Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Muzika u književnosti

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Čet 23 Mar - 18:47

Muzika izrazava ono sto nije moguce reci,
a o cemu je nemoguce cutati
H. Hese
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Čet 23 Mar - 18:52

"Verujem da je književnost muzika, da se književnost čuje", izjavio je danas izraelski pisac David Grosman na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen njegov roman "Vidi pod: Ljubav"."U svakom delu koje pišem, u svemu što napišem postoji prava melodija. Verujem da je književnost muzika, da se književnost čuje. Kada očima čitamo neki tekst u ušima čujemo melodije tog teksta. Nekada je ta melodija harmonična, skladna, nekada je disharmonična", rekao je Grosman.

On je rekao da roman "Vidi pod: Ljubav" govori o dečaku Momiku čiji su roditelji preživeli iskustvo Holokausta, a zatim došli u Izrael da grade novi život. Momika, koji je rođen u Jerusalimu, muči to što ne zna šta su njegovi roditelji preživeli.

"Čuo je da stalno odrasli pominju nacističku zver, ali mu nije jasno o čemu se radi, kakva je to zver. Ljudi iz njegovog okruženja neće da mu kažu o čemu se radi, jer ne žele devetogodišnjeg dečaka da suoče sa tolikom brutalnošću", rekao je Grosman.

On je rekao da je kroz prvi deo romana "razumeo mnogo toga o sebi, svojim roditeljima, društvu u kome živimo i o sposobnosti ljudskog bića kako za surovost, tako i za milost".

Grosman je rekao i da je život moguć posle teških stvari koje nas zadese. Ličnu dramu i gubitak sina u ratu Izraela i Hezbolaha Grosman je pretočio u roman "Izvan vremena".

Glavni urednik "Arhipelaga" Gojko Božović rekao je da ova izdavačka kuća već deset godina objavljuje Grosmanove knjige.

"Zadovoljstvo mi je da su čitaoci u Srbiji prepoznali Davida Grosmana i da ovo gostovanje, kao i izlasci njegovih knjiga izazivaju tako veliko interesovanje publike, javnosti, medija", rekao je Božović i naveo da je Arhipelag objavio novo srpsko izdanje romana "Vidi pod: Ljubav". On je dodao da će Grosman večeras imati književno veče na 5. beogradskom festivalu evropske književnosti, u Domu omladine.


Izvor B92
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Čet 23 Mar - 18:55

VII SIMFONIJA I METAFIZIKA MUZIKE - Bela Hamvas

1.Opšte je mesto da je Betovenova muzika titanska. Ali je tačno I nije titanska zato što je nadljudski velika, nego zato štoje on opljačkao svemir. Izmamio je tonove iz njihovih skrovišta,istrgao iz njihovih skrivnica, nasilno strgao odande gde su prirasli,sistematski ih isisavao, izdvajao iz dubina gde su se survali, izkamenova, iz mora, iz zemlje, iz duše, iz zvezda, iz podzemlja, strasno,divlje,
pomamno, nemilosrdno ih topio, dočaravao, potrzao, potezao.Što je posle njega preostalo, jedva da nešto vredi. Sigurno je daje muzika titanska; ali je siguro da je i njegova sudbina takva. Jersve što je činio, samo je titansko moglo biti, i što je propatio zbogtoga, samo je titan mogao propatiti. Ispaštao je on zbog toga, ta usamljena, neotesana neman, stisnutih usana, velike lobanje, ispaštaoje zato što je iskomadao sve tonove sveta. Samo bi Grci shvatili šta se dogodilo kada je ogluveo i kada ova grubijanska saka luda,tako ponižena, nije mogla više da čuje ono što je pljačkala. Tako je, kao i
svaki titan, i Betoven postao žrtva sopstvene veličine, on koji je i u religioznoj muzici tako poštovao svoje bogove da ih je izmrcvario, pobunivši protiv njih celokupan svet tonova, i sručio na njih celu elementarnu demoniju tonova. Istina, i bogovi su bili prinuđeni da mu se klanjaju; ako žele da čuju muziku, dostojnu sebi,prikladnu, morali su da slušaju Betovena. Jer u pesništvu može da se raspravlja: Homer ili Šekspir, ili Mahabharata, ili nešto drugo; i u slikarstvu i vajarstvu; u muzici nema raspre. Niko ne može stati uz Betovena. Ali u celokupnom bivstvu postojao je jedan jedini jadnik
koji od ove muzike ništa nije mogao da čuje: Betoven.

2.

Titansko je ono biće čija je snaga božanska, ali moral nije.Zato ne zna za mere. I zato mora da se sukobi s Velikim Redom i mora da padne. Zalud ima snage ako prestupa preko mere. Snaga mu je bezgranična i neiscrpna, i ta snaga ne trpi nikog i ništa pored sebe ni iznad sebe. Greh titana je oholost. On misli da je bivstvo stvar snage,samo snage, znanja, talenta, izdržljivosti, volje. Veruje da je svet plen, i da ga snagom treba osvojiti.
A onda upravo snaga u njemu postaje slabost. Postoji nešto što ne zna i za što nije dovoljno jak. To nešto je pokornost.Svako ko svoju snagu razvija do nadljudskog, poigrava se opasnošću da postane titan, odnosno da izgubi meru, samo sebe da načini prvim, i tako počini greh oholosti. A ko je ohol, znači da nešto ne zna i da za nešto nije sposoban i da za nešto nije dovoljno jak. Nadljudska snaga je ostala bez mere i pretvorila se u demonsku i ona se okreće protiv onoga ko ju je nagomilavao. I čoveku se sveti upravo ono zašto je verovao da će ga dovesti do trijumfa. Spotiče se o snagu.Neprekidno pobeđuje i pobeđuje i pobeđuje; sve trijumf do trijumfa. U međuvremenu ne primećuje da mu je jedna strana prazna, nepokrivena, slaba, krhotina, nepotpuna. Nema snage da sezaustavi i povije kolena. Nema mere, nema morala, nema religije, nema slabosti i nema snage za slabost, ne ume da bude zahvalan;kroz ovu
prazninu mora da propadne u prazno, kroz ovaj nedostatak mora da se pretvori u ništa.

3.
Titan se može prepoznati po tome što je on sam ohol; i po tome što je pored njega sirena. Sirena je ženska polovina titana i to unutarnja polovina; kao što je titan muška polovina sirene i to unutarnja polovina. Što je titanu snaga, to je sireni čar.Ali je to dvoje zapravo jedno. Način na koji žena gubi meru i ne umeda bude ponizna, i samu sebe čini nad-ženstvenom, kako bi se dočepala plena i vladala nad njime: to je čarobno zavođenje. Način na koji muškarac gubi meru i ne ume da bude ponizan, i sam sebe čini nad-muževnim,kako bi se dočepao plena i vladao njime: to je snaga. Čar je snaga žene, kao što je snaga čar muškarca.

4.
Nije teško povući krug titanskog i sirenskog bivstva. To je magija Ja, odnosno to Ja, taj oblik, to biće, takvo kakvo jeste, želi da postane nad-ljudsko i da bude prečarano tamo gde će ostati večito: magija čari i snage da budu večito s tim licem, s tom kosom,glasom, s tom glavom i s tim rukama i kožom i očima, s tim mislima, slikama, željama i nagonima. Ovako kako sada živi želi da večito živi, nepromenjeno tokom bezgraničnih vremena. Ne zna za sebe ništa
bolje ni više, jer je oholo, to Ja ovako kakvo je, dostojno je da ostane večito: ovako biti srećan i stupiti tamo gde "suze nikada ne stižu". Postavljen je zahtev za srećom, za ovo čisto, smireno,gusto, rastopljeno i blistavo bivstvo iz kojeg se izgubilo svako uzbuđenje,koje je prevazišlo nesigurnost i iz kojega je nestao zanos.
Ne zna se ko je prvi postao. Ali je sigurno da kada je titan rođen, i kad je počeo da pljačka svet, bogovi su mu poslali sirenu. I kada je titan ugledao čarobnu, uskliknuo je: evo je, to jeona! Ali ako je prva bila sirena, i kad je svojom čari počela da zavodi svet, bogovi su poslali titana. I kad je sirena ugledala snažnoga,uskliknula je: evo ga, to je on! U tom trenu su se oboje okliznuli. Titan je verovao da je sreća kod sirene, sirena je verovala da je kod titana. I od tada svaki titan i sirena veruju do dana današnjeg da je sreća kod drugoga. I zaboravili su šta su hteli, zaboravili su božansku vekovečnost. Svoje magije su usmerili jedno prema drugome, jedno drugo su osvajali i zavodili, i rade to od onda, i rade i danas. Bacili su sejedno na drugo, međusobno se smatraju plenom, i oboje veruje da mu ono drugo donosi sreću. A bogovi su se samo smeškali. Eto ih, grizu se i kidaju i
osvajaju i čaraju i mrcvare jedno drugo – a na ostalo su zaboravili.

5.
Ko sluša Betovenovu muziku, prvi mu je utisak da ovaj čovek nije pisao s radošću. Ko god je ikada gledao, slušao, čitao velika umetnička dela, imao je utisak da stvaralac nije stvarao s radošću. Na ovom mestu se uvek mogu raspoznati fušer i majstor. Fušer slika ili piše, ili peva da bi sam uživao, to mu je važno u slikanju, pisanju, pevanju. On sam sebe pretvara u publiku, u jednom licu je i pisac i slušalac, istovremeno je i iznutra i posmatra spolja. Zato je fušerajski rad bezobrazluk, a pored toga što je diletantska umetnost takva kao autoerotika, delo nije radost nikome drugome, samo onome koji ga
je stvorio.
Za svoje uživanje ne smem da napišem ni jedan ton, ni jednu jedinu reč. Zašto ne? Tajna. Ali je zabranjeno. Majstor nagonski zna da mora sebe pelcovati protiv osećanja zadovoljstva sopstvenim delom. Dok ga raduje, on je fušer. Kad počinje da ga boli,kad mu postaje teret i počinje da mu bude prinuda, on počinje da biva majstor. Pesnik mora da se odrekne radovanja rečima; muzičar se mora odvići da ton bude njegova strast. Svako veliko umetničko delo
jeste rezultat askeze, i može biti veliko samo po cenu odricanja od uživanja.

Fušer to ne zna. Opijen je i počinje da uživa u sopstvenom glasu, ali u tom trenutku to ve' nije glas, nego praznina.Pravi majstor je asketa, i ako ceo svet kliče, on ostaje trezven. Mora da zna protiv otrov, koji treba da koristi protiv uživanja u delu. Strože od
bilo koje monaške zakletve: onome što stvaraš ne možeš se radovati, i jedino si ti onaj koji se ne možeš radovati.

6.
Betovenu je mnogo veća briga bila, ne da ne uživa u lepoti napisanih tonova, nego kako da izbegne sve veću težinu zadatka koji ga je pritiskao. Izvući se od udaraca biča koji ga nemilosrdno teraju u sve manje podnošljive poduhvate. Mnogo veću brigu mu je zadavalo ono što nije hteo, nego ono što je hteo. Lepo je bilo ono što je radio? Veliko? Kada se osvestio da jeste, bilo je to pre užas, nego zadovoljstvo, i pre strah, nego uživanje. Konačno, za delo je
egzistencijalno zainteresovan samo jedan jedini čovek, sam stvaralac. Samo on zna da delo nije samo lepo, nego i koliko ga staje ta lepota. Više se nećka, usteže, odlaže, više se skriva,nego što trijumfuje. Zato se i može dogoditi da je traljavost fušerskog rada u tome što iskazuje, a majstorskog u tome što prećutkuje. Istinski stvaralac bi radije sve bacio, nego da se nadmeno busa u grudi. Balzak kaže da čovek sna volje započinje delo, s mukom ga nastavlja,
ne ume da prekine i zatim poželi da ga ponovo napiše. U ovaj intenzitet bivstva čovek stupa samo uz ustezanje, ako je unutra, beskrajno pati, jer ne može da izađe iz njega i na kraju nigde više nije u svojoj kući, sem ovde.

7.
Prema definiciji moderne psihologije, joga lagano, uz stalne napore izdiže podsvesne sadržaje iznad praga svesti. Šta time želi da postigne, sada je sporedno. Nesumnjivo da postoji ovakav postupak kojim se tamni i potonuli deo života izdiže i obračunava se s njim. Možda je negda celo duboko, tamno posejdonovsko bivstvo živelo u svetlosti. I verovatno je da je negda sve ono što danas lebdi ispod praga svesti bilo na svetlosti i posredstvom kosmičke katastrofe je potonulo, kao Atlantida. Ako ne bi tako bilo, nikada ne bismo mogli uzdići stvarnost koja se nalazi ispod svesti. Jer ako bi bila srasla s
tamom, ako bi joj mesto bilo tamo dole, ne bi se mogla izneti. I podsvesni deo je jednom bio svestan kada je celina čoveka još živela na svetlosti, i veći njegov deo nije bio potonuo. Zbog toga,i samo zbog toga je moguće izneti sve ono što je dole, zato je trijumf i veličina uzdići iz dubine ono što je potonulo i zato je nevolja i opasnost nešto ponovo upustiti, i katastrofa je ako čovek potone ispod svoje svesti. Joga je metodski postupak koji čoveka osvetli do najdublje tame i iznese ono što je potonulo u tamu.

8.
Da je Betovenova umetnost joga tonova, nema sumnje. Zato nikada ne izaziva utisak da je on i sam uživao u onome što je radio. Asketa ili jogin nije samodopadljiv u svojim rezultatima, a ne ume ni da uživa. Zna šta je postigao, šta je za to platio, šta ga čeka, i šta za to treba da plati. Za njega je muzika bila onaj svesni i disciplinovani postupak kojim je izvlačio potonulo; i svet tonova bio je onaj svet gde je ovu jogu primenio.

Askeza, odnosno Joga, za vreme dok svetlost usmerava prema dubini sveta i svesno uvodi svetlost u sebe sama, mami iz tame one oblike koje psihologija naziva arhetip. Arhetip je drevna forma, nezavisna od čoveka, prabiće, osnova, prapojava. Svaki sudeonik mitologije ovakav je praoblik bivstva: zmaj, krilati konj,svetlonosac, anđeo, đavo, satana, zaštitnik, pramajka. Ovakva drevna pojava je titan i takva je sirena.

Askeza, ili joga, jeste magijski postupak, i kao i svaka magija bezgranično je opasan. Zašto? Jer dok se prapojave uzdižu iz tame, mag mora da prepozna prabiće i mora da ga imenuje. Zbog toga ako bilo čovek, bilo zvezda, bilo biljka, životinja, novorođenče ili nešto novootkriveno iskrsne iz nepoznatog, najvažnije je i prvo:imenovati ga i nadenuti mu ime. Ime ga sada već vezuje za svetlost i ne dozvoljava da ponovo potone. Ako čovek ne prepozna prapojavu, i ne zna joj ime, prabiće ponovo tone. I šta tada sledi, to je užas užasa. Asketa počinje da se poistovećuje s prapojavom. To je onaj trenutak
koji mit zna kao preobražaj čoveka u zmaja ili u neman, ili u demona. Jer čovek veruje da je on prabiće. Kao što se Betoven preobrazio u titana, jer je verovao da je titan. Čovek se poistovećuje, što znači da dobija sudbinu prapojave. Preobraća se. Betoven je dobio titansku snagu, sirensku čar, oholost – sve što ide uzovu sudbinu. Kaznu i pad.

9.
Betovenova prva dela su glagoljiva. To bez izuzetka u svim slučajevima govori o fušeraju. Još se divi tonovima, uspelim harmonijama i rešenjima, opija ga melodija i raduje se savršenosti forme. Zato je delo prepuno lenjih pojedinosti i praznih zvučanja,
koji nemaju nikakvo značenje.

Brzo je minulo to razdoblje. Sve je bivalo više materijala,a mesta sve manje. Vreme je počelo da ga priteže. Iskrsao je zadatak kako da sve veći i prostraniji svet tonova sabije u formu za koju je primetio da joj je obim suvišno velik. Pre toga je formu ispunjavao retorikom; sada mu je odjednom postala tesna. Stvar treba sažimati i treba skraćivati. Svakodnevni jezik treba odbaciti, ovako je veoma razvodnjeno. Treba naći znake koji govore kraće i više.
U tom trenutku iskrsava ono što je nazvano betovenskim pianom. Betovenski piano je u proseku dinamički obrazac koji obuhvata dva–tri takta. Tonovi su sve snažniji, svaki ton se oglašava većom snagom od prethodnog, tutnje i praskaju sa sve većom i većom strašću i kad bi čovek pomislio da će instrument provaliti u vrisak koji cepa bubnu opnu, sve se odjednom, bez prelaza,iznenada stiša. Betovenski piano je ono pojačavanje koje se nezavršava u
kliktavom fortisimu, nego se snaga u poslednji tren potisne i obuzda.
Pojava asketske samodiscipline. Kao što Rolan piše: Betoven je jedini umetnik na celom svetu kome se čovek mirne duše može prepustiti i prepušta se – ne kao da je kod njega reč sve o samim nevinim stvarima, nego zato što je kod njega reč o najopasnijim strastima, ali bilo kakvom snagom da jure strasti, ljudi znaju da ih nikada neće obuzeti: sam Betoven je snažniji od svake strasti. Kao što oslobađa i najpomamnije, pobeđuje i najsnažnije.Betovenski
piano je tren oslobađanja najpomamnijih strasti i pobeda najsnažnijih. To je onaj tren askeze kada se uzdiže prabiće koje lebdi u tami, pod svetlošću koja je svesnom disciplinom okrenuta prema unutra, asketa ga hvata za gušu i smota pod sebe. To je titanski pokret.

Od trenutka pojave betovenskog piana kraj je glagoljivosti.Kao što je kraj građanskom i rokoko brbljanju u muzici. Više nije reč o blagoj harmoniji, o mudro proračunatim, šaroliko potresnim delovanjima, o lepim rešenjima, o smirujućim zvučanjima.Krenula je joga tonova, i počele su da se uzdižu prapojave tamnog,skrivenog sveta tonova.

10.
Askeza je kada je čovek jači od samog sebe. Osnovna forma asketskog života je ono što se javlja u betovenskom pianu,slobodno buktanje strasti i u poslednjem trenu, pre nego što obuzme čoveka, oboriti je. Tako čovek postaje jači od sebe.

Čovek veruje, razume. Iako je to tako malo. Koliko ne zna da on korača preko močvarnog tla. Da, ali šta je jače i od čega? Šta je čovek i šta on sam? Gde i u kojem je kod kuće? Šta je to kada sam jak, i šta od čega sam jači? Kada jači, ako kao Odisej bude vezan za jarbol, dok ostali začepe uši kako ne bi čuli pesmu sirena,i tako je jači od sebe sama? Ili ako dopusti da bude zaveden od pesme, i ode tamo, i tako je jači od sebe sama? Kada je jači: ako je slabiji, ili ako je jači? Ako se odupre, ili ako se ne odupre? Koja je snaga veća, ona koja ono što dolazi i što jeste nadmoćno pusti na sebe, ili ona koja
sebe veže za jarbol i brani se, i tako mora da bude jaka,jer zna da nije dovoljno jaka? Koji li je sam čovek, onaj ko je on sam,ili onaj koji je jači od sebe sama? O – "divlje srce čoveka nigde nema doma, niti ga igde može biti".

Nije u domu, ni ovde, ni tamo; nije on to, ni u samom sebi,ni u onom koji je jači od njega samoga. I cela dvosmislenost i kobno kolebanje po močvari nije li poput jedne vrste dvopolnosti koja lebdi u dubinama, da je čovek onaj koji se ne suprotstavlja i onda je jači ako dopusti, i ako je slabiji, to zapravo nije ništa drugo do li ako se u čoveku oglasi skrivena žena čija je strast da se predaje; a koji se suprotstavi, i tada je jači, ako se veže za jarbol, on zapravo nije ništa drugo do li oglašavanje u čoveku borbene strasti skrivenog muškarca, ali sam čovek nije ni ovo, ni ono, i divlje srce čoveka nigde
nema doma, niti ga igde može biti?

Nigda niko neće moći da presudi kada mi treba veća snaga,ako se čvrsto suprotstavim, ili se šćućurim uz ono što postoji.To dvoje u
močvari postaje jedno i tako se munjevito menja da se to sliva u uzastopnosti: ovde zapravo postoje dvojica, i daju dva različita, čak suprotna odgovora, jedan je da, a drugi ne – i da znači isto što i ne, ali šta znači? Dovde se probiti u dvosmislenosti stvari, na oštrici brijača, oprezno, najveća je opasnost, i ko sme da stigne dovde? Ko sme da razume ovoliko? Neosetno se preobražava, s nekontrolisanim smeškom, kako jedan klizi u drugi, uz melodičan pad. U ovoj obeznanjenosti sve se zajedno stropoštava, skupa zanos radosti i užasa: ali vidi se, sve se vidi, vidi se sve do nepodnošljivosti. Samo je
jadnicima neophodna uteha. Uvek videti više, i ako odista ne ide dalje, čak i tada videti da će čovek pronaći dom za svoje divlje srce.

11.
Tako se dvostruko formirao govor znakova. Morao je da nađe skraćene, zgusnute slike tonova, kako bi mogao izaći na kraj s vremenom koje se sve više skraćivalo i pritiskalo, i da ono što hoće, ume i da napiše. Trebalo je da pronađe šifrovan način pisanja kako bi preveo dvosmislene i skrivene doživljaje svoje sudbine, i kako bi mogao izreći sve što je video.

S formama koje su mu bile na raspolaganju: sonata, rondo, fuga, pesma, forme plesa, s njima se to nije moglo rešiti.Ali nije mogao ni sa samom muzikom koja mu je stajala na raspolaganju. Stvoriti novu muziku? Ludilo! Ni forme, ni muzika nisu bili pogodni za ovaj novi zadatak. Nepodozrivim i nevinim tonovima Baha, Mocarta, Hajdna nije se moglo postići ono što je želeo.Pokušao je da sažima; samo je nabacio skicu teme; pokušao je da pojednostavi
formu; ispuštao je stavove i povezivao ih ujedno. Ali je sveto bila spoljašnjost. Trebalo je da promeni ton.

