Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Muzika u književnosti

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Muzika u književnosti   Sre 11 Nov - 19:14

Muzika u književnosti


 
Madame Suggia, 1923
DŽEJMS DŽOJS

PORTRET UMETNIKA U MLADOSTI

„Prema Findleterovoj crkvi koračala su četiri mladića, uhvativši se pod ruke, njihali su glavom i išli u ritmu poletne melodije koju je njihov vođa svirao na harmonici. Ta muzika za trenutak prolete sanjarskim tkivom njegove svesti, kao što je to uvek bivalo s prvim taktovima neočekivane muzike, i rastopi ga bezbolno i bešumno kao što iznenadni talas rastapa dečije kuglice napravljene od peska. Osmehujući se zbog te otrcane melodije, on diže pogled na sveštenikovo lice i, videći na njemu neveseli odsev smiraja dana, polako povuče svoju ruku koja se neodlučno predavala tom bratstvu”.

Džojs bio je veliki ljubitelj muzike. Mladić koji se plašio pasa i grmljavine, posle smrti majke i očevog propijanja izdržavao je sebe i svoju siromašnu porodicu držeći časove jezika i pevanja. Bio je obdareni tenor, čak je osvojio bronzanu medalju na godišnjem muzičkom festivalu „Feis Ceoil”. U dvadeset drugoj nastupio je zajedno s poznatim operskim pevačem Džonom Mekormakom, a kad se već ostvario kao književnik, pomagao je i promovisao mladog irskog tenora Džona Salivana.











Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Sre 11 Nov - 19:14

MARSEL PRUST

JEDNA SVANOVA LJUBAV

A kad je pijanista završio sviranje, Svan je s njim postao još ljubazniji nego sa ostalim prisutnima. Evo zašto:
Predhodne godine bio je čuo jedno muzičko delo za klavir i violinu. Isprva je bio osetio samo materijalno svojstvo zvukova što su ih instrumenti lučili. I veliko mu je uživanje bilo već i to kad je, pod malom, tankom, čvrstom, gustom linijom violine, koja je predvodila, video odjednom kako, kao u nekakvom tečnom zapljuskivanju, nastoji da se uzdigne masa klavirske deonice, mnogolika, nerazdeljiva, prostrana i uzburkana kao sinje talasanje valova kad ih mesečina ublažava i stišava svojom mađijom. Ali u jednom trenutku, premda nije mogao jasno da razabere nikakav obris ni da nekako imenuje ono što mu se svidelo, očaran odjednom, uznastojao je da prikupi tu frazu u letu, ili tu harmoniju – ni sam nije znao – koja mu je šire raskrilila dušu, kao što izvesni ružini mirisi, kad s večeri lebde u vlažnom vazduhu, imaju svojstvo da nam rašire nozdrve. Možda je baš zato što nije bio znalac u muzici mogao da oseti tako nejasan utisak, od onih utisaka koji su baš jedini čisto muzički, besprostorni, potpuno izvorni, nesvodljivi ni na kakvu drugu vrstu utisaka. Utisak takve vrste je, za jedan trenutak, takoreći sine materia. Tonovi koje tada slušamo, doduše već  teže, prema svojoj visini ili kvalitetu, da pred našim očima pokriju površine različitih razmera, da ocrtaju arabeske, da nam stvore osećaj širine ili tanušnosti, postojanosti ili ćudljivosti. Ali tonovi iščezavaju još pre no što se ti osećaji uobliče u nama toliko da ih ne bi mogli preplaviti oni koji već bude sledeći ili čak i istovremeni tonovi. I taj bi utisak, tako tečan, tako saliven, nastavio da obavija motive koji na mahove iz njega izrone, jedva razbirljivi, da smesta ponovo potonu i nestanu, pošto ih je spoznalo samo ono osobeno uživanje izazvano tim motivima koje je nemoguće opisati, obnoviti ih u sećanju, imenovati, koji su neizrecivi – kad ne bi pamćenje, kao radnk koji radi na tome da udari trajne temelje usred valova, time što  nam stvara faksimile tih neuhvatljivih fraza, omogućavalo da ih uporedimo s onima koje dolaze za njima i da ih tako razlikujemo. I tako, tek što beše minuo taj slatki osećaj koji je Svan tada osetio, a već mu je pamćenje, na licu mesta, pružilo jednu njegovu transkripciju, površnu i privremenu, ali na koju je on svratio pogled dok se komad nastavljao, tako da isti onaj utisak, kad se odjednom ponovo javio, nije više bio neuhvatljiv. Svan je sebi predstavljao njegovu prostornost, simetrično grupisanje, grafiju, izražajnu vrednost; pred sobom je imao ono što više nije čista muzika, što je crtež, arhitektura, misao, a što omogućava da muziku obnovimo u sećanju. Sada je jasno razabrao jednu frazu koja se za nekoliko časaka uzdigla iznad zvučnog talasanja. Ona mu je odmah ponudila osobene naslade, o kojima nikada nije imao ni pojma dok nju nije čuo i za koje je osećao da ih ne bi mogao upoznati ni kroza šta do kroz nju, pa je osetio prema njoj kao kakvu neznanu ljubav. U sporom ritmu povela ga je ona prvo amo, pa tamo, pa opet na drugu neku stranu, ka jednoj plemenitoj, razgovetnoj i posve određenoj sreći. I odjednom, sa tačke do koje beše stigla i odakle se on spremao da pođe dalje za njom, posle trenutne počivke, ona je naglo promenila pravac i u novom tempu, bržem, usitnjenijem, setnom i neprekidnom,  povukla ga je za sobom ka nepoznatim vidicima. A onda je iščezla. On je strasno poželeo da je i po treći put ugleda. I ona se odista i pojavila, ali ne govoreći mu više jasno, pričinjavajući mu čak manje duboku nasladu. No kad se vratio kući, osetio je potrebu za njom, bio je kao čovek u čiji je život neka žena, za trenutak opažena u prolazu, unela sliku jedne nove lepote, koja njegovoj osećajnosti pridaje jednu višu vrednost, a da on i ne zna hoće li ikad više moći ponovo videti nju koju već voli a ni imena joj ne zna.
Ta ljubav prema jednoj muzičkoj frazi kao da je čak za trenutak imala nagovestiti u Svana mogućnost nekakvog podmlađenja. On tako davno beše odustao od toga da svoj život podredi nekom idealnom cilju i ograničavao ga na traženje svakodnevnih zadovoljstava da je verovao, iako to u sebi nikad nije izričito pomislio, da se to više neće promeniti do njegove smrti; štaviše, ne osećajući više u duši uzvišenih misli, prestao je verovati u njihovu stvarnost, premda nije mogao ni sasvim da je porekne. Stoga se beše sviknuo da nađe utočišta u beznačajnim mislima, koje su mu omogućavale da ostavi po strani suštinu stvari. Kao što se nije pitao ne bi li bolje uradio da ne izlazi u društvo, nego je, naprotiv, pouzdano znao da treba da ode u posetu ako je primio nečiji poziv, a ako posle ne bude više išao u posetu toj osobi da će valjati da ostavlja posetnicu, tako se i u razgovoru trudio da nikad ne izrazi od srca nekakvo intimno mišljenje o stvarima, nego da pruža materijalne podatke koji u neku ruku vrede sami po sebi i koji su mu dopuštali da ne pokaže šta misli. Bio je krajnje precizan u nekom kuvarskom receptu, u datumu rođenja ili smrti nekog pesnika, u naslovima njegovih dela. Pa ipak, pokadšto bi otišao tako daleko da izrekne i sud o nekom delu, o nekom shvatanju života, ali bi tada svojim rečima davao nekakav ironičan prizvuk kao da sam ne stoji sasvim iza onoga što govori. Ali sada, kao što biva sa nekim bolešljivim osobama u kojih, odjednom, neki nov predeo u koji su stigli, neka druga dijeta, ponekad nekakav organski razvoj, spontan i tajanstven, kao da dovedu do takvog popuštanja boljke da već počinju pomišljati na nenadanu mogućnost da i tako pozno započnu jedan sasvim drugačiji život, Svan je u sebi nalazio, u sećanju na frazu koju beše čuo, pa u nekim sonatama koje je zatražio da mu sviraju da bi video neće li je u njima otkriti, prisustvo jedne od onih nevidljivih realnosti u koje beše prestao verovati, a za koje je ponovo osetio – kao da je muzika imala neko elektivno dejstvo na duhovnu hladnoću od koje je patio – želju i gotovo i snagu da im posveti svoj život. Ali budući da nije uspeo da sazna od koga je bilo to delo koje je čuo, nije mogao da ga nabavi i najposle ga je i zaboravio. U toku one nedelje sreo je, istina, nekoliko osoba koje su kao i on bile one večeri u tome društvu, pa ih je pitao; ali neki su bili stigli posle muzike ili otišli ranije; neki su, međutim, bili tamo dok su je svirali, ali su bili prešli u drugi salon da razgovaraju, a drugi, opet, mada behu ostali da slušaju muziku, nisu čuli više nego oni prvi. Domaćini su pak znali da je to neko novo delo koje su angažovani muzičari predložili da sviraju; ali ovi su otišli na gostovanja i Svan nije mogao ništa više da sazna. Imao je, dakako, prijatelja muzičara, ali mada se sećao osobenog i neizrecivog uživanja koje mu je ta fraza pričinila dok je gledao pred očima obrise što ih je ocrtavala, ipak je bio nesposoban da im je otpeva. A posle je prestao i misliti na nju.
A evo, sada, tek nekoliko minuta pošto je mladi pijanista počeo svirati kod gđe Verdiren,odjednom, posle jedne duge note koja je trajala nekoliko taktova, ugledao je kako prilazi, oslobađajući se ispod toga dugog zvučanja, razapetog kao zavesa da sakrije tajanstvo njenog rađanja, i prepoznao potajnu, šumnu i razgranatu, vazdušastu i mirisavu frazu koju je voleo. O, ona je bila tako osobena, imala je tako ličnu čar, koju nikakva druga ne bi mogla zameniti, da je to Svanu bilo kao da je u salonu nekog prijatelja sreo osobu kojoj se divio na ulici ne nadajući se da će je ikada više sresti. Na kraju se ona udaljila, puna nagoveštaja a hitra, između granjanja svog mirisa, ostavivši na Svanovom licu odblesak svog osmeha. Ali sad je on mogao da upita za ime svoje neznanke (rekoše mu da je to andante iz sonate za violinu i klavir od Venteja), ulovio ju je, moći će je imati kod kuće kad god mu se prohte, pokušati da izuči njen jezik i njenu tajnu.
Stoga, kad je pijanista završio, Svan mu priđe da mu izrazi zahvalnost, a njegova se usrdnost mnogo svidela gospođi Verdiren.



preveo Živojin Živojnović,
Narodna knjiga, Beograd, 2004.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Sre 11 Nov - 19:14

Andre Moro
U traganju za Marselom Prustom

OPERA NA DNU MORA

U ostalim ložama, morskim pećinama … bela božanstva koja su se nastanila u ova mračna obitavališta behu se povukla uz tamne zidove i ostajala nevidljiva. Međutim, ukoliko je predstava odmicala, njihovi oblici, nejasno ljudski, meko su se odvajali, jedan za drugim, od mračnih dubina koje su oblagali i, dižući se ka svetlosti, prepuštali da im polunaga tela izrone, prilazili vertikalnoj granici i tu se zaustavljali na svetlo-mračnom površju gde su im se blistava lica pojavljivala iza nasmejanog, penušavog i lakog žala njihovih lepeza od perja, ispod purpurnih gustih kosa isprepletenih biserom, preko kojih kao da su prešli talasi plime pa ih povili; a zatim su nastajale fotelje partera, boravište smrtnih zauvek odvojenih od mračnog i prozračnog carstva kome su ovde-onde služile kao granica, u svojoj tečnoj i punoj površini, bistre i kao ogledalo pune odraza oči boginja voda. Zato su se pomoćna sedišta sa obale, oblici čudovišta iz partera ogledali u tim očima, već prema samim zakonima optike i svom upadnom uglu. Naprotiv, s one strane granice njihovog područja, blistave kćeri mora, osmehujući se, svaki čas su se okretale prema bradatim tritonima, načičkanim na ivici ponora ili prema nekom vodenom polubogu, čija je lobanja uglačan oblutak preko koga je talas prebacio glatku algu, a pogled mu disk od gorskog kristala … Ponekad val se rastvori pred nekom novom nerejidom koja je, zakasnela, nasmejana i zbunjena, tek procvetala iz senovitih dubina; a onda, po završenom činu, ne očekujući više da će čuti melodične zemaljske glasove koji su ih domamili na površinu, zaronivši sve u isti mah , raznolike sestre iščezavale su u noć. Ali od svih ovih skrovišta na čiji je prag laka želja da sagledaju ljudska dela dovela radoznale boginje, koje nisu dozvoljavale da im se priđe, najčuvenija je bila polumračna uvala poznata pod imenom loža princeze de Germant…








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Sre 11 Nov - 19:15

MARGERIT JURSENAR
 ALEKSIS
(DVA ODLOMKA O MUZICI)

I

Večeri su pripadale samo meni. Tada sam se prepuštao muzici koja je samo meni bila upućena. Sigurno je da je to bilo usamljeničko zadovoljstvo jalovo, ali nijedno zadovoljstvo nije jalovo ako nas izmiruje sa životom. Muzika me je odnosila u svet u kome je bol večit ali u kome on postaje lakši, gde se smiruje i postaje istovremeno tiši i dublji, poput bujice koja se pretvara u jezero. Nemoguće je kad se vratite kasno svirati vatrenu muziku; ja je, zapravo nikad nisam ni voleo. Osećao sam, u kući, da samo podnose moju muziku. Očigledno je bilo da je san umornih ljudi dragoceniji od sve muzike sveta. Zbog toga sam, draga prijateljice, počeo gotovo uvek da sviram prigušeno, kao da se bojim da ne propudim nepoznatog spavača.
Tišina nije ispunjena samo neizgovorenim čovekovim rečima. Ona je ispunjena i neodsviranim akordima. Uvek mi se činilo da muzika treba da bude tišina, ili misterija tišine koja pokušava da progovori. Pogledajte, na primer, jednu fontanu. Nema voda teče, sliva se i ispunjava fontanu. Potom se preliva i kap koja pada sonorna je. Uvek mi se činilo da muzika ne treba da bude ništa drugo do saučesnik velike tišine.

