulturnog nasleđa bio je potreban višegodišnji mukotrpan rad. Naizgled običan posao sakupljača zapisa, rasutih u tami vekova, vođen poetskim i filozofskim nadahnućem, Surep je "pretvorio u delo čudesne pesničke lepote."

Najlepši spomenik nasoj kulturi je Surepova ukusno opremljena knjiga Ćirilo i Metodije, koja je objavljena 1964. godine i sadrži žitija, službe, kanone i pohvale od klimenta Ohridskog, Konstantina Preslavskog i nepoznatih pisaca. Koliko je cenio tvorce slovenske pismenosti, vidi se iz reči koje za njih navodi iz starih žitija: oni su nam veći dar "od svakog zlata i srebra i kamenja dragoga".

Veliki broj dela ostao je u rukopisu. Njegovo bavljenje narodnom književnošću i abagarima podstaklo ga je da pristupi pisanju jednog neobičnog dela — Knjige o nežidu, opojne i uzbudljive knjige o čovekovom bitisanju punom strave, tajni, vradžbina i ukletosti. Surep je još jednom bio spreman da iskaže svoju originalnost u izboru i obradi tema, ali su ga bolest i smrt u tome sprečili.

Surep je dobitnik velikog broja nagrada i priznanja. Među njima i Oktobarske nagrade Grada Beograda i Vukove nagrade.


Konačno, kao rezime, dajemo pregled njegovih najznačajnijih dela:



  • Vetar zviždi, pesme, 1931.
  • Prosto, pesme 1933.
  • Ti dolaziš, pesme, 1937.
  • Žito, poema, 1939.
  • Ada, poema, 1946.
  • Priče o selji Mići, pesme za decu, 1946.
  • Svetlost zemaljska, pesme, 1948.
  • Jesika, pesme, 1952.
  • Lirika, pesme, 1953.
  • Reka, poema, 1954.
  • Od sene i opomene, pesme, 1956.
  • Filip Višnjić — pesnik bune, monografija, 1956.
  • Srpske narodne pripovetke, antologija, 1957.
  • Slovo o polku Igorovu, prevod sa staroruskog, 1957.
  • Mesec i pruće, poema, 1961.
  • Devet triptihona, pesme, 1962.
  • Grad sudbine i feniksa, esej, 1962.
  • Kad su živi zavideli mrtvima, letopis, 1963.
  • Ćirilo i Metodije, 1964.



Milorad Panić Surep je umro 22. aprila 1968. godine, u Beogradu. Uz dostojan ispraćaj, sahranjen je u Aleji velikana, na Novom groblju.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   Sub 14 Nov - 9:29

MALO SE O SEBI MOŽE REĆI U PRVOM LICU


Moja biografija ni po čemu nije različita od biografija hiljade mojih vršnjaka i drugova: rođen sam u dosta skromnoj seoskoj porodici. Prilično siromašno proveo sam školovanje u Šapcu, sve do velike mature. Još siromašnije studirao u Beogradu.

...Ispričaću prvu svoju svesnu predstavu sveta, ono čega se sećam kao svoje prve potresne i zaista realne slike sveta. Bila je to 1917. godina. Otac i brat streljani leže na jednoj uzvišici, a ja, sa ostalom porodicom, gledam ih poslednji put. Dotada, smrt je za mene bila pojam bez suštine. Imao sam tada pet godina. Brat koji je streljan jedva ako je imao sedamnaest. To je slika koja ne samo što trajno živi u meni, već je prisutna u pojedinim radnjama mojim i utiče na njih.

Razume se, teške i tužne slike najduže ostaju u čoveku. U prirodi je čovekovoj da lako zaboravlja lepo i vedro, no ja bih ipak rekao i nešto lepo: sprudovi mačvanski su nešto što je kao pejzaž stalno prisutno u meni. I na samo izazivanje njihove slike, osetim promenu u raspoloženju. Vrlo sam srećan kad neko stvori mogućnost da dozovem u sećanje Drinu sa njenim navozima, obalama, adama, šljivicima, kolibama i svim onim što je karakteristično za taj kraj.