Ne zna se tačno u kojem delu se zbio presudan korak. Ovako unazad, od kraja prema početku, ne može se ni rešiti. Lako je moguće da su se pojedini tonovi i motivi tako oglašavali veću prvim sonatama: ne kao muzika, nego kao nadmuzička muzika. Kao što nadsudbinska sudbina ne propati sudbinu, nego sudbinu sudbine – nadživotni život ne živi život, nego nadživotni život –nadljudski čovek je čovek čoveka – Übermensch, Überleben, Überschiksal– Übermusik jeste muzika nadljudskog čoveka i nadsudbinske sudbine. Zgusnutija je, sjajnija, opasnija, teža,trezvenija, strasnija.
Betoven je našao ono mesto, gde nije menjao formu, ni muziku, nego je promenio sam ton tako što ga je podigao za jedan stepen. Tako je mogao mirno da ostavi netaknute forme i samu muziku. Čak je upravo on mogao da bude onaj koji je bolje i savršenije od svih drugih mogao da očuva ova muzička pravila i
forme. Za tonove Übermusik savršeno je nevažno kako se oni javljaju u svetu koji stvarno odzvanja. Suština u njima nije čulno zvučanje, nego nadtonski ton. Betoven nije stvorio novu formu, ni novu muziku, ni nov izraz, ni nov jezik tonova, nego je tonovima dao novo značenje, uzneo im vrednost. Stvorio je mogućnost kojom se nadživotni život i nadljudski čovek mogu oglasiti u svetu tonova.
Betoven je otvorio muziku za kosmičke prapojave, budući da muzika, onakva kakva je bila, nije bila pogodna za to, on je sve uzdigao za jedan stepen. To je smisao Übermusik.

I sve je to neopozivo. Muzika se više ne može pisati s mocartovskom bezazlenošću, niti s baholikom bujnošću. Počev od ovoga trena muzika može biti samo joga tonova, tako svesno disciplinovana, metodička askeza koja tonom dočarava nadtonovski ton kosmičkih prapojava. Naivitet muzike izgubljen je zauvek: ona je postala oružje, magijsko sredstvo, čarolija, pozornica, mučilište, strategija, znanje, krst.

12.
U Betovenovim delima se su stopice može pratiti kako Übermusik potiskuje raniji ton u nasleđenom svetu tonova,kako postaje jedini vladar, kako osvaja sve veće prostore. Za ovone postoje paralele. U svetu slikara svako slika jednim jezikom, to je onaj jezik kojim su pisali Hendl, Mocart i ostali. To je onaj jezik kojim su pisali pesnici od Sapfe do Kitsa. Ni slikar, ni pesnik, niti iko drugi nije umeo da jezik prenese i uzdigne u nadljudski svet.
"Muzika je, kaže on sam, ona umetnost koja i stupa u viši svet koji umetnost i nauka samo naznačavaju." Niko drugi, izuzev Betovena, nije imao u umetnosti titansku prirodu.

Mogu se otkriti i presudne stanice. Prva dela se grupišu oko Patetične, sonate napisane za violinu i klavir i orkestar.Ovde počinje da podrhtava neobična odvažnost koja se očituje u tome što sve naizgled ostaje netaknuto, ali se na skriven način javlja užasna samovolja. Verovatno je u to vreme u pozadini porušio prve stubove. Počeo je da biva fragmentaran, nepredvidljiv, očaravajući imagičan. Naravno, forma je ostala, čak kao da je bivala sve savršenija.
Übermusikse probila kroz čulni svet tonova i počela da prži. Druga stanica se, kao što je i Rolan primetio, grupiše oko Eroikei Apasionate. Kakav je herojski smisao koji ovde izbija, nije teško pogoditi. Ceo svet plamti crvenilom, a iz pobunjene tame pomaljaju se zmajevi u obličju plamenova.

Ali sledi treća stanica čija je uloga ista kao i betovenskog piana. Gušenje raspaljenih strasti. Naročito V simfonija, ali počev od nje pa do mise. U prvi plan sve više stupa sažetost. Ponegde već bljesne ono što se može naći tek u poslednjim sonatama i kvartetima. Zato ne postoje reči. Ponajbliža je: brzina. Neko leti takvom brzinom kao nebesko telo u kosmosu, kao meteor, i taj užasni tempo, koji jedva i može da se sledi, nije vrtoglav: on leti, ima trezvenu samosvest i ne samo da sledi tempo, nego ga i diktira. Usput sve vidi, jer mu je stoti delić trena dovoljan da nešto prepozna. Tako huji na razdaljine svetlosnih godina, s bezgraničnim samopouzdanjem i disciplinom. Krajnja stanica su poslednje sonate, velika misa i IX simfonija.
Prethodna slika se izmenila utoliko što ovde usred beskrajnog prostora stoji mag, kao dirigent, prema pokretima njegove čarobne palice pljušti kiša iskri koje prže, odjednom, uz užasan prasak, uzdiže se divlja planina, vrhunac joj se kristalno blista u svetlosti
oreola – promiču komete – more se pokreće, lagano se ljulja,uzdiše. Naviru kosmičke vizije: lagano, pa iznenada i munjevito,smireno, pa uzbuđeno – tiho, pa vrišteći – jedna volja, jedna sila stvara i upravlja svima: veliki mag.

13.
VII simfonijaje s početka poslednje stanice. O simfoniji je napisano mnoštvo gluposti. Vagner je rekao da je to eistples. Obisje piše da je to grčka simfonija, kao što je grčki Helderlinov Hiperion, Geteova Ifigenija, Ničeovi Dionis i Apolon, a grčka je, jer "u njoj se susreće duhovni zanos, uzvišene religiozne žudnje sa životnim zanosom". Pa jeste, ove oznake su na izvestan način tačne. Samo. Da– samo.

O motivima ne može biti ni govora. I analiza je suvišna. U ovom Betovenovom periodu motivi više nemaju samostalno značenje. Kod njega je motiv pronalazak načina kako se najkraćim putem može stići do suštine. Kako bi to i drugačije moglo da se razume: postoji jezik koji veruje da je stvar uhvatio definicijom.
Ovde definicija ima samostalno značenje, jer je iste vrednosti kao i stvar. Znači stvar. Drugi jezik primenjuje magijsko opčaravanje i čara. Opčaravanje nema samostalno značenje; sredstvo koje priziva stvar samo uz ispravnu primenu.

Muzika pre Betovena posedovala je jezik definicija. Zato su ovde motivi imali autonomno značenje. U betovenskoj muzici motiv je nakraći put koji vodi do suštine motiva, odnosno čarobni ton – opčaravanje koje magijski otkriva skrivenu stvarnost primenjujući neophodno znanje.

14.
Ono što se nalazi u prvom stavu, kod Betovena se još jednom vraća, u jednoj od poslednjih sonata kao nekoliko taktova:prva polovina drugog stava sonate u A–duru. I posle Betovena se javlja još jednom, kod Šumana, u drugom stavu fantazije u C–duru,kao prva sporedna tema. I da bi se to moglo razumeti bez naročitih teškoća, najbolje je smesta stupiti u središte stvari.

Ljudski je uživati u pesmi ptica. Naročito u proleće, u maju, naročito u pesmi slavuja. I već se ovde ispostavilo da pesma ptica, obično zajedno s cvetanjem i toplijim vremenom, ne može sasvim prisno da dirne čovekovu egzistenciju i zato je ona prolazna, ma koliko bila prijatna, ali je ona zvučno–mirisni utisak koji je leteći i lako se zaboravlja. Pesmi ptica se gotovo svako divi; ali je sasvim malo onih koji razumeju pesmu ptica. Negda, kažu, sveti Franja je razumevao jezik ptica. Danas je, mada se teme i motivi muzike ptica prikupljaju gotovo kao narodne pesme i staro kamenje, od toga
načinjena nauka. Ali dela koja govore o muzici ptica čovek razočarano odbacuje. Ispostavlja se da skupljači nemaju ni pojma o ovoj muzici.

Razlika između muzike čoveka i ptice je u arhitekturi.Postoji li arhitektura atmosfere improvizacija ptica? Ne sme se zaboraviti da postoji uzajamna veza između arhitekture i muzike. Ako ima uzajamne veze između simfonije i crkve, ista uzajamna vezapostoji
između pesme kosa i ptičijeg gnezda.

Ali razumeti ovu muziku uopšte nije lako. Ptičija muzika se ne razlikuje kao muzika jednog autora od drugoga – ne kao muzika jednog doba, naroda od drugoga. Bilo kakva da je muzika,stara, persijska, hinduska, japanska, modema, nijedna ne može reći drugo nego ono što čovek može da kaže. Teškoća razumevanja pesme ptica nalazi se gotovo u nemogućnosti doživljavanja sudbine ptica. Neposredno i direktno čovek i ne moze da preživi ovu sudbinu,
jedino posredno, i to tako da se zagnjuri u veliko kosmičko Jedno Biće, u Misteriju Svih Središta, tamo gde se susreću sve sudbine i bića, pa da iz ovog Jedan i Središta posredno stigne do bića ptica i da razume njihovu pesmu. Odnosno, kao bez izuzetka u svakom slučaju, ne spolja i na direktan način, nego jedino iznutra uz pomoć i posredstvom Kosmičkog Velikog Jednog Bića stvar mogu da razumem i da dosegnem i da proživim. To je razlog što pesmu ptica
ne razume naučnik, koji skuplja motive i piše knjigu o njima, nego sveti Franja, koji je po milosti Velikog Središta mogao da razume ptice i da s njima razgovara.

15.
Ko je igda razumeo samo jedan jedini ptičiji ton, pribavio je nesumnjivo iskustvo da se drevna forma svake muzike nalazi u ovoj muzici. Čovek za izražavanje, ispoljavanje, razgovor,povezivanje ima i mnoge druge mogućnosti: pokret, govor, boju, materiju,pismo. Ptica nema ništa drugo do glas. I taj glas je za nju važniji od svega ostaloga, jer je ptica među bićima najdruštvenija i najrazgovorljivija i najneposrednija. Delamen, kome možemo da zahvalimo za najlepše napisane knjige o pticama, kaže da ovo maleno socijalno stvorenje ni za trenutak nije u stanju da živi bez druga, prijatelja, ljubavi, kojima neprekidno saopštava misli, osećanja, iskustva, i bez prekida mora da komunicira sa svojim krilatim životnim drugovima. Kod ptice je
celo bivstvo postalo glasovna tema: lepo osećanje, svetlost,radost što su skupa, činjenica što imaju perje jednake ili različite boje i različitu majušnu dušu. Nema bića koje bi bilo nežnije,intimnije i društvenije. I nema bića kod koga bi veza s drugim imala tako presudan egzistencijalni značaj. U velikim zajedničkim poduhvatima, kakav je seoba, ispoljava se isto takva dirljiva i potresna vernost kao u čudesnim prijateljstvima ili u savršeno srećnim i
privrženim brakovima. Ova celokupna bogata prijateljska,ljubavna i socijalna, prisna i topla sudbina ima samo jednu jedinu mogućnost ispoljavanja: muzički glas.

Zato mora da je ovde, u pesmi ptica drevna forma svake muzike. Mora da su tu skupa svi arhetipovi tonova svake muzičke prapojave. U pesmi ptica se nalaze pramotivi muzike. I ako čovek tokom godina, sada uz razumevanje i znanje, sluša pesme ptica, njemu će se lagano otkriti svet muzičkih prapojava.

16.
Pre svega ne sme se verovati da je rečju ptičija muzika sve sređeno. Upravo obratno. Ptičija muzika postoji samo za strance. I nema muzike kosova, muzike ševa, muzike senica. Svaki kos,ševa, svaki slavuj toliko i sasvim ima svoju, individualnu, ličnu muziku da se pesma jedne ptice mnogo više razlikuje od druge, nego egipatska od moderne muzike, nego himna Australijanaca od Debisija.Što ne znači da pesma ptica nema svoju baštinu. Delamen piše da malikos,
kada već dođe sebi, i ume da obraća pažnju i na drugo, ne samo na svoj stomak, upija u sebe one pesme koje iznad gnezda peva otac, i kada se sledećeg proleća oglasi, peva očeve pesme. Ali ne prođe ni nekoliko sedmica, napušta naučene motive i peva sve individualnije.
Drugog proleća svoga života sasvim je individualan umetnik.Postoji i druga mogućnost, koju ljudi često primećuju. Gde se na pojedinim brdima ili po dolinama, ili u šumama pojavi sasvim posebno istaknuta umetnička ličnost, tamo ostali i nehotice potpadaju pod njegov uticaj, preuzimaju njegovu dinamiku, ritam, zdipe i nešto motiva, ali naročito preuzimaju stil. Ptice pevačice imaju nečuven osećaj za stil. Njihovi koncerti se mogu slušati po celo popodne ili veče: u njihovom svesno izgrađenom delu od individualnih i ličnih motiva nema ni jednog jedinog koji mu ne bi pripadao, niti lažnog ili suvišnog tona.

Uopšteno govoreći nema ptičije muzike, ali čak ni muzike slavuja ili kosova, samo postoji muzika individualnih bića,konačno se i po tome vidi što se pesma jednog bića ne može prevesti na pesmu drugoga. Svako zna, ili bar sluti, da je notno beleženje ptičije pesme zaludan posao. Notama zabeležen ton već je ljudski, ane kosov. Ne može da se oglasi ni na jednom instrumentu, niti da se otpeva. Ne može se lišiti svoga autora, sudbine tvorca,mesta pesme i
trenutka pevanja. Ne zato što nemamo takvog tona ili instrumenta, nego zato što ta muzika kod nas više nije muzika. Pesmu slavuja nije moguće prevesti na jezik ševe. Čak se ni muzika jedne ševe ne može prevesti na jezik druge ševe. Muzika svake ptičije jedinke neuporedivo je svojstvena, egzistencijalna i savršeno drugačija, u tolikoj meri kao što su drugačije svako drvo, svaki cvet,svaki plod, svaki dan i svaka sudbina.

17.
Ima kosova za čiju je muziku svojstven epitet da je herojska. Beskrajno je ponosna i snažna, smireno se otvara, ne plaši se, bez razmišljanja i odlučno se baca u bitku, uspravna, čista i slobodna. Ima kosova čija pesma teče tako gusto i bogato, kao vatreno crno vino boje krvi, mirisno i opojno. Ima kosova koji su nežni i elegantni, gracilnost koja očarava, tananost i draga neposrednost. Ima kosova u čijoj pesmi blista takav zanos spasenja da čovek pomisli da maleno srce ptice mora da sagori u vatri vanzemaljske sreće.

A tek melodijske stance slavuja koje svojom nasmešenom melanholijom kao da se javljaju iz sveta snova! Sveže i kikotave glasovne vragolije crvendaća, zrele trile poljske ševe,češljugarevo biserno i seničino srebrno brbljanje – ipak se negde susreću. Sva ptičija muzika jeste muzika sirena. Kao i sve bitno, i ona se može videti s jednog jedinog mesta: iz Središta. Odande gde se stiču sve sudbine, kao i sve niti u ruci Jedan.

Šumska ševa je retka ptica. Uglavnom peva noću, u slepoj i potpunoj tami kada su već sve druge ptice umukle. I samo u velikoj šumi. Ređe kasno popodne, pre zahoda sunca kada u zrelom blistavilu čak i vetar tronuto zastane. Odmah se prepoznaje po hromatskim zvoncima. Sam motiv je prilično jednostavan. Primena i izrada mnogo manje. Najpre polako, melanholično priča svoju hromatiku praporaca, zamišljeno i zabrinuto, kao neko kome je tako teško na duši da jedva hvata dah. Potom nešto brže, ali s malim zastancima, kao da usput uzdiše. Treći put još brže i ovaj življi ritam još više ističe melanholiju, četvrti put ritam je još brži,i pošto je življi, vatreniji, strasniji i uzbuđeniji, on se s većom silinom uzdiže u beskrajnoj tuzi glasova koji padaju odozgo prema dole. I sve to odzvanja tako slatkim bolom, tako bespomoćnim i čarobnim jecajem, ali ova plačevna tuga tako je kristalno čista, tako okeanski
duboka, a u njoj ipak plamti divota koja prožima do kostiju i zanos koji topi i spašava, da čovek za tren i odjednom shvati Odiseja zašto je morao – baš tako: morao – da čuje pesmu sirena, ali zašto je morao – baš tako: morao – da bude zavezan za jarbol. Toj pesmi je nemoguće odupreti se, čoveka elementarnom snagom, nabeskrajnoj dubini odjednom zaboli celokupan svet i počinje u njemu,poput zavodnika, da se javlja žudnja za smrću – žudnja za smrću u blistavoj odeći, smešeći se, obećavajući srećno uživanje, laskajući mekotom sna. Čovek odjednom hvata sebe da bi najradije, tamo gde se nalazi,
legao i zaspao, ali zaspao u večnoj tišini smrti i u bezbojnom bistanju idile čekajući da ga smrt lagano, poput velike, bele ptice,mekim lepetom krila uzdigne i odleti s njim u nepostojanje.

18.
Gete kaže da su boje patnje i dela svetlosti – Leiden und Taten des Lichts. Sada čovek već razume da muzika nije ništa drugo do patnja i delo tonova.

19.
Za sirensku prirodu ptičije pesme grčki mit zna isto kao i keltski. Na Islandu žive beli labudovi i u određen otajanstveno vreme počinju da pevaju, kažu pre svoje smrti, i umiru pevajući.Islandski pastiri drže da ko ovu pesmu čuje "saznaje sve što do tada nije znao i zaboravlja sve što je do tada znao".

20.
U prvom stavu VII simfonije javlja se ptičija pesma, koja se još jednom vraća u poslednjim sonatama, i koja se još jednom javlja u Šumanovoj fantaziji. Pesma ptica, odnosno pesma sirena,odnosno jedan ton od prapojava, jedan od pramotiva, jedan ton od arhetipova; čarna zamamna pesma kojoj se ne može odoleti i čiji je smešak propast, zagrljaj – smrt.

Titan je magijskom muzikom uspeo da dočara svoju žensku polovinu. Ali je muzička prapojava istovremeno dočarala i njegovu sopstvenu suprotnost. Ovaj pramotiv narodi znaju isto kao i muziku sirena. To je muzika cvrčaka. Znaju za nju Grci, Kinezi,Japanci koji u bajci o Koko–Daiši pričaju o ovom znanju, a znaju je i moderni narodi. Nekako je sasvim prirodno da je druga krajnost ptičijeg glasa glas cvrčaka. Sasvim je prirodno da ceo svet tonova leži između ova dva – ova dva sveta su krajnosti, osnovne dve prapojave:pesma ptica i muzika cvrčaka. Na ova dva krajnja stuba počiva metafizika muzike.

Toro u svom Valdenu kaže: "Najpre treba da obratiš pažnju na zrikanje cvrčaka. Mogu se čuti jer ih svuda ima mnogo među stenama. Ali mi je veličanstvenije ako svira samo jedan.Čovek mora da misli na svoje pozne sate, na poodmakli deo dana, ali samo onako kako dobija predujam od večnosti ako je već malo proživeo u vremenu. Kasno je, ali samo za sporedne, ishitrene stvari sudbine. Ono što se razleže iz pesme cvrčaka, zrela je mudrost koja ne može
nikada stići kasno, mudrost na pretamnoj brizi, hladna,retka, laka, jesenja mudrost, daleko od žestokog proleća istrasnog leta.Cvrčak kaže pticama: O, vi ptice, tako vatreno govorite, kao deca,iz vas govori priroda. Iz nas, međutim, govori zrelo znanje. Kraj je godišnjim dobima, sve će usnuti i mi mu pevamo uspavanku. Tako cvrčak večito zriče, u podnožju vlati trave, zriči isto to iu maju i u oktobru. U njegovoj pesmi nema uzbuđenja, samo smirenosti i mudrosti. Liči na promišljenu i sigurnu prozu. Cvrčak ne pije vino, nego rosu. Njegov poj nije kratkoveka ljubavna pesma, koja se gasi ako mine vreme ljubavi...Cvrčci se nalaze u podnožju trava bez obzira na promene godišnjih doba i njihova se pesma ne menja, kao što se ne menja istina. Pesmu cvrčka čovek "čuje samo u čistim, zdravim trenucima."

21.
Tri stupnja bivstva:
Čvrsto, rastvoreno, nadčulno i čisto: postoji.Na čvrstom stupnju bivstvo je plastično, opipljivo,vidljivo,slikovito. Na rastvorenom stupnju bivstvo je muzičko i zvučno. Na nadčulnom stupnju ono gubi slikovitost i zvučnost; to je ono što Kits naziva viewless, stupanj logosa, gde je bivstvo slično logosu, duhovni znak, ne može se ni čuti ni videti, čulima se ne može uhvatiti, nije reč jezika, nego nadjezička apsolutna magija. A na četvrtom stupnju bivstvo odbacuje i ovu nadčulnu apsolutnu magiju. Postoji.

Iz gornjeg stupnja se uvek može dospeti u donje. Postoji se može pretvoriti u viewless, viewlessu zvučno, zvučno usliku. Ali od slike nikada ne može biti zvučno, niti od zvučnog viewlessi od toga čisto Postoji.

Odozgo prema dole put je slobodan i moguć. Odozdo prema gore on je zatvoren, i sam po sebi i sam od sebe niko ne može da stupi iz jednog stupnja u drugi. Stepenice odvaja nepremostiva provalija, a misterija je da je bilo onih koji su je ipak prekoračili. Ne može se razjasniti ni životom, ni genijem, ni duhom, niti bivstvom. Nije razvitak, nije saznanje, nije osećanje, nije magija. Dobijam ili ne dobijam. Stižem ili ne stižem. Nije zasluga, nije talenat,nije znanje. Ko ne razume, njemu se ne može ni razjasniti.