II

Jedne večeri u spetembru, noć uoči našeg povratka u Beč, osetio sam da me privlači klavir – on je sve do tada stajao zatvoren. Bio sam u gotovo mračnom salonu. Bilo je to, već sam vam rekao, moje poslednje veče u Voroinu. Za vreme dugih nedelja spopadali su me potištenost, vatra, nesanice za koje sam optuživao jesen. Svežom muzikom gasimo žeđ, bar sam ja tako mislio. (Seo sam da sviram.) Svirao sam; prvo sam svirao uzdržano, polako, nežno, kao da hoću da uspavam vlastitu dušu. Odabrao sam najmirnije komade. Čista ogledala bistrine, Debisija ili Mocarta. Moglo bi da se kaže, kao nekada u Beču, da sam se plašio muzike koja uzbuđuje. Ali moja duša, Monik, nije želela da spava. Ili to i nije bila moja duša. Svirao sam polako, ostavljajući svaku notu da lebdi u tišini. Bilo je to (već sam vam rekao) poslednje veče u Voroinu. Znao sam da se moje ruke više neće spustiti na ove dirke, da više nikada ova soba (što se mene tiče) neće biti ispunjena akordima. Svirao sam svoju patnju kao predskazanje smrti. Odlučio sam da se prepustim smrti. Napuštajući svoju dušu na vrhu jednog arpeđa, kao telo na vrhu talasa, očekivao sam da mi muzika pomogne kod tog budućeg pada u ponor zaborava. Nisam više bio sposoban da, kao nekad, pokazujem prezir prema životu ispunjenom strastima, kojih sam se bojao. Moja duša je duboko zaronila u moje telo, i ono za čim sam žalio, od misli do misli, od akorda do akorda, nisu bile moje greške već mogućnost sreće koju sam odgurnuo. Ne što sam tako često podlegao nego što sam se tako dugo i tako teško odupirao.
Svirao sam beznadežno. Duša je sporija od nas. Zato sam verovao da ona može biti istrajnija. Ona je uvek pomalo iza našeg života. Počinjao sam da shvatam poruke te unutarnje muzike, te muzike radosti i divlje želje, koje sam gušio u sebi. Bio sam sveo svoje biće na jednu jedinu melodiju. Monotonu i turobnu.Načinio sam od svog života tišinu u kojoj nije trebalo da se čuje ništa do molitve. Ja ne verujem previše, draga prijateljice, da bih osudio sebe na molitve. I ako treba da se kajem, ovo je moje kajanje. Monik, zvuk se širio kroz vreme kao oblik u prostoru, i kada se jedna muzika završi, ona delimično ostaje da lebdi u budućnosti. Ima nešto uzbuđujuće za improvizatora u tom izboru sledeće note. Počinjao sam da razumevam tu slobodu u umetnosti, i životu, koja se ne pokorava samo zakonima vlastitoga razvoja. Ritam prati narastanje unutarnjeg uzbuđenja. To osluškivanje je strašno. Kad sce kuca prebrzo. Ono što se sada rađalo u klaviru, koji sam sebi zabranjivao poslednje dve godine, nije bila pesma pokajanja, ni želje, ni bliske radosti, bila je to mržnja prema svima onima koji su me lomili i slomili. Mislio sam, sa nekom vrstom surovog zadovoljstva, da me i vi, iz svoje sobe, čujete kako sviram. Bilo je dovoljno i kao želja i kao objašnjenje.
U tom trenutku moje su mi ruke pripadale. Moje ruke spištene na dirke, dve obnažene ruke, bez prstena, bez burme – kao da je pred mojim očima lešao moj udvostručeni duh. Moje ruke (mogu da govorim ovako jer su one oji jedini prijatelji) učinile su mi se odjednom neverovatno osetljive. Čak i nepokretne. Izgledalo je da sada čine da procveta tišini, kaobšto su činile da se čuju akordi. One su se odmarale još pomalo podrhtavajući, i baila je u njima sva buduća muzika, kao što svi mogući zvuci spavaju u klaviru. One su oko telasklapale kratku radost zagrljaja, one su po raspevanoj klavijaturi napipavale oblike nevidljivih nota, one su u tami nežno milovale konture usnulog tela. Često sam ih držao uzdignute, spremne za molitvu, često sam ih ukrštao sa vašima, ali svega toga one se više nisu sećale. Bile su to bezimene ruke, ruke muzičara. One su me povezivale sa muzikom, sa beskrajem koji smo navikli da nazivamo Bogom, sa nežnošću, mojim načinom razgovora sa životima drugih. Bile su to prozračne ruke, blede kao slonovača koju su dodirivale, jer sam ih lišio sunca, rada i radosti. Bile su one verne i odane pratilje. One su me hranile kada sam muzikom zarađivao hleb. Počeo sam da shvatam da ima izvesne lepote u činjenici da živiš od svoje umetnosti, jer se na taj način oslobađaš svega što nije umetnost. Moje ruke, Monik, oslobađale su me od vas i ponovo bile spremne za napor. One su bile bez okova. One su mi otvarale vrata odlaska. Možda je, draga prijateljice, apsurdno reći sve, ali večeras, nezgrapno, potpisujući pakt sa samim sobom, poljubio sam svoje ruke.
prevela Vojka Smiljanić-Đikić,
Plavi jahač, Beograd, 1995.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Sre 11 Nov - 19:15

Eduardo Santa/Pastir i zvezde




Zar knjige nisu samo senka života, projektovana na te listove papira? Svako je želeo da u njima ostavi svedočenje o iskustvima svog uma ili srca, ali one nisu sam život. Božja reč se ne nalazi u knjigama. Niti čovečija ruka može da je ispiše. Božja reč se nalazi u slavujevoj pesmi, orlovom letu i sjaju sutona. Možemo da je čujemo samo kada je duh naš spokojan. Jer, kada nam nedostaje taj unutarnji mir, svi nam se utisci mešaju sa šaputom naših briga i velika simfonija se pretvara u buku.
Kada nam nedostaje taj unutarnji mir, mržnja, zavist i zlovolja prodiru u malim kapljicama, i ono što je slatko postaje gorko. Ambicija i egoizam mute vazduh, te note najuzvišenije melodije prodiru u naše duše sa čudnim treptajima teskobe. Neizreciva pesma života stiže nam iz spoljašnjeg sveta, ali ne nalazi odjek u našem duhu.
Jer, velika simfonija nastaje samo onda kada nam poruka iz prirode dodirne duh i zatreperi ga poput nežnog vetra što prohuji našim bićem i pokrene harmoničan zvuk svih žica naše vlastite harfe.

Može li čovek da čuje harmonične zvuke svoje harfe kada među ljudima?
Može li čovek da uoči neku nezgrapnu notu i da usred gužve sedne da uskladi njene žice?
Može li čovek da sluša simfoniju koja teče iz njegovog unutarnjeg sveta, usled svakodnevne vreve?
Možda je čovek zaboravio na svoju harfu i ne želi više da zna za nju. Zadovoljava se pijačnom bukom.
Možda ju je izgubio i više ne želi da je potraži jer mu nije potrebna.
I u slučaju da je pronađe, kako da podesi njene žice?








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Sre 11 Nov - 19:16

Paraklesis - Erazmo Roterdamski

-------
Ako je, naime, nekome već jednom bila podarena takva moć govora (a drevni je pesnici nisu tek tako pripisivali Merkuru, koji je svojom božanskom lirom, kao čarobnom palicom, po miloj volji mogao uspavati ili probuditi iz sna, slati na onaj svet i iz njega prizivati bilo koga), želeo bih takvu moć kakva je bila karakteristična za Amfiona i Orfeja: prvi je pomicao oštre stene, a ovaj drugi je svojom predivnom muzikom privlačio k sebi hrastove i jasenove. Želeo bih za sebe moć govora kakvu Gali pripisuju Ogmiju koji je na dragocenim lancima, što su sezali od njegova jezika do ušiju (slušatelja), vodio tamo-amo sve smrtnike, onako kako je hteo. Želeo bih imati moć govora kakvu je basnoslovna drevnost pripisivala Marsiji. No da se ne bih predugo zadržavao kod bajki: još bih više želeo imati onu silnu govorničku sposobnost kakvu Alkibijad pripisuje Sokratu, a drevna komedija Periklu, naime takvu koja nije samo ugodna ušima u prolaznoj nasladi, nego baca strele koje se zabadaju u srca slušatelja. Želeo bih takvo govorničko umeće koje prožima, koje preobražava, koje se rastaje od poprilično drukčijeg slušatelja nego što ga je srela.

 O znamenitom muzičaru Timoteju čitamo da je vazda, kada bi otpevao svoju pesmu po dorskom napevu, nadahnuo Aleksandra Velikog na vojničke podvige. Nekoć nije manjkalo takvih koji su smatrali da ništa nije učinkovitije od izreka koje Grci nazivlju epodai (čarobni napevi, prim. prev.). Ako dakle doista postoji takva vrsta uroka ili sila suzvučja, koja u sebi doista skriva enthousiasmos; ako postoji Peitho koja doista može zadobiti naklonost srdaca – tada bih želeo njezinu prisutnost; molio bih je da stoji uza me, kako bih sve ljude uverio što je najlekovitije od svega. A još više želim da sam Krist, o čijoj stvari je reč, tako usuglasi strune moje harfe kako bi ova pesma sveudilj potresla i ganula srca sviju. Za to, naime, nisu potrebne govorničke dosetke i prazne fraze: za ono što želimo, ništa nije učinkovitije od Istine same: što je jednostavniji, to je učinkovitiji Njezin govor.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Sre 11 Nov - 19:19

VII SIMFONIJA I METAFIZIKA MUZIKE - Bela Hamvas
May 6, 2013 at 12:12pm



1.

Opšte je mesto da je Betovenova muzika titanska. Ali jetačno.
I nije titanska zato što je nadljudski velika, nego zato štoje on
opljačkao svemir. Izmamio je tonove iz njihovih skrovišta,istrgao iz
njihovih skrivnica, nasilno strgao odande gde su prirasli,sistematski
ih isisavao, izdvajao iz dubina gde su se survali, izkamenova, iz
mora, iz zemlje, iz duše, iz zvezda, iz podzemlja, strasno,divlje,
pomamno, nemilosrdno ih topio, dočaravao, potrzao, potezao.Što je
posle njega preostalo, jedva da nešto vredi. Sigurno je daje muzika
titanska; ali je siguro da je i njegova sudbina takva. Jersve što je
činio, samo je titansko moglo biti, i što je propatio zbogtoga, samo je
titan mogao propatiti. Ispaštao je on zbog toga, tausamljena,
neotesana neman, stisnutih usana, velike lobanje, ispaštaoje zato
što je iskomadao sve tonove sveta. Samo bi Grci shvatili štase
dogodilo kada je ogluveo i kada ova grubijanska sakaluda,tako
ponižena, nije mogla više da čuje ono što je pljačkala. Takoje, kao i
svaki titan, i Betoven postao žrtva sopstvene veličine, onkoji je i u
religioznoj muzici tako poštovao svoje bogove da ih jeizmrcvario,
pobunivši protiv njih celokupan svet tonova, i sručio nanjih celu
elementarnu demoniju tonova. Istina, i bogovi su biliprinuđeni da
mu se klanjaju; ako žele da čuju muziku, dostojnu sebi,prikladnu,
morali su da slušaju Betovena. Jer u pesništvu može da se
raspravlja: Homer ili Šekspir, ili Mahabharata, ili neštodrugo; i u
slikarstvu i vajarstvu; u muzici nema raspre. Niko ne možestati uz
Betovena. Ali u celokupnom bivstvu postojao je jedan jedinijadnik
koji od ove muzike ništa nije mogao da čuje: Betoven.

2.

Titansko je ono biće čija je snaga božanska, ali moral nije.Zato
ne zna za mere. I zato mora da se sukobi s Velikim Redom imora da
padne. Zalud ima snage ako prestupa preko mere. Snaga mu je
bezgranična i neiscrpna, i ta snaga ne trpi nikog i ništapored sebe ni
iznad sebe. Greh titana je oholost. On misli da je bivstvostvar snage,
samo snage, znanja, talenta, izdržljivosti, volje. Veruje daje svet
plen, i da ga snagom treba osvojiti.