...Mogu reći da Srbiju poznajem vrlo dobro, isto toliko koliko i Podrinje za koje me veže više sentimentalnost nego neka izdvojena ljubav. Neko je nekad rekao da sve što se čoveku dogodi, dogodi se u njegovom formiranju, negde do sedamnaeste godine. Ja sam baš te godine proveo u Podrinju i odatle poneo sve što sad literarno eksploatišem, spontano, često nesvestan toga...

A da li Podrinje živi u mojim radovima, na to se već može konkretno odgovoriti: živi. Živi zato što su to slike koje su u detinjstvu upijene. Čini mi se da je to slučaj sa svakim piscem: kad slika likove i pejzaže, onda uvek ispliva ono što se u mladosti nataložilo...

Počeo sam da pišem i objavljujem još od petog razreda gimnazije. Najpre u Vencu Jeremije Živanovića, a posle u svim jugoslovenskim omladinskim časopisima. Kao maturant javio sam se u Srpskom književnom glasniku, a to je u ono vreme za jednog mladog pisca bio krupan događaj. Odmah posle mature 1931. godine objavio sam prvu zbirku pesama Vetar zviždi. Kao studenta prve godine štampao me je časopis Misao...

...Sam za sebe nikada ne bih mogao reći da sam se na početku iz nečega učio pisanju. Naime, nikada to nisam činio svesno. Prema temperamentu, prema tematskim naklonostima, mladi čovek se spontano orijentiše. Pa ipak, kad je reč o podrinskim piscima, jedno bi trebalo naglasiti: naši stari bili su veoma osetljivi na jezik i negovali su ga. I, ako bi se ičemu valjalo od njih učiti i naučiti, to je čistoti jezika, naročito frazeologiji, rečenici, ritmu koji taj jezik u sebi nosi, leksici... Jedno ogromno leksičko bogatstvo postoji u Podrinju, a nije našlo mesta u rečnicima kojih, razume se, imamo vrlo malo i vrlo skromnih. Ja se kao stariji pisac često sretnem sa nekom rečju koja mi zazvuči kao otkrovenje. Često sam pribegavao i sam internacionalnim izrazima, a odgovarajuća slovenska reč postojala je još u XIX veku. Jezik je, znači, ono na šta bih mladim piscima skrenuo pažnju. I danas vrlo često okrenem i pročitam Janka i Lazu i Milićevića, koji nije veliki pisac, ali po bogatstvu reči i blagozvučnosti — dragocen je.

...Radim sada na nekome poslu koji će možda trajati godinama: proza vrlo savremena, za razliku od mojih ranijih knjiga koje nemaju savremenu tematiku. Radim, ali mi tekući poslovi oduzimaju mnogo vremena. Ono što sam za poslednjih dvadeset godina napisao, mogu reći, ako ne zazvuči neskromno, da je napisano između dva umora, to jest, negde od devet uveče pa do ponoći. A ustajem u pola šest. No, ja nikada nisam literaturu smatrao nekom profesijom kojom bi čovek trebalo isključivo da se bavi, da joj se posveti sav; društvenu aktivnost isto sam tako smatrao sadržajem svoje ličnosti i istom vrednošću. Možda se u tome razlikujem od nekih svojih savremenika, ali ja mislim da književnost i umetnost uopšte imaju nekog smisla samo dotle dok ne postanu profesija od koje se živi i rad koji se obavlja da bi se živelo. Onog trenutka kad bih stao na te pozicije, čini mi se da bih postao vrlo nesrećan, a uveren sam da ne bih više ništa ni napisao...

Iz knjige Vladimira Jovičića "Zemljaci", Šabac, 1965.
(NIN, 28. april 1968. god.)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   Sub 14 Nov - 9:29

OD SENE I OPOMENE

Ne veruj u brave i ćutanja
ni opomenu koraka
najmanje širini ljudskog srca
izvikivanoj na sva četiri vetra,
ne veruj
— kažem ti iz iskustva
i u času nesvakidašnje iskrenosti.
Ni u zaborav ne poveruj
ma čiji,
bregova uvijenih u pepeo daljine
lampi dok se hlade od naših nemira
malaksalih
ni u zaborav vučji
ni čovečji,
ničij!
Jer ima bezbroj puteva
između sna i izloga
zagrljaja i tame
između gnezda i zidova
onih najjačih
čeličnih konstrukcija
dizanih na mestima zalelujanih grana;

Zidova što su hteli
da budu jedna volja
jedno vreme
autostrada u jednom pravcu,
i gnezda oborenih
(rasut žalosni cvrkut po zanemeloj dolini!)