22.
U pradavna vremena, priča grčki mit, još pre nego što su rođene Muze, cvrčci su bili ljudi kao mi. Kada su Muze došle na svet i njihova pesma ispunila svet, jedan deo ljudi je toliko obuzela pesma da su samo slušali i slušali,zaboravili su i da spavaju, jedu, piju, čak nisu primetili ni da su umrli.
Od tih ljudi je nastalo pokoljenje cvrčaka koji su od Muza dobili na dar da ne treba ništa da jedu, ni da piju, i mogu da pevaju dok žive.

23.
Grčki mit zna i da se Eos, boginja zore, zaljubila u čudesno lepog Titona, i tražila je od bogova: da njenog dragog učine besmrtnim. Zevs joj je i obećao, ali je predivni mladić počeo da se skvrčava, da crni, bivao je sve manji i crnji, na koncu se pretvorio u cvrčka. Tako je Titon u obličju cvrčka postao besmrtan.Osećanja boginje Eos ostala su, međutim, neizmenjena, ona mladića, u obliku male crne bube, voli i danas, a mladić pesmom pozdravlja dolazak zore.

24.
I na kraju Anakreontova pesma cvrčka kada ovako kliče: Imali od tebe srećnijeg bića, o cvrčku! U krošnjama drveća tvoja je hrana kap rose, pevaš i živiš kao kralj...ljubimac si Apolona,koji ti dade srebrn glas...večno si mlad, o mudri sine mrke zemlje, nemaš briga, samo pevaš...i ličiš na bogove.

25.
Kada posle sirenske muzike prvog stava VII simfonije zazvuče monotoni, dvočetvrtinski, blagi tonovi drugog stava, nema sumnje da posle ptičije muzike ovde zabruji muzika cvrčaka, večna, dvočetvrtinska, lagana, tiha muzika elizijumskih cvrčaka,koja se oglašava od večnih vremena, izvan svake strasti, muzika čistog bivstva, čisto postoji, izvan rada, igre, ljubavi,zavođenja, radosti,izvan sreće, izvan pobede, izvan lepote, razleže se do večnih vremena
tiho, jednolično, uz beskrajan mir i neizrecivo spokojstvo,izvan prolaznosti posmatrajući iz večnog bivstva promene sudbine,iz nepromenljivosti prolaznost.

Vatrena životna strast sirene i njena demonska žudnja za smrću i lagana mudrost besmrtnog Titona. Čarna muzika i elizijumska idila. U tonu razrešeno zvučanje koje uzdrhtava,izaziva žeđ, uzbuđenje, nestrpljivost, želje; i izvan sveta tonova,izvan nadčulnog sveta duha spokoj čistog Postoji, koje gasi svaku glad i žeđ, koje smiruje, trezni bez smeška, lepote, utehe,neporemećeni mir, idilska mudrost i tišina.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Čet 23 Mar - 18:57

Класицизам у музици временски обухвата другу половину 18. и почетак 19. века. То је раздобље бурних друштвених промена - буди се либерално грађанство, развијају просветитељство и рационализам, мењају друштвене конвенције и улога уметности у друштву. За формирање класичног стила најзаслужнији композитори су Јозеф Хајдн, Волфганг Амадеус Моцарт и Лудвиг ван Бетовен који су живели и стварали у Бечу, па је у историји цела епоха названа "бечким класицизмом“.

Бетовен ће бити први музичар у историји који одбацује улогу дворског слуге, постаје самосталан уметник, скида перику која је била обавезна у дворској етикецији и у својој музици изражава идеале Француске буржоаске револуције исказане у пароли Слобода - једнакост - братство. То се најбоље огледа у Деветој симфонији, али сва Бетовенова дела одликује револуционарни, бунтовнички дух.Средином 18. века Европа се окреће ка новом стилу у књижевности, архитектури, музици и уопштено уметности - генерално званом класицизам. Овај стил је настојао да опонаша античке идеале. Иако је још увек био уско везан са дворском културом и апсолутизмом, својом формалношћу и нагласком на ред и хијерархију, овај нови стил бива доста чистији и јаснији. Подржавао је чистије разлике између делова, светлије контрасте и боје, и једноставност више него комплексност. Овакав укус за структуралну јаснонст почиње да утиче и на музику, која се удаљава од слојевите полифоније барокног периода и полако али сигурно почиње да се приближава стилу званом хомофонија, где се мелодија свира преко подређене хармоније. Овај потез је знaчио да акорди постају преовладавајућа карактеристика музике, чак иако прекидају мелодијску глаткоћу појединачних делова. Као резултат добивена је звучнија тонална стурктура музичког дела (де\\ла). Пошто полифона текстура више није била главни фокус музике (изузев развојног дéла) него то сада постаје једна мелодијска линија са пратњом - јавља се много већи нагласак на динамику и фразирање. Поједностављеност структуре учинила је овакве инструменталне детаље много битнијима, а карактесристични ритмови такође постају битнију у успостављању и уједињењу тонова појединачних ставова. Форме попут соната и концерата постају доста одређеније, са исто тако специфичнијим правилима, а Кончерто гросо (концерт за више од једног музичара) бива замењен соло концертом (концертом са само једним солистом) и самим тим акценат се ставља на солисту и његове како музичке, тако и техничке способности изражавања. Иако је веома тешко дефинисати тачно трајање неког уметничког правца, смрт Јохан Себастијан Баха 1750. године, и смрт Лудвиг ван Бетовена 1827. године јасно указују на период касицизма у оквиру граница тих година. Али се такође, као битна фигура у прелазу између барока и класицизма, сматра Доменико Скарлати, италијански композитор чији се јединствен стил компоновања снажно повезао са раним периодом класицизма. Стога, као најшири и најпотпунији оквир трајања класицизма може да се сматра период од 1730. године до 1827. године.

Прелаз из барока у класицизам (од 1730. до 1750. године)[уреди]
Испрва, нови стил је преузео форме барока: троструку арију 'да капо', 'синфонију', и 'кончерто'. Али ови облици су у новом стилу ипак садржили једноставније делове, детаљније исписане украсе и наглашенију поделу целина. Ипак, током времена, нова наизглед само естетика, проузроковала је радикалне промене у начину састављања композиција док је основни распоред и изглед тих истих промењен. Композитори овог времана су тежили ка драматичним ефектима, упечатљивим мелодијама и јаснијим текстурама. Поред Доменико Скарлатија који је познат по својих 555 соната за клавијатуре, шпански компзитор Антонио Солер је такође искомпоновао велики број соната за клавијатуре које су ипак више варирале у форми од Скарлатијевих. Барокна музика генерално користи много "хармонских фантазија" и не концентрише се превише на музичке фразе, мотиве или на структуру музичког дела. У класичном периоду хармонске функције су једноставније, али свакако структуре дела, фразе и мотиви су много битнији и детаљнији него што су били у барокном периоду. Кристоф Вилибалд Глук, који је поставио темеље за реформу опере, такође је избацио поприличну количину слојевитости и импровизационих украса и фокусирао се на тачке модлуација и прелаза, правећи моменте где се хармонија мења жаришнима и напетима, омогућавајући тако истовремено моћне и драматичне смене емотивних развоја музике. Пошто је био један од најпознатијих композитора тог времена Глук је изнедрио велик број имитатора, један од којих је и Антонио Салијери. Период између барока и успона класицизма познат је под многим именима: галант, рококо, пред-класицизам или рани класицизам. Музика се тада налазила на прекретници: стари мајстори су имали технику и знање, али је пубулика жудела за нечим новим, што је управо један од разлога због ког је Карл Филип Емануел Бах био добро прихваћен јер је поседовао разумевање старих форми али је знао како да их презентује у новом руху и разноврснијем облику.

Од 1750. до 1755. године[уреди]
Већ у касним 1750-им десио се процват новог стила - класицима, са центрима у Италији, Бечу, Манхајму и Паризу. У овом периоду, први велики мајстор класицизма био је композитор Франц Јозеф Хајдн. Јозеф Хајдн је био истакнут и плодан композитор класицизма, рођен у Рохрау - Аустрији, 31.03. 1732. године. Био је од изузетног значаја у развоју камерне музике и клавирског трија, а његови доприноси самој музичкој форми су га прозвали "оцем симфоније" и "оцем гудачког квартета". Хајднов рад је био централан у развоју класичног сонатног облика. Ипак за разлику од Моцарта и Бетовена, он је био посебно склон "једнотематској експозицији". Хајднова инвентивност га је навела да интегрише и фугу у класичну форму. Крајем 1750-их је почео компоновати симфоније, а до 1761. је искомпоновао триптихон (Јутро, Подне, Вече). Током периода "Штурм унд дранг" (олуја и нагон), најпознатија дела су: симфонија "Трауер" бр. 44; "Симфонија опроштаја" бр. 45 у фис-молу; клавирска соната у Ц-дуру (Hob. XVI/20, L.33); "Шест гудачких картета Оп. 20" и још многа друга дела. Овај период је у Хајдну пробудио жељу за већим и драматичнијим контрастима као и емтовино више допадљивим мелодијама, које су изоштравале карактер и индивидуалност. У 1760-им је искпомпоновао преко 40 симфонија. Крај овог периода сматра се почетком "озбиљног класицизма". Такође позната дела из његовог каснијег рада јесу: 12 лондонских симфонија и 2 касна ораторијума "Стварање" и "Сезоне". Написао је 14 опера, 52 сонате за калвир, 108 симфонија и још много других дела. Његово укупно стваралаштво се састоји од 750. разноврсних композиција.

Од 1775. до 1790. године[уреди]
До овог периода Хајдн је радио већ више од деценије као музички директор за принца, имао је много више извора и простора да компонује од осталих али да обликује снаге које би изводиле његову музику. Шанса није протраћена, како је Хајдн кренувши поприлично рано са својом каријером, увек тежио да гура напред и унапређује технику за грађење идеја његове музике. Његово следеће битно дело је "Оп. 33 гудачких квартета" (1781.), где се мелодијске и хармонске улоге испреплићу међу инструментима. Хајднов дар музици је био његов начин компоновања, начин структурисања рада, који је у исто време био у складу са владајућом естетиком новог стила. Ипак, његов млађи савременик, Волфганг Амадеус Моцарт је спојио своју генијалност и Хајднове идеје и применио их на 2 најбитнија жанра тог времена: оперу и виртуозни концерт. Док је Хајдн проводио доста свог времена као двроски композитор, Моцарт је желео јавни успех у концертном животу градова. То је значило опера и виртуозна извођења. Моцарт је рођен 27. јануара 1756. године у Салзбургу. И већ са 5 година почео је да компонује. Током овог периода калсицизма, тачније 1775. године Моцарт је искомпоновао 5 виолинских концерата (јединих 5 које је икада написао) који су постепено расли у својој музучкој софистицираности. 1776. године, своје напоре је уложио у клавирске концерте кулминиране концертом у Ес-дуру ране 1777. године, који је критика сматрала његовим пробојем. С обзиром да Моцарт није претерано добро зарађивао у Салзбургу, у потрази за послом упутио се на путовања у Аугзбурт, Манхајм, Париз и Минхен. Од познатијих дела које је Моцарт написао на Паришким путовањима су: клавирска соната у а-молу К. 310/330d и Паришка симфонија бр. 31, ова дела су изведена у паризу 12. и 18. јуна 1778 године. 1781. године Моцартова опера Идоменео је сматрана поприличним успехом у Минхену. Следећег марта Моцарт је позан у Беч, и управо тај долазак је убрзао процес развоја класичног стила. Моцарт је упио спој италијанске бриљантности и немачке повезаности. Његов својствен укус ка ритмички комплексним мелодијама и фигурама, дугим једноставним лирским мелодијама и виртуозним додацима - је стопљен са разумевањем формалне кохерентности и унутрашње повезаности. Током ове деценије јавност почиње препознавати да су Моцарт и Хајдн достигли виши ниво и стандард музичког компоновања. Такође, током ове деценије Моцарт је иксомпоновао своје најпознатије опере: Идоменео - краљ Крита; Отмица из Сараја; Гуска из Каира; Заблудели младожења; Фигарова женидба; Дон Хуан; 6 касних симфонија (Хафнер, Праг, Велики г-мол, Јупитер итд...) које су допринеле редефинисању жанра, и низ клавирских концерата који још увек стоје као сам врх те форме. Један композитор који је утицао на ширење озбиљнијег стила који су Моцарт и Хајдн формирали био је Муцио Клементи, даровит виртуоз на клавиру који се суочио са Моцартом у "дуелу" пред царем, где су обојица импровизовали и изводили своје композиције. Клементијеве сонате су циркулисале на широко, и он је постао најуспешнији композитор у Лондону током 1780-их година.

Од 1790. до 1827. године[уреди]
Када су Моцарт и Хајдн почели компоновати, симфоније су се изводиле као поједниачни ставови - испред, иза или између осталих дела - и већина њих је трајала само 10 или 12 минута; инструменталне групе су имале различите стилове свирања а континуо је био централни дио музичког стварања. У овом периоду социјални свет музике се драматично променио. Међународне публикације и турнеје су експлозивно порасле и настала су концертна друштва. Нотни запис је постао детаљнији и описнији, а шематски радови су поједоностављени (но ипак разноврснији у самој њиховој разради). 1790. године непосредно прије Моцартове смрти, док се његова репутација рапидно ширила - Хајдн се спрема за серију успеха, где су најзнчајнији његови касни ораторијуми и Лондонске симфоније. Композитори из Париза, Рима и читаве Немачке се окрећу ка њима и њиховим (Моцартовим и Хајдновим) идејама о музичкој форми. 1791. година је послења година Моцартовог живота и један сјајан период његове продуктивности. Искомпоновао је много тога, укључујући нека од његових најпознатијих и најцењенијих радова: опера "Чаробна фрула"; клавирски концерт у Б-дуру К. 595 (Моцартов последњи клавирски концерт); концерт за кларинет у А-дуру К. 622; последњи у његовој сјајној серији гудачких квартета - квартет у Ес-дуру; мотет "Аве верум корпус" (истинско тело) К. 618; и славни незавршени реквијем К. 626 у д- молу Публика је била одушевљена његовом Чаробном фрулом коју је извео неколико пута од њене премијере до своје смрти, а "Мала масонска кантата" К. 623 је премијерно изведена 15. новембра 1791. године. Моцарт се разболео 6. семптембра 1791. године. Због болести, бива везан за кревет, али је психички био окуиран задатком да заврши свој Реквијем у д-молу. Нажалост, до своје смрти успио је завршити само уводни став (Реквијем аетернам) у свим оркетарским и вокалним деловима. Моцарт је преминуо у свом дому 05. децембра 1791. године, 1 час после поноћи, у тридесет петој години живота. Доба после његове смрти бележи нова генерација композитора рођена око 1770. године. Иако су одрасли уз ранији стил класицизма, упознати су са Хајдновим и Моцартовим радом, и њиховим нагонима ка већој експресивности. 1788. године Луиђи Черубини одлази у Париз и 1791. године компонује "Лодоиску", оперу која га диже у славу. Стил ове опере је чиста и очигледна рефлексија утицаја одраслог Хајдна и Моцарта, где инструментализација поседује такву тежину , каква још није виђена у великој опери. Његов савременик Етиен Николас Мехул је проширио инструменталне ефекте својом опером 1790. године "Euphrosine et Coradin" коју прати низ успеха. Најсудбоноснији од нове генерације био је Лудвиг ван Бетовен који је покренуо свој многобројни опус 1794. године са 3 клавирска трија. Заједно са Јохан Непомук Хумелом и Франц Шубертом (који је такође стварао на граници романтизма и класицизма), сматрали су се авангардом композитора са широком променом у стилу и центру музике класицизма. Они су проучавали међусобна дела, међусобно су копирали музичке гестикулације, и понекад су се на тренутке понашали као свадљиви супарници. Кључна разлика овог од предходних таласа видљива је у силазној смени мелодија, продуженом трајању ставова, прихватање Хајдна и Моцарта као парадигматике - идеалних стандарда; веће и интензивније кориштење потенцијала клавијатуре, смене са вокалних на пијанистичке делове, растућа примена мола и модалне двосмислености, и повећана битност различитих успутних фигура које доприносе текстури као елементу музике. Укратко, касни класицизам је тежио ка намерно комплекснијој музици. Директан утицај барока бледи, па је басо континуо све ређи као средство повезивања композиције у извођењу. Снага ових промена постала је евидентна у Бетовеновој 3. симфонији у Ес-дуру, под називом Ероика. Агресивна примена сваке од карактеристика класичног стила: дужине, амбициозности и хармонске искористивости, одвајају ову симфонију од осталих савременика

Инструменти[уреди]
Инструменти кориштени у класизицму су: гудачки (виолине, виоле, виолончела и контрабаси); дрвени дувачки: (басет кларинет, басет хорна, кларинет д'амор, класични кларинет, бакље); инструменти са клавијатурама: (клавикорд, фортепиано, чембало); лимени дувачки инструменти: (француска хорна, претходник тубе, претходник тромбона).
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Čet 23 Mar - 19:02

STIHOVI PRETOČENI U MUZIKU

Kapitalno izdanje Antologije srpske solo pesme u izdanju Udruženja kompozitora Srbije

Nedavno objavljena Antologija srpske solo pesme, u izboru muzikologa Ane Stefanović, predstavlja značajan poduhvat Udruženja kompozitora Srbije u oblasti muzičkog izdavaštva. U pet svezaka prvi put su objavljene pojedine solo pesme naših kompozitora, a knjigu je finansijski podržao gradski Sekretarijat za kulturu na konkursu za kapitalna izdanja u oblasti umetnosti i društvenih nauka. U uređivačkom odboru bili su i profesori Mirjana Živković, Vlastimir Trajković, Miloš Zatkalik i muzikolog Neda Bebler.

Selektor Antologije Ana Stefanović doktorirala je muzikologiju na Sorboni na temi "Razvoj odnosa muzike i teksta u francuskoj baroknoj operi". Radi na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, a sarađuje kao istraživač pri Centru za baroknu muziku u Versaju. Pored odnosa muzike i teksta, polje njenog naučnog interesovanja odnosi se i na filozofiju i estetiku muzike.

Koji vremenski period je obuhvaćen ovom antologijom?

Raspon obuhvaćen Antologijom kreće se od prvih pesama Josifa Marinkovića, nastalih oko 1880. godine, pa sve do 2002. i opusa Vlastimira Trajkovića; u stilskom pogledu, od ranog romantizma do postmodernizma. Za tih 130 godina napisan je veliki broj solo pesama koje su pored horske muzike najzastupljeniji žanr u srpskoj muzici. Rad na ovom izboru je utoliko bio teži ali, sa druge strane, i zahvalniji jer su baš u ovom žanru nastala neka od najuspelijih ostvarenja u srpskoj istoriji muzike uopšte. Antologijom je obuhvaćeno 112 pesama od 26 autora, i ona je rezultat dugogodišnjeg bavljenja ovim žanrom.

Kojim kriterijumima ste se rukovodili pri izboru?

U izboru su me rukovodila tri kriterijuma: prvi je estetski nivo, imajući pre svega u vidu nešto što je lični pečat kompozitora, potom profesionalni zahtevi, kao i potpunost u prenošenju poezije u svim aspektima koji se nameću kompozitor: prozodija, ritmika, metrika, kompozicija, versifikacija i semantički aspekt teksta.

Solo pesma je samo prividno jednostavan žanr, relativno jednostavne teksture (glas i instrumentalna deonica). Međutim, u susretu muzike i drugog jezičkog medija, muzike i književnosti, stvara se složenija situacija koju kompozitor mora da reši. Treba da njeno značenje adekvatno prenese u muziku, i da uspostavi ravnotežu između teksta i onoga što je njegova muzička transpozicija. Odnos muzike i teksta zato je jedan od najživljih teorijskih problema u evropskoj muzičkoj tradiciji od početka 17. veka.

Koliko su naši kompozitori u tome bili uspešni?

Da bi se napisala uspešna solo pesma treba da se stekne nekoliko uslova, nezavisno od istorijskog i stilskog konteksta. Pre svega, treba da postoji jasna muzička invencija ili inspiracija autora, potom njegova profesionalna kompetencija i, najzad, ono što je ključno za solo pesmu: da kompozitor ima poseban senzibilitet za poeziju. Ukoliko tog osećaja nema, pesma ne može da dođe do onih estetskih vrednosti do kojih dolazi onda kada takva autentična motivacija kompozitora postoji. Veoma izražen osećaj za poeziju imali su i imaju mnogi srpski kompozitori solo pesme, među njima Josif Marinković, Miloje Milojević, Dejan Despić.

Kakav poetski senzibilitet su pokazali naši kompozitori u izboru stihova?

Možemo reći da je ovo i jedna muzička antologija srpske poezije. Na početku solo pesme imamo orijentaciju prema srpskim romantičarima (Zmaj, Jakšić, Radičević), dok je generacija Konjovića, Milojevića i Hristića u velikoj meri birala savremenu, njima blisku poeziju, kao što je Dučićeva. Komponovano je i na poeziju hrvatske i srpske moderne, dubrovačkih petrarkista, nemačkih romantičara, francuskih parnasovaca. Ljubica Marić se u svojoj "Čarobnici" vratila Vergilijevim "Bukolikama", tako da je raspon tema proširen sve do antike. Dakle, od Vergilija do Malarmea, od romantičara do Desanke Maksimović i Raičkovića.

Da li ima pesnika na čije stihove nema kompozicija a to zaslužuju?