A onda upravo snaga u njemu postaje slabost. Postoji neštošto
ne zna i za što nije dovoljno jak. To nešto je pokornost.Svako ko
svoju snagu razvija do nadljudskog, poigrava se opasnošću da
postane titan, odnosno da izgubi meru, samo sebe da načiniprvim, i
tako počini greh oholosti. A ko je ohol, znači da nešto nezna i da za
nešto nije sposoban i da za nešto nije dovoljno jak.Nadljudska snaga
je ostala bez mere i pretvorila se u demonsku i ona seokreće protiv
onoga ko ju je nagomilavao. I čoveku se sveti upravo ono zašto je
verovao da će ga dovesti do trijumfa. Spotiče se o snagu.Neprekidno
pobeđuje i pobeđuje i pobeđuje; sve trijumf do trijumfa. U
međuvremenu ne primećuje da mu je jedna strana prazna,
nepokrivena, slaba, krhotina, nepotpuna. Nema snage da sezaustavi
i povije kolena. Nema mere, nema morala, nema religije, nema
slabosti i nema snage za slabost, ne ume da bude zahvalan;kroz ovu
prazninu mora da propadne u prazno, kroz ovaj nedostatakmora da
se pretvori u ništa.

3.
Titan se može prepoznati po tome što je on sam ohol; i potome
što je pored njega sirena. Sirena je ženska polovina titanai to
unutarnja polovina; kao što je titan muška polovina sirene ito
unutarnja polovina. Što je titanu snaga, to je sireni čar.Ali je to
dvoje zapravo jedno. Način na koji žena gubi meru i ne umeda bude
ponizna, i samu sebe čini nadženstvenom, kako bi se dočepalaplena
i vladala nad njime: to je čarobno zavođenje. Način na kojimuškarac
gubi meru i ne ume da bude ponizan, i sam sebe čininadmuževnim,
kako bi se dočepao plena i vladao njime: to je snaga. Čar jesnaga
žene, kao što je snaga čar muškarca.

4.
Nije teško povući krug titanskog i sirenskog bivstva. To je
magija Ja, odnosno to Ja, taj oblik, to biće, takvo kakvojeste, želi da
postane nadljudsko i da bude prečarano tamo gde će ostativečito:
magija čari i snage da budu večito s tim licem, s tom kosom,glasom,
s tom glavom i s tim rukama i kožom i očima, s tim mislima,
slikama, željama i nagonima. Ovako kako sada živi želi davečito živi,
nepromenjeno tokom bezgraničnih vremena. Ne zna za sebeništa
bolje ni više, jer je oholo, to Ja ovako kakvo je, dostojnoje da ostane
večito: ovako biti srećan i stupiti tamo gde "suzenikada ne stižu".
Postavljen je zahtev za srećom, za ovo čisto, smireno,gusto,
rastopljeno i blistavo bivstvo iz kojeg se izgubilo svakouzbuđenje,
koje je prevazišlo nesigurnost i iz kojega je nestao zanos.
Ne zna se ko je prvi postao. Ali je sigurno da kada je titan
rođen, i kad je počeo da pljačka svet, bogovi su mu poslalisirenu. I
kada je titan ugledao čarobnu, uskliknuo je: evo je, to jeona! Ali ako
je prva bila sirena, i kad je svojom čari počela da zavodisvet, bogovi
su poslali titana. I kad je sirena ugledala snažnoga,uskliknula je: evo
ga, to je on! U tom trenu su se oboje okliznuli. Titan jeverovao da je
sreća kod sirene, sirena je verovala da je kod titana. I odtada svaki
titan i sirena veruju do dana današnjeg da je sreća koddrugoga. I
zaboravili su šta su hteli, zaboravili su božanskuvekovečnost. Svoje
magije su usmerili jedno prema drugome, jedno drugo suosvajali i
zavodili, i rade to od onda, i rade i danas. Bacili su sejedno na drugo,
međusobno se smatraju plenom, i oboje veruje da mu ono drugo
donosi sreću. A bogovi su se samo smeškali. Eto ih, grizu sei kidaju i
osvajaju i čaraju i mrcvare jedno drugo – a na ostalo suzaboravili.

5.
Ko sluša Betovenovu muziku, prvi mu je utisak da ovaj čovek
nije pisao s radošću. Ko god je ikada gledao, slušao, čitaovelika
umetnička dela, imao je utisak da stvaralac nije stvarao sradošću.
Na ovom mestu se uvek mogu raspoznati fušer i majstor. Fušerslika
ili piše, ili peva da bi sam uživao, to mu je važno uslikanju, pisanju,
pevanju. On sam sebe pretvara u publiku, u jednom licu je ipisac i
slušalac, istovremeno je i iznutra i posmatra spolja. Zatoje fušerajski
rad bezobrazluk, a pored toga što je diletantska umetnosttakva kao
autoerotika, delo nije radost nikome drugome, samo onomekoji ga
je stvorio.

Za svoje uživanje ne smem da napišem ni jedan ton, ni jednu
jedinu reč. Zašto ne? Tajna. Ali je zabranjeno. Majstornagonski zna
da mora sebe pelcovati protiv osećanja zadovoljstvasopstvenim
delom. Dok ga raduje, on je fušer. Kad počinje da ga boli,kad mu
postaje teret i počinje da mu bude prinuda, on počinje dabiva
majstor. Pesnik mora da se odrekne radovanja rečima; muzičarse
mora odvići da ton bude njegova strast. Svako velikoumetničko delo
jeste rezultat askeze, i može biti veliko samo po cenuodricanja od
uživanja.

Fušer to ne zna. Opijen je i počinje da uživa u sopstvenom
glasu, ali u tom trenutku to vec nije glas, nego praznina.Pravi
majstor je asketa, i ako ceo svet kliče, on ostaje trezven.Mora da zna
protivotrov, koji treba da koristi protiv uživanja u delu.Strože od
bilo koje monaške zakletve: onome što stvaraš ne možeš seradovati,
i jedino si ti onaj koji se ne možeš radovati.

6.
Betovenu je mnogo veća briga bila, ne da ne uživa u lepoti
napisanih tonova, nego kako da izbegne sve veću težinuzadatka koji
ga je pritiskao. Izvući se od udaraca biča koji ganemilosrdno teraju
u sve manje podnošljive poduhvate. Mnogo veću brigu mu je
zadavalo ono što nije hteo, nego ono što je hteo. Lepo jebilo ono što
je radio? Veliko? Kada se osvestio da jeste, bilo je to preužas, nego
zadovoljstvo, i pre strah, nego uživanje. Konačno, za deloje
egzistencijalno zainteresovan samo jedan jedini čovek, sam
stvaralac. Samo on zna da delo nije samo lepo, nego i kolikoga staje
talepota. Više se nećka, usteže, odlaže, više se skriva,nego
što trijumfuje. Zato se i može dogoditi da je traljavostfušerskog rada
u tome što iskazuje, a majstorskog u tome što prećutkuje.Istinski
stvaralac bi radije sve bacio, nego da se nadmeno busa ugrudi.
Balzak kaže da čovek snavolje započinje delo, s mukom ganastavlja,
ne ume da prekine i zatim poželi da ga ponovo napiše. U ovaj
intenzitet bivstva čovek stupa samo uz ustezanje, ako jeunutra,
beskrajno pati, jer ne može da izađe iz njega i na krajunigde više nije
u svojoj kući, sem ovde.

7.
Prema definiciji moderne psihologije, joga lagano, uz stalne
napore izdiže podsvesne sadržaje iznad praga svesti. Štatime želi da
postigne, sada je sporedno. Nesumnjivo da postoji ovakavpostupak
kojim se tamni i potonuli deo života izdiže i obračunava ses njim.
Možda je negda celo duboko, tamno posejdonovsko bivstvoživelo u
svetlosti. I verovatno je da je negda sve ono što danaslebdi ispod
praga svesti bilo na svetlosti i posredstvom kosmičkekatastrofe je
potonulo, kao Atlantida. Ako ne bi tako bilo, nikada nebismo mogli
uzdići stvarnost koja se nalazi ispod svesti. Jer ako bibila srasla s
tamom, ako bi joj mesto bilo tamo dole, ne bi se moglaizneti. I
podsvesni deo je jednom bio svestan kada je celina čovekajoš živela
na svetlosti, i veći njegov deo nije bio potonuo. Zbog toga,i samo
zbog toga je moguće izneti sve ono što je dole, zato jetrijumf i
veličina uzdići iz dubine ono što je potonulo i zato jenevolja i
opasnost nešto ponovo upustiti, i katastrofa je ako čovekpotone
ispod svoje svesti. Joga je metodski postupak koji čovekaosvetli do
najdublje tame i iznese ono što je potonulo u tamu.

8.
Da je Betovenova umetnost joga tonova, nema sumnje. Zato
nikada ne izaziva utisak da je on i sam uživao u onome štoje radio.
Asketa ili jogin nije samodopadljiv u svojim rezultatima, ane ume ni
da uživa. Zna šta je postigao, šta je za to platio, šta gačeka, i šta za to
treba da plati. Za njega je muzika bila onaj svesni i disciplinovani
postupak kojim je izvlačio potonulo; i svet tonova bio jeonaj svet
gde je ovu jogu primenio.

Askeza, odnosno Joga, za vreme dok svetlost usmerava prema
dubini sveta i svesno uvodi svetlost u sebe sama, mami iztame one
oblike koje psihologija naziva arhetip. Arhetip je drevnaforma,
nezavisna od čoveka, prabiće, osnova, prapojava. Svakisudeonik
mitologije ovakav je praoblik bivstva: zmaj, krilati konj,svetlonosac,
anđeo, đavo, satana, zaštitnik, pramajka. Ovakva drevnapojava je
titan i takva je sirena.

Askeza, ili joga, jeste magijski postupak, i kao i svakamagija
bezgranično je opasan. Zašto? Jer dok se prapojave uzdižu iztame,
mag mora da prepozna prabiće i mora da ga imenuje. Zbog togaako
bilo čovek, bilo zvezda, bilo biljka, životinja, novorođenčeili nešto
novootkriveno iskrsne iz nepoznatog, najvažnije je i prvo:imenovati
ga i nadenuti mu ime. Ime ga sada već vezuje za svetlost ine
dozvoljava da ponovo potone. Ako čovek ne prepoznaprapojavu, i ne
zna joj ime, prabiće ponovo tone. I šta tada sledi, to jeužas užasa.
Asketa počinje da se poistovećuje s prapojavom. To je onajtrenutak
koji mit zna kao preobražaj čoveka u zmaja ili u neman, iliu
demona. Jer čovek veruje da je on prabiće. Kao što seBetoven
preobrazio u titana, jer je verovao da je titan. Čovek sepoistovećuje,
što znači da dobija sudbinu prapojave. Preobraća se. Betovenje
dobio titansku snagu, sirensku čar, oholost – sve što ide uzovu
sudbinu. Kaznu i pad.

9.
Betovenova prva dela su glagoljiva. To bez izuzetka u svim
slučajevima govori o fušeraju. Još se divi tonovima, uspelim
harmonijama i rešenjima, opija ga melodija i raduje sesavršenosti
forme. Zato je delo prepuno lenjih pojedinosti i praznihzvučanja,
koji nemaju nikakvo značenje.

Brzo je minulo to razdoblje. Sve je bivalo više materijala,a
mesta sve manje. Vreme je počelo da ga priteže. Iskrsao jezadatak
kako da sve veći i prostraniji svet tonova sabijeu formu zakoju je
primetio da joj je obim suvišno velik. Pre toga je formuispunjavao
retorikom; sada mu je odjednom postala tesna. Stvar trebasažimati i
treba skraćivati. Svakodnevni jezik treba odbaciti, ovako jeveoma
razvodnjeno. Treba naći znake koji govore kraće i više.
U tom trenutku iskrsava ono što je nazvano betovenskim
pianom. Betovenski piano je u proseku dinamički obrazac koji
obuhvata dva–tri takta. Tonovi su sve snažniji, svaki ton seoglašava
većom snagom od prethodnog, tutnje i praskaju sa sve većom i
većom strašću i kad bi čovek pomslio da će instrumentprovaliti u
vrisak koji cepa bubnu opnu, sve se odjednom, bez prelaza,iznenada
stiša. Betovenski piano je ono pojačavanje koje se nezavršava u
kliktavom fortisimu, nego se snaga u poslednji tren potisnei obuzda.
Pojava asketske samodiscipline. Kao što Rolan piše: Betovenje
jedini umetnik na celom svetu kome se čovek mirne duše može
prepustiti i prepušta se – ne kao da je kod njega reč sve osamim
nevinim stvarima, nego zato što je kod njega reč onajopasnijim
strastima, ali bilo kakvom snagom da jure strasti, ljudiznaju da ih
nikada neće obuzeti: sam Betoven je snažniji od svakestrasti. Kao
što oslobađa i najpomamnije, pobeđuje i najsnažnije.Betovenski
piano je tren oslobađanja najpomamnijih strasti i pobeda
najsnažnijih. To je onaj tren askeze kada se uzdiže prabićekoje lebdi
u tami, pod svetlošću koja je svesnom disciplinom okrenutaprema
unutra, asketa ga hvata za gušu i smota pod sebe. To jetitanski
pokret.

Od trenutka pojave betovenskog piana kraj je glagoljivosti.Kao
što je kraj građanskom i rokoko brbljanju u muzici. Višenije reč o
blagoj harmoniji, o mudro proračunatim, šaroliko potresnim
delovanjima, o lepim rešenjima, o smirujućim zvučanjima.Krenula
je joga tonova, i počele su da se uzdižu prapojave tamnog,skrivenog
sveta tonova.

10.
Askeza je kada je čovek jači od samog sebe. Osnovna forma
asketskog života je ono što se javlja u betovenskom pianu,slobodno
buktanje strasti i u poslednjem trenu, pre nego što obuzmečoveka,
oboriti je. Tako čovek postaje jači od sebe.