Toliko je puteva između bekstava i doziva
da nam je za življenje ostalo samo raspeće.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   Sub 14 Nov - 9:29

TVRĐAVA

Gromovite si vikala reči, tvrđavo iznad reka,
varvarske, Ciceronove, staroslovenske,
reči otrovnih strela, katapulta, i dugovlase,
stare koliko i nasilje, starije od mastodonta;
I vikala ih dugo, tako jezivo dugo
ko što je strah nad zacenjenim detetom dug,
ko pogled glave s koca,
ko zvižduk bombe avionske nad krošnjama
aprilskim
u proleću što je začedilo od slobode;
I nebu si, srdžbom uzrasla, vraćala munje,
potrese zemljotresima
sve sričuć slogove teške mudrosti neželjene,
po čitav vek sa listom, gradino ratova svetih.

A danas samo brujiš, srebrna školjko,
sedinom
mora sviklog s večnošću jedino da razgovara.
Cveće i mladež uči se po tebi milovanju
dok ti nemaran vetar srbulju zidina razvejava...








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   Sub 14 Nov - 9:30

VODENICA

Postoji jedna reka
ni mala ni velika,
reka krivudava
sa gorovitim obalama;
i vodenica jedna na njoj postoji
stara
poklekla od gordosti i iščekivanja pomeljara.

I da me šibaš
reći ti ne mogu gde je
ta reka i
za koga
ta vodenica stara melje.

Ali ako si zaista gladan
i od iskrena
pomalo nevešta kova,
strpljivo prati mi srce
kad pođe po svoju vreću snova.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   Sub 14 Nov - 9:30

KAIROS

Stajao je na obali i čekao
danima,
godinama
Stoleće možda čekao celo.

A kad je došla, otpočeo je da priča.

I za čudo,
grane se nisu povile da oslušnu,
niti je vetar prestao da šiba hata.
Sve je nastavljalo svoju pesmu
bez zaklinjanja ...

Deco,
o deco moja nedoumna,
držeći se za ruke — pojurite!
Ta pred vama je samo jedna večnost
Kraća od sna.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   Sub 14 Nov - 9:30

O ČEMU PTICA PEVA

Ptico u šumi,
U krošnji gradskih platana,
ptico iznad dozrelih žita
livada
proplanaka,
grlata tačko plavetnila,
cvete pustih balkona,
o čemu klikće tvoja vesela nerazrešiva pesma

Ta pesma što vraća boju stvarima
i pruža krepku mišicu odsutnosti
te život ponovo biva što je bio —
treptava senka u ogledalu pučine.

Rekoh to,
a ona mi se nasmeja s grane.
To čelo, to čelo, to čelo naoblačeno
nabrekli nar obzira i neverice
trampi već jednom za sveću radosti bez pitanja!








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   Sub 14 Nov - 9:32

VATRA

Crno,
bilo je sve tako crno i prazno
ko šuma bez lišća i polje bez trave,
ko što bi civilizacija posle atomske eksplozije
bila.
I crno, i jadno, i prazno.

Onda je odjednom zatreperio plamen,
dalek,
u noći,
mali jezičak sasvim sirove cinober boje.

I ptice su u srcu zapevale,
vetar zaljuljo čudesno drvo dren
što cveta zajedno sa snežnim pahuljicama.

I ti si našla put do mene,
ja do tvog struka, trave polegle.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   Sub 14 Nov - 9:34

POŽALI PTICU

Ti bi da uzmeš sve što dade.
Pa uzmi tad
I sve što reče —
Da pticu ne bi prostrelio krik.