Iznenađujuće je da nema kompozicija na poeziju Milana Rakića ili ih, u skromnoj meri, ima na stihove Crnjanskog. Može se pretpostaviti da je poezija koja ima svoju jaku melodiju i pregnantnu ekspresiju u izvesnoj meri sputavajuća za kompozitore. Poznat je istorijski primer da je Ramo odustao od komponovanja po Volterovom libretu "Samson" smatrajući ga suviše složenim da bi bio stavljen u muziku. Kao da je određena poezija, kao takva, dovoljna samoj sebi...

Da li pesme u Antologiji uspostavljaju neki međusobni odnos?

Na više načina. Neke pesme su nastale na iste stihove. Na "Kamenu uspavanku" Raičkovića pisali su i Dragutin Čolić i Ivan Jevtić, ponudivši različita poetička rešenja. Komuniciraju i tako što se srpska solo pesma na neki način vraća samoj sebi. Dejan Despić se devedesetih godina 20. veka vratio "Đulićima" i Zmaju kao inspiraciji, pa time i romantičarskoj formi solo pesme, kao svojevrstan omaž počecima srpske vokalne lirike.

Kakve su savremene tendencije kada je ovaj žanr u pitanju?

Sve je izraženija tendencija da se solo pesme objedine u cikluse, što je u 20. veku primetno i u poeziji. Postoji težnja da se solo pesma proširi i napravi jedna kompleksnija, čak dramska struktura. Tu su i pesme sa različitim kamernim efektivima, ne samo sa klavirom, već i kamernim sastavom, sa nekoliko solističkih instrumenata (violina, flauta), pa se izvođački sastav čini sve manje konvencionalnim.

Zašto se pored toliko solo pesama izvodi samo nekoliko?

Mi nemamo razvijeno muzičko izdavaštvo, pesme se ne štampaju, pa izvođači nemaju materijal. Mnoštvo dela je u rukopisu, i potreban je timski rad stručnjaka da bi se nesporne vrednosti naše tradicije učinile vidljivim. Moramo se istraživački odnositi prema svojoj baštini, raditi na kritičkim izdanjima dela pojedinih autora, a to se ne može realizovati bez podrške i razumevanja.

Poznato je da su izbori u antologijama čest povod za razne stručne polemike. Koje su bile vaše najveće dileme?

Svaka antologija sobom nosi i jednu ličnu notu. Nekad antologičar mora da bira između više uspelih pesama jednog autora. Nastojala sam da izbegnem zamku "istorijskog značaja" i da u taj izbor ne prelivam sentimente koje naša kultura ima prema pojedinim autorima. Ali ako birate aksiološki, a opet dobijete istorijsku sliku, i zastupljene značajne kompozitore i sve stilske orijentacije, onda to samo po sebi govori o zrelosti i zaokruženosti muzičke kulture iz koje je taj izbor potekao.

Ana Stefanović, muzikolog
[objavljeno: 22/07/2008]
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Čet 23 Mar - 19:02

POŽAREVAČKA "LAÐA FRANCUSKA"


(Pesme požarevačkih pesnika koje se pevaju)

Poezija srpskog romantizma nastala je na izvorima narodnog duha. Otuda su se i mnoge pesme romantičara (Branka Radicevica, Ðure Jakšica, J. Jovanovica Zmaja, Jovana Ilica...) raširile u narodu, dobile melodiju i pevale kao narodne tvorevine. Neke od njih postale su i klasična dela starogradske muzike. Među njima se nalazi i tekst jednog vladara; pesmu "Što se bore misli moje" napisao je knez Mihailo Obrenović. Danas je gotovo zaboravljeno da je autor pesme "Oj, lele, lele" ("Šano, dušo šano / Otvori mi vrata...") Dragutin Ilić, brat Vojislava Ilića. Retko se spominje i ime Milorada Petrovića Seljančice, seoskog učitelja, koga je, početkom 20. veka, zapljusnuo "poslednji talas romantike". Od svih romantičara i neoromantičara, Seljančica je ostavio najviše pesama koje se pevaju: "Duni, vetre", "Čini, ne čini" ("Ne luduj, Lelo, čuće te selo,/ čini ne čini, na mesečini..."), "Jesen stiže", "Igrale se delije"...

Prvi stiški pesnik čiji su stihovani komponovani bio je Nikola Ðorić (1859—1913) iz Smoljinca. Ðorić je završio filozofiju u Beogradu i medicinu u Beču. Pisao je pesme, epove i pripovetke, a njegove drame izvođene su u Narodnom pozorištu u Beogradu. Muziku za njegovu pesmu "Ne pitaj me" ("Ne pitaj me da l' te volim,/ Da l' te ljubim dušo ja;/ Mogu l' srcu da odolim, Kad za ljubav samo zna?!"). komponovao je Davorin Jenko. Pesma je bila sastavni deo Ðorićevog početničkog dramskog teksta "Slikar", a objavljena je i u njegovoj zbirci ljubavnih pesama "Ljubice". Osim ljubavnih pesama, pevale su se i patriotske, borbene i proleterske pesme. Najpoznatiji srpski proleterski pesnici bili su Kosta Abrašević, čiji se deo rukopisne zaostavštine nalazi u Požarevcu, i Požarevljanin Milan Nestorović (1885—1916). Kao predsednik Radničkog tipografskog pevačkog društva "Jedinstvo", Nestorović je ispevao "Himnu Jedinstvu". Muziku za ovu svečanu pesmu napisao je Petar Krstić. Nestorovićevu pesmu "Štrajk" komponovao je Nikola Sudarević.

Uoči balkanskih ratova u Požarevcu je živeo i radio kao advokat pesnik Sava D. Petrović koji se potpisivao pseudonimom Arman Dival (junak iz romana Aleksandra Dime Sina "Dama s kamelijama"). Pod ovim pseudonimom Petrović je objavljivao stihove u "Gradaninu" 1910. godine Sarađivao je i u časopisu "Naša narodna škola", koji je izlazio u Velikom Gradištu i Kličevcu. U Požarevcu je uredivao časopis "Dan" (1911). Kao advokat radio je i u Žabarima. Posle Drugog svetskog rata živeo je u Velikoj Plani, Požarevcu i Beogradu, gde je i umro. Jovan Skerlić je Petrovića, baš kao i Disa, optužio za "dekadenstvo i lažni modernizam". Međutim, Petrovićeva pesma "Adio Mare" doživela je svetsku slavu; peva se u brojnim evropskim zemljama i u Americi. Pesma je nastala posle pesnikove letnje avanture u Dubrovniku 1908. godine. Ljubavna romansa sa Dubrovčankom Mare, koju je pesnik upoznao na moru, trajala je kratko; pesnik je morao da napusti Dubrovnik jer su ga, zbog Aneksione krize, pratile austrijske vlasti. Sećanje na lepu Dubrovčanku ostalo je u pesmi, za koju je Radomir Konstantinović napisao da je kao stvorena da se pretoči u šlager i da sadrži neku vrstu "u jeziku nedopevane lakoće, ili lakoće samo naznačene za buduća pevanja". Pesma je objavljena u listovima "Delo", "Štampa" i "Bosanska vila" (1908) i u zbirci pesama "Reči srca" (1909):

Adio, Mare!...
Dosta bejah tuna
Gde šumi more, vapori krstare,
Gde slušah pesmu
S veselog Straduna —
Adio Mare, Adio Mare!...
Pod hladnim suncem
I lažljivim nebom,
Bez tebe,
Bogom poslati mi dare,
živeću bedno, i skončaću brzo —
Adio Mare, adio Mare...

Požarevljanin je tvorac i jedne od najpoznatijih pesama o sudbini srpskih ratnika u Prvom svetskom ratu. Branislav Milosavljević (Požarevac, 1877 — Beograd, 17. april 1944), autor knjiga rodoljubive poezije ("Mač i lira", "Za otadžbinu") opevao je u ratnoj lirici solunsku epopeju. Njegova pesma "Izgnanici", "Tugovanka sa solunskog fronta", slika bol mladih srpskih ratnika koji "iz svoje zemlje prognani" lutaju svetom. To je, u stvari, prvobitna verzija pesme "Kreće se lada francuska":

Sinje je more široko,
široko, hladno, duboko,
Kreće se lađa francuska
Sa pristaništa solunska.
Odlaze moji drugovi,
Drugovi srpski vitezi,
U zemlju daljnu Afriku,
Svi nose tugu veliku...

Pesma je objavljena u trećem izdanju knjige Mač i lira (1930) uz autorovu napomenu: "Ova pesma danas svima poznata peva se sa izmenjenim tekstom. Spevana je u logoru nerasporešenih oficira u Mikri 1917. godine."

Branislav Milosavljević je osnovnu školu i nižu gimnaziju završio u Požarevcu, a Vojnu akademiju u Beogradu. Pesme je objavljivao u listovima i časopisima: "Uzdanica", "Srpske novine", "Balkan", "Pravda", "Jugoslovenski glasnik"... Potpisivao se i pseudonimom "Bard Jugoslavije". Istakao se junaštvom u ratovima za oslobođenje i ujedinjenje. U Drugom balkanskom ratu postavljen je za vojnog upravnika grada Drača. Radio je kao oficir u više mesta Srbije, a kao penzionisani pukovnik živeo je u Beogradu. Bio je u logoru u Nemačkoj (1941—1943). Poginuo je u engleskom bombardovanju Beograda.

Posle Drugog svetskog rata pesme Milisava Pavlovića (1905—1998), pesnika-seljaka iz Crljenca, "Znaš li, dragi, onu šljivu ranku" i "Ništa lepše od naše seljanke", komponovao je Miodrag Krnjevac. Pesme su objavljene u knjizi "Himna njivi". Pesnikovu samouku poeziju prekrio je zaborav, ali su ove dve pesme nadživele svog autora i postale deo narodne baštine.

Veliša Joksimović | Reč naroda
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17740

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Pet 18 Maj - 11:19

Paul Auster, Muzika slučaja


Čitavu godinu dana samo je vozio, putovao s jednog kraja Amerike na drugi i čekao da se potroši sav novac. Nije mislio da će to tako dugo potrajati, ali jedna je stvar vodila drugoj, i kad je Nashe uvideo što mu se dešava, želja da se zaustavi odavno ga je već bila minula. Trećeg dana trinaestog meseca sreo je klinca koji je sebe nazivao Jackpot. Bio je to jedan od onih nasumičnih, slučajnih susreta koji kao da se stvore niotkud, grančica što je otkine vetar i nenadano vam sleti pred noge. Da se to dogodilo u bilo kojem drugom trenutku, teško da bi Nashe otvorio usta. No, budući da se već bio predao i činilo mu se da više nema što izgubiti, u strancu je vidio mogućnost odgode kazne, poslednju priliku da učini nešto za sebe pre no što bude prekasno. Naprosto se odvažio i to uradio. Bez trunke straha ili strepnje, Nashe je zatvorio oči i skočio.

Sve se zapravo svodilo na pitanje toka događaja, redosleda kojim su se odvijali. Da advokatu nije trebalo šest meseci da ga pronađe, ne bi se ni našao na cesti onoga dana kad je sreo Jacka Pozzija i ništa od svega što je nakon tog susreta usledilo ne bi se desilo. Nashea je uznemiravalo da na taj način razmišlja o svom životu, ali činjenica je da mu je otac umro punih mesec dana pre nego ga je Therese ostavila, a da je kojim slučajem slutio da će naslediti sav taj novac, verovatno ju je mogao nagovoriti da ostane. Pa čak i da nije ostala, ne bi bilo potrebe da se Juliette šalje u Minnesotu kod njegove sestre i to bi bilo dovoljno da ga spreči da učini ono što je učinio. No, tada je još uvek bio zaposlen u vatrogasnoj službi i kako se uopšte mogao brinuti o dvogodišnjem detetu kad je po čitave dane i noći zbog posla izbivao iz kuće? Da je bilo makar nešto novca, bio bi uzeo ženu na stan da se brine o Juliette, no, s druge strane, da je novaca bilo, oni ne bi živeli u podstanarstvu, u donjem delu otužne porodične kuće u Somervilleu i Therese možda ne bi ni pobegla. Nije da je plata bila tako loša, ali moždani udar koji je njegova majka pretrpela pre četiri godine posve mu je ispraznio džepove i još je uvek mesečno otplaćivao dug staračkom domu na Floridi gde je umrla. S obzirom na sve to, jedinim rešenjem činilo mu se poslati dete sestri.

Ako ništa, Juliette će barem imati priliku živeti s pravom porodicom, biti okružena drugom decom i udisati sveži vazduh , a to je bilo daleko bolje od svega što joj je on mogao pružiti. I tada ga je, posve nenadano, pronašao advokati novac mu je pao u krilo. Posredi je bila ogromna svota, gotovo dvesto hiljada dolara, Nasheu posve nezamisliv novac. No, već je bilo prekasno. Prethodnih je meseci isuviše toga stavljeno u pogon, pa više čak ni novac nije mogao zaustaviti događaje.

Oca nije video preko trideset godina. Zadnji put se to dogodilo kad su mu bile dve godine i otada među njima nije bilo nikakvog kontakta, ni jednog pisma, telefonskog poziva, ništa. Po rečima advokata koji je bio zadužen za ostavštinu, Nasheov je otac poslednjih dvadeset i šest godina života proveo u pustinjskom gradiću u Kaliforniji, nedaleko od Palm Springsa. Imao je malu željezaru, u slobodno je vreme kupovao deonice i nije se ponovo ženio. Svoj prošli život držao je za sebe, rekao je advokat, i tek kada je jednog dana došao u njegovu kancelariju da napiše testament, Nasheov je otac po prvi put spomenuo da ima decu. “Umirao je od raka”, nastavljao je priču glas preko telefona, “i nije znao kome drugome da ostavi novac. Mislio je da bi ga najbolje bilo podeliti između svoje dvoje dece, pola vama, a pola Donni.”

“Čudan način da se nadoknadi propušteno”, prokomentisao je Nashe.

“Pa i bio je čudan, vaš stari, nema sumnje. Nikad neću zaboraviti što je rekao kada sam ga pitao za vas i sestru. ‘Verovatno me mrze iz dna duše. Ali sad je kasno da se zbog toga plačem. Da mi je samo biti u njihovoj blizini kad crknem, da im vidim izraz lica kad prime novac.’ “

“Čudi me kako je znao gde da nas nađe.

"Pa nije znao. Ja sam se, bogami, namučio da vam uđem u trag. Trebalo mi je šest meseci.”

“Za mene bi bilo puno bolje da sam ovaj poziv primio na dan pogreba.”

“Čovek nekad ima sreće, nekad ne. Pre šest meseci nisam znao ni jeste li živi.”

Mada se nije mogao osećati ožalošćenim, Nashe je pretpostavljao da će na neki drugi način biti dirnut, nečim nalik tuzi, možda provalom ljutnje i osećajem kajanja što obično nailaze u poslednjem trenutku. Na kraju , taj je čovjek ipak bio njegov otac i sama ta činjenica je trebala biti dovoljnim razlogom za pokoju turobnu misao o zagonetki života. No, ispalo je da Nashe osim radosti nije osetio gotovo ništa drugo. Taj je novac za Nashea bio nešto tako neobično, tako monumentalnih posledica, da je prekrio sve ostalo. Bez imalo razmišljanja isplatio je dug od trideset dve hiljade dolara staračkom domu “Pod mirnim krovovima”, otišao i kupio novi automobil (crveni saab 900 s dvoja vrata — njegov prvi nov automobil u životu) i iskoristio godišnji odmor što mu se nakupio u poslednje četiri godine. Veče pre no što će otputovati iz Bostona, priredio je raskošnu zabavu u svoju čast, slavio s prijateljima do tri ujutro, a odmah zatim, i ne pomišljajući na san, seo je u svoj novi automobil i odvezao se u Minnesotu.

I tada mu se krov nad glavom počeo urušavati. Bez obzira što je idućih nekoliko dana proteklo u veselju i sećanjima na stare dane, Nashe je polako uviđao da se stvari više ne daju popraviti. Isuviše je dugo bio odvojen od Juliette, i sad kad je došao po nju, ona kao da je zaboravila ko je on. Mislioje da će telefonski pozivi biti dovoljni, da će zahvaljujući razgovorima dvaput u nedelju dana za nju nekako ostati stvaran. Ali, što dvogodišnjacima uopšte mogu predstavljati međugradski telefonski razgovori? Šest meseci on je za nju bio samo glas, prazan skup zvukova što se malo pomalo pretvorio u duha. Čak i nakon dva-tri dana provedena u kući, Juliette je s njim i dalje bila stidljiva i oprezna; kao da više ne veruje u njegovo postojanje, izmicala se svaki put kad bi je pokušao uzeti. Postala je deo svoje nove porodice, a on je bio tek nešto više od uljeza, strano biće koje je palo s neke druge planete. Proklinjao je samog sebe što ju je tamo ostavio, što je sve tako dobro uredio. Juliette je postala mala obožavana princeza u kući. Imala je troje starijih rođaka s kojima se mogla igrati,
labradora, mačku, ljuljačku u vrtu, sve što je mogla poželeti. Izjedala ga je pomisao da je šogor zauzeo njegovo mesto i, kako su dani odmicali, sve se više svladavao da ne pokaže bes. Ray Schweikert, bivši ragbijaš, danas trener u srednjoj školi i nastavnik matematike, Nasheu se oduvek doimao pomalo tupavim, no nema govora, tip je znao s decom. Bio je dobričina, tipični američki tata s velikim srcem i uz Donnu, koja je sve držala na okupu, njihova je porodica bila čvrsta poput stene.
Nashe je sada imao nešto novca, ali koliko su se stvari zaista promenile? Pokušavao je zamisliti na koji bi način Juliettin život bio bolji ako bi se vratila s njim u Boston, no nije mu uspevalo naći ni jedan argument u svoju korist. Hteo je biti sebičan, ne odustati od svojih prava, no nije izdržao i na kraju je popustio pred onim što je bilo očito: istrgnuti Juliette iz njenog sadašnjeg okruženja nanelo bi joj više zla nego dobra.

Kada je Donni rekao što misli o svemu, ona ga je pokušala odgovoriti, koristeći se mnogim o onih istih argumenata kojima ga je zasula pre dvanaest godina kad joj je saopštio da napušta studij: ne prenagljuj, daj sebi još malo vremena, ne ruši mostove za sobom. Na licu joj se ocrtavao onaj zabrinuti pogled starije sestre što ga je na njoj viđao čitavo detinjstvo i Nashe je znao da je još uvek, tri ili četiri života posle, ona jedina osoba na svetu kojoj može verovati. Na kraju su ostali pričati do kasno u noć, sedeći u kuhinji još dugo nakon što su Ray i deca legli, a sve je bilo kao i pre dvanaest godina: Nashe ju je lomio dok nije počela plakati i na kraju je bilo po njegovom. Jedini ustupak koji joj je napravio bilo je obećanje da će u banci otvoriti poseban račun za Juliette. Donna je predosećala da će počiniti kakvu ludost (to mu je uostalom i rekla te noći) i htela je da, pre no što spiska svu ostavštinu, deo stavi sa strane, negde gde novac neće moći da dira.

Idućeg jutra, Nashe je proveo dva sata s direktorom banke Northfield i sve dogovorio. Zadržao se još ostatak toga i deo sledećeg dana, a onda je spakovao kofere i ukrcao ih u prtljažnik. Bilo je vruće kasno popodne i cela je porodica izašla na tratinu pred kućom da ga isprati. Decu je redom grlio i ljubio, a kad je došao red na Juliette, sakrio je svoje oči od njenog pogleda tako što ju je podigao i zario lice u njezin vrat. Budi dobra curica, kazao je. I nemoj zaboraviti koliko te tata voli. Rekao im je da se planira vratiti u Massachusetts, no igrom slučaja odednom se zatekao kako vozi u suprotnom smeru. Napravio je uobičajenu grešku: promašio je skretanje za autoput i umesto da nastavi još nekih tridesetak kilometara, što bi ga izvelo na pravi put, bez premišljanja je izašao na prvom sledećem skretanju, posve svestan da je upravo krenuo pogrešnom cestom. Bila je to nagla, nepromišljena odluka, no u onom kratkom intervalu između dva skretanja, Nashe shvati da nema nikakve razlike i da su, na kraju krajeva, skretanja posve ista. Da, rekao je Boston, no to je učinio samo zato jer im je nešto morao kazati, a Boston mu je prvi pao na pamet. A budući da ga onde još dve nedelje niko ne očekuje i ima vremena napretek, zašto da se vraća natrag? Zavrti mu se u glavi od te mogućnosti, od te puste slobode i spoznaje koliko je nevažan izbor koji napravi. Mogao je ići gde mu se prohte, mogao je raditi što ga je volja i nikoga ne svetu neće biti briga. Dokle god se ne okrene i ne uputi natrag, isto mu je kao da je nevidljiv.


Nakon što je vozio sedam sati bez prekida, nakratko se zaustavi da natoči gorivo, a potom nastavi daljnjih šest sati dok ga ne svladaju umor i iscrpljenost. Daleko na obzorju zarudela je zora, a Nashe je bio negde severno od srca Wyominga. Uzme sobu u prvom motelu, odspava tvrdim snom
osam ili devet sati, a onda odšeta do gostionice preko puta, gde mu je izbor za doručak pao na poveći odrezak s jajima sa jelodnevnog jelovnika. U auto ponovo sedne kasno tog popodneva i još jednu noć provede za volanom, ne zaustavivši se dok nije prešao pola Novog Meksika. Nakon te druge noći, Nasheu postade jasno da više nema kontrolu nad sobom, da je u vlasti neke zaslepljujuće i nesavladive sile. Bio je poput poludele životinje, slepo se kotrljao od jednog do drugog bespuća i, ma koliko puta odlučio stati, nije se mogao prisiliti da to doista i učini. Svako bi jutro otišao na spavanje ponavljajući samom sebi “sad je dosta, s ovim je sada stvarno gotovo”, no svako se popodne budio s istim porivom, s istom neodoljivom potrebom da opet sklizne u automobil. Uvek bi ga iznova spopala želja za samoćom, za noćnom navalom praznine, za tutnjavom ceste koju je osećao na koži.