Čovek veruje, razume. Iako je to tako malo. Koliko ne zna da
on korača preko močvarnog tla. Da, ali šta je jače i odčega? Šta je
čovek i šta on sam? Gde i u kojem je kod kuće? Šta je tokada sam
jak, i šta od čega sam jači? Kada jači, ako kao Odisej budevezan za
jarbol, dok ostali začepe uši kako ne bi čuli pesmu sirena,i tako je
jači od sebe sama? Ili akodopusti da bude zaveden od pesme, i ode
tamo, i tako je jači od sebe sama? Kada je jači: ako jeslabiji, ili ako je
jači? Ako se odupre, ili ako se ne odupre? Koja je snagaveća, ona
koja ono što dolazi i što jeste nadmoćno pusti na sebe, iliona koja
sebe veže za jarbol i brani se, i tako mora da bude jaka,jer zna da
nije dovoljno jaka? Koji li je sam čovek, onaj ko je on sam,ili onaj
koji je jači od sebe sama? O – "divlje srce čovekanigde nema doma,
niti ga igde može biti".

Nije u domu, ni ovde, ni tamo; nije on to, ni u samom sebi,ni u
onom koji je jači od njega samoga. I cela dvosmislenost ikobno
kolebanje po močvari nije li poput jedne vrste dvopolnostikoja lebdi
u dubinama, da je čovek onaj koji se ne suprotstavlja i ondaje jači
ako dopusti, i ako je slabiji, to zapravo nije ništa drugodo li ako se u
čoveku oglasi skrivena žena čija je strast da se predaje; akoji se
suprotstavi, i tada je jači, ako se veže za jarbol, onzapravo nije ništa
drugo do li oglašavanje u čoveku borbene strasti skrivenog
muškarca, ali sam čovek nije ni ovo, ni ono, i divlje srcečoveka nigde
nema doma, niti ga igde može biti?

Nigda niko neće moći da presudi kada mi treba veća snaga,ako
se čvrsto suprotstavim, ili se šćućurim uz ono što postoji.To dvoje u
močvari postaje jedno i tako se munjevito menja da se tosliva u
uzastopnosti: ovde zapravo postoje dvojica, i daju dvarazličita, čak
suprotna odgovora, jedan je da, a drugi ne – i da znači istošto i ne,
ali šta znači?
Dovde se probiti u dvosmislenosti stvari, na oštricibrijača,
oprezno, najveća je opasnost, i ko sme da stigne dovde? Kosme da
razume ovoliko? Neosetno se preobražava, s nekontrolisanim
smeškom, kako jedan klizi u drugi, uz melodičan pad. U ovoj
obeznanjenosti sve se zajedno stropoštava, skupa zanosradosti i
užasa: ali vidi se, sve se vidi, vidi se sve donepodnošljivosti. Samo je
jadnicima neophodna uteha. Uvek videti više, i ako odista neide
dalje, čak i tada videti da će čovek pronaći dom za svojedivlje srce.

11.
Tako se dvostruko formirao govor znakova. Morao je da nađe
skraćene, zgusnute slike tonova, kako bi mogao izaći na krajs
vremenom koje se sve više skraćivalo i pritiskalo, i da onošto hoće,
ume i da napiše. Trebalo je da pronađe šifrovan načinpisanja kako
bi preveo dvosmislene i skrivene doživljaje svoje sudbine, ikako bi
mogao izreći sve što je video.

S formama koje su mu bile na raspolaganju: sonata, rondo,
fuga, pesma, forme plesa, s njima se to nije moglo rešiti.Ali nije
mogao ni sa samom muzikom koja mu je stajala naraspolaganju.
Stvoriti novu muziku? Ludilo! Ni forme, ni muzika nisu bilipogodni
za ovaj novi zadatak. Nepodozrivim i nevinim tonovima Baha,
Mocarta, Hajdna nije se moglo postići ono što je želeo.Pokušao je da
sažima; samo je nabacio skicu teme; pokušao je dapojednostavi
formu; ispuštao je stavove i povezivao ih ujedno. Ali je sveto bila
spoljašnjost. Trebalo je da promeni ton.

Ne zna se tačno u kojem delu se zbio presudan korak. Ovako
unazad, od kraja prema početku, ne može se ni rešiti. Lakoje
moguće da su se pojedini tonovi i motivi tako oglašavali veću prvim
sonatama: ne kao muzika, nego kao nadmuzička muzika. Kao što
nadsudbinska sudbina ne propati sudbinu, nego sudbinusudbine –
nadživotni život ne živi život, nego nadživotni život –nadljudski
čovek je čovek čoveka – Übermensch, Überleben, Überschiksal–
Übermusikjeste muzika nadljudskog čoveka i nadsudbinske
sudbine. Zgusnutija je, sjajnija, opasnija, teža,trezvenija, strasnija.
Betoven je našao ono mesto, gde nije menjao formu, nimuziku, nego
je promenio sam ton tako što ga je podigao za jedan stepen.
Tako je mogao mirno da ostavi netaknute forme i samu
muziku. Čak je upravo on mogao da bude onaj koji je bolje i
savršenije od svih drugih mogao da očuva ova muzička pravilai
forme. Za tonove Übermusiksavršeno je nevažno kako se oni
javljaju u svetu koji stvarno odzvanja. Suština u njima niječulno
zvučanje, nego nadtonski ton. Betoven nije stvorio novuformu, ni
novu muziku, ni nov izraz, ni nov jezik tonova, nego jetonovima dao
novo značenje, uzneo im vrednost. Stvorio je mogućnost kojomse
nadživotni život i nadljudski čovek mogu oglasiti u svetutonova.
Betoven je otvorio muziku za kosmičke prapojave, budući damuzika,
onakva kakva je bila, nije bila pogodna za to, on je sveuzdigao za
jedan stepen. To je smisao Übermusik.

I sve je to neopozivo. Muzika se više ne može pisati s
mocartovskom bezazlenošću, niti s baholikom bujnošću. Počevod
ovoga trena muzika može biti samo joga tonova, tako svesno
disciplinovana, metodička askeza koja tonom dočaravanadtonovski
ton kosmičkih prapojava. Naivitet muzike izgubljen jezauvek: ona je
postala oružje, magijsko sredstvo, čarolija, pozornica,mučilište,
strategija, znanje, krst.

12.
U Betovenovim delima se sustopice može pratiti kako
Übermusikpotiskuje raniji ton u nasleđenom svetu tonova,kako
postaje jedini vladar, kako osvaja sve veće prostore. Za ovone
postoje paralele. U svetu slikara svako slika jednimjezikom, to je
onaj jezik kojim su pisali Hendl, Mocart i ostali. To jeonaj jezik
kojim su pisali pesnici od Sapfe do Kitsa. Ni slikar, nipesnik, niti iko
drugi nije umeo da jezik prenese i uzdigne u nadljudskisvet.
"Muzika je, kaže on sam, ona umetnost koja i stupa uviši svet koji
umetnost i nauka samo naznačavaju." Niko drugi, izuzevBetovena,
nije imao u umetnosti titansku prirodu.

Mogu se otkriti i presudne stanice. Prva dela se grupišu oko
Patetične, sonate napisane za violinu i klavir i orkestar.Ovde počinje
da podrhtava neobična odvažnost koja se očituje u tome štosve
naizgled ostaje netaknuto, ali se na skriven način javljaužasna
samovolja. Verovatno je u to vreme upozadini porušio prvestubove.
Počeo je da biva fragmentaran, nepredvidljiv, očaravajući imagičan.
Naravno, forma je ostala, čak kao da je bivala svesavršenija.
Übermusikse probila kroz čulni svet tonova i počela da prži.
Druga stanica se, kao što je i Rolan primetio, grupiše oko
Eroikei Apasionate. Kakav je herojski smisao koji ovdeizbija, nije
teško pogoditi. Ceo svet plamti crvenilom, a iz pobunjenetame
pomaljaju se zmajevi u obličju plamenova.

Ali sledi treća stanica čija je uloga ista kao i betovenskogpiana.
Gušenje raspaljenih strasti. Naročito V simfonija, ali počevod nje pa
do mise. U prvi plan sve više stupa sažetost. Ponegde većbljesne ono
što se može naći tek u poslednjim sonatama i kvartetima. Zato ne
postoje reči. Ponajbliža je: brzina. Neko leti takvombrzinom kao
nebesko telo u kosmosu, kao meteor, i taj užasni tempo, kojijedva i
može da se sledi, nije vrtoglav: on leti, ima trezvenusamosvest i ne
samo da sledi tempo, nego ga i diktira. Usput sve vidi, jermu je stoti
delić trena dovoljan da nešto prepozna. Tako huji narazdaljine
svetlosnih godina, s bezgraničnim samopouzdanjem idisciplinom.
Krajnja stanica su poslednje sonate, velika misa i IXsimfonija.
Prethodna slika se izmenila utoliko što ovde usredbeskrajnog
prostora stoji mag, kao dirigent, prema pokretima njegovečarobne
palice pljušti kiša iskri koje prže, odjednom, uz užasanprasak,
uzdiže se divlja planina, vrhunac joj se kristalno blista usvetlosti
oreola – promiču komete – more se pokreće, lagano se ljulja,uzdiše.
Naviru kosmičke vizije: lagano, pa iznenada i munjevito,smireno, pa
zbuđeno – tiho, pa vrišteći – jedna volja, jedna sila stvarai upravlja
svima: veliki mag.

13.
VII simfonijaje s početka poslednje stanice. O simfoniji je
napisano mnoštvo gluposti. Vagner je rekao da je to eistples. Obisje
piše da je to grčka simfonija, kao što je grčki HelderlinovHiperion,
Geteova Ifigenija, Ničeovi Dionis i Apolon, a grčka je, jer"u njoj se
susreće duhovni zanosuzvišene religiozne žudnje sa životnim
zanosom". Pa jeste, ove oznake su na izvestan načintačne. Samo. Da
– samo.

O motivima ne može biti ni govora. I analiza je suvišna. U
ovom Betovenovom periodu motivi više nemaju samostalno
značenje. Kod njega je motiv pronalazak načina kako senajkraćim
putem može stići do suštine. Kako bi to i drugačije moglo dase
razume: postoji jezik koji veruje da je stvar uhvatiodefinicijom.
Ovde definicija ima samostalno značenje, jer je istevrednosti kao i
stvar. Znači stvar. Drugi jezik primenjuje magijskoopčaravanje i
čara. Opčaravanje nema samostalno značenje; sredstvo kojepriziva
stvar samo uz ispravnu primenu.

Muzika pre Betovena posedovala je jezik definicija. Zato su
ovde motivi imali autonomno značenje. U betovenskoj muzicimotiv
je nakraći put koji vodi do suštine motiva, odnosno čarobniton –
opčaravanje koje magijski otkriva skrivenu stvarnostprimenjujući
neophodno znanje.

14.
Ono što se nalazi u prvom stavu, kod Betovena se još jednom
vraća, u jednoj od poslednjih sonata kao nekoliko taktova:prva
polovina drugog stava sonate u A–duru. I posle Betovena sejavlja
još jednom, kod Šumana, u drugom stavu fantazije u C–duru,kao
prva sporedna tema. I da bi se to moglo razumeti beznaročitih
teškoća, najbolje je smesta stupiti u središte stvari.

Ljudski je uživati u pesmi ptica. Naročito u proleće, umaju,
naročito u pesmi slavuja. I već se ovde ispostavilo da pesmaptica,
obično zajedno s cvetanjem i toplijim vremenom, ne možesasvim
prisno da dirne čovekovu egzistenciju i zato je onaprolazna, ma
koliko bila prijatna, ali je ona zvučno–mirisni utisak kojije leteći i
lako se zaboravlja. Pesmi ptica se gotovo svako divi; ali jesasvim
malo onih koji razumeju pesmu ptica. Negda, kažu, svetiFranja je
razumevao jezik ptica. Danas je, mada se teme i motivimuzike ptica
prikupljaju gotovo kao narodne pesme i staro kamenje, odtoga
načinjena nauka. Ali dela koja govore o muzici ptica čovek
razočarano odbacuje. Ispostavlja se da skupljači nemaju nipojma o
ovoj muzici.

Razlika između muzike čoveka i ptice je u arhitekturi.Postoji li
arhitektura atmosfere improvizacija ptica? Ne sme sezaboraviti da
postoji uzajamna veza između arhitekture i muzike. Ako ima
uzajamne veze između simfonije i crkve, ista uzajamna vezapostoji
između pesme kosa i ptičijeg gnezda.

Ali razumeti ovu muziku uopšte nije lako. Ptičija muzika sene
razlikuje kao muzika jednog autora od drugoga – ne kaomuzika
jednog doba, naroda od drugoga. Bilo kakva da je muzika,stara,
persijska, hinduska, japanska, modema, nijedna ne može rećidrugo
nego ono što čovek može da kaže. Teškoća razumevanja pesmeptica
nalazi se gotovo u nemogućnosti doživljavanja sudbine ptica.
Neposredno i direktno čovek i ne moze da preživi ovusudbinu,
jedino posredno, i to tako da se zagnjuri u veliko kosmičkoJedno
Biće, u Misteriju Svih Središta, tamo gde se susreću svesudbine i
bića, pa da iz ovog Jedan i Središta posredno stigne do bićaptica i da
razume njihovu pesmu. Odnosno, kao bez izuzetka u svakom
slučaju, ne spolja i na direktan način, nego jedino iznutrauz pomoć i
posredstvom Kosmičkog Velikog Jednog Bića stvar mogu da
razumem i da dosegnem i da proživim. To je razlog što pesmuptica
ne razume naučnik, koji skuplja motive i piše knjigu onjima, nego
sveti Franja, koji je po milosti Velikog Središta mogao darazume
ptice i da s njima razgovara.

