Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Snovi u književnosti

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 19900

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Snovi u književnosti    Pon 28 Maj - 14:15

Mislim da snovi itekako utiču na umetnička dela, kao i na razvoj mišljenja, i ljudski život uopšte. Često ideje u nama sazrevaju, a da toga nismo ni svesni, a možda se čak koja i rodi.

Probudimo se noću i smešimo, drago,
na Mesec sa zapetim lukom.
I milujemo daleka brda
i ledene gore, blago, rukom.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 19900

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Snovi u književnosti    Pon 28 Maj - 14:16

Dara Sekulić

Odsanjani dom
Dom svoj sam odsanjala.
Šarene prostirke, njegove dolaske
čokoladu po džepovima, na oknima bijele dane
i kad svane kave bijele,
oproštaje pred vratima.
Praznike i nedjelje,
paketiće ispod miške,
miris sapuna i ljiljana male svađe,
i velike šake muške.
Mirenja i pomirenja,
preko dječijih poljubaca,
tople vode subotama,
žute kvake na vratima.
Sve sam tako odsanjala ulicama.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 19900

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Snovi u književnosti    Pon 28 Maj - 14:17

Enes Kišović
Sonata od sna,
- Od čega žive oči tvoje
kad stalno iz njih isijava san?
A što bi dragulj dragane moje
dao da tako bar načas sja. - Tvoje su oči u meni zašle,
taj sjaj nije od ljudi.
Svakoga jutra moje se lice
s tvojim očima budi. - Ne sklanjaj pogled. Čega se bojiš?
Ljubavi zar te je strah?
Zacijeli riječi cjelovima,
s usana strgni mi dah. - Čemu se smiješiš?
Obujmi me jače,
sva krv nek mi utrne! - Kad zagrlim te ovako,
znaš li što ja vidim:
Dva križa koja se grle
a med njima diše
još nerođen Bog
prikovan poljupcima… - A šta ako Boginja neka
pod usnom mojom sniva? - Pod tvojom usnom sni violina
u violini pjesma, u pjesmi plod.
O kad me dodirnu usta tvoja:
harfa se boja prospe u svod. - Prsti su tvoji vidre vedre
što se u igri tope.
Ćutiš li kako iz moga struka
iskaču antilope? - O kad bi moglo uho čuti
tvoj dodir glazbo nijema,
napisao bih ti od sna sonatu,
al klavir tih dirki nema. - Povedi me u kut svijeta
neki tih.
Da te ćutim. Da te dišem.
Da te snim. - Što je život? Oka treptaj.
Tajna tajne.
Između dva otkucaja
srca stane.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 19900

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Snovi u književnosti    Pon 28 Maj - 14:18

Снови су често материјал од кога се зидају највелелепнија здања људског духа. А да су од те танане ноћне пређе своја дела стварали најзначајнији писци, готово током целе историје човечанства, а у нашем добу и филмски уметници, сведочи „Антологија снова“, коју је саставио антрополог Бојан Јовановић („Службени гласник“).

У овој јединственој књизи нашли су се тако снови описани у најстаријим еповима (Гилгамеш, Илијада, Одисеја), светим књигама (Стари завет, Талмуд), древним филозофским списима (Платонова „Држава“), снови славних књижевних јунака (попут сна Ане Карењине), они описани у делима домаћих и светских великана литературе (Андрић, Црњански, Селимовић, Павић, Бокачо, Данте, Борхес, Булгаков, Хесе, Ман, Јурсенар…), али и записи о онима које су сањали сами аутори.

„Без обзира на раздобља и стилске карактеристике, сан је још од митских времена присутан у књижевном и уметничком стваралаштву“ – бележи Јовановић у предговору. „Иако су у својим књижевним делима износили и аутобиографске елементе, аутори су у исповедним формама непосредно откривали и свој интимни живот. Позајмљујући јунацима своје, или измишљајући им одговарајуће снове, они су у дневницима, писмима, мемоарима и аутобиографијама препричавали своје снове као сведочанство о себи и свом духовном животу.“

Неухватљивост природе самога сна и вековни покушај човека да разграничи јаву од оностраног, можда је најлепше описан у Чуанг Цеовом „Лептировом сну“, написаном у шестом веку пре нове ере:

„Једном је Чуанг Чоу сањао да је лептир. Лако је летео поигравајући се, лутао од места до места, доконо, безбрижно, и није знао да је Чоу. Одједном се пробудио и било му је јасно да је Чуанг Чоу. Али (још увек) није био начисто (са собом) да ли је то Чуанг Чоу сањао да је лептир, или је то био лептир који је сањао да је Чуанг Чоу? Нужно је да међу њима постоји разлика. Ова врста промене се назива преобликовање окретањем бића.“