Držao je isti ritam čitave dve nedelje, nastojeći svakim danom izgurati više no prethodnog dana. Prešao je celi zapadni deo zemlje šarajući gore-dole između Oregona i Teksasa, jurišao praznim auto-cestama Arizone, Montane i Utaha, niti je što razgledao niti ga je bilo briga gde se nalazi i, osim pokoje fraze koju bi procedio kod plaćanja goriva ili naručivanja jela, nije prozborio ni reči. Kad se najzad vratio u Boston, Nashe je bio uveren da je na rubu živčanog sloma, no to je bilo samo zato što se nije mogao setiti ničega što bi opravdalo njegov čin. Istina je, kako je na kraju utvrdio, bila daleko manje dramatična.

Nashe je pretpostavaljo da će čitava stvar na tome stati, da se uspio otresti žalca koji mu se uvukao u sistem, te da se sada može vratiti svome starom životu. U početku se činilo da sve ide u redu. Prvog dana kad se vratio, malo su ga u vatrogasnoj stanici zafrkavali što nije pocrneo (“Šta je, Nashe, jesi to godišnji proveo u pećini?”), a već za užinom i sam se smejao uobičajenom mudrovanju i prostačenju. U Roxburyju je te noći izbio velik požar, pa kad je zazvonio alarm za slanje dva dodatnih vozila, Nashe je otišao tako daleko da je izjavio da mu je drago što se vratio kući i da mu je nedostajala akcija. Taj ga je osećaj, međutim, ubrzo napustio i krajem nedelje obuzme ga nemir, koji mu noću nije davao da sklopi oči a da ne pomisli na automobil. Slobodan je dan iskoristio za vožnju do države Maine i natrag, no od tog izleta stanje kao da mu se samo pogoršalo; ostao je nezadovoljen, s prstima koji su ga svrbili od želje za volanom. Borio se sa samim sobom u nastojanju da se vrati u kolotečinu, no misli su mu bežale na cestu, ka uzbuđenju koje je znao osetiti tokom one dve nedelje, te se uskoro počne prepuštati vlastitom porazu. Nije mu bila želja napustiti posao, ali što je drugo mogao učiniti s obzirom da je potrošio sav godišnji? U vatrogasnoj je službi proveo sedam godina života, te mu se i samo razmatranje takve mogućnosti — da napusti posao bez razmišljanja, zbog nekog nejasnog unutarnjeg nemira — činilo obesnim. Bio je to jedini posao koji mu je ikada išta značio i uvek je mislio kako je imao sreće što je na njega naleteo. Nekoliko godina po napuštanju studija radio je svakakve poslove, prodavao knjige u knjižari, selio nameštaj, točio piće u baru, taksirao, a na ispit za vatrogasca otišao je iz hira, zato jer se neko koga je jedne noći vozio u taksiju upravo spremao za taj ispit, pa je nagovorio Nashea da se i on okuša. Tog su čoveka odbili, a Nashe je dobio najveću ocenu te godine i odjednom mu se nudio posao o kom je zadnji put razmišljao kad su mu bile četiri godine. Donna mu se smejala kad ju je nazvao da joj kaže novost, no on je ipak otišao na obuku. Iako je njegov izbor nesumnjivo bio neobičan, sam posao istinski ga je zaokupljao i zadovoljavao i nikada mu nije bilo žao što je ostao vatrogasac. Pre svega nekoliko meseci bilo bi mu nemoguće uopšte zamisliti da bi napustio službu, no to je bilo pre no što mu se život pretvorio u TV-sapunicu, a zemlja oko njega otvorila i progutala ga. Možda je došlo vreme za promenu. U banci mu je ostalo preko šezdeset hiljada dolara, koje bi možda trebao iskoristiti dok još može. Načelniku je rekao da seli u Minnesotu. Priča mu se činila uverljivom, pa se potrudio da tako i zazvuči, potanko objašnjavajući kako mu je jedan šurjakov prijatelj onde ponudio partnerstvo u biznisu (i to u željezariji!), te zašto on misli da bi ta sredina bila dobra za odgoj njegove kćeri. Načelnik mu je poverovao, što ga nije sprečilo da ga nazove šupkom. “Sve je to zbog one fufice od tvoje žene”, reče mu.

“Otkako je makla dupe iz grada, tebi se u glavi sve sebalo, Nashe. Nema ništa gore nego kad dobar frajer krene nizbrdo zbog ženske. Sredi se, čoveče. Zaboravi na te sulude planove i radi svoj posao.”

“Žao mi je, šefe”, odgovori Nashe. “Već sam odlučio.”

“Odlučio? A, molim te, kojom si glavom doneo tu odluku? Koliko vidim, ova te više ne služi bogzna kako.”

“To iz tebe samo govori zavist. Dao bi ne znam šta da možeš biti na mom mestu.”

“I odseliti u Minnesotu? Ma, zaboravi... Ovaj čas ti mogu nabrojati hiljadu drugih stvari koje bih radio pre nego išao živeti pod snegom devet meseci u godini.”

“E pa, kad budeš onuda prolazio, svakako svrati da se pozdravimo. Mogu ti prodati odvijač ili tako nešto.”

“Čekić, Nashe, čekić. Da ti ulupam nešto pameti u glavu.”


Sad kad je učinio prvi korak, nije mu bilo teško ići do kraja. Idućih pet dana sređivao je poslove, zvao vlasnika stana i rekao mu neka traži novog stanara, poklanjao nameštaj Vojsci spasa, isključio plin, struju, telefon. Mešavina nepromišljenosti i žestine koja je pratila te geste pričinjavala mu je izuzetno zadovoljstvo, no ništa nije bilo ravno užitku s kojim je bacao stvari. Prve je večeri proveo par sati skupljajući sve što je pripadalo Theresi, trpao njezine stvari u vreće za smeće, konačno se tako rješavajući i nje same jednom temeljitom čistkom, masovnim pokopom svih predmeta koji su odavali i najmanji trag njene prisutnosti. Obrušio se na njen ormar i izbacio sve kapute, džempere i haljine, zatim je ispraznio sve njene ladice s donjim rubljem, čarapama i nakitom, iz albuma za slike uklonio sve njene fotografije, bacio sav pribor za šminkanje i modne časopise, rešio se svih njezinih knjiga, ploča, satova, kupaćih kostima, pisama... Time je na neki način probio led, pa kad je sledećeg popodneva prešao na vlastite stvari, Nashe postupi s istom silovitom temeljitošću, gledajući na svoju prošlost kao na starudiju koju treba odvesti na smetlište. Kompletna kuhinja otišla je u prenoćište za beskućnike na jugu Bostona, knjige srednjoškolki s drugog kata, rukavica za bejzbol dečku iz kuće preko puta, a kolekciju ploča je prodao trgovini rabljene muzičke opreme u Cambridgeu. U čitavom je pothvatu bilo određene boli, ali Nashe joj se ubrzo počne gotovo radovati: kao da ga je oplemenjivala, kao da će mu, što se više bude udaljio od čoveka koji je bio, u budućnosti biti bolje. Osećao se poput nekoga ko je konačno smogao snage da prosvira sebi metak kroz glavu, samo što u ovom slučaju metak nije značio smrt, već život, prasak iz kojeg će se roditi novi svetovi.

Znao je da će i klavir morati otići, ali njega je ostavio za kraj, ne želeći ga se lišiti sve do zadnjeg trenutka. Bio je to pijanino marke Baldwin koji mu je majka kupila za trinaesti rođendan, na kojem joj je uvek bio zahvalan, svestan koliko se morala odricati da namakne taj novac. Nashe nije imao nikakvih iluzija o svom umeću sviranja, no nedeljno je ipak uspevao posvetiti nekoliko sati
instrumentu i s manje ili više uspeha provući se kroz neke stare komade što ih je naučio još kao
dečak. Sviranje ga je uvek smirivalo, muzika kao da mu je pomagala da jasnije vidi svet, da
razume svoje mesto u nevidljivom redu stvari. Sad, nakon što je kuća bila ispražnjena i on spreman
za pokret, zadržao se još jedan dan da golim zidovima odsvira dugi oproštajni koncert. Prošao je
redom nekoliko desetaka svojih najdražih komada, počeo sa Couperinovim “Misterioznim barikadama”, a završio s Fats Wallerovim “Jitterbug valcerom”, udarajući sve vreme snažno po tipkama dok mu prsti nisu otvrdli i on konačno morao odustati. Tada je nazvao majstora koji mu je štimao klavir poslednjih šest godina (slepca po imenu Antonelli) i pogodio se da mu Baldwina proda za četristo pedeset dolara. Kad su idućeg jutra stigli nosači, Nashe je već potrošio novac na trake za kasetofon u autu. Činilo mu se primerenim jedan oblik muzike zameniti drugim, a sviđala mu se i ekonomičnost takve zamene. Nakon toga više nije bilo ničega što bi ga zadržavalo. Ostao je još dovoljno dugo da gleda kako Antonellijevi ljudi iznose klavir iz kuće, a zatim je otišao, ne potrudivši se da ikome kaže doviđenja. Naprosto je izašao iz kuće, ušao u auto i otišao.

Nashe nije imao nikakav određeni plan. Cilj mu je, u najboljem slučaju, bio prepustiti se struji neko vreme, putovati od mesta do mesta, pa šta bude. Računao je da će se nakon par meseci zamoriti i da će tada sesti i razmisliti šta dalje. Ali, dva su meseca prošla, a on još uvek nije bio spreman da odustane. Malo pomalo, zaljubio se u svoj novi život, slobodan i neodgovoran, i kad se to jednom dogodilo, više nije bilo razloga da stane.

Bitna je bila brzina, užitak sedenja u automobilu i predavanja prostoru koji mu je hrlio u susret. To je postala dragocenost vrednija od svih ostalih, glad koju je po svaku cenu trebalo utažiti. Ništa oko njega nije trajalo duže od trenutka, a kako su se trenuci smenjivali jedan za drugim, činilo
se kao da je jedino on taj koji i dalje postoji. Bio je stalna tačka u vrtlogu promene, savršeno mirno telo kroz koje svet u jurišu prolazi i nestaje. Automobil je postao svetište neranjivosti, zaklon u kojem ga više ništa nije moglo pozlediti. Dokle god je vozio, nije bilo tereta koji je morao nositi, ni jednog delića njegova bivšeg života koji ga je pritiskao. Sećanja su mu, doduše, i dalje navirala, ali kao da sa sobom više nisu donosila ništa od one stare teskobe. Možda je muzika imala nekakav uticaj na to, beskrajne trake Bacha, Mozarta i Verdija koje je slušao dok je bio za upravljačem i dok mu se činilo da zvuk izlazi iz njega samog, da natapa pejzaž i pretvara vidljivi svet u odraz vlastitih mu misli. Nakon tri ili četiri meseca, bilo je dovoljno da uđe u automobil pa da oseti kako se odvaja od svog tela i kako će ga muzika, čim dodirne papučicu za gas i počne voziti, odneti u bestežinsko carstvo.

Prazne su ceste uvek bile bolje od onih prometnih. Zahtevale su manje usporavanja i ubacivanja u niže brzine, a budući da nije morao obraćati pažnju na druge automobile, mogao se prepustiti vožnji siguran da mu tok misli neće biti prekidan. Stoga je izbegavao gusto naseljena područja, držeći se uglavnom otvorenih, nenaseljenih prostora: severa države New York i Nove Engleske, ravničarskog, farmerskog srca zemlje i pustinja na zapadu. Lošeg vremena se također valjalo kloniti jer je ometalo vožnju kao i gust promet, pa kad je došla zima sa svojim olujama i hladnoćama, zaputio se na jug gde je, uz svega nekoliko iznimaka, ostao sve do proleća. Ipak, Nashe je bio svestan toga da i u najboljim uslovima cesta krije svoje opasnosti. Stalno je trebalo biti na oprezu, pogibelji su pretile svakog trenutka. Nagli zaokreti i rupe na asfaltu, guma što pukne iznenada, pijani vozači, i najmanji trenutak nepažnje — sve to ga je u tren oka moglo ubiti. Tokom meseci koje je proveo na cesti, Nashe je video niz smrtonosnih nesreća, a i sam je jedan ili dva puta za dlaku izbegao sudar. Ti su ga bliski susreti, međutim, gotovo obradovali jer su onome što je radio pridodavali element rizika, a upravo to — osećaj da je svoj život uzeo u vlastite ruke — bilo je ono za čim je tragao. Svake večeri odseo bi u nekom usputnom motelu, večerao, odlazio u sobu i iduća dva-tri sata proveo čitajući. Pre no što bi legao, sedeo bi još neko vreme s auto-kartom i planirao put za sledeći dan, birao odredište i pažljivo označavao ceste kojima mora proći. Znao je da je to samo izgovor, da mesta sama po sebi ne znače ništa, no tako je radio sve do kraja, možda samo zato da obeleži svoje kretanje, da sebi da razlog da stane pre nego opet negde krene. U septembru je posetio očev grob u Kaliforniji. U gradić Riggs se zaputio jednog užarenog popodneva samo da bi ga video svojim očima. Hteo je svoje osećaje materijalizovati kakvim prizorom, pa makar on bio samo niz od nekoliko reči i brojeva uklesanih u kamenu ploču. Advokat koji mu je telefonirao u vezi s novcem prihvatio je njegov poziv na ručak, posle kojeg mu je pokazao kuću u kojoj je živeo njegov otac i železariju koju je vodio dvadeset i šest godina. Nashe je onde kupio nešto alata za automobil (odvijač, ručnu svetiljku, merač za pritisak guma), ali se posle nikako nije mogao odlučiti da ga koristi, pa je vrećica do kraja godine ostala neraspakovana ležati u dnu prtljažnika. Drugom prilikom se odjednom osetio umornim od vožnje, pa je, umesto da šiba dalje bez ikakve svrhe, uzeo sobu u malom hotelu u Miami Beachu i čitavih devet dana proveo sedeći uz bazen s knjigom u ruci. U novembru je otišao u Las Vegas na rundu kockanja, koju je nekim čudom završio na pozitivnoj nuli nakon četiri dana ruleta i blackjacka, da bi nedugo potom pola meseca milio kroz debeli jug, zaustavljajući se po Louisiani, u gradićima uz deltu Mississippija, posetio prijatelja koji je preselio u Atlantu, vozio se brodom kroz močvare na jugu Floride. Neki od tih predaha bili su neizbežni, a kad bi već negde stigao, Nashe je uglavnom nastojao iskoristiti priliku da malo pronjuška okolo. Naposletku, i za saab se trebalo tu i tamo pobrinuti, a budući da je kilometar-sat otkucavao po nekoliko stotina kilometara na dan, uvek je bilo posla: promeniti ulje, podmazati, podesiti optiku trapa i uraditi čitav niz sitnih popravaka potrebnih da ga održe u voznom stanju. Ponekad mu je smetalo što se mora zaustavljati, ali kad bi automobil na jedan ili dva dana ostavio mehaničaru, nije imao drugog izbora nego da sedi na miru i čeka dok auto ne bude ponovo spreman da zavrti kotačima. Nashe je još pre unajmio pretinac u pošti u Northfieldu i početkom meseca bi se dovezao u grad da pokupi račune od kreditne kartice i provede nekoliko dana s kćeri. To je bio jedini deo njegovog života koji se nije menjao, jedina obaveza koje se držao.
Nazad na vrh Ići dole
Kaca1111

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 3345

Učlanjen : 28.04.2018


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Pet 18 Maj - 21:59

Poetski je lepsi dozivljaj kada umetnost prozme umetnost happy

Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17740

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Ned 20 Maj - 19:20

Muzika kao motiv relativno je česta u književnosti, iako mi na pamet ne padaju primjeri koji su me posebno oduševili. Ima tu i frustrirajućih situacija.
Nedavno sam čitao Norvešku šumu Harukija Murakamija - i o toj knjizi diskutovao na ovom podforumu. Knjiga je prepuna muzičkih referenci, od naslova, koji je melodija koja pripovjedača, pomalo Prustovski, pokrene da ispriča priču, pa nadalje. Gotovo da nema stranice na kojoj se ne pominje neka pjesma, uglavnom su u pitanju rok i džez standardi ali ima i nekih opskurnih numera. Već sam tamo napisao da se pisac pomalo razmeće pretencioznim muzičkim ukusom, ali to sad nije važno. Važna je frustracija sa kojom se susreće čitalac jer ne zna pjesmu na koju se pisac poziva, i misli da time gubi ne znam koliko od značenja knjige. I vjerovatno zaista jeste tako, ako spojimo emocije koje ta muzika u nama pobuđuje sa onim što je pisac rekao u knjizi dobijamo rezultat znatno drugačiji od utiska koji dobijemo samo čitanjem teksta.
Tačno se sjećam takvog primjera iz jedne druge knjige. Peljevin u knjizi Omon Ra ima neke reference na muziku Pink Flojda, kompoziciju Echoes, konkretno, (sa albuma Meddle). Sasvim slučajno, ja volim Pink Flojd, i tu ploču sam mnogo puta slušao, u meni već postoji specifična duhovna asocijacija, raspoloženje, koje stvara ne samo slušanje te muzike već i njen pomen, prisjećanje na nju. E, sad, meni se sve to divno uklopilo u ono što piše u knjizi, i knjiga mi se zbog toga sigurno više sviđa, ali, treba li zaista tako biti? Nekako nisam uvjeren da je za uživanje u književnosti potrebna priprema te vrste, ili istraživački rad tokom ili nakon čitanja. Glupo je da neko smisao knjige ne provali zato što nije preslušao određene ploče. Na neki način tu dolazi u pitanje čistota forme. Knjiga, mislim, treba da bude samo ono što je napisano na papiru.
Kad je u pitanju muzika kao motivacija pisca, ili muzika kao asocijacija koja se kod čitaoca rađa, to je sve u redu, ali ima više veze sa psihologijom umjetnosti nego sa tumačenjem književnosti. Ja sam govorio o motivu muzike u književnosti.
blog quentin
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17740

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Ned 20 Maj - 19:21

Tolstoj: Kreutzerova sonata

Mann: Doktor Faustus
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17740

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Ned 20 Maj - 19:22

Muzika izrazava ono sto nije moguce reci,
a o cemu je nemoguce cutati

H. Hese
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17740

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Ned 20 Maj - 19:23

Strauss: Tako je govorio Zarathustra
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17740

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Ned 20 Maj - 19:23

Bach: Pasije (Matija, Ivan)
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17740

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Ned 20 Maj - 19:23

Haendel: Mesija (i drugi)
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17740

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Ned 20 Maj - 19:23

Beethoven: Koriolan, Egmont
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17740

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Ned 20 Maj - 19:24

Gounoud: Faust
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17740

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Ned 20 Maj - 19:24

Berlioz: Faustovo prokletstvo, Romeo i Julija
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17740

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Ned 20 Maj - 19:24

Čajkovski : Pikova dama
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17740

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Ned 20 Maj - 19:24

Verdi : Othelo, Vesele žene windsorske
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17740

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Ned 20 Maj - 19:25

Šostakovič: Ledi Magbet Mcirskog kruga
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17740

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Ned 3 Jun - 9:58

Verujem da je književnost muzika, da se književnost čuje", izjavio je danas izraelski pisac David Grosman na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen njegov roman "Vidi pod: Ljubav".
U svakom delu koje pišem, u svemu što napišem postoji prava melodija. Verujem da je književnost muzika, da se književnost čuje. Kada očima čitamo neki tekst u ušima čujemo melodije tog teksta. Nekada je ta melodija harmonična, skladna, nekada je disharmonična", rekao je Grosman.

On je rekao da roman "Vidi pod: Ljubav" govori o dečaku Momiku čiji su roditelji preživeli iskustvo Holokausta, a zatim došli u Izrael da grade novi život. Momika, koji je rođen u Jerusalimu, muči to što ne zna šta su njegovi roditelji preživeli.

"Čuo je da stalno odrasli pominju nacističku zver, ali mu nije jasno o čemu se radi, kakva je to zver. Ljudi iz njegovog okruženja neće da mu kažu o čemu se radi, jer ne žele devetogodišnjeg dečaka da suoče sa tolikom brutalnošću", rekao je Grosman.

On je rekao da je kroz prvi deo romana "razumeo mnogo toga o sebi, svojim roditeljima, društvu u kome živimo i o sposobnosti ljudskog bića kako za surovost, tako i za milost".

Grosman je rekao i da je život moguć posle teških stvari koje nas zadese. Ličnu dramu i gubitak sina u ratu Izraela i Hezbolaha Grosman je pretočio u roman "Izvan vremena".

Glavni urednik "Arhipelaga" Gojko Božović rekao je da ova izdavačka kuća već deset godina objavljuje Grosmanove knjige.

"Zadovoljstvo mi je da su čitaoci u Srbiji prepoznali Davida Grosmana i da ovo gostovanje, kao i izlasci njegovih knjiga izazivaju tako veliko interesovanje publike, javnosti, medija", rekao je Božović i naveo da je Arhipelag objavio novo srpsko izdanje romana "Vidi pod: Ljubav". On je dodao da će Grosman večeras imati književno veče na 5. beogradskom festivalu evropske književnosti, u Domu omladine.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17740

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Ned 3 Jun - 10:01

Beogradska filharmonija: književnost i muzika objedinjeni u novom ciklusu koncerata

Beogradska filharmonija predstavlja novi ciklus koncerata pod nazivom Bez teksta, inspirisan poznatim delima iz književnosti, a prva tema koja će se čitati kroz muziku je Šekspirov San letnje noći, pod upravom dirigenta Uroša Lajovca
Ciklus Bez teksta, novina u sezoni 2013/14, muzički predstavlja poznate teme Šekspira, Meterlinka i Servantesa, sagledane kroz različite umetničke vizije velikih kompozitora 19. i 20. veka. Na prvom koncertu u petak podsećamo se magije Šekspirovog Sna letnje noći, nudeći dva različita čitanja poznate komedije.
- Dela koja ćemo izvesti tumače istu temu ali na različite načine. Mendelsonova svita San letnje noći - najpoznatije delo na ovu temu – je genijalna kompozicija koja spada u sam vrh simfonijskog stvaralaštva. Za razliku od ovog ultra-klasičnog dela, Šnitkeovo tumačenje Šekspirovog Snazapravo je parodija i predstavlja jedan jako duhovit pogled na prošlost. U međuvremenu izvodimo Mendelsonov Violinski koncert koga nikada nije dosta slušati - kaže dirigent Uroš Lajovic, nekadašnji šef-dirigent Beogradske filharmonije dobro poznat našoj publici.