15.
Ko je igda razumeo samo jedan jedini ptičiji ton, pribavioje
nesumnjivo iskustvo da se drevna forma svake muzike nalazi uovoj
muzici. Čovek za izražavanje, ispoljavanje, razgovor,povezivanje ima
i mnoge druge mogućnosti: pokret, govor, boju, materiju,pismo.
Ptica nema ništa drugo do glas. I taj glas je za nju važnijiod svega
ostaloga, jer je ptica među bićima najdruštvenija inajrazgovorljivija
i najneposrednija. Delamen, kome možemo da zahvalimo zanajlepše
napisane knjige o pticama, kaže da ovo maleno socijalnostvorenje ni
za trenutak nije u stanju da živi bez druga, prijatelja,ljubavi, kojima
neprekidno saopštava misli, osećanja, iskustva, i bezprekida mora
da komunicira sa svojim krilatim životnim drugovima. Kodptice je
celo bivstvo postalo glasovna tema: lepo osećanje, svetlost,radost
što su skupa, činjenica što imaju perje jednake ilirazličite boje i
različitu majušnu dušu. Nema bića koje bi bilo nežnije,intimnije i
društvenije. I nema bića kod koga bi veza s drugim imalatako
presudan egzistencijalni značaj. U velikim zajedničkim podu-
hvatima, kakav je seoba, ispoljava se isto takva dirljiva i potresna
vernost kao u čudesnim prijateljstvima ili u savršenosrećnim i
privrženim brakovima. Ova celokupna bogata prijateljska,ljubavna i
socijalna, prisna i topla sudbina ima samo jednu jedinumogućnost
ispoljavanja: muzički glas.

Zato mora da je ovde, u pesmi ptica drevna forma svake
muzike. Mora da su tu skupa svi arhetipovi tonova svakemuzičke
prapojave. U pesmi ptica se nalaze pramotivi muzike. I akočovek
tokom godina, sada uz razumevanje i znanje, sluša pesmeptica,
njemu će se lagano otkriti svet muzičkih prapojava.

16.
Pre svega ne sme se verovati da je rečju ptičija muzika sve
sređeno. Upravo obratno. Ptičija muzika postoji samo zastrance. I
nema muzike kosova, muzike ševa, muzike senica. Svaki kos,ševa,
svaki slavuj toliko i sasvim ima svoju, individualnu, ličnumuziku da
se pesma jedne ptice mnogo više razlikuje od druge, negoegipatska
od moderne muzike, nego himna Australijanaca od Debisija.Što ne
znači da pesma ptica nema svoju baštinu. Delamen piše da malikos,
kada već dođe sebi, i ume da obraća pažnju i na drugo, nesamo na
svoj stomak, upija u sebe one pesme koje iznad gnezda pevaotac, i
kada se sledećeg proleća oglasi, peva očeve pesme. Ali neprođe ni
nekoliko sedmica, napušta naučene motive i peva sveindividualnije.
Drugog proleća svoga života sasvim je individualan umetnik.Postoji
i druga mogućnost, koju ljudi često primećuju. Gde se napojedinim
brdima ili po dolinama, ili u šumama pojavi sasvim posebno
istaknuta umetnička ličnost, tamo ostali i nehoticepotpadaju pod
njegov uticaj, preuzimaju njegovu dinamiku, ritam, zdipe inešto
motiva, ali naročito preuzimaju stil. Ptice pevačice imajunečuven
osećaj za stil. Njihovi koncerti se mogu slušati po celopopodne ili
veče: u njihovom svesno izgrađenom delu od individualnih iličnih
motiva nema ni jednog jedinog koji mu ne bi pripadao, nitilažnog ili
suvišnog tona.

Uopšteno govoreći nema ptičije muzike, ali čak ni muzike
slavuja ili kosova, samo postoji muzika individualnih bića,konačno
se i po tome vidi što se pesma jednog bića ne može prevestina
pesmu drugoga. Svako zna, ili bar sluti, da je notnobeleženje ptičije
pesme zaludan posao. Notama zabeležen ton već je ljudski, ane
kosov. Ne može da se oglasi ni na jednom instrumentu, nitida se
otpeva. Ne može se lišiti svoga autora, sudbine tvorca,mesta pesme i
trenutka pevanja. Ne zato što nemamo takvog tona iliinstrumenta,
nego zato što ta muzika kod nas više nije muzika. Pesmuslavuja nije
moguće prevesti na jezik ševe. Čak se ni muzika jedne ševene može
prevesti na jezik druge ševe. Muzika svake ptičije jedinke
neuporedivo je svojstvena, egzistencijalna i savršenodrugačija, u
tolikoj meri kao što su drugačije svako drvo, svaki cvet,svaki plod,
svaki dan i svaka sudbina.

17.
Ima kosova za čiju je muziku svojstven epitet da jeherojska.
Beskrajno je ponosna i snažna, smireno se otvara, ne plašise, bez
razmišljanja i odlučno se baca u bitku, uspravna, čista islobodna.
Ima kosova čija pesma teče tako gusto i bogato, kao vatrenocrno
vino boje krvi, mirisno i opojno. Ima kosova koji su nežni ielegantni,
gracilnost koja očarava, tananost i draga neposrednost. Imakosova
u čijoj pesmi blista takav zanos spasenja da čovek pomislida maleno
srce ptice mora da sagori u vatri vanzemaljske sreće.

A tek melodijske stance slavuja koje svojom nasmešenom
melanholijom kao da se javljaju iz sveta snova! Sveže ikikotave
glasovne vragolije crvendaća, zrele trile poljskeševe,češljugarevo
biserno i seničino srebrno brbljanje – ipak se negdesusreću. Sva
ptičija muzika jeste muzika sirena. Kao i sve bitno, i onase može
videti s jednog jedinog mesta: iz Središta. Odande gde sesustiču sve
sudbine, kao i sve niti u ruci Jedan.

Šumska ševa je retka ptica. Uglavnom peva noću, u slepoj i
potpunoj tami kada su već sve druge ptice umukle. I samo uvelikoj
šumi. Ređe kasno popodne, pre zahoda sunca kada u zrelom
blistavilu čak i vetar tronuto zastane. Odmah se prepoznajepo
hromatskim zvoncima. Sam motiv je prilično jednostavan.Primena i
izrada mnogo manje. Najpre polako, melanholično priča svoju
hromatiku praporaca, zamišljeno i zabrinuto, kao neko komeje tako
teško na duši da jedva hvata dah. Potom nešto brže, ali smalim
zastancima, kao da usput uzdiše. Treći put još brže i ovajživlji ritam
još više ističe melanholiju, četvrti put ritam je još brži,i pošto je
življi, vatreniji, strasniji i uzbuđeniji, on se s većomsilinom uzdiže u
beskrajnoj tuzi glasova koji padaju odozgo prema dole. I sveto
odzvanja tako slatkim bolom, tako bespomoćnim i čarobnim
jecajem, ali ova plačevna tuga tako je kristalno čista, takookeanski
duboka, a u njoj ipak plamti divota koja prožima do kostijui zanos
koji topi i spašava, da čovek za tren i odjednom shvatiOdiseja zašto
je morao – baš tako: morao – da čuje pesmu sirena, ali zaštoje
morao – baš tako: morao – da bude zavezan za jarbol. Tojpesmi je
nemoguće odupreti se, čoveka elementarnom snagom, nabeskrajnoj
dubini odjednom zaboli celokupan svet i počinje u njemu,poput
zavodnika, da se javlja žudnja za smrću – žudnja za smrću ublistavoj
odeći, smešeći se, obećavajući srećno uživanje, laskajućimekotom
sna. Čovek odjednom hvata sebe da bi najradije, tamo gde senalazi,
legao i zaspao, ali zaspao u večnoj tišini smrti i ubezbojnom bistanju
idile čekajući da ga smrt lagano, poput velike, bele ptice,mekim
lepetom krila uzdigne i odleti s njim u nepostojanje.

18.
Gete kaže da su boje patnje i dela svetlosti – Leiden und Taten
des Lichts. Sada čovek već razume da muzika nije ništa drugodo
patnja i delo tonova.

19.
Za sirensku prirodu ptičije pesme grčki mit zna isto kao i
keltski. Na Islandu žive beli labudovi i u određenotajanstveno vreme
počinju da pevaju, kažu pre svoje smrti, i umiru pevajući.Islandski
pastiri drže da ko ovu pesmu čuje "saznaje sve što dotada nije znao i
zaboravlja sve što je do tada znao".

20.
U prvom stavu VII simfonije javlja se ptičija pesma, koja sejoš
jednom vraća u poslednjim sonatama, i koja se još jednomjavlja u
Šumanovoj fantaziji. Pesma ptica, odnosno pesma sirena,odnosno
jedan ton od prapojava, jedan od pramotiva, jedan ton od
arhetipova; čarna zamamna pesma kojoj se ne može odoleti ičiji je
smešak propast, zagrljaj – smrt.

Titan je magijskom muzikom uspeo da dočara svoju žensku
polovinu. Ali je muzička prapojava istovremeno dočarala injegovu
sopstvenu suprotnost. Ovaj pramotiv narodi znaju isto kao imuziku
sirena. To je muzika cvrčaka. Znaju za nju Grci, Kinezi,Japanci koji
u bajci o Koko–Daiši pričaju o ovom znanju, a znaju je imoderni
narodi. Nekako je sasvim prirodno da je druga krajnostptičijeg glasa
glas cvrčaka. Sasvim je prirodno da ceo svet tonova ležiizmeđu ova
dva – ova dva sveta su krajnosti, osnovne dve prapojave:pesma
ptica i muzika cvrčaka. Na ova dva krajnja stuba počivametafizika
muzike.

Toro u svom Valdenukaže: "Najpre treba da obratišpažnju na
zrikanje cvrčaka. Mogu se čuti jer ih svuda ima mnogo među
stenama. Ali mi je veličanstvenije ako svira samo jedan.Čovek mora
da misli na svoje pozne sate, na poodmakli deo dana, alisamo onako
kako dobija predujam od večnosti ako je već malo proživeo u
vremenu. Kasno je, ali samo za sporedne, ishitrene stvarisudbine.
Ono što se razleže iz pesme cvrčaka, zrela je mudrost kojane može
nikada stići kasno, mudrost na pretamnoj brizi, hladna,retka, laka,

jesenja mudrost, daleko od žestokog proleća istrasnog leta.Cvrčak
kaže pticama: O, vi ptice, tako vatreno govorite, kao deca,iz vas
govori priroda. Iz nas, međutim, govori zrelo znanje. Krajje
godišnjim dobima, sve će usnuti i mi mu pevamo uspavanku.Tako
cvrčak večito zriče, u podnožju vlati trave, zriči isto to iu maju i u
oktobru. U njegovoj pesmi nema uzbuđenja, samo smirenosti i
mudrosti. Liči na promišljenu i sigurnu prozu. Cvrčak nepije vino,
nego rosu. Njegov poj nije kratkoveka ljubavna pesma, kojase gasi
ako mine vreme ljubavi...Cvrčci se nalaze u podnožju travabez
obzira na promene godišnjih doba i njihova se pesma nemenja, kao
što se ne menja istina. Pesmu cvrčka čovek "čuje samo učistim,
zdravim trenucima."

21.
Tri stupnja bivstva:
Čvrsto, rastvoreno, nadčulno i čisto: postoji.
Na čvrstom stupnju bivstvo je plastično, opipljivo,vidljivo,
slikovito.

Na rastvorenom stupnju bivstvo je muzičko i zvučno.
Na nadčulnom stupnju ono gubi slikovitost i zvučnost;
to je ono što Kits naziva viewless, stupanj logosa, gde je
bivstvo slično logosu, duhovni znak, ne može se ni čuti ni
videti, čulima se ne može uhvatiti, nije reč jezika, negonadjezička
apsolutna magija.

A na četvrtom stupnju bivstvo odbacuje i ovu nadčulnu
apsolutnu magiju. Postoji.

Iz gornjeg stupnja se uvek može dospeti u donje. Postoji se
može pretvoriti u viewless, viewlessu zvučno, zvučno usliku. Ali od
slike nikada ne moze biti zvučno, niti od zvučnog viewlessiod toga
čisto Postoji.

Odozgo prema dole put je slobodan i moguć. Odozdo prema
gore on je zatvoren, i sam po sebi i sam od sebe niko nemože da
stupi iz jednog stupnja u drugi. Stepenice odvajanepremostiva
provalija, a misterija je da je bilo onih koji su je ipakprekoračili. Ne
može se razjasniti ni životom, ni genijem, ni duhom, nitibivstvom.
Nije razvitak, nije saznanje, nije osećanje, nije magija.Dobijam ili ne
dobijam. Stižem ili ne stižem. Nije zasluga, nije talenat,nije znanje.
Ko ne razume, njemu se ne može ni razjasniti.

22.
U pradavna vremena, priča grčki mit, još pre nego što
su rođene Muze, cvrčci su bili ljudi kao mi. Kada su Muze
došle na svet i njihova pesma ispunila svet, jedan deo ljudi
je toliko obuzela pesma da su samo slušali i slušali,zaboravili
su i da spavaju, jedu, piju, čak nisu primetili ni da suumrli.
Od tih ljudi je nastalo pokoljenje cvrčaka koji su od Muza
dobili na dar da ne treba ništa da jedu, ni da piju, i mogu
da pevaju dok žive.