Jer ostavljen šapat,
Izrečen ma kad,
Dočarati može tvoj nestali lik.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   Sub 14 Nov - 9:34

KO LIST

Nad jezom zelene vode u predvečerju
Neko je nadneo lik.

Čulo se ptice zalutalo krilo.

Krik.
Rasklopio se i sklopio vir,
Pa mir.

Kao da čoveka nikad nije bilo.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   Sub 14 Nov - 9:35

JA TO OPET...

Prenem se, i vidim:
Odavno list neprevrnut.
U oknu — večer senovita.
Prenem se, i zastidim
Što čuo nisam
O čemu drug me pita.

Ili zastanem naglo, u hodu,
I nasmešim se sebi
Uz setu tihu:
Gde sam to, gde? Šta znam!








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   Sub 14 Nov - 9:35

JEDINI  PRIJATELJ

Ja imam jednog prijatelja
Koga ne nalazim kad tražim,
Koji mi ne šalje nikad
Ni pozdrav ni opomenu.

Al' on je prijatelj moj jedini.
--------------------------
On dolazi uvek sam,
I uvek iznenadno,
Da mi usne razvuče i osmejak
Pre jecaja,
I da mi pogled digne visoko
Iznad krovova.

Dolazi kad god treba
Da me pouči koračanju.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   Sub 14 Nov - 9:37

"ČUJEM RODNU REČ KAKO NAM ODZVANJA IZ DUBINE OD DESET VEKOVA"

Milorad Panić Surep



"Ta jedinstvena ličnost, taj stameni Sloven omanjeg rasta, dugog lica, isturene brade, koso oborenih očiju, širokog osmeha pod naherenim šeširom, taj mačvanski seljak bio je gospodin duha, srdačnosti, čestitosti i rada. Kako bi nam dobrodošao kao potpora savetodavac, u preteškim današnjim vremenima." Svetislav Mandić, 1999.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   Sub 14 Nov - 9:38

ZAPIS O SUREPU


Ako bismo tražili najzaslužnije ljude u posleratnoj kulturi Srbije, našli bismo ih podosta. Razmišljajući o svima, ja bih Milorada Panića Surepa stavio u prvi red među dva-tri najodabranija.

Bilo je u nas u to doba znamenitih ljudi — književnika, umetnika, istoričara, upravnika pozorišta i drugih kulturnih ustanova, koji su se darovito, znalački i patriotski bavili svojim poslovima, ali je Surep bio nešto posebno. Taj dragi čovek, istoričar po obrazovanju, a pesnik na delu i u duši, tako se strasno bio odavao poslovima kojima je bio zaokupljen, da je, čini mi se, na tim poslovima i sagoreo.

Surepa sam još pre rata zapamtio — iz daljine, razume se — i tragao za njegovim pesničkim sveskama, čuvajući ih uz knjige i knjižnice tadašnjih pesnika koje sam voleo. A pesmu "Badnjak", objavljenu u jednom božićnjem broju "Politike", odmah sam naučio napamet. Počinjala je stihovima:

"Prastari bože naš, najvoljeniji bože sviju pagana,
spaljeno žito, so i tamjan noćas ti žrtvenik kadi,
u tvoju slavu gori ova lisnata hrastova grana,
mi te se odrekli nismo ni Hrista radi"...

To "mi" označavalo je srpske ljude, seljake, planince, ravničare, još čvrsto vezane za svoje prastaro duhovno bitisanje. Cela intonacija pesme bila je okrenuta tajnama prirode, mitovima, običajima, narodnoj duši koju nisu mogla izmeniti ni sva čuda zapada velikog uma". Ta pesma nije se nalazila u njegovim predratnim zbirkama (Surep ju je mnogo kasnije uneo u svoju poslednju pesničku knjigu "Trideset leta"), pa kad sam se koju godinu posle rata našao u Surepovom društvu i izrecitovao mu je, bio je iznenađen i srećan što neko pamti njegove mladenačke stihove, koji su, kako se meni čini posle toliko decenija, najviše govorili o samom njemu, tadašnjem i budućem, paganinu ukorenjenom u rodno tle. U to doba Surep je bio novinar u nekim beogradskim redakcijama. A kada je, 1947. godine, Surep postao direktor novoosnovanog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, a ja, koju godinu kasnije, završio slikarsku akademiju, predložio sam mu da me primi u svoj Zavod u kome su već radili neki moji prijatelji. Rado je to učinio. I sad čuvam jedan požuteli list hartije, na kome je Surep rukom napisao odluku o mom postavljenju za asistenta konzervatora, bez ikakvog konkursa i nečije saglasnosti.