Slovenački dirigent ističe da je susret sa Filharmonijom uvek srdačan a posebno inspirativan kada je program koncipiran na ovako originalan način, kao što je slučaj sa Snom letnje noći. U ulozi soliste sa Beogradskom filharmonijom debituje Judžin Ugorski, mladi violinista ruskog porekla, pred kojim je uspešna internacionalna karijera. Sledeći koncert iz ciklusa Bez teksta zakazan je za 20. decembar, kada će Beogradska filharmonija čitati notno pismo Šekspirove tragedije Romeo i Julija, pod upravom dirigenta Sebastijana Lang-Lesinga i uz violončelistkinju Maju Bogdanović.

Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 11676

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Ned 17 Jun - 11:17

(odlomci iz knjige)


Pisac ove knjige rođen je 1956. godine u vojvođanskoj varoši zvanoj Vrbas. Ne želeći da ulazi u razloge svog rođenja, zaključio je da život i nije tako loša pojava, kao što to neki koji ga se boje hoće da predstave. Nije bio u prilici da bira ni roditelje, ni vreme, ni mesto rođenja, ali se posle više od pola veka bitisanja na ovom svetu uverio da mu u stvari ništa od toga ne smeta. Rođen u astrološkom znaku vage, samo dva meseca pre rođenja očekivanog od svojih roditelja, zaključio je vremenom da ne bi bio ni loš strelac. U životu je voleo stalno da se dokazuje i to mu nije nimalo teško padalo. Kasnije je shvatio da je to njegova omiljena sportska disciplina. Živi po kalupu: juče je prošlost - sutra budućnost. Danas za danas. Nije ni primirisao blizu visokih svetskih prestižnih škola, jer je smatrao da su mu roditelji omogućili dovoljno osnovnog vaspitanja. Škola bi ga sputavala da ispolji svoju prirodu, ali su zato ulica i kafana bili najpošteniji kantar u meri kojom se život vaga. Prijatelje lako stiče, osvaja ih, ali se brzo razočara i kao izuvenu čarapu odbacuje od sebe. Od drugoga ne traži mnogo, sam previše daje i to mu je najveća mana. Govori da je dovoljno imati poznanika toliko koliko ima dana u godini. Tako svakome može posvetiti „njegov" dan u godini. Prave prijatelje, koji bi prihvatili da sakriju leš u svojoj kući, nije potrebno, niti možeš imati više od prstiju jedne ruke. I ako si invalid nećeš mnogo izgubiti. Voleo je i bio voljen. Prvo kao dete, kasnije kao muž, posle kao otac a nada se da će ga i unuci voleti. Žene su njegova omiljena opsesija, ali ne želi o njima da piše u ovom kratkom predstavljanju, a čitaocima se izvinjava što o njima neće imati prilike da čitaju. Zato što je ovo njegova prva i poslednja knjiga. Zvuči malo čudno, ali sasvim obično i uobičajeno za njega. Dokazao je da može da napiše roman, da ima više žena, dovoljno dece, da zna da voli i ume to da radi. Uvek pored sebe ima nekoga koga voli. Bez ljubavi ovaploćene u telu koje živi pored njega ne može da zamisli život. Začudili ste se. Pa zašto? Ima li šta lepše od davanja ljubavi? Mnoge je voleo i mnoge su ga volele, ali su samo neke od njih imali tu sreću da ga upoznaju sa svim njegovim manama i vrlinama. One koje je ostavljao pamte samo mane, a ona s kojom sada živi umećem, ali s ljubavlju pokušava da izvuče i neku vrlinu. Ipak je to pomalo čudan čovek. Poslednjih desetak godina živi na moru zato što tako hoće i voli more. Tu će i ostati do kraja života, jer ne vidi smisao življenja na drugom mestu. Nemojte pokušavati da ga ubedite u suprotno. Izgubićete vreme. Nekome se čini da je pronašao sebe. Ali ne. On je u večitoj potrazi za samim sobom i to stalno istraživanje i traženje novih početaka ga čini besmrtnim. Nikada nije želeo da liči na nekoga i nije voleo ružne i nespretne imitacije poput klonova. Gradio se, sazrevao, onako kako je hteo. Nesputan, oslobođen stega i uvek pored nekoga koga voli. Dok piše ove rečenice, nagovaraju ga da ne čini gluposti i da se posveti pisanju. Ne vredi. Tvrdoglavo je odlučio da ovu knjigu posveti svim čitaocima, koje bi voleo lično da upozna. Već stereotipne posvete knjiga dragim osobama, ženi, deci, roditeljima, užasavaju ga.
Svojim najbližima posvećuje sebe, a ovu knjigu svim onima koji vole da čitaju. Ako ga oni ubede da sedne ponovo za pisaću mašinu, razmisliće, iskreno, duboko, jer je u životu naučio samo da daje.
Te maglovite, decembarske večeri, Marko je okrenuo izbledeli i izlizani mesingani ključ s priveskom u čijoj je kutijici boje zlata, nalik amajliji, bila smeštena mala fotografija. Napravio je korak unazad i u polumračnom hodniku odmerio stara zelena vrata još jedanput. Kao da se setio da proveri da li je dobro zaključao, nekoliko puta je prodrmao kvaku na već rasklimatanim vratima. Iza svojih leđa je čuo da se komšijska vrata otvaraju. Kroz krajičak prostora između krila i dovratka virila su dva ljubopitljiva oka. Nije obratio previše pažnje na poglede radoznalog komšije. Sagnuo se, podigao s poda iskrzani kožni kofer kojem je kaiš za vezivanje davno otpao, pa je Marko morao da njegov sadržaj obezbedi običnim kanapom, istim onakvim kakav se po kućama koristi na teglama za zimnicu. Stari crni kišobran s drvenom drškom kliznu na pod i proizvede zvuk koji je opet isprovocirao komšiju da odškrine vrata. Ovoga puta, umesto radoznalog pogleda, ugledao je isti par sitnih usahlih očiju ali preneraženih od bezrazložnog straha. Svakakvog sveta ima. Šta bi samo radili da nisu ovoliko radoznali, pomislio je Marko. Sijalica koja je upletena u staru paučinu još tinjala, odjednom se ugasila.
Ostao je u mračnom hodniku razmišljajući kako će po mraku izaći iz zgrade. Primakao se najbližem zidu i prevlačio polako prstima preko zida, kao kada slep čovek čita Brajevu azbuku. Noge su poslušno pratile ruke i odjednom je napipao nečije zvonce. Iako je dugo stanovao u toj zgradi nije znao čije je zvonce nehotice dodirnuo jer je komšije retko sretao i nije znao ni njihova imena. Čuo je samo zvuk tastera poput klika, struje nije bilo, ali mu je blizina zvona jasno stavila do znanja da se nalazi pored nečijih vrata stana. Šta da radim, pomislio je. Ako kucam i zamolim nekoga da me svećom isprati do izlaza zgrade, možda ga uplašim, i prođe mu kroz glavu slika od pre nekoliko trenutaka kada su se komšijska vrata otvarala, dva puta za kratko vreme. Nije hteo da se ponovi neprijatna situacija. Odlučio je da pomoću čula koja poseduju slepe osobe i po sećanju, sam izađe iz zgrade. U tom trenutku, čuo je škripu dotrajalih vrata nečijeg stana. Odjednom vide svetlost koja ga zaslepi i u momentu ništa osim velike žute mrlje od voštane sveće, iza koje je nejasno razaznavao nečiji lik. - Izvolite gospodine! - čuo je začuđen i pomalo uplašen starački ženski glas. Iz stana se čulo mjaukanje mačke s malim mačićima, patinirani miris starog nameštaja, memljivih zidova i izgaženih starih tepiha. Kada se privikao na svetlost sveće, počeo je da razaznaje obrise lica starije gospođe. Bila je to njegova komšinica koju je ironijom sudbine ugledao prvi put u životu, a možda i poslednji, jer je upravo odlazio. Razmišljaj muzikom ne gospođo. Ništa, sve je u redu, ne plašite se. Pokušao je da bude učtiv našavši se u nesvakidašnjoj situaciji. -Nestalo je struje pa sam se slučajno našao ispred vaših vrata tražeći stepenište, - kao da se pravdao Marko. Gledala ga je kao da ga je već negde videla, a ne može da se seti gde. To ju je sputalo da ga bilo šta pita. Ipak joj se učinilo čudno da ne može da se seti otkuda poznaje čoveka. -Da niste vi gospodin koji živi u stanu pored mog? -upitala je ne znajući ni sama kakav odgovor da očekuje. Pitanjem je pokušala da proveri svoju godinama načetu memoriju. -Da. - odgovorio j e blagonaklono, ali pomalo zbunj en, otkud ga ta stara, oronula, nepoznata žena poznaje kada se trudio da sve vreme boravka u stanu bude što neprimetniji? Nije imao čak ni televizor, ni radio. Niko mu nije dolazio, nije imao prijatelja, drugova, rođaka. Odabrao je samoću za svog najboljeg prijatelja. Marko je napuštao svoj stan i zgradu u kojoj je živeo upravo ovako kao i sada, poslednji put. Nečujno, tiho, laganim korakom iza koga nije ostavljao nikakav šum. Ključ u bravi je pre nekoliko minuta prvi put u životu okrenuo dva puta, upravo da stara brava, čiji bi zvuk okretanja ključa parao uši, ne bi smetala komšijama. -A kako vi znate da sam ja vaš komšija? - upitao je Marko tek onako, da nešto pita, ne pokušavajući ni da sasluša šta će ta žena odgovoriti, okrećući se prema sijalici, čekajući da dođe svetlo. - Vi mene ne slušate, - primeti iskusno starica i zamoli Marka da uđe u njen stan na šolju toplog čaja dok ne dođe struja. Marko nerado prihvati ponudu jer godinama, koliko je živeo u ovoj trošnoj zgradi u samom centru Beograda, nije ni želeo, a i nije poznavao nikoga od komšija.
Zato mu i beše malo čudno da neko od komšija prepozna njega i to u tako neočekivanoj i glupoj situaciji u mračnom hodniku, bez svetla, s ličnim stvarima spremljenim i pažljivo, uredno spakovanim u ostatke kofera, kojem je ovo možda poslednje putovanje. Gospođa uvede Marka u stan i reče mu da je polako prati kako se ne bi sapleo u mraku nepoznatog stana, blago mu se, majčinski, smešeći. Marko nagazi na rep mački koja vrisnu, skoči i ogreba ga za ruku. Staroj gospođi bude neprijatno i uz izvinjavanja, prateći osvetljen put koji je pravila stara voštanica, verovatno preostala od prethodne slave, dovede Marka do fotelje. Marko sede u fotelju, spusti kofer i kišobran ispred sebe i kao s olakšanjem, zagleda se u memljivi plafon, na kojem je u senci sveće pratio gospođu i njeno kretanje u skučenom stanu. Kada se privikao na svetlost, video je da gospođa živi u stanu u kakvom je nekada živela predratna gradska gospoda. Nameštaj je bio neobarok, moderan početkom dvadesetog veka, koji su tada sebi mogli priuštiti samo imućniji građani. Zidove su ukrašavali ramovi puni izbledelih porodičnih fotografija, prislonjeni na šarene svilenkaste tapete, čiji su se krajevi već odvajali od zida. Kamin u ćošku je izgledao kao napušten tunel kroz čiji dimnjak desetinama godina nije prolazio onaj prijatni mirišljavi dim, vlažne pucketave hrastovine. Mesingani sat na kaminu imao je poklopljene kazaljke koje nisu odgovarale vremenu na njegovom džepnom satu. Na izbledelim markizetama purpurne boje zapatila se paučina, a stari porculanski luster žolnaji s kovanim gvožđem i porcelanskim kuglama boje vanile, pretio je da prekine svoju višedecenijsku vezu s plafonom.
Prostor s mirisom prolaznosti i starosti, pomešan s memlom i zadahom neprovetrene garderobe - Komšija, vi se opustite, a ja ću brzo s čajem. Marko iz džepa prsluka izvadi sat i okrećući ga kao ogledalce kojim je hvatao sunce kada je bio dete, pokuša da uhvati svetlost sveće. Kao da mu pade kamen s srca. - Dobro je - izusti - imam vremena do polaska voza. Nehotice te reči izgovori glasno. Gospođa se vratila s srebrnim poslužavnikom na kojem su kao bliznakinje stajale dve porcelanske predratne šolje s takođe porcelanskim čajnikom iz koga se širio miris ruskog čaja. - Čula sam da ste rekli da imate vremena do voza. Je li to putujete nekuda? Marko se iznenadi što gospođa zna da on putuje i kako ima dovoljno vremena do polaska voza. Istog trenutka razvuče usne u blagi osmeh, setivši se da je to izgovorio glasno te je ljubazna ali radoznala starica to čula. -Da, imam još ceo sat, a stanica je blizu, stići ću. -Ja sam Natalija, - izgovori gospođa uz smešak i pruži ruku. -Marko, - odgovori samouvereno gledajući je pravo uoči. -Rekoste Natalija. Lepo staro ime, - ne htede više ništa da kaže. Setio se da je to ime početkom prošlog veka bilo naročito često zbog kraljice Natalije. Ruke se dodirnuše i Marko oseti mlohavu hrapavu kožu vremešne žene, ali i hladan zlatni nakit na gospođinoj ruci. U polutami baci pogled i vide predivan zlatni prsten sa safirom, tirkizno plave boje, prefinjene izrade. Narukvicu, nekada po meri a danas, s obzirom na njene godine nekoliko brojeva veću, koja je pretila da sklizne svaki put kada bi spustila ruku. Takav nakit se nije mogao više videti ni u najuglednijim svetskim zlatarama. Po ukusu starih vremena, pokazivao je da su sati strpljenja nekadašnjih zlatara utkani u taj prefinjeni ručni rad. Uredni i lakirani nokti odavali su utisak nekada dobrostojeće gradske gospođe. Nosila je naočare s velikom dioptrijom, lošeg kvaliteta i okvira koji je besplatan. Pomislio je na kontrast. Moć, poreklo, pedigre starobeogradske gospode, čiji su preci verovatno ispredprezimena imali prefiks Hadži. Skupi nameštaj i nakit, a na glavi jeftin socijalni okvir za naočare. Tada vide da je taj okvir još jeftiniji nego inače jer je umesto držača imao zavezan kanap sličan onom kojim je on vezao svoj kofer. -Poslužite se, - ljubazno zamoli gospođa. -Kako beše … a da, Marko. Jesam li pogrešila? - upita se kao da se uplašila da slučajno nije zaboravila ime komšije kojeg je tek pre nekoliko trenutaka upoznala, a vaspitanje iz detinjstva nije dozvoljavalo da tako nešto zaboravi jer je bilo sramota ne slušati sagovornika, ili ne daj bože ne znati ime nekoga ko vam se tako uljudno predstavio. -Da, Marko, - odgovori kao đak prvak koga proziva učiteljica. Gledala ga je radoznalo. Odmeravala od glave do pete. Marko se osećao neprijatno. Cupkao je nogama i stalno gledao na sat. Nije bio raspoložen ni za kakav razgovor, pa ni onaj običan, kurtoazni, komšijski. - Probajte čaj, komšija. Pravi ruski. Donet iz Rusije. Marko se trže na pomen reči Rusija, kao da mu se taj isti čaj prosuo po izlizanim džins pantalonama. -Zašto ste nervozni? - primeti Natalija. -Ništa gospođo, sve je u redu. -A gde putujete komšija, izvinjavam se na indiskreciji? Marko još jednom, ko zna koji put, pogleda u sat koji kao da je stajao, vreme nikako nije prolazilo iako u situacijama kada nekuda žurite ono neumitno prolazi.