23.
Grčki mit zna i da se Eos, boginja zore, zaljubila u čudesno
lepog Titona, i tražila je od bogova: da njenog dragog učine
besmrtnim. Zevs joj je i obećao, ali je predivni mladićpočeo da se
skvrčava, da crni, bivao je sve manji i crnji, na koncu sepretvorio u
cvrčka. Tako je Titon u obličju cvrčka postao besmrtan.Osećanja
boginje Eos ostala su, međutim, neizmenjena, ona mladića, uobliku
male crne bube, voli i danas, a mladić pesmom pozdravljadolazak
zore.

24.
I na kraju Anakreontova pesma cvrčka kada ovako kliče: Imali
od tebe srećnijeg bića, o cvrčku! U krošnjama drveća tvojaje hrana
kap rose, pevaš i živiš kao kralj...ljubimac si Apolona,koji ti dade
srebrn glas...večno si mlad, o mudri sine mrke zemlje, nemašbriga,
samo pevaš...i ličiš na bogove.

25.
Kada posle sirenske muzike prvog stava VII simfonijezazvuče
monotoni, dvočetvrtinski, blagi tonovi drugog stava, nemasumnje
da posle ptičije muzike ovde zabruji muzika cvrčaka, večna,
dvočetvrtinska, lagana, tiha muzika elizijumskih cvrčaka,koja se
oglašava od večnih vremena, izvan svake strasti, muzikačistog
bivstva, čisto postoji, izvan rada, igre, ljubavi,zavođenja, radosti,
izvan sreće, izvan pobede, izvan lepote, razleže se dovečnih vremena
tiho, jednolično, uz beskrajan mir i neizrecivo spokojstvo,izvan
prolaznosti posmatrajući iz večnog bivstva promene sudbine,iz
nepromenljivosti prolaznost.

Vatrena životna strast sirene i njena demonska žudnja za
smrću i lagana mudrost besmrtnog Titona. Čarna muzika i
elizijumska idila. U tonu razrešeno zvučanje koje uzdrhtava,izaziva
žeđ, uzbuđenje, nestrpljivost, želje; i izvan sveta tonova,izvan
nadčulnog sveta duha spokoj čistog Postoji, koje gasi svakuglad i
žeđ, koje smiruje, trezni bez smeška, lepote, utehe,neporemećeni

mir, idilska mudrost i tišina.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Ned 15 Nov - 11:12

T.S. Eliot, Pusta zemlja - poetična simfonija


Thomas Stearns Eliot

 U Eliotovim Beleškama  su dva citata na nemačkom iz Wagnerove opere Tristan i Izolda. Tri kćeri Temze zamišljene su kao pandan kćerima Rajne iz Wagnerove opere Sumrak bogova. Kao i Wagnerove opere, Eliotova pesma prvenstveno funkcioniše preko leitmotiva , to jest smene niza prizora iz istorije i mitologije koji sežu od Upanišada sve do Evrope nakon I svetskog rata s jedne, i scena iz mitske puste zemlje s druge strane, pri čemu se ističe, već ranije pominjana podudarnost različitih doba izražena preko pretapanja ličnosti jednih u druge (Filomela, Kleopatra, Elizabeta I, sve do londonske daktilografkinje iz, verovatno, jeseni 1921). Izgleda da upravo o tome govori Wagner u svome pismu iz 1854. Augustu Röckelu iz Ciriha, kada tvrdi da "bit stvarnosti leži u njenoj mnogostrukosti. " No sličnosti se protežu i na najbitnije osobine njihovih umetničkih metoda i prosedea: Wagner je možda prvi istaknuti evropski umetnik u čijem se delu prepliću toliko protivrečni i eklektični uticaji: od antičkog grčkog pozorišta, Shakespearea, starogermanske mitologije, srednjovekovnih (pseudo)hrišćanskih legendi, te Beethovenove muzike. On je stvaralac čije delo potvrđuje Eliotove teorijske postavke o piramidi tradicije iz ogleda "Tradicija i individualni talent", kao i praktična rešenja u Pustoj zemlji. Iako je on u biti romantičar, Wagnerova dela, kao i ideje, jesu nesumnjiv putokaz ka modernizmu. [url=http://mi u pustoj zemlji,/]izvor[/url]


Eliot, ``Pusta zemlja``
PUSTA  ZEMLJA,
1922-23.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Ned 15 Nov - 11:13

P roblem Puste zemlje je problem interpretacije moderne poezije.Pesma je izazvala velike revolte. Ukratko Eliot je optuživan što za razumevanje njegove poezije treba biti erudita  što njegovi naknadno pridodati komentari i uputstva nisu dovoljna, jer je nemoguće u tako kratkom zahvatu razumeti simboliku i mitologiju različitih kultura.To danas i nije toliko važna optužba, ali je činjenica da je u jednoj meri ovo tačno. Drugo ,neke stvari možemo razumeti i bez komentara i to možda i bolje. Treće,Eliotov model je postao temelj moderne poezije, praksa aluzija, citata,interteksta.

Moderni senzibiliteti svest modernog čoveka je svest u distorziji,dihotomiji,nepomirenim antinomijama.Takvoj svesti u umetnosti upravo odgovara otvorena forma , a ne konačno,zatvoreno i celovito delo. Livis navodi vrlo uticajan prigovor da se iz Puste zemlje ne može iščitati celovita metafizička ideja .Međutim taj prigovor i pokazuje temeljno nerazumevanje Eliota.U delu postoji organizacija,ali ta organizacija nikako ne podrazumeva konačnost forme ili zaokruženost ideje,bilo koje pa ni metafizičke. Erudicija, bogatstvo književnih aluzija i pozajmica odslikava sadašnje stanje civilizacije. Izmešane su tradicije i kulture,nijedna tradicija ne može ostvariti tako veliku raznolikost građše koju nameće istorijska imaginacija( koja ima posla sa ogromnim kapitalom prošlosti).Tu leži razlog prskanju forme i nepovratnog gubitka osećanja apsolutnosti.Eliotov cilj je da se odsustvo forme prikaže kao forma.










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Ned 15 Nov - 11:15

S druge strane je problem Eliotovih napomena. One su, ukratko, oblik pritiska na čitalačku percepciju.Taj pritisak je uslovljen prirodom umetničke recepcije.Delo zahteva da se u svesti recipijenta konstituiše kao manje ili više celovit estetski predmet ( što nema veze sa pokušajem iščitavanja celovite metafizičke ideje,jer pesma nije teološka studija nego umetničko delo).delo sa toliko različitih ulaza,do krajnjih granica otvoreno dostiže stepen značenjske ekstenzivnosti koja ugrožava formiranje estetskog predmeta.Autorove napomene su tako oblik vantekstualnog,vanfiktivnog pritiska na recepciju.problem razumevanja ove pesme je ustvari problem da se odredi u kojoj meri one pripadaju svetu pesme.
Livis  govorio stanju današnjice kao o šproblemu brzine i raznolikosti koja je uslovljena životom u mašinskom dobu. Ishod je prekid kontinuiteta istrzanje života iz korena.Ova metafora korena dobro se uklapa u Eliotov kontekst : prisustvujemo potpunom iskorenjenju starih navika,života ukorenjenog u zemlji .Urbane slike koje spajaju Eliota sa Bodlerom i Laforgom dostas u značajne. Eliotova prva napomena odnosi se na vezu sa delom “ Od rituala do romanse” ,antropološkom studijom Džesi Veston o ritualima plodnosti gde motiv puste zemlje ima veliki značaj.










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Ned 15 Nov - 11:15

D ruga važna paralela je Frejzerova “Zlatna grana “,koja takođe ima veze sa pustom zemljom.frejzerov dajanin gaj je mnogostruk simbol.Tu vlada Dijanin sveštenik koji je ubica.On mora da ubije svog prethodnika da bi obnovio ciklus života.To ritualno ubistvo nije samo sebi cilj.Poenta je u očuvanju starog u okvirima novog, što je uslov postojanja kontinuiteta i razvoja. Ovo ima direktne veze sa Eliotovim poimanjem tradicije i sa nazivom zbirke sveta šuma, koja je direktna aluzija na Frejzerovu šumu.Dakle iz smrti se rađa život. Suštinska veza postoji između svetog i prljavog. Kod Vestonove u motivu ubijanja Boga( obešenog Boga,Eliot) glavnom elementu žrtve leći ista ideja. Glavno Eliotovo zanimanje je rođenje, kopulacija i smrt. Glavna stvar je udaljenost civilizacije slavljene u Pustoj zemlji od prirodnih ritmova prikazana je u ironičnom kontrastu pomoću antropološke teme.  Vegetativni kultovi, svečanosti plodnosti sa odgovarajućom magijom predstavljaju usklađenost ljudske kulture sa prirodnim okruženjem i izražavaju izvestan osećaj jedinstva života. U modernoj pustoj zemlji April je najsvirepiji mesec što rađa (Jorgovan iz puste zemlje ). Proleće je tako shvaćemo kao  svirepo zato što ono danas ( zbog diskontinuiteta civilizacije i prirode) ne uspeva da rasplamsa čovekov duh.Ono ne  stvara život i ispunjenje već gađenje,duhovnu tromost i pitanja bez odgovora.
I ovde imamo mešanje uspomene i želje,poznato iz ranijih pesama. To proleće na mučan način meša uspomene i želju u sadašnjoh sterilnosti. I ponovo je to na planu lične starosti koja odmah,poznatim Eliotovim prelazima,postaje plan starosti civilizacije.Strukturalno jedinstvo ove pesme nije na planu samo metafizičkom,kakos u neki mislili.Ono se ustvari gradi istovremeno i na dramaturškom i na muzičkom planu. U stvari, cela pesma ima muzičku organizaciju,funkcioniše kao simfonija ,a to znači da se ona mora čitati od početka do kraja.Svaki prethodni korak stvara jedan značenjski fon na kom valja čitati sve sledeće.Krenimo redom.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Ned 15 Nov - 11:16

Prvi deo pesme  je:
Sahranjivanje mrtvih



Z apravo zbilja prvog dela pesme je Eliotova napomena koja pravi vezu sa Vestonovom i sa Frejzerom.Simbolika kulta vegetacije koji je dat u tim knjigama u stvari stvara prvi značenjski bekgraund.Tako antropološka podloga ima pozitivnu funkciju.Ona stvara najopštiji fon koji izaziva jedinstvo života koje je suštinsko za pesmu. Ovde je potpuno prevaziđeno lično iskustvo Prufroka i portreta,potpuna projekcija svesti i napuštanje individualnog.Pesnik postaje ne samo svestan čitavog svog doba i svega pre toga, već on postaje SUVIŠE SVESTAN.  Rezultat te suvišne svesnosti je gubitak forme, njeno razbijanje. Prateći osećaj uzaludnosti.Kakvo značenje ima antropologija u pesmi? Ona je takođe nauka, a nauka je najvećim delom kriva za ovu maksimalnu ekstenziju svesti, proces dezintegracije. Za moderan duh, paganski kultovi su samo ljudske navike. Moderni čovek ima znanje o kultu plodnosti, ali iskonski doživljaj prirode i ciklusa prepušta primitivnom čoveku. Tako postaje jasno kako je april postao svirep mesec, a proleće jalovo proleće. Zima je zima zaborava koja sve pokriva snegom zaborava. Leto dolazi sa pljuskom kiše. Tako je taj krug zatvoren.


                                           
N ovi krug se uvek mora posmatrati kao simfonijska varijacija na temu. Slika se diže na viši nivo.sada je to vrlo određeno iskustvo i to reprezentativno,ispijan je kafe na trgu, slikei z detinjstva i finale. U planinama se čovek oseća slobodan ( do kasno u noć čitam, a zimi odlazim na jug). To je osećaj moderne sujete. To je  ona uspomena iz stiha o aprilu koji meša “uspomenu i želju”- Formula je poznata još iz gerontiona.Uspomena budi želju, ali ostvarenje je nemoguće, stanje jalovosti,to je sugerisano ovim” do kasno u nić čitam”, koje nosi prizvuk praznog mudrovanja. Odmah sledi i kontrast i komentar prethodnog.April može pokrenuti zamrlo korenje kišom, ali pošto nam je data slika sujetnog, praznog ljudskog  mudrovanja, sledi pitan je koje zatvara krug: kakvo se korenje prima, kakve grane rastu( Iz ovog kamenog smeća” To kameno smeće uvodi evokaciju puste zemlje aluzijom na Jezekilja i Knjigu propovednika,obraćanje Sinu čovekovom. “Ne možeš ni da kažeš, ni da naslutiš, jer znaš samo(gomilu slomljenih slika u koju bije sunce). A mrtvo drvo ne daje zaklona, ni cvrčak olakšanja, Ni suhi kamen traga vode”. Tako počinje slika agonije duše koja se kasnije razvija u drugim delovima pesme. Strofa se završava sa “pokazaću ti strah u  pregršti prašine “.                                                    








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Ned 15 Nov - 11:18

T ema straha takođe se razvija u drugim odeljcima.Taj je strah i stah od smrti, ali i prvobitni strah,užas pred potpunim ništavilom, što kasnije postaje jasno.Sledi stih iz tristana i Izolde, koji je kontrastan, jer donosi sliku romantične ljubavi, apsolutne ljubavi. Devojka sa zumbulima predstavlja “ Uspomenu i želju”, zimbul se kao i jorgovan vezuje za kult plodnosti. On je direktno evokativan,m ali je to pojačano analogijom sa antropologijom.istovremeno, taj cvet je i u vezi sa Obešenim Bogom, bogom vegetacije.Tako ništavilo puste zemlje prelazi u strastveni zanos,ali se opet vraća na tragičnu sliku čoveka koji je “ni živ ni mrtav, zagledan u tišinu”.