Od tog Zavoda Surep je otpočetka napravio jednu izvanrednu zajednicu, privlačnu za one koji su u njoj radili, koliko i za one mnoge istaknute znalce — istoričare, arhitekte, umetnike — koji su se, zbog prirode svojih interesovanja, za nju bili vezali. Pored Surepove srdačnosti, tu je neku ulogu imala i sama zgrada u kojoj se Zavod nalazio, šarmantni Konak knjeginje Ljubice. Malo iz šale, ali još više iz simpatije, duhoviti Svetozar Radojčić je tu zgradu i taj Zavod u kome su radili i neki njegovi nekadašnji studenti i stari prijateljii, nazvao asocijativnim zadužbinskim imenom "Surepeum".

A pred Surepom i njegovim saradnicima našao se ogroman, ozbiljan i lep posao. Naši stari gradovi, tvrđave, a pre svega manastiri sa svojim crkvama, konacima, ikonama i knjigama, dakle sva ona dela prošlosti pa kojima se zasnivalo naše življenje, dobrim delom su u to doba bili zanemareni, nekako odgurnuti u stranu, zapušteni i u nebrizi. Uspevši da uveri u značaj čuvanja starina one koji su odlučivali o sredstvima, Surep je, sa svojim ljudima, skoro frontalno krenuo u konzervatorske radove, nepogrešivo odlučujući čega se najpre treba prihvatiti. Oronula crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, jadnog izgleda, omalterisana i spolja i iznutra, među prvima je bila na redu. Vraćajući se otuda sa rekognosciranja, Surep je, sav ozaren, kliktao: "Puna je fresaka, k'o šipak!". I zaista, uz njegovu stalnu brigu i posticanja, zavodski arhitekti i slikari, uz pomoć vrsnih majstora — zidara i drugih saradnika, uspeli su da joj vrate bar deo nekadašnjeg sjaja, što je bilo iznenađenje za ceo naš i strani kulturni svet. Kada je čuo da je otkriven onaj sada već za našu istoriju nezaobilazni natpis o zidanju i ukrašavanju Bogorodične crkve u Studenici, iz 1208/9. godine, sa imenima Nemanje i njegovih sinova, iste večeri je krenuo na put dimljivim vozom, i sutradan, prešavši peške put od Ušća do manastira (a to je i kasnije često činio) stajao na skelama pred tim svetim slovima. Na najbolji način tu se suočavao sa istorijom koju je mogao, zaista, i fizički dodirnuti. Inicirao je otkrivanje fresaka u Petrovoj crkvi kod Novog Pazara, pa u Ramaći. Prvi je konstatovao da se u dalmatinskom manastiru Krupi ispod ispod kreča nalaze sačuvane freske. A čišćenje i konzervacija fresaka u Miliševi, Sopoćanima, Arilju, i delimično u Dečanima, doprinelo je i još boljem upoznavanju njihovih vrednosti. Ja ovde govorim samo o crkvama, i to prvenstveno o freskama, zbog toga što su mi ti poslovi bili najbliži, ali ne manje treba govoriti o Surepovu staranju o Smederevskom gradu, Magliču, kneževskim konacima u Beogradu, Topčideru, Čačku i Kraljevu, Dositejevoj velikoj školi i drugim građevinama po Srbiji, o svemu onom što je predstavljalo ugroženo nacionalno blago. S kakvim poštovanjem je donosio ikone i rukopisne knjige u Zavod na konzervaciju, i kako je samo žudno tragao za očuvanim pločama starog srpskog drvoreza. Često je te napukle i neravne ploče sam ručno otiskivao, tražeći za njih najbolju hartiju koju je u to doba mogao naći. Kasnije je uradio njihov potpun opis.