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  

Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 11676

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Ned 17 Jun - 11:19

-U Moskvu, - nepovezano i odsutno odgovori Marko. -Moskvu? - iznenadi se Natalija. Vaspitanje joj nije dozvoljavalo da postavlja suvišna pitanja na koja, s obzirom na Markovu uzdržanost, sigurno ne bi dobila odgovor koji očekuje. -Izvinite, ja sam u ovoj zgradi više od pola veka i poneku deceniju. Tu sam i rođena, odrasla sam u ovom stanu, ali mi je čudno da sam vas vrlo retko viđala. Čak ste neuobičajeno bili tihi. U vašem stanu kao da je stanovala tišina a vreme stalo. Samo bih povremeno i to u kasnim noćnim satima čula zvuk pisaće mašine. Marko se nasmeja na gospođino precizno zapažanje i na brzinu iskapi šoljicu već polutoplog tamnog čaja. - Gospođo Natalija, mnogo vam hvala na gostoprimstvu, ali sada stvarno moram da krenem. - Ali zar niste prihvatili da uđete dok ne dođe struja, kako ćete po mraku izaći iz zgrade? - zabrinuto reče Na talija. Natalija se ponašala kao i svaka stara napuštena gradska gospođa, željna društva i priče. Bila je ostavljena od svih i brojala je svoje poslednje godine u istom stanu gde je prohodala, izgovorila prve reči, i gde je naučila da svira klavir koji je kao spomenik stajao u ionako skučenom stanu. Poklopljen i izgleda poslednji put štimovan negde posle rata. Takođe, nije volela da se druži s komšilukom, ali su Markov intelektualni izraz lica, aristokratska finoća koju je posedovao i prepoznatljivo gradsko vaspitanje, zaintrigirali staru gospođu da s njim zapodene razgovor. U tom momentu sijalica se upali i koliko je još jednom otkrila Marku svu nekadašnju raskoš doma gospođe koja ga je ugostila, toliko je neumoljivo otkrivala ovovremensku bedu u kojoj je Natalija živela.
Došlo je vreme da krene. - Gospođo, mnogo vam hvala na svemu, - duboko se nakloni gospođi Nataliji i poljubi joj ruku. To je bio gest kojeg se sećala iz davne prošlosti, s oficirskih posleratnih balova. Lep, gradski, gospodski, vaspitan običaj koji se izgubio vremenom kao i njena mladost koja je još živela samo u starim foto-albumima i garderoberima prepunim balskih haljina, čipkanih rukavica, bundi i šešira koje su već načeli moljci. Uze s poda kofer i kišobran i uputi se prema izlaznim vratima. Kanap na koferu kao da malo popusti, ali Marko ne obrati pažnju, nasmeši se gospođi kao da se posramio što je Natalija videla tako vezan kofer, i napusti stan. -Srećan put, Marko. -Hvala, gospođo Natalija. Silazio je, po ko zna koji put, starim mermernim stepeništem s rukohvatima od kovanog, crnom bojom ofarbanog gvožđa. Stepenište je bilo klizavo i sa vlažnim obrisima stopala nekoga ko je malo pre njega ušao u zgradu. Otvorio je teška drvena vrata čija je donja strana pala i po mermeru ocrtavala tamni luk poput kakvog šestara. Škripa je parala sablasnu tišinu i spremao se da izađe u prohladnu beogradsku noć. Stao je na stepenik i s izrazom lica kao da se plaši da li ga neko uhodi pogledao levo, pa desno. Otvorio je kišobran i laganim hodom se uputio širokom kaldrmisanom ulicom prema stanici. Sipila je dosadna jesenja kiša čije se kapljice nisu videle, ali je njihova hladnoća kočila ruke koje su nosile kofer i kišobran.
Nije primetio da hoda sredinom ulice, dok mu neki nervozni vozač nije zatrubio i opsovao ga sočno, kako samo vozači znaju, psovkom koje bi se zgrozili da tada nisu u svojim limenim ljubimcima. Marko se nesvesno pomeri na trotoar i držeći glavu okrenutu u desnu stranu, kao da pozdravlja u vojsci postrojeni počasni bataljon, razgledao je izloge čija raznolikost i šarenilo ga nisu interesovali već sećali na posleratne prazne gradske izloge i prosjake s raštimovanom harmonikom koji bi sedeli na hladnom asfaltu u jedinoj odeći koju su imali i molili za neku paru koja bi im produžila život tek toliko da mogu sutra na istom mestu da sede i sviraju prolaznicima jedino njima znane melodije. Ubrzo je stigao do stanice. Uputio se peronom do već postavljenog voza koji je ličio na ogromnu gvozdenu pantljičaru. Voz je stajao na peronu gde takođe nije bilo svetla. Pitao se u sebi da li je to sudbina da ga od trenutka, kada je napustio prag svog stana pa sve do ulaska u voz prate mrak, tmina, koja kvari raspoloženje ljudima koji znaju šta je to. Opet je pomislio u sebi, šta je to umislio i zašto ga tako crne misli bez razloga spopadaju i odvraćaju pažnju od razmišljanja kojima je bio okupiran. Ali to su bile već uobičajene promene raspoloženja, koje su gotovo neprimetno prešle u naviku. Pronašao je svoj vagon. Ispred vagonaje ugledao uniformisanog konduktera u teget plavom ispeglanom odelu i čistom belom košuljom koja je još mirisala na štirak, oko čijeg je okovratnika stegnuta kao omča visila jarko crvena kravata. Letimično je pogledao samu ivicu kragne i video da je sveže oprana i nema tragova prljavštine. Kao da je malo zavideo kondukteru, jer njemu niko nije mogao za put da spremi odeću dostojnu njegovom, davno zaboravljenom shvatanju urednog muškarca. Ženu nije imao, a sam je već godinama, dugim kao večnost, oguglao u navici da istu odeću nosi i preko dana i kada legne da spava u posteljinu koja je vonjala na ustajali znoj, a noću se budio jer su mu leđa bockale mrvice od ostataka stare hrane koju je voleo da jede u krevetu. -Gospodine. Kabina broj sedam. I srećan put. Ako Vam nešto treba tokom putovanja, javite mi se, ja sam tu. -Hvala, gospodine. Marko zakorači na prvu rešetkastu metalnu stepenicu vagona levom nogom, a desnu nakratko zadrža na zemlji i duboko se zamisli. U tom neobičnom položaju ga je primetio kondukter i prišao. - Gospodine, je li sve u redu? Marko kao da se prenu. Razmišljao je o trenutku kada će odvoji desnu nogu od perona stanice i da možda više nikada neće dotaći beogradsko tlo. Setio se priča svog dede koji je, vraćajući se iz pečalbe u Americi, s nevericom ljubio zemlju kada je stari istrošeni drveni brod s jeftinom balkanskom radnom snagom smeštenom u mračnom potpalublju pristao u luku, na radost sabraće koja nisu verovala da će se ta istrošena drvena tvrđava izboriti s ćudima okeana. On, u novom i jedinom odelu, kupljenom od prvih zarađenih dolara, poklonima za svoje rođene i teško zarađenom ušteđevinom ušivenom u kaput dodirnuo tlo otadžbine čijeg se mirisa u tuđini sećao jedino po mirisu zemlje ostaloj nablatnjavim seoskim opancima u kojima se zaputio u obećanu zemlju. Vagon je izgledao sablasno pust, prazan i hladan. Bio je sam, ne samo u svom kupeu, nego u celom vagonu.
Pitao se da li je moguće da samo on putuje. Da li ljudi uopšte imaju razloga da putuju nekud ili to rade iz avanture? Životje, setio se prepun avantura. Manjih, većih, očekivanih i onih drugih. Ali koliko su one retke i razdvojene ako se ne mičemo iz jedne kuće, s jedne adrese, iz jedne varoši. Akoliko su ubrzane, iznenadne, nagle ako se samo pomerimo s mesta i upustimo se u ono što se zove putovanje. Samoća je njegov svet u kojem se snalazio kao riba u vodi. Ulazak nekog saputnika bi mu sigurno doneo nelagodnost i nemogućnost da se opusti onako kako je navikao u svom beogradskom stanu, pored stare pisaće mašine, stone lampe bez abažura i naprsle pepeljare pune prošlonedeljnih opušaka, ostataka najjeftinijih cigareta, ogrnutog u staro karirano ćebe, kucajući nešto što je samo on znao. Svaki drugi papir bi besno trgao iz dotrajale mašine uz škripavi zvuk već umornog valjka, gužvao jednom rukom i bacao u pravcu gde se nalazilo nešto nalik korpi za otpatke, u stvari stara limena kanta od marmelade, u kojoj je došavši iz Moskve doneo i deo svojih uspomena, dokumenata, fotografija i sitnih predmeta, njemu važnih, a bez naročite vrednosti za nekoga drugog. Ne, nisi u pravu, pomisli u sebi. Pa milioni ljudi svakoga dana putuju iz različitih razloga, poslovnih, privatnih, porodičnih i avanturističkih. Uhvatio je sebe u razmišljanju šta bi odgovorio kada bi ga neko upitao zašto i gde putuje. On je znao odgovor. Ali da li bi mogao da ga sroči u svega nekoliko reči, da bi taj bio zadovoljan i shvatio. Plašila su ga obavezno prateća, za njega dosadna pitanja, na koja bi nevoljno odgovarao i stvario plodno tle za ćaskanje s saputnikom. Ato je najmanje što je želeo. Bio je nezahvalan saputnik, voleo je da ćuti i nešto čita ili piše tokom putovanja. Setio se priča iz detinjstva koje je slušao od svog oca, koji se takođe samo i sećao priča iz detinstva. Govorio bi mu da se svet dečjeg duha očitava na osobit, neshvatljiv način, u krajnostima: deca ili vole ili mrze. Takav je i bio. Nije voleo površnost. Krajnosti su obeležavale njegov karakter. U kraju gde su rođeni njegovi preci, sem što je izražavao poštovanje prema umrlom i njegovoj porodici, odlazak na sahranu imao je i svoju mazohističku crtu samozadovoljstva. Mnogim ženama po brdovitim zabitima, bližim nebu nego moru, odlazak na sahranu bio je jedini trenutak kada su napuštale uz dopuštenje muža svoje ognjište, ostavljajući svoju plačnu decu u kolevkama. Svrha Markovog putovanja je potraga za istinom, već izbledelog parčeta života i sastojala se iz gomile objašnjivih i moralnih razloga, koji su se godinama slagali u njegovoj glavi, red po red, sloj po sloj. Taložeći se i sazrevajući kao godovi na nekom vremešnom stablu. Svaki segment Markove odluke predstavljao je neraskidivi deo njegove životne priče. I da je samo delić i najmanjeg razloga nedostajao, ostao bi u Beogradu. Uostalom, razlog je samo reč na koju od drugih dobijete odgovor - zašto? Ko zna, možda sam u pravu, a možda ne? Opravdanja trebaju drugome, ne i njemu. Plemenita priroda svemu nađe opravdanje, ako ne izričito, ono tako što se pravi neveštim. Put je dug i uveriće se u smisao putovanja. Ušao je u svoj kupe, mali privremeni stančić od nekoliko kvadrata, u kojem će boraviti narednih tridesetak sati. Nije palio svetlo u kupeu. Seo je pored prozora i zurio u peron kroz prljavo staklo. Čak ni kofer nije smestio na prtljažnik iznad sedišta. Na peronu nije bilo nikoga. U daljini je čuo zvuk čekića kojim pružni radnik kucka teške železne točkove
Zvuk se sve više približavao njegovom vagonu. Po broju udaraca brojao je točkove i vagone. U svojoj glavi je sabirao ni sam ne znajući šta i zašto. Teškoje bilo napraviti red u glavi i sve postaviti na svoje mesto. Vreme to ipak bolje i iskrenije uradi od bilo kog čoveka. - Gospodine zašto ne upalite svetlo?! Iznenada se na vratima pojavi kondukter, držeći u ruci notes pun nekih samo njemu znanih podataka i beleški. Crna pohabana kožna torba okačena o rame dijagonalno prema suprotnoj strani tela podsetila ga je na uprtače svoje zaboravljene, stare oficirske uniforme. Plava uniforma konduktera na čas mu se učinila da je maslinastozelene boje, a železnički amblem na šapki ga je podsećao na crvenu komunističku petokraku na oficirskoj kapi. Kondukter je uperio snop svetla iz baterijske lampe pravo u Markovo lice. Za trenutak ga svetlo zaslepi i mahinalno podiže ruku da zakloni oči. - Izvinite. Nisam znao da treba da upalim svetlo. Mislio sam da ćete to vi učiniti. Kondukter ga pogleda s blagom dozom one sitne ljudske nadmoći malog čoveka o svesti da se i on takav nešto pita. Razvuče osmeh koji mu nimalo nije bio potreban, jer je u tom momentu video svega nekoliko ružnih požutelih zuba u kondukterovim ustima, koji nisu imali svoje susede. Upali svetlo, koje je treptalo kao da će se ugasiti pre nego što osvetli kupe. Marko pomisli kako ga kontrasti prate od kada je krenuo iz stana. Prvo, gospođa Natalija s gospodskim skupim nameštajem antikvarne vrednosti i jeftinim socijalnim naočarima s držačem od kanapa, a sada i ovaj kondukter s uštirkanom belom košuljom, besprekorno, čvorovanom kravatom, a zubima kao u nekog savamalskog prosjaka sličnog onima koje je svakodnevno sretao po moskovskim ulicama, nekada davno. S ve j e nagoveštavalo da će ovo putovanj e biti drugačij e od mnogih koja je imao životu. S putovanja se uvek vraćao. Ovoga puta je imao neobično drugačiji predosećaj. Ni sam ne zna zašto, ali je kupio kartu u jednom pravcu. Ustao je s sedišta da protegne noge i otvori prozor od kupea. Zapahnuo ga je hladan beogradski vazduh pun vlage pomešane s teškim gradskim smogom i starim prosutim mašinskim uljem čiji se užegli miris osećao ispod vagona. Šištanje pare ispod vagona trenutno napravi maglu i natera ga da zatvori prozor. Stanica je delovala sablasno. Sem železnih izbledelih i prljavih vagona, sivog umazanog asfalta, nekoliko putnika koji su trčali s perona na peron tražeći svoj voz, kolportera koji su prodavali prvo sutrašnje izdanje dnevnih novina, uzvikujući bombastične i zvučne naslove koji bi trebalo da prodaju rog za sveću. Iz iskustva je znao, jer je novinar, da naslov prodaje tiraž. Setio se nekih svojih naslova, zbog kojih ga je glavni urednik pozivao na razgovor u kancelariju i uz sugestije molio da ih promeni. Zatvorio je prozor, skinuo, teški crni zimski kaput, već orošen kišom i nešto teži nego obično. Okačio ga na napola polomljeni čiviluk što je visio na jednom poluodvrnutom šrafu, koji nije obećavao da će dugo izdržati težinu kišom natopljenog kaputa. Podigao je kofer koji je po izgledu njegovog lica, kada ga je s naporom podigao uz uzdah i vidljivo crvenilo što mu je obojilo lice, izgledao mnogo teži nego što bi se reklo za kofer te veličine. Odvezao je kanap kojim je kofer bio vezan i otvorio ga. Na vrhu su stajali albumi s slikama, koji su bili toliko stari da su slike ispadale iz njega i rasule se po koferu, a listovi su se razdvojili kao davno pročitane no vine. Fotografije su takođe bile stare, pohabane, neke iscepane. Mnoge tonirane u braon nijanse s perforiranom ivicom. Neke od njih su bile toliko oštećene kao da su izvađene iz džepova nečijih u pantalona gde su stajale godinama. Pokupio je sve to na brzinu, pomerio u ćošak kofera i izvadio pljosnatu bocu nekog alkoholnog pića. Bila je to polulitarska flaša pića koje je podsećalo po boji na konjak, ali već oštećena i izbledela etiketa na kojoj su se nazirala neka ruska slova, ukazivala su na to da je flaša davno napunjena i da bi takav sadržaj svaki kolekcionar dobre kapljice rado čuvao kao najveći raritet i pokazivao dragim prijateljima s kojima se na slavama i porodičnim okupljanjima nazdravljalo domaćom prepečenicom ili nekim domaćim mnogo manje vrednim pićem kupljenim u obližnjem marketu. A ovakvo piće bi se čuvalo za retke, srećne događaje koji se svakoj srećnoj porodici dese nekoliko puta u veku. Sa perona se čula pištaljka koja je kao i u stara vremena, a kod nas još uvek, označavala polazak voza. Vagon se nekoliko puta trgnuo kao samrtnik u ropcu, a onda lagano počeo da klizi po vlažnim železnim šinama. Marko je posmatrao poslednja svetla perona s kojeg se voz udaljavao dajući postepeno ubrzanje koje je na Marka delovalo umirujuće. Nestalo je svetla napolju i kroz prozor, sem gustog mraka ništa nije video do obrise neprozirnih repova jesenje magle. Levom rukom je uzeo flašu, pogledao etiketu. U uglu njegovih usana se mogla nazreti specifična mimika koja je ličila na osmeh. Samo Marko zna čemu se tako nasmejao. Etiketa je pamtila bolja vremena. Odavno zalepljena,vremešna, pa se prvobitni sjaj skoro izgubio i ličio napokvašenu pa potom osušenu novinsku hartiju. Slova ili bolje rečeno, ostaci slova, su ukazivala na to da su se takva pića, u vreme kada je etiketa našla mesto na tamnozelenoj boci, mogla kupiti samo u dobro snabdevenim diplomatskim magazinima, samo za ljude bliske onima koji su činili establišment, ili putem široko i uigrano razvijene mreže švercera. Oštećenja na etiketi očigledno nisu nastala zbog starosti i neadekvatnog čuvanja boce, već su ličila na nervozne ogrebotine od noktiju. Marko kao da je i hteo da nastavi tamo gde je stao pre dve decenije i nešto više, teško izbrojanih i proživljenih godina. Vrhovima noktiju nastavio je da grebe već skoro jedva vidljivu etiketu. Papirni ostaci su padali na pod kao novogodišnje konfete i mrvice iz Markove posteljine. Zagledao se u tamnozeleno staklo neobične boce u kojoj se zbog debljine stakla činilo da ima mnogo više tog, mnogim smrtnicima tako nedostižnog pića, i brzim pokretom desne ruke snažno zavrnu zatvarač u pravcu suprotnom kretanju kazaljke na satu, kao da je znao da je vreme učinilo svoje i da će mu trebati mnogo snage da otvori bocu. Iz flaše se širio nevidljivi miris, koji bi svakome ko je u životu probao alkoholno piće ukazivao da je to skup, specifičan, redak miris nesvakidašnjeg bukea koji je godinama bio zatvoren, čekajući da izađe iz nje kao dobri duh čiju pomoć je Marko upravo tražio a i našao u ovoj pomalo zaboravljenoj, ali boci koja ima svoju istoriju. Ni sam nije bio svestan kako je pola svog života a to je više od četvrtine nečijeg života, uspeo da sačuva ovu bocu.
Alkohol mu je povremeno, u teškim trenucima koje je često proživljavao, činio nesavladiv porok, ali je u životu imao mnogo krupnih i onih sitnih malih, svakodnevnih, bezazlenih razloga da posegne za flašom. To ga je često mnogo koštalo. Nesavladiv uticaj alkohola naterao ga je da misli zamenjuje rečima. Pomirisao je vrh grlića, kratko udahnuo i nagnuo flašu. Gutljaji konjaka su se slivali niz grlo kao daje upustinji posle nekoliko dana pešačenja pronašao oazu s pij aćom vodom. Adamova jabučica se pomerala gore dole, kao grba kamile u trku. Marko je spustio flašu, pogledao u bocu na čijem se staklu oslikavao njegov iskrivljen lik, nestvarno izobličen. Flašu je neprekidno približavao i udaljavao od očiju i uvek je video drugačiju sliku svog lika. U krajičku levog oka mu se pojavilo nešto nalik na suzu. Onu stidljivu mušku, koju bi u prisustvu ženske osobe sigurno vešto pokušao da sakrije i krišom obriše. Shvativši daje sam, ovogaputa to nije učinio. Zažmurio je, prislonio glavu na naslon, trepnuvši još nekoliko puta trepavica tromih od sna, koji ga je savlađivao. Po završetku prošlog velikog svetskog rata, naplaćenog tako što je narod dobio dugo čekanu, priželjkivanu i zasluženu slobodu, Markoje u slavljeničkoj kolonipobednikaumarširao u tek oslobođeni Beograd, odmah iza visokih oficira na belim, za tu priliku istimarenim konjima. Prljave gradske ulice gde se od blata i prašine jedva nazirala stara turska kaldrma, miris baruta i nebo bez ptica, ukazivali su da je gradu posle godina ratovanja, bombardovanja, krvi i smrti bilo neophodno novo ruho. Sve mačeve na svetu da pretvorimo u metle ne bi počistili bagru koja se upustila u sramnu avanturu otimanja tuđe zemlje, zavijajući mnoge porodice u crno. Najviše one što ih zovemo majkama i sestrama. Od topova, tenkova i pušaka bi trebalo napraviti plugove i preorati svu zemlju. Dati narodu pogaču i vratiti čast čoveku. Ko je mislio o tome. Živela sloboda!!! Živeo Tito, komunistička partija, Rusija… Staljin. Odzvanjalo je iz hiljade grla napaćenih kojima se tih poznih oktobarskih dana vratio osmeh na lice, kao davno zaboravljena maska. Emocije su bile toliko jake da ljudi nisu shvatali da će se koliko sutra na njihova lica, koja su izgledala desetinu godina starije, ponovo navući široke vijugave bore, poluzamagljen pogled i susret s realnošću i stvarnošću koja je više nego surova i strašnija nego što su neki očekivali. Sloboda, sloboda….. najskupljarečposlednječetirigodine, zameniće još skuplja - istina s kojom se svako morao suočiti. Šta sutra? Strah i neverica su postali stanovnici naših duša.
Ljudi su nespremni da se bore s sadašnjicom, nezadovoljstvo je preovladalo i malo njih zna da je udaljenost između jedan i ništa, veća nego udaljenost od jedan do hiljadu. Gde se vratiti, šta raditi, od čega živeti, kako pronaći svoje najbliže o kojima su neki srećnici od oslobodilaca, umornih, znojavih i prašnjavih načuli da su ih videli tamo, četrdeset treće, na Neretvi ili četrdeset pete na Sremskom frontu. Prošlo je vreme patriotskih parola i umiranja za otadžbinu. Sasvim se pristojno moglo umreti i za porodicu i svoj opstanak. Trebalo se čuvati onih kojima je rodoljublje zanat. I kod patriotskog oduševljenja valja lagano ložiti drva i kontrolisati vatru da ne sagori odjednom. Što je datum bio svežiji to je rodbini davao veću nadu da su njihovi sinovi, braća, očevi među živima. Možda čak i tu u blizini, među razdraganom masom, ali u razrušenom gradu s ulicamabez adresa, srušenim zgradama koje su mnogima služile za orijentir. Kafanama kojih više nema, komšijama koje su kao sluge okupatora uhapšene i odvedene maslinastozelenim kamionima pod okriljem noći, u nepoznatom pravcu, opijeni radošću od velike pobede, nisu se mogli snaći. Euforija do granice nekontrolisane besvesti je zahvatila narod. Kao u svakoj dobro režiranoj predstavi, posle defilea pobedničkih trupa, ko će videti kilometarsku kolonu s leševima? Ko na dan pobede broji poraze? Pobeda je pobeda, ali i o pobedi treba položiti račun. Jer koliko god ona bila velika, pravedna, ne može vratiti mrtve. Markova stara majka i sestra čiji je muž poginuo još u prvim uličnim beogradskim okršajima s Gestapom, propinjući se na prste iz špalira pored terazijske česme, pokušavale su da vide svog Marka. Znale su da je živ, iako nisu imale nikakve proverene informacije kojima se moglo verovati.
Proverene informacije odnosile su se samo na one provereno mrtve i zakopane negde u gudurama, Romanije, Zelengore, Kozare, one odvedene teretnim vozovima u daleke logore smrti. Znali su zato što im je Marko prilikom odlaska iz Beograda 1942. godine i prebacivanja na bosanski front preko Drine u rano snežno proleće, čvrsto ih grleći rekao da ne brinu. Vratiće se živ, a rat će trajati koliko i svaki rat s kulturnim Arijevcima, a to je oko četiri godine. Njihova samouverenost i vera koju im je on usadio u glavu prilikom rastanka, koji i nije izgledao kao rastanak s nekim ko ide u rat, već na kafanski rastanak s pajtašima posle partije preferansa, davao im je nadu da je samo pitanje trena, momenta, tog toliko iščekivanog trenutka kada će ga ugledati. Vera i svest kod te dve žene po godinama mnogo daleko, ali po patnji koju su preživele, tako identične, bile su toliko izražene da su se osećale nadmoćno nad ženama koje su mahale oslobodiocima, bacale strukove jeftinog jesenjeg cveća koje se moglo ubrati još u nekim napuštenim beogradskim baštama, ali s suzama u očima. Te suze su najčudnije suze koje žena, majka, sestra mogu da puste. Suze žena su leta iz kojih piju zaborav, čaša kojom se opiju, kupka u kojoj se peru, rov pun vode, zdenac u kojem sujetno sagledavaju svoju vrlinu, tugu ili radost. Posle vlastite krvi, naj više što čovek daje su suze. Iz levog oka su tekle radosnice, a iz desnog tugaljive, teške, bolne, gušće od onih prvih zbog neizvesnosti da u pobedničkoj, radosnoj, umornoj od života, iscrpljenoj i gladnoj koloni neće ugledati svoje. U nepreglednoj koloni ljudi koji su imali privilegiju da prvi umarširaju u slobodni Beograd, u prvim redovima, vukao se umornim korakom i Marko.Više je to bio hod čoveka koji je zaboravio da hoda po gradskim ulicama, nespretan, pomalo umoran, svakog momenta je izgledalo da će se saplesti. Ali nadasve srećan što je ponovo udahnuo miris slobodnog Beograda. Sloboda se ne može spustiti do ljudi. Ljudi se moraju uzdići do nje. To je blagoslov koji se zasluži, da bi se uživalo u njemu. Šarao je očima preko glava radosnih građana takvom brzinom da ne bi uspeo ničiji lik da zapamti. Naravno tražio je pogledom majku i sestru za koje je iz pouzdanih, ilegalnih veza znao da su preživele užas rata i da će ga čekati. Odjednom zastade kao zaustavljeni film iz starog bioskopa kada se kinoprojektor zaglavi. Poza mu osta ukočena, skamenjena, a telo nepomično, kao kakav vremešni spomenik. Mislio je da će mu drugi zavideti, ako otkrije svoju radost. Bol se može pobrinuti sama za sebe, ali da bi osetio pravu vrednost radosti, moraš imati nekoga s kim ćeš je podeliti. Drugi koji su išli iza njega i takođe gledali špalir pored glavne gradske ulice, natrčaše na njega i sapletoše se. - Druže, pazi malo, požuri, ovde ima i nas ranjenih….. Marku se pogled zakova kada je u mnoštvu sveta spazio oči svoje majke. Da je žmurila, gotovo da je ne bi ni poznao. Njeno lice je bilo izborano, sparušeno, mršavo. Lice na kome su ostali ožiljci četvorogodišnjeg življenja bez života. Nove bore koje je Marko prvi put video kod svoje majke, ličile su na korita reka s svojim manjim pritokama, koje od suza nisu presušivale, a bile su uredno usmerene malim plitkim pritokama prema ustima gde su završavale u maramicama slanog ukusa, koje je majka držala više u ruci nego u džepu crne seoske kecelje.
Znao je od ranije, i iz priča, da se oči i glas kod čoveka ne menjaju. Ostavljaju trajan pečat, kao znak prepoznavanja osoba koje dugo ne vidite. Ugledao je dva sitna zelena oka, koja su izgledala još sitnija, polupokrivena gornjim kapkom. Duboka i sjajna od suza koje nisu prestajale, oči koje nije mogao nikada da zaboravi. Te oči su bile pune suza i kada je kao dete često bio bolešljiv i lekari mu nisu davali mnogo izgleda da će preživeti, tada gotovo neizlečivu upalu pluća. Deca zaslađuju trud, ali nevolju čine još gorčom. Te oči su ga pratile čitav život. Prepoznavale su njegove dečačke nestašluke, ukorevale i upozoravale na ponašanje. Te oči su ga gledale dok se uspavljivao kao beba, posmatrale krišom kada se prvi put obrijao i postao muškarac, bile širom otvorene čekajući ga da se vrati s prvih sastanaka s devojkama. Oči koje je poslednji put video na rastanku, u proleće četrdesetih. Marko proguta do tada najveću knedlu u životu. Imao je utisak da mu dušnik izgleda kao peščani sat, na sredini sužen, kroz koji ne može proći vazduh, tada toliko potreban. Laganim korakom, sličnim onom kojim je kao dete prilazio majci kada je trebalo da ga grdi zbog nekog samo njemu svojstvenog nestašluka, priđe joj oguglavši ratom na prisnost. Oči su nagoveštavale da će ubrzo iz njih kanuti suza. Marko se odjednom trže, onako muški, vojnički, ne dozvolivši sebi da emocije nadvladaju. Razum je bilo neophodno zadržati. Visok, markantan, u oficirskoj uniformi od kangara, s činovima zlatne boje, trodnevnom crnom bradom, brkovima nalik starom hajdučkom harambaši. Robustan, naizgled grub, u par brzih koraka baci se u naručje majci.
Markove i majčine ruke se ukrstiše u čvrst zagrljaj. Svojim ogrubelim dlanovima, milovao je majčina leđa, ljubio vlažne obraze. Morao je blago da se sagne jer je bio mnogo viši od te vremešne i krhke žene. Jednom rukom joj je skinuo crnu maramu i prstima češljao sedu, već proređenu kosu. -Sine, znala sam da si živ. Ne znam šta da kažem, sve bih htela odjednom, ali ako mi se tolike misli sjure iz mozga u usta ništa me nećeš razumeti. Imamo sada vremena pa ćemo se o svemu ispričati, samo da si ti nama došao. -Marija….. - izusti poluglasno suvim glasom. Pusti majku iz svojih ručerdi i nežno zagrli sestru. -Ti nemoj da plačeš. Hoću da ti vidim osmeh na usnama. Zaboravio sam kako izgleda osmeh, navikao sam svakog dana na plač, suze, kao i onaj najbolniji, bez suza koje presahnu od bola. Marija poljubi Marka onako bratski u samu ivicu usta i obraza i Markove reči shvati kao zapovest. Posmatrala je nemo Marka. Reči su bile suvišne. Pogled je mnogo više govorio. Toliko je poznavao svoju sestru da je njene misli u sebi ponavljao. A Marija je razmišljala: Marko. Otišao si u starom kaputu od tvida s šarom riblje kosti. Kaputu kakav su nosili gotovo svi momci u Beogradu. Sada ga je s ponosom, kakav prema bratu samo sestra može da oseća, gledala u salivenoj oficirskoj uniformi. Pomislila je: Kada su ljudi krojili uniforme kao da su imali Markov stas za model. Uniforma je morala da bude elegantna, ujedno da odražava autoritet osobe koja je nosi, da bude i obeležje čoveka kojem su vojska i ljubav prema otadžbini nešto s čim se rodio, kao i svaka karakterna crta koju nasledimo od svojih predaka.