D akle odlomak o romantičnoj ljubavi završava očajanjem.Dodatno se sve komplikuje sledećim delom prvog odeljka koji uvodi madame Sosotris vidovitu : “čuvena clairvozante (gadno je nazebla,pa ipak,poznata je kao najmudrija žena u Evropi. Eliot tu zauzima ironičan stav.  Ona donosi špil karata, koji je u stvari jedan novi fon za sebe, vrlo važan za naredne odeljke.Proročica uvodi polusvet,kao što je malopređašnji razgovor na trgu uveo sujetu i površnost. Eliot u napomenama objašnjava značenje tog špila.

Prvo,tarot ima veze sa kultom plodnosti.Drugo,likovi na tarotu su mu kao fon za likove u najvažnijem delu “Šta je rekao grom”.Eliot pokazuje kako su različiti likovi jedan u drugi prelivaju. Obešeni čovek ima veze sa Frejzerovim Obešenim Bogom plodnosti, a kasnije će se vezati za figuru prekrivenu ogrtačem iz scene putovanja u Emaus kojom počinje deo “Mi shvatamo da je to isti onaj Sin Božiji iz ovog prvog odeljka.feničanski mornar sa bisernim očima i jednooki trgovac takođe se javljaju kasnije,ako i gomile ljudi o kojima priča proročica, a koje će odmah u sledećoj strofi biti poistovećene sa gomilama koje lutaju po londomskom mostu.proročica upozorava da se čuva smrti od vode.U odeljku Smrt od vode videćemo da je to uzaludno,jer smrt je neizbežna,a spasonosna voda za kojom se žudi od početka i voda iz koje potiče sav život ( ritual plodnosti) ne spašava, nego ubija. Takos u na istom mestu i šarlatanstvo i banalnost zajedno sa sudbinom i metafizičkom ravni.Sledi slika nestvarnog grada u magli praskozorja koje je pokosila smrt. Eliotova napomena pomaže da ih razumemo na fonu Danteovog pakla gde se kazna za grehe trpi u večitom lutanju, tumaranju i nestizanju do cilja. Nestvarni grad aludira na Bodlera,a njegova košmarna slika pojačana je događajima iz eliotovog privatnog života kad je on imao prilike da čuje kako se posle devet otkucaja na gradskom satu Sveta Meri Vulnot  pravi jedna jezovita pauza.To postaje u okviru pesme jeza modernog grada,njegova jeziva tišina. “Mrtav zvuk posle odbijenih devet”. Pesnik sreće prijatelja i pita ga za leš koji je lani zakopao u bašti “Pušta li već izdanke”.To je opet u vezi sa kultom plodnosti,ali ovde je ta dimenzija košmara koja je prethodno uvedena,sada dalje razvijena. Odeljak se završava stihom Bodlerove uvodne pesme iz cvetova zla :” Tu! Hypocritelecteur! Mon semblable  - mon frere!”,što je direktno spuštanje na lični plan, vrlo efektno,bodlerovski..








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Ned 15 Nov - 11:19

Partija šaha 


Koji počevši aluzijom na Antonija i Kleopatru prilično brzo prelaze u jedan zahuktali ritam neurastenične agonije(Livis) gde se nastavlja i razvija ona košmarna tema iz prvog odeljka,u slici dvoje ljudi koji se tresu od straha zbog neobičnih zvukova u kući, te vaskrsava pređašnji feničanski mornar bisernih očiju  tako da se taj deo drugog dela završava turobnom slikom smrti.ono što sledi do kraja je samo naizgled kontrast- život,ali bedni život u kom se  propala tridesetogodišnja žena trudi da pribuče muškarca, a sve završava beskrajnim ponavljanjem banalnosti  ( Laku noć ! laku noć!Ku noć).

Propoved vatre
Aludira na Budinu propoved,budistički pandan Hristove propovedi.Pesničko ja sedi na obali i peca (aluzija na ktralja ribara iz prvog dela) i razmišlja o smrti svog oca kralja i njegovog oca kralja.Ponovo se uspostavlja linija Obesnog kralja koja ode od vestonove i Frejzerovog Obešenog Boga, preko Sina čovekovog(Hrista) i Obešenog kralja sa tarota iz prvog dela. Ponovo slika nestvarnog grada ali sada je u njemu onaj jednooki trgovac iz tarota,koji je istovremeno i dat u realnosti.prijatelj pesnikov koji ga poziva u restoran na ručak.Sam centar cele pesme(središnji deo trećeg odeljka koji je i sam središnji) jeste KLJUČ za interpretaciju. To Eliot kaže u napomenama
                                                          

.To je slika dvopolnog proroka Tirtesije,koji tobože sve ovo samo posmatra,ali je ustvari centralni akter ovog sveta.
Kao što se svi likovi pretapaju  jedan u drugi i svi jedan iz drugog ishode,tako se i svaka tema i vatijacija nadopunjuju. Tiresija, koji sve vidi i sve zna istovremeno je sabirna tačka svih ženskih i svih muških likova. Ključ pesme je nastojanje da se u središte pažnje smesti sveukupna ljudska svest  oličena u Tiresiji. To objašnjava i opravdava težak problem otganizacije pesme: želja da svest modernog čoveka promoviše odsustvo organizacionog načela, nepostojanje bilo kakvog unutarnjeg pravca.Pesma koja sadrži sve mitove ne može se izgraditi ni na jednom mitu. Tiresija istovremeno opisuje scene i predviđša ih,jer “

JA TIRESIJA,STARAC USAHLIH DOJKI
VIDEO SAM SVE I PREDSKAZAO DOSTA”

Još jednom ljubav koja treba da stremi rađanju snižena je na nivo golog seksa i nezadovoljstva. tj, trenutnog zadovoljstva.Ovaj odlomak postavlja,takođe, i jedan problem Eliotovih napomena. Završava se sledećim stihovima:

U KARTAGINU DOĐOH TADA
USPLAMTEO, USPLAMTEO USPLAMTEO USPLAMTEO
O GOSPODE TI ME PREOBRATI 2X USPLAMTELOG

Eliot kaže kako je jasno da je ova aluzija na sv.Augustina( priča o dolasku u Kartaginu) i na Budu. Kao kulminaciju on je, kako kaže, stavio aluziju na predstavnika zapadnog i istočnog asketizma.Međutim, činjenica je da ovi stihovi ne mogu proizvesti tek tako takav nivo aluzije.to je najmanjkavije mesto u tom smislu.
Četvtrti deo je : [size=13]Smrt od vode u kojem se dešava najavljena smrt feničanskog motrnara. [/size]
Peti deo je :Šta je rekao grom
Tu se mnogo šta razjašnjava:Značenjska strukturiranost je troslojna.Aluzije na Put u Emaus,pristup Ognjenoj kapeli (iz Vestonove) i na propadanje Istočne Evrope,i to poglavito Rusa kao varvarskih zavojevača civilizacije kako ih je Eliot video.Kaže se da posle ledene tišine (koja ima veze sa onom tišinom u otkucajima gradskog satai uopšte motivom puste zemlje) i  “ropca u kamenjarima “ što je u vezi sa neurasteničnim ritmom Partije šaha, dolazi Hristos uz zvuke groma. Isus je tu razvitak Obešenog Boga, kralja ribara,uskrslog zakopanog leša. On vaskrsava rađanje iz smrti a istovremeno je to scena Puta u Emaus. On je upravo ona figura prekrivena ogrtačem,nevidljivi čovek iz pouta u Emaus.Eliot tu uvodi u napomenu i upadicu iz realnosti( neobično je važno kako i elemente realnog traži mesto u ovom fiktivnom svetu).On je naime čuo kako se ekspedicijama na artičke zemlje od premora javlja priviđenje u liku nepoznatog čoveka koji ih prati. Ovaj Isus je suma svih prolećnih Bogova( Adonisa,Atisa,Ozirisa) žrtvovanih i obešenih.Suša u ovom odeljku na taj način postaje ŽEĐ za VODOM VERE I ISCELJENJA, tako da orkestracija pesme postaje religiozna.Ali, ovaj grom je suh i jalov grom  jer bez kiše nema ni uskrsnuća, ni obnavljanja. Posle uvodnog dela zato stih gubi gipkost i postaje trom,vuče se poput onih ljudi na londonskom mostu. Zamišljeni zvuk spasonosne kiše dolazi kao mučenje.Najvažniji je deo koji govori o jednoj košmarnoj viziji sveopšteg haosa u kojoj se razaznaju ruševine Jerusalima, Atine, Aleksandrije,Londona,Beča, i to kao nestvarnih gradova,što nam je već poznato. Sve se diže na nivo slike čovečanstva koje unedogled hoda u krug, večna uzaludnost. Ognjena kapela Vestonove postaje Opasna kapela, zloslutna jer su u njjoj kosti jalove,koje ne mogu niknuti ni u šta. progovara grom i izgovara poruku Upanišada: DATTA DA YADYAM, DAMYATA.

Eliot objašnjava da to znači:
DAJ, SAOSEĆAJ i KONTROLIŠI.
DAJ: u delu pod DAJ vidimo da ostaje samo jalovo davanje sebe koje traje samo jedan trenutak i koje ostaje bez suštine.
SAOSEĆAJ:nadovezuje se na Bredlija,pošto čitav svet posmatramo iz završne perspektive mi živimo u zasebnim zatvorima i možemo da znamo samo za svoj ključ.
KONTROLIŠI: vrlo deprimirajuće postavlja se pitanje " hoću li bar svoju zemlju dovesti u red?" Nikakva promena na kraju ovog inkomensurabilnog mita.Pesnik sedi na obali i peca.Iza njega je neplodna ravnica,ruševine londona.On je Nervalov Akvitanski princ srušenih kula. Pesma se završava Upanišadama Shantih Ahantih Shantih.To je neefektivan kraj. Eliot oseća potrebu da ga prokomentariše u napomenama,ali prevodi , po ličnom priznanju,samo delomično značenje vedskog stiha kao " mir koji prevazilazi svaki razum".On sam priznaje prećutno delimično ostvariv efekat poriginala u svesti zapadnog čitaoca.to je poruka kasnijih Četiri kvarteta gde se savetuje prihvatanje Božije tajne bez obzirta na racionalni uvid.


                                    








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Ned 15 Nov - 11:19

ČETIRI KVARTETA
Litl Giding


Što zovemo početkom jeste često kraj
I dokrajčiti nešto znači nešto početi.
Kraj je odakle krećemo. I svaka fraza
I tačna rečenica (gde svaka je reč u mestu,
Raspoređena tako da podupre druge,
Reč ni zazorna ni razmetljiva,
Neusiljeno opštenje starog i novog,
Obična reč tačna a lišena vulgarnosti,
Zvanična reč precizna no ne i cepidlačka,
Čitavi spoj u zajedničkom plesu)
Svaka fraza i rečenica jedan je kraj i jedan početak,
Svaka pesma epitaf. A svako delovanje
Korak je ka gubilištu, ognju, niz ždrelo mora
Ili ka nečitkom kamenu: odatle eto krećemo.
Umiremo sa umirućima:
Gle, oni odlaze, a i mi s njima.
Rađamo se s mrtvima:
Gle, oni se vraćaju i nas donose sa sobom.
Trenutak ruže i trenutak tise
Istog su trajanja. Narod bez istorije
Ne iskupljuje se od vremena, jer istorija je raspored
Bezvremenih magnovenja. Tako, dok svetlost čili
U zimsko jedno popodne, u zabitnoj kapeli,
Istorija je sad i Engleska.

Privlačnošću ove ljubavi i glasom ovog Zova
Nećemo prestati da istražujemo
A kraj sveg našeg istraživanja
Biće da stignemo odakle smo pošli
I saznamo to mesto prvi put.
Kroz nepoznata, zapamćena vrata
Kad poslednje od zemlje za otkriće
Jeste ono što beše početak;
Na izvoru najduže reke
Glas skrovitog vodopada
I deca na jabukovom stablu
Neznana, jer ih ni tražili nismo,
No čujna, polučujna u tišini
Između dva morska talasa.
Hitro sada, ovde, sada, uvek –
Stanje potpune jednostavnosti
(Kojem cena nije manja od svega)
I sve će biti dobro i
Svakodnevne stvari biće dobro
Kada se plameni jezici uviju
U krunisani čvor vatre
Pa vatra i ruža budu jedno.


Prepev:Ivan V. Lalić









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Ned 15 Nov - 11:20

PRELUDIJUMI

I

Zimsko se veče taloži
S mirisom pečenja u pasažima.
Šest časova.
Dogoreli pikavci zadimljenih dana.
A sada nagli pljusak pada
Preko blatnjavih komada
Uvelog lišća oko vaših nogu,
I novina s pustih gradilišta;
Udara kiša
Slomljene kapke i vetrokaze,
A na uglu ulice usamljen
Fijakerski konj topće u pari.
Pa red se svetiljki upali.

II

Jutro dolazi svesti
Od mlakih bljutavih mirisa piva
S ulice gde strugotinu tabaju
Sve te kaljave noge što žure
K ranim šankovima gde se kafa toči.

Uz sva ostala prerušavanja
Koja nastavlja vreme,
Mislim na sve te ruke posle spavanja
Kako podižu otrcane zavese
U hiljadu nameštenih soba.

III

Zbacila si sa kreveta ćebe,
Ležala na leđima i čekala;
Dremala si i gledala kako noć odaje
Hiljadee nečistih likova
Od kojih ti je sačinjena duša;
Treperili su na stropu odaje.
A kada čitav svet se vratio,
I svetlost je upuzala kroz kapake
I po olucima začula si vrapce
Imala si takvo viđenje ulice
Da bi ga ulica jedva shvatila;
Sedeći na rubu kreveta, gde si
Navoje papira iz kose vadila
Ili svoje žute tabane obuhvatila
Dlanovima svojih prljavih ruku.