Bio je veliki bibliofil. Nije bilo knjige koja je govorila o srpskoj prošlosti, a da je nije nabavio. Uživao je u knjizi kao skupocenom predmetu, majstorskoj izrađevini i u grafici i u opremi. Govorio je da knjiga, naročito ona od trajnije sadržajne vrednosti, mora da ima lepu dušu i lepu odeću, kao otmena žena. Zidovi njegove sobe bili su obloženi policama sa kompletima svih srpskih značajnih časopisa, koje su mu uvezivali čuveni beogradski knjigovesci, na način nekadašnjih majstora. A poslovično je bilo njegovo prijateljstvo sa piscima i velikim i malim (jedno vreme bio je sekretar Udruženja književnika Srbije), izdavačima, štamparima, antikvarima... Takav čovek bio je predodređen da bude na čelu glavne nacionalne biblioteke, kao što je, prethodno, bio predodređen da vodi brigu o starim spomenicima. Nažalost, tu dužnost obavljao je kratko.... Ali i za to vreme, iako već bolestan, učinio je mnogo. Pored ostalog, osećajući potrebu za proučavanjem osobina starih rukopisnih i štampanih knjiga, u Biblioteci je osnovao Arheografsko odeljenje, koje se razvilo u lep naučni centar. No najznačajnije je, iz tih godina, što je uspeo da se konačno donese odluka o podizanju nove zgrade za Narodnu biblioteku, na Svetosavskom platou. Dočekao je da počne njena izgradnja. Svakog jutra obilazio je to radilište. Uvek mi se činilo da se ponaša kao stari vlastelin koji nadgleda rašćenje svoje zadužbine.

Osim redovnih poslova na čelu ustanove koje je vodio (jedno vreme bio je sekretar novoosnovanog Saveta za kulturu Srbije, pa direktor takođe novog Muzeja revolucije), agilni Surep nalazio se u žiži mnogih značajnih manifestacija, kao što je na primer, organizovanje proslave 150-godišnjice Sopoćana. Nikad nije mirovao. Meni izgleda, gledajući unazad, da taj čovek nije znao šta je slobodno vreme. Uvek sam ga zaticao za pisaćim stolom, punim knjiga i ispisanih hartija, sa kafom u starim džezvama na dohvatu ruke, sa ručno savijenom cigaretom u ćilibarskoj muštikli. Iz takvog odnosa prema radu i mogle su da se pojavljuju nove knjige pesama, pa njegov čuveni prepev "Slova o polku Igorevom", zatim monografija o njegovom omiljenom Filipu Višnjiću pesniku bune, i knjiga o večitim tragedijama srpskog naroda, "Kada su živi zavideli mrtvima".

Surep je umro relativno mlad u pedeset sedmoj godini. Možemo naslućivati šta bi sve još uradio da je poživeo duže, kakve bi i kolike akcije preduzimao, kolike ljude animirao za pregoran rad kakve bi mudre reči izrekao i napisao. Ta jedinstvena ličnost, taj stameni Sloven omanjeg rasta, dugog lica, isturene brade, koso oborenih očiju, širokog osmeha pod naherenim šeširom, taj mačvanski seljak bio je gospodin duha, srdačnosti, čestitosti i rada. Kako bi nam dobrodošao kao potpora savetodavac, u preteškim današnjim vremenima.

Izložba koju Surepu u spomen, dvadeset i tri godine posle njegove smrti, priređuje Narodna biblioteka Srbije, lepa je prilika da se kroz mnoga dokumenta i fotografije, s njim ponovo susretnu njegovi prijateljii saradnici. A da se mlađi ljudi upoznaju sa životom čoveka bez koga se, to se dobro vidi, posleratno doba srpske kulture ne može ni zamisliti.

Svetislav Mandić








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   Sub 14 Nov - 9:39

Pokatkad prođe neko i spusti usne na srce
ostane samo obris tih:
na ravnoj belini snega ptičijeg krila trag.

Pokatkad prođe neko
i trepavicama ti mine njegova sen -
a tebi već umro drug, prisan i drag.