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  

Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 11676

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Ned 17 Jun - 11:20

Markov izgled u oficirskoj uniformi odgonetao je davnu nedoumicu, zašto žene vole oficire. Marko je zagrlio sestru levom rukom oko struka, a majku desnom. Krenuli su blagom uzbrdicom prema svom domu, koji nije video pune četiri godine, a uz put je pokušavao da se seti rasporeda nameštaja, boje zidova, male bašte obrasle u korov koji je njegova majka teško mogla da iskoreni, dvorišta s arterskim bunarom i starom škripavom pumpom za vodu gde se svakoga jutra umivao hladnom vodom što je dolazila iz dubine zemlje i imala njen miris. Setio se spavaće sobe s starim drvenim krevetima, razdvojenim klimavim ormarićem bez jedne drvene noge mesto koje je mama postavila opeku. Na tom mestu je držao, uramljenu u skromni drveni ram bez stakla, fotografiju svoga oca. Pomislio je da će posle godina izbivanja iz svoje kuće, konačno moći da legne u posteljinu od starog domaćeg platna i pokriti se kabastom dunjom za čije je punjenje trebalo jato gusaka. Da lijejoš tamo stari dud, čiji suplodovi početkom leta bili glavna poslastica za njega, sestru i decu iz komšiluka? Njegov otac je od sakupljenih plodova spremao retko ukusnu dudovaču kojom je posluživao samo odabrane goste, uz obaveznu belu domaću slaninu zvanu sapunjara, koja je izgledala kao kakav kolač s dve braon kore, gore i odozdo, a u sredini je imala samo jednu crvenu nit debljine domaće vune od kakve mu je majka štrikala prve džempere. Sve mu je u isto vreme prolazilo kroz glavu. Nije mogao da pohvata misli i smesti ih na svoje mesto dok drugim delom razmišlja o budućnosti, kojaje postala sadašnjost.
Jer već sutra je budućnost koju treba dočekati što spremniji. Sve stranice svog života hteo je da ispuni onom najlepšom, zapečaćenom stranicom. Ne treba se bojati budućnosti. Doživeti ćeš je ako ti je suđeno pa ćeš svoj život razumno urediti kao što bi znao postupiti i u sadašnjosti. Budućnost je ono vreme kada ćemo dosta toga znati o prošlosti. Dok znamo o njoj samo neke delove još smo duboko u sadašnjosti. Ta reč mu se urezala u pamćenje jer su na sastancima komunističke partije tokom rata, sloboda i budućnost bile dve najviše spominjane reči. Slobodu je osetio tek toliko da bi morao o njoj sada da se preslišava, jer je zaboravio šta to znači i da li se ta sloboda podudara s nj ego vim predratnim shvatanjem tog pojma. To poređenje je sada teško napraviti jer se u ratu stari tri puta brže, živi tri puta kraće. Budućnost je bila misaona imenica i seća se samo priča političkog komesara o svetloj budućnosti koja nas sve čeka kada se otarasimo okupatorske čizme. Okupatorsku čizmu smo slomili, pobedili i proterali ostatke tog, a reč budućnost je složio u pregradak za pamćenje lepih stvari kao posebnoj fioci pisaćeg stola, koju će otvoriti kada mu bude potrebna. Išli su ćuteći, držeći se ispod ruku, presrećući razne ljude, njemu nepoznatog lika, ali vrlo prepoznatljivog pogleda i fizionomije. Oči s pogledom punim neizvesnosti i straha od sutrašnjice, za koju svi misle da je nešto što će tek doći, a juče je isto o tome razmišljao kada je bio na periferiji Beograda. Ispada da je s jučerašnjeg stanovišta ovo je sutrašnjica, a sutra je budućnost. Kada osvane sutra, osvanuće u budućnost, a budućnost će biti sadašnjost. Sve je pobrkao u svojoj glavi. Politički komesar im je uneo košmar u njihove
ideološki obojene mozgove, koji su u svojoj memorij i pored imena najbliže rodbine, rodnog mesta, imali mesta samo još da smeste reči poput sloboda, Tito, budućnost, proleterijat, Staljin, Rusija….. Marija gaje čvrsto držala ispodruke. Glavu je prislonila na njegovu nadlakticu, jer je bio mnogo viši od nje da bi to uradila na ramenu, sa druge strane majka ga je držala ispod ruke, nežno, a kako bi drugo. Nežno, majčinski, kao kada ga je nosila u naručju dokje bio beba i više gaje ljuljala nego stiskala da se ne bi probudio. Nije se plašila što će plakati ako se probudi, već što neće imati čime da ga nahrani. Glad ima grdna usta i zapaljeno telo. Staze kojima stiže uvek su iste. Uz rat, vojsku, logore, ona ide kao senka, a ruke su joj prazne i čiste. Mleko iz dojki je odavno presahlo, abroj obrokaje bilo lako izračunati. Dovoljno je da brojiš dane. Toliko je obroka koliko dana mogla da mu priušti. Iznenadi ga majčin stisak mršavom, onemoćalom, staračkom šakom. Stegla ga je za ruku snagom koju nije imala ni kada je bila u naboljim godinama. Za trenutak zastade. On i Marija pogledaše u majku. Ona ih poslednji put pogleda suznim i zamagljenim zelenim očima. Imali su utisak da čas gleda njega, čas Mariju. Nije imala vremena da to radi u isto vreme jer je smrt bila brža i na njene molbe da joj bog podari još koji trenutak života, oglušio se i odveo je sebi na ispovest. Krhko i slabašno staračko telo sruši se na prljavi kolovoz, ne dajući ni trunku nade da će ikad otvoriti oči. Stisak majčine ruke je bio samrtni ropac i starica je iznenada, ne zbog godina, jer ih je imala dovoljno za sasvim pristojno umiranje, već u trenutku i mestu koje je zadesilo, poslednji put dodirnula površinu zemlje. Marko i Marija kleknuše pored majke. Brzo, kao i uvek kada se nešto na ulici dešava, okupiše se prolaznici. Neki su nudili pomoć, a drugi navikli na smrt svakog dana, samo su nezainteresovano prolazili. Marko je snažnim rukama okrenu na leđa. Imao je priliku da vidi poslednju suzu iz levog majčinog oka. Lice koje su u njenom napaćenom životu više umivale suze nego voda, za koji tren će biti suvo za večnost. Marija je plakala i rukom milovala majčinu sedefasto sedu kosu, a maramica koju je stavila na majčino lice upila je njenu poslednju slanu, najtežu suzu. Žena se nije rodila i bog joj nije podario da se raduje i smeje, da upozna unuke, snaje i zetove. Da bude baba svojim unucima, da živi bez crnine. Muž joj je ostavio kosti na Kajmakčalanu, nije mu ni grob saznala, oca su joj ubili Turci, negde u balkanskim nedođijama, brat joj se nije vrato živ iz Amerike gde je otišao u pečalbu, pokosila ga je tuberkuloza, sirotinjska bolest skoro zaboravljena u bogatom svetu. Žena koja je sve svoje najbliže i najvoljenije izgubila u tuđini nije u životu imala priliku da poseti njihove grobove. Duše svih njih su bile sahranjene u njenom prostranom srcu. A tela su im razasuta po tuđini, bez znamenja, krsta. Godine su učinile da je s svakom novom smrću svojih najbližih sve više prkosila bogu i duhovno jačala. Jer sve što nije uspelo daje dokrajči, ojačalo je. Marka je dočekala znajući da je živ, samouvereno, stoički, radosno. Život je još jednom pokazao da živimo onako kako bog hoće.
Život je jedan i ne može se menjati za lepši, bolji, komforniji. Takav dogovor s bogom ne postže niko. Sva besmislica njenog života očitavala se u tome da on ima svoj kraj. Ako je život bedan, teško ga je podnositi, ako je sretan strašno ga je izgubiti. U oba slučaja dođeš na isto. Teško je živeti posle smrti, nekada za to treba potrošiti čitav život. Život joj je ličio na miris jela, nikada nije znala kada će iščeznuti. Navikla je da gubi svoje najmilije. Prvi put u životu, kada je trebalo da se raduje. To nije znala i umela. Sreću nije znala da deli ni sa kim jer nije znala šta ta reč znači, a bol je zadržavala za sebe i pazila druge od te prelazne boleštine, koje se čovek nikada ne može osloboditi. U njenom srcu se nalazilo intimno malo groblje svih umrlih. Marko je znao, da bi majka bila živa da je on ostavio život negde na ratištima. Na to je navikla i premostila bi taj gubitak, čuvajući druge. Ovako je sudbina htela i tu se ništa nije moglo pomeriti i izmeniti. Bog ne pravi greške, pravimo ih mi ne učeći na tuđim životnim pričama, događajima, sudbinama. Sudbinama? Hm. To ne postoji. To je zapisano u duboko udaljenim delovima našeg bića i kada ne znamo da odgonetnemo zagonetku postavlj enu po životnim pravilima koja postoje vekovima, mi olako i ne razmišljajući upotrebljavamo reč sudbina.
Prošle su tri duge, bolne godine od majčine smrti i povratka u Beograd. Dovoljno dugo da rane delimično zacele i da se mogao i morao posvetiti svojim svakodnevnim oficirskim obavezama, a isto tako prekratko da bi iz sećanja izbrisao sve ružne stvari koje su ga zadesile poslednje decenije života. Za zasluge u prošlom ratu dobio je oficirski čin. To je bila mala satisfakcija za deo svog života koji je poklonio otadžbini. Jer i jedna rana, pa makar ona bila bez krvi, na srcu, vredi više nego čitavo more ili najgušća kiša rodoljubivih govora, od kojih još nikada nikoga glava zabolela nije. A naslušao ih se dovoljno za čitav život. Ko u srcu ne doživljava otadžbinu, taj je svuda prognanik. U duši mu je praznina koju ništa ne ispunjava, nikakva stvar, nikakvo osećanje. Ono što će svi pominjati jednoga dana nad nj ego vim odrom. Živeo bi duže u nekim drugim okolnostima, niko mu nije mogao to što je nesebično dao ni vratiti ni platiti. Stvarnost je stvarnija s dodatkom nestvarnog. A ono čega nije bio svestan nije nepostojanje već postojanje bez njega. Sa sestrom se preselio u prostrani stan blizu centra grada, u kuću koju su Markovi ideološki istomišljenici nasilno oduzeli od uglednog beogradskog trgovca, gospodina Dimitrijevića, anatemišući ga kao slugu okupatora. Zamenili su kuću svojih roditelja u bližoj periferiji centra grada, za gradski komfor i trunku prestiža, za koji je smatrao da je zaslužio.Jednoga jutra kada se spremao da krene na posao i navlačio uglancane čizme na kojima se jasno moglo prepoznati lice onoga ko bi se ogledao u njima, jutarnju svakodnevnu tišinu prekinu zvono na vratima. Otvorio je. Ispred vrata je stajao niži oficir, srednjeg rasta u urednoj uniformi, pomalo preplašenog pogleda i uz mucanje s lako prepoznatljivim južnim akcentom obratio se Marku. - Druže kapetane! Šalju me iz vrhovne komande… - Tu zastade kao da se zbunio što je baš njemu, oficiru niskog ranga povereno da Marku nešto važno saopšti. -Drug Ivan... Ivan je visoki oficir u komandi zadužen za kadrove. -Želi da Vas lično vidi i to odmah. Nemojte peške, došli smo kolima po Vas. Samo, molim Vas, požurite. -Hvala druže, - učtivo se zahvali Marko i uputi oficira da ga čeka ispred auta. Marko je hitrim korakom, preskačući po dva stepenika, žurio prema izlaznim vratima. Poljubio je sestru koja je zabrinuta ostala u stanu. Ostala je razmišljajući zašto sada zovu njenog Marka? Nije valjda opet neka situacija, toliko ozbiljna. Jednostavno kao i njena majka nije rođena da je u životu prate srećni događaji. Uplašila se da opet Marko neće biti nekud poslat. Previše je u životu provela u čekanju i neizvesnosti. Neka nepovoljna i za nju neprijatna vest bi je dotukla. Nije to bio bezrazložan strah. Navikla je na Markova odsustva i nepogrešiv predosećaj joj je govorio da je možda, nažalost, opet u pravu. Čamila je sama kao duša hrasta u njihovom stolu. Teško je onima što moraju sami podnositi nesreću, ali nije sretan ni onaj ko sam uživa u sreći. Marko je kroz jutarnji jesenji mrak ušao u toplu kabinu maslinastog vojnog džipa i seo pored vozača. Vozilo je otkrivalo znake starosti i istrošenosti. Sa naprslim staklom, pocepanim sedištem iz koga je virila žica i prozorom koji se nije mogao skroz zatvoriti pa je morao da desnu stranu obraza i uvo zakloni digavši kragnu oficirskog šinjela. Ubrzo stigoše pred štab. Vozač hitro izađe iz džipa, pre nego što se i zaustavio, i otvori Marku vrata koja su se držala na jednoj šarki. - Hvala mali, - uz kurtoazni osmeh Marko se zahvali vozaču. Ušao je u zgradu gde je u hodniku zatekao još petoricu oficira. Nikoga lično nije poznavao, ali im je zajednička bila neskrivena zabrinutost. Neko to nije umeo da sakrije pa je nervozno, kao tigar u kavezu šetao levo desno, pušeći cigarete ne prestajući da uvlači dim, kao poslednju želju pred vešanje. Neki su pokušavajući da započnu razgovor i upoznavanje među sobom nameravali da odvrate pažnju i sakriju nervozu zbog neizvesnosti tako hitnog i tako ranog poziva na sastanak. Jedan debeljuškasti kapetan ih pozva da krenu za njim. Išli su stepeništem širokim kao neke prigradske ulice, sveže umivenim i delimično prosušenim mermerom. Kapetan je otvorio vrata od kabineta. Zavaljen u fotelju s cigaretom u uglu usana, uredno očešljan i ispeglan kako je samo i moglo da dolikuje nekom ko poseduje neophodan autoritet za posao koji obavlja. Ljubazno im je pogledom stavio do znanja da sednu. Posedali su oko okruglog stola na već pripremljene fotelje. Okrugli sto je imao namenu da stvara utisak, da se niko ne oseća neravnopravnim. Na zategnutoj zelenoj čoji,na sredini je stajala pepeljara od slonovače. Ivan je ustao, prišao stolu i upitao. - Kako je drugovi? Niste se valjda uplašili što sam vas ovako rano pozvao, - pokušavajući da jednostavnom retorikom, rečnikom običnog čoveka, kao da im je komšija, drug iz školske klupe ili pajtaš s pecanja, odagna na prvi pogled uočen strah koji nisu mogli sakriti. U toj nameri je uspeo jer se za samo nekoliko trenutaka čuo žagor, u početku tih i stidljiv, a kako je vreme odmicalo, pretvoren u neobavezan razgovor, gde je svako hteo nešto da kaže, a u stvari se niko nije razumeo. Primetio je da su ležernije sedeli udobno zavaljeni u kožne zelene fotelje. Izgledali su kao da posle celonoćne partije karata, čekaju novo deljenje. Razoružao ih je izvadivši zlatnu tabakeru i ponudivši cigarete. Na prvi pogled se moglo primetiti da se takve ne mogu nabaviti baš svuda i da potiču od ostataka nemačkih zaliha koje su Nemci, baš kao i konjak, skupi nameštaj, važnu dokumentaciju i mnogo ličnih stvari, ostavili bežeći glavom bez obzira iz već oslobođenog grada. Nestrpljivo su čekali da Ivan počne s izlaganjem. Pomno ga posmatrajući kako se rutinski opušteno priprema za početak razgovora. - Drugovi oficiri! Imam čast da vam saopštim da vas je Vrhovna komanda odabrala da idete u Rusiju na dalje školovanje i izučavanje viših oficirskih škola. Svojim zaslugama u ratu ste to zaslužili i pokazali da možete da budete ponosni što ste oficirski kadar Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije.
- Drug Tito mi je poručio da vam u njegovo ime zahvalim za sve što ste učinili za našu zemlju i partiju ne štedeći svoje živote i izlažući se najodgovornijim zadacima komandovanja do sada viđenih u istoriji savremenog ratovanja. Marko se već naslušao ovakvih praznih fraza i floskula. Naša najčvršća uverenja zavise od tananih utisaka za koje su reči pregrubo sredstvo. - Ovoj zemlji i partiji su potrebni školovani oficiri koji će svoje bogato iskustvo, u kombinaciji sa znanjem koje steknete u bratskoj Rusiji, znati da prenesu na mlade oficire, a oni će nam u budućnosti biti od neizmerne koristi. Ivan je i dalje nastavio po već naučenim frazama da dovršava uvod. - Dozvolite da primetim da vam mnoge vaše kolege oficiri zavide. Posle ove Ivanove opservacije, nekima se oči nasmejaše od radosti, a neki se samo pomeriše nervozno, promenivši položaj tela u foteljama. -Nije mala stvar školovati se i učiti vojne veštine, u ni manje ni više nego u našoj bratskoj Rusiji. -Malo neprijatniji deo priče ostavio sam za kraj, znajući da ste vi prekaljeni ratnici i ljudi kojima ovo neće teško pasti, a to je da se u Rusiju kreće prekosutra ujutru. U toku dana ćete dobiti dodatne instrukcije i, srećno drugovi! - pun sebe, ponosno reče Ivan ostavivši gotovo nespremne oficire da bilo šta pitaju. A možda je to tako i trebalo da uradi? Osvanuo je Sveti Luka, dan koji je bio porodična slava Marka i njegove porodice. Dan kojeg se iz ranog detinjstva sećao po mnogo lepšim i radosnijim trenucima.








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  

Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   

Nazad na vrh Ići dole
 
Muzika u književnosti
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Najmoćniji ženski likovi u književnosti
» Muzika u književnosti
» Alter ego u književnosti
» Lik đavola u književnosti
» Psihološko istraživanje književnosti
Strana 2 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-