IV
Duša mu se nategla preko nebesa
Što čile iza bloka kuća,
Ili je gaze postojane stope
U četiri, u pet, u šest sati opet;
I zdepasti prsti što lule nabijaju,
I večernje novine, i oči
Sigurne u izvesne izvesnosti,
Svest jedne zamračene ulice
Nestrpljive da uzme na se svet.

Uzbude me maštarije što se svijaju
Oko tih slika, čvrsto ih uhvate:
Pojam nekih bezgranično blagih
Stvari što bezgranično pate.

Obriši rukom usta, i nasmej se:
Svetovi se vrte kao drevne žene
Što pabirče gorivo s pustih gradilišta.
prepev:
Ivan V. Lalić









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Ned 15 Nov - 11:21

LA FIGLIA CHE PIANGE

O, quam te memorem virgo...

Stani na najvišu stepenicu stubišta -
Nasloni se na baštensku urnu -
Utkaj, utkaj sunca sjaj u svoju kosu -
Privi cveće na grudi u bolnom šoku -
Tresni ga o zemlju i idi
S prolaznom mržnjom u oku:
Al' utkaj, utkaj sunca sjaj u svoju kosu.

Želeo bih, znači, da on ode,
Znači želeo bih da nju patnja bode,
Da ode on, da ode,
Kao što duša odlazi od tela ranjenog i bolnog,
Kao što duh odlazi od tela iskorišćenog.
Našao bih
Neki način neuporedivo lak i vešt,
Lak za obostrano shvatanje,
Lak i bezveran kao osmeh, kao rukovanje.

Otišla je, ali u jesen kao sen
Robi mi maštu dane i dane,
Mnoge dane i mnoge čase:
Njene kose preko ruku, njene ruke - žive vaze.

I pitam se kako su mogli skupa!
Trebalo je da se lišim pokreta i poze.
Katkad ove bludnje uznemire
Nemirnu ponoć i popodnevni mir.
Prepev:
Raša Livada i David Albahari

HISTERIJA

Dok se smejala, shvatio sam da bivam uvučen u njen smeh, da sam postao njegov deo, dok njeni zubi ne postadoše slučajne zvezde sa darom za vojnički egzercir. Bio sam uvučen kratkotrajnim udisajima, udahnula bi me u svakom trenutnom predahu, dok se najzad ne izgubih u mračnim pećinama njenog grla, izgnječen stezanjima nevidljivih mišića. Postariji konobar drhtavim rukama žurno je postavljao čaršav sa ružičastim i belim kockicama preko zarđalog zelenog stola, govoreći: "Ako gospođa i gospodin žele da im se posluži čaj u bašti, ako gospođa i gospodin žele da im se posluži čaj u bašti..." Bio sam siguran da, kada bi se podrhtavanje njenih grudi moglo zaustaviti, neki komadići ovog popodneva mogli bi se skupiti, i sa pažljivom pronicljivošću usmerih svoju pažnju tom cilju.
prevod
Jovan Hristić




POSVETA MOJOJ ŽENI

Kojoj dugujem uzlet ushićenja
Što oživljava moja čula kada smo budni
I ritam počinka našeg sna
Ujednačeno disanje

Ljubavnika čija tela odišu mirisom jedno drugoga
I misle iste misli koje ne moraju da se izgovore
I brbljaju iste reči ne morajući da znaju njihova
značenja.

Nikakav zlovoljni zimski vetar neće smrznuti
Nikakvo uporno tropsko sunce neće sparušiti
Ruže u ružičnjaku koji je naš i samo naš

Ali ova posveta namenjena je drugima da je čitaju
Ovo su privatne reči javno upućene tebi.

Prepev:
Jovan Hristić



MRZOVOLJA

Nedelja: kako zadovoljno šetaju
Ta nedvosmislena nedeljna lica;
Šeširi od svile, pa te kape s vrpcama,
Mašne na cipelama i svesne ljupkosti
U ponavljanju koje zamenjuje
Tvoj duhovni mir
Ovom neovlašćenom digresijom.

Veče, svetiljke i, naravno: čaj!
Deca i mačori u uskoj ulici;
Tuga nesposobna da ustane
Protiv ove mutne zavere.

A Život, malo ćelav, malo sed,
Na kraj srca, probirljiv i umiljat:
Čeka, s rukavicama i šeširom u ruci,
Strogo pažljiv na kravatu i odelo -
Pomalo ne trpi zakašnjenja -
Tu, na pragu Apsolutnosti.

Prepev:
Raša Livada i David Albahari








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Ned 15 Nov - 11:21




PUTOVANJE MUDRACA

"Hladno nam bogme beše,
Baš najgore doba godine
Za put, i ovako još dalek put:
Drumovi zapali i vreme steglo,
Pusta ciča zima."
I kamile ožuljane, ranjavih nogu, tvrdoglave,
Ležu u raskvašen sneg.
Ponekad smo i žalili
Za letnjim palatama na padinama, za terasama,
I svilastim devojkama što služe šerbet.
Pa onda goniči, psuju, gunđaju
I beže, traže piće i žene,
I noćne vatre se gase, i nemaš gde da se skloniš,
I gradovi neljubazni i varoši nama nesklone
I sela prljava i cene za nas svud više:
Nije nam bilo baš lako.
Najzad smo rešili da za put koristimo noć,
I spavasmo na mahove,
A u ušima tad nam glas, kako
Čista ludost je sve to.

Onda u zoru siđosmo u nešto topliju dolinu,
Mokru, bez snega, mirisnu od bilja;
U kojoj potok beše i vodenica razgonjaše mrak,
I stabla tri na nebu behu nisko,
I konj neki beo i star jurnuo je livadom.
Onda stigosmo do krčme s ulazom u lozi,
Šest se do vrata ruku kockalo u srebro
I noge bile prazne mešine vinske.
Al' nikakvo obaveštenje ne dobismo tu, i tako
produžismo put
I stigosmo uveče, i gotovo odmah
Nađosmo mesto; pa dobro je (možda ćete reći).

Davno, sećam se, bejaše sve to,
I isto bih opet postupio, ali zapiši
To zapiši
To: da l' čitav pređosmo taj put zbog
Rođenja ili Smrti? Sigurno, bilo je Rođenje tu,
Dokaz imasmo i nema u to sumnje. Viđao sam i
pre rođenje i smrt,
Ali mislio sam da su drukčiji; ovo Rođenje beše
Teška i gorka agonija za nas, ko Smrt, naša smrt.
Vratili smo se u naše zemlje, u Kraljevstva ova,
Al' ne beše nam više lako pri duši, u starom poretku
stvari,
Sa tuđim svetom što držaše se bogova svojih.
Bila bi mi draga još jedna smrt.

Prepev:
Svetozar Brkić


ŠUPLJI LJUDI

Mistah Kurtz - he dead

Peni za starog Gaja

I


Mi smo šuplji ljudi
Mi smo punjeni ljudi
Jedno o drugo oslanjamo se
Glave ispunjene slamom. Avaj!
Presahli nam glasovi što se
Šapatomzajedničkimglase
Tihi su i beznačajni
Ko vetar u suvoj travi
Il stope pacova što pretrči
U našem suvom podrumu po srči.

Bezoblični oblik, bezbojna senka,
Zatomljena snaga, nepokretan gest;

Oni koji su prešli
Uperena pogleda, smrti u drugo Carstvo
Pamte nas - ako li pamte - ne ko izgubljene
Žestoke duše, no samo
Kao šuplje ljude
Punjene ljude.

II

Oči koje ne smem ni u snu sresti
Smrt u snovitom carstvu
Te ne pojavljuju se:
Tamo, oči jesu
Sunce na stubu slomljenome
Tamo, drvo se jedno njiše
I glasovi nam stižu
U zapevanom vetru tome
Svečaniji i iz veće daljine
Od zvezde koja pline.
Neka ne budem bliže
U snovitom carstvu smrti
I neka prerušen budem
Tako smišljeno, u krzno
Pacova, vranino perje, motke ukrštene
Na nekoj njivi
Ne krećem se kako me vetar prene
Ne bliže -

Ne taj konačni susret
U sumračnom carstvu.

III

Ovo je mrva zemlja
Ovo je zemlja kaktusa
Ovde su likovi kamena
Osovljeni, ovde ih stiže
Ponizna molba ruke mrtvaca
Pod trepetom zvezde koja pline.

Je li ovako
U drugom carstvu smrti
Kad budimo se sami
U čas kada nas
Groznica nežnosti trese
Usne koje bi da ljube
Sriču molitve slomljenom kamenu.

IV

Oči nisu ovde
Nema očiju ovde
U ovoj dolini zvezda na umoru
U ovoj praznoj dolini
Toj slomljenoj vilici naših carstva izgubljenih
Na ovom poslednjem zborištu
Mi zajedno napipavamo put
I izbegavamo govor
Skupljeni na toj obali natekle reke

Slepi, osim ako
Oči se ne jave opet
Kao trajna zvezda
Mnogolisna ruža
Sumračnog carstva smrti
Nada samo
Za prazne ljude.

V

Ukolo okolo kaktusa
Okolo kaktusa oko kaktusa
Ukolo okolo kaktusa
Izjutra u pet sati.

Između ideje
I stvarnosti
Između pokreta
I čina
Pada senka
Jer Tvoje jest Carstvo

Između zamisli
I tvorevine
Između osećanja
I odziva
Pada senka
Život je vrlo dug

Između žudnje
I grča
Između moći
I postojanja
Između suštine
I potonjeg
Pada Senka
Jer Tvoje jest Carstvo

Jer Tvoje jest
Život je
Jer Tvoje jest

Ovako svetu dođe kraj
Ovako svetu dođe kraj
Ovako svetu dođe kraj
Ne s tutnjem već s cviljenjem.
Prepev:
Ivan V. Lalić








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Ned 15 Nov - 11:22

"Vreme sadašnje i vreme prošlo
Oba su možda prisutna u vremenu budućem,
A vreme buduće sadržano u vremenu prošlom.
Ako je čitavo vreme večno prisutno
Čitavom vremenu nema iskupljenja.
Šta je moglo biti jeste asptrakcija
I ostaje trajna mogućnost
Samo u jednom svetu razmišljanja.
Šta je moglo biti i šta bilo je
Ukazuje na isti kraj, uvek prisutan.
Koraci odjekuju sećanjem
Niz hodnik kojim nismo krenuli
Ka vratima što ih nikad ne otvorismo
U vrt ruža. Moje reči odjekuju
Tako, u tvom duhu.
No u kom cilju
Uznemiriti prah na vazi s listićima ruže,
Ja to ne znam..."








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Ned 15 Nov - 11:23

Dala,otvorila si dve divne teme:snovi i muzika..volim  ovakve teme happy








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Pon 16 Nov - 20:59

Esti ::
Dala,otvorila si dve divne teme:snovi i muzika..volim  ovakve teme happy
E to ti je za dobrodošlicu onda,da što manje ovde izostaješ happy








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Ned 6 Dec - 11:17

.Listova transcendentalna etida broj četiri Mazepa,inspirisana Bajronovom poemom...postoji čak i srednji glas koji imitira galop...








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Ned 6 Dec - 11:20

Manov "Doktor Faustus"..

Bach: Pasije (Matija, Ivan)
Haendel: Mesija (i drugi)
Beethoven: Koriolan, Egmont
Gounoud: Faust
Berlioz: Faustovo prokletstvo, Romeo i Julija
Čajkovski : Pikova dama
Verdi : Othelo, Vesele žene windsorske
Strauss: Tako je govorio Zarathustra
Šostakovič: Ledi Magbet Mcirskog kruga
Britten: Billy Budd
Prokofjev: Romeo i Julija
Tolstoj: Kreutzerova sonata








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Pon 24 Okt - 12:42


jedna od najpoznatijih



neverovatnoi radi ambijenta i kraj ..da se naježi...Eh,Šantić...








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   Pon 24 Okt - 12:53

Govori : Helena Himel

NAJLEPŠA NOTA

Hiljade tih naših uzavrelih nota,
Bacali smo ruže dok su još crvene,
Nadam se da dolazi naše srećno doba,
Ne želim da budemo samo puste sene.

Da li želiš da budeš deo mojih najlepših nota?

Vreme je ono što nam uvek ponestaje,
Ti mene čekaš, a ja tebe večno tražim,
Moje srce bez tebe sada tiho nestaje,
Ljubav nije igra gde pravila su laži.

Da li želiš da budeš deo mojih najlepših nota?

Ja sam umetnik poslednjeg vremena,
A ti, ti si moja najlepša inspiracija,
Da li ti je čudno kad kažem da si jedina,
Devojka znana, savršena varijacija?

Da li želiš da budeš deo mojih najlepših nota?

Gde li si sada, bar jednom javi se,
Gde li si sada, da’l me u opšte znaš?
Da’l si ona što mene krišom srami se,
Ili si devojka koja moje srce zna?

Da li želiš da budeš deo mojih najlepših nota?

Evo, prolazi tiho i ovaj dugi dan,
Proći će i noć u kojoj sanjam sne,
Da li ćeš biti moj samo pusti san,
Da li si od onih što uvek kažu ne?

Da li želiš da budeš deo mojih najlepših nota?








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Muzika u književnosti   

Nazad na vrh Ići dole
 
Muzika u književnosti
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Najmoćniji ženski likovi u književnosti
» Muzika u književnosti
» Alter ego u književnosti
» Lik đavola u književnosti
» Psihološko istraživanje književnosti
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-