(Susreti)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   Sub 14 Nov - 9:40

KO LIST

Nad jezom zelene vode u predvečerju
Neko je nadneo lik.

Čulo se ptice zalutalo krilo.

Krik.
Rasklopio se i sklopio vir,
Pa mir.

Kao da čoveka nikad nije bilo.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   Sub 14 Nov - 9:46

Freska,
inspirisana Pećkom Patrijaršijom:

"S krčagom, da li se s izvora vraćaš
mlada lepotice!
Nad Rugovom zapada sunce,
kobalt stena prekriva staze dana,
a tvoja haljina laka mreška se od
iščekivanja.
Pred čijim očima zasta za časak,
samo za trenut neki snolako drag?
Ne palite, o ne palite ni luč ni sijalice,
šest sto godina tek je —
bojim se da ne nastavi put."








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   Sub 14 Nov - 9:46

"... Ta nisam imao na ovom svetu mnogo,
tek jedan svet: Tebe, Nju i sebe:
tri pregršti mola, jedan putir bola,
za žedne usne, gorke, neutolive.
Oprosti, Majko, ako u ovo svečano sećanje na Tebe
upletem i jednu vlas njene svilaste, nestalne kose,
i ako tvoje brižno lice Marije
zapljusne talas, jedan plamen oblije,
demonske lepote zanos njene rose."

(Na dan majčine smrti)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   Sub 14 Nov - 9:46

"Ptico, ja s tobom, znam, ne zalutah
ma koliko daleko da me odvedeš.
Ako i ne bude manastira kada se vratim
ni ruševina čak,
ostaće priča..."

(Mesec i pruće — III)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   Sub 14 Nov - 9:47

"Sve čeka nešto iza međa,
gluho i slepe snage;
samo starica blagih veđa
sja od ljubavi blage.

Ide, a nebom sveće pale
brižne molitve njene:
za izgubljene, odlutale,
za sve upokojene... "

(Pomen)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   Sub 14 Nov - 9:47

Od žarišta nekog otkinuti zrak,
široka pregršt razasutog smeha
il nečijeg pada još blistavi trag?
A možda miso što traži svoj krik,
nit što nas za snove veže?

Sve pre no reka,
samo ne brza planinska reka!
Naš raskovani, razliveni lik
što nikad u telo naše ne uleže?

(Reka)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   Sub 14 Nov - 9:47

"Pođimo braćo i sinovi,
Pođimo u predstojeći podvig.
Poslužimo neminovnoj smrti,
prolijmo svoju krv,
smrću život iskupimo
i udove svojih tela
dajmo neštedemice na seču, —
za čast i otadžbinu našu,
a Bog će se svakako smilovati na naše potomke
i neće satrti naš rod i zemlju našu do kraja".

(Lazareva reč)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   Sub 14 Nov - 9:48

"Svako je činio svoje,
a on svoje: Odmicao je poput zvezde padalice
otrgnut iz kruženja
i rastapao se ko dim u noći niskih oblaka,
onostran svemu što ostade.
Čak mu to ne bi ni teško da izvede
u svetu omeđenom tolikim provalijama,
s vidikom tek jedne osrednje vatre.
Čudno je bilo nešto drugo.
Misao o njemu, odjednom upaljena,
učinila je da ga svi gledaju tek sada
prvi put
i samo za časak
malo kasno
uodlasku,
pa se i ona, malaksala, kršila u paraboli
za gorama
ne mogavši ga sustizati,
ili se razlagala u pramenje odmah iznad
ognjišta.

A koliko je dugo bio tu,
međ nama!..."

(Mesec i pruće IX)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   Sub 14 Nov - 9:48

"... Dobro je, sasvim dobro
imati ma jednu od čarobnih stvari
sa snagom sidra za bure iznenadne
i povremenom lepotom jedra
pred prostorima beskraju dobačenim".

(Sezam)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Milorad Panič Surep   

Nazad na vrh Ići dole
 
Milorad Panič Surep
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Milorad Sovilj,
» MILORAD PAVIĆ " HAZARSKI REČNIK "
» Milorad Pavić
» Milorad Pavic
» Dusanka Panic
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-