Веома сличан је чудновати сан који је дуги низ година сањала песникиња која је тражила помиловање за „скамењених седам јава без усхита и без снова“, а анализирао га у књизи „Архетипски свет Десанке Максимовић“, наш угледни дубински психолог Иван Настовић:

„Ја сам вижљаст пас модроцрне боје као гавраново крило, глатке длаке која се пресијава. Потпуно црн. Увек у тим сновима јурим кроз високу мирисну траву, пуну цвећа, некад росну, некад од подневног сунца суву са које се отреса полен. Трава ме шиба по њушци и телу док јурим, срећна сам и раздрагана. Неки пут искочим изнад траве, па опет загњурим у њу, шпартајући свуда по ливади. Ја негде знам да сам и дете, но у другом плану; као да се само тога присећам, али сам и тада срећна и као пас и као дете.“

Попут језика, обреда, митова, уметничких творевина, и снови су спонтани израз симболичног процеса људског духа, као основног облика његове креативности, сматра састављач ове антологије. Снови великих писаца, као и њихова дела настала на јави, зато су натопљена различитим симболима и мотивима. Тако се у сну Фјодора Михајловича Достојевског могу препознати они религијски:

„Спазио сам од стране истока пун месец који се разделио на три једнака дела; они су се поново ујединили и тако три пута. Потом је неки штит на коме је старим словима црквеног писма стајало: „да, да“, прешао преко читавог неба са истока на запад. Штит и слова блистали су од светлости.“

Сличан мотив може да се препозна и у сну другог руског класика – Лава Николајевича Толстоја:
„Сањао сам да ми неко даје писмо или молитву општинског монаха (заборавио сам име) – старца учитеља, ја читам и усхићен сам тим послањем. Тамо је толико тога предивног, спокојног, старачки мудрог, пуног љубави, али сам заборавио све осим једног што ме је посебно дирнуло: тога да он никога не може нити да учи нити да саветује да поступи овако или онако. Да учи не може пре свега због тога што не сматра себе вишим и паметнијим од било кога, а потом зато што је све што човек треба да зна речено у откровењу (тако каже старац) и свако то има у свом срцу. А да саветује да се уради ово или оно, он не може због тога што нико не зна и не може знати какав ће положај, који ће поступак, овај или онај, донети већу спољашњу, телесну благодат.“

Многи су ствараоци у сну покушавали да нађу дубљу истину о животу од оне коју су им нудили реалност и будност, наука или вера. Као јунаци бајки упућивали су се у земљу снова иза седам гора и мора и тражили истине иза седам брава, о чему сведочи и запис утемељивача театра апсурда Ежена Јонеска:

„Сањам како ми неко говори: Откровење, одговор за сва ваша питања можете добити само у сну. Треба да усните сан. И тако ја заспим у сну и сањам, у сну, како сам уснио апсолутни сан. Кад сам се пробудио, тј. истински будан, сећам се да сам сањао како сањам али се никако не сећам сна у сну, сна о апсолутној истини, сна који све објашњава.“








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 19900

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Snovi u književnosti    Pon 28 Maj - 14:19

Кошмари Чеслава Милоша

ДА су и великане мучили кошмари, потврђује и сан нобеловца Чеслава Милоша: „Већ годинама, с времена на време сањам исти сан у различитим варијантама. У њему се појављују униформисани људи, који су блокирали једини излаз из високе зграде и, који врше хапшења од доњих спратова приближујући ми се полагано. Носе немачке, а понекад руске униформе. С обзиром на то да се тај сан обично састоји од делова градова и улица које памтим, не сматрам се човеком кога муче кошмари. Са сном који се понавља догађа се исто што и с цртежом птице или дрвета, кад се према њему пружи рука: убрзо губи реалистичке црте, претвара се у знак, хијероглиф. Према томе, у том сну само делимично учествујем. У исти мах, оним другим делом знам да само сањам и да ћу се убрзо пробудити.“








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 19900

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Snovi u književnosti    Pon 28 Maj - 14:19

Еротска авантура

Велики утицај снова видљив је у опусима два великана седме уметности – Луиса Буњуела и Ингмара Бергмана. У овој анталогији заступљена су и њихова лична искуства на „краљевском путу ка несвесном“, како је Фројд назвао снове.

„У сањарењу преко дана, што практикујем целог живота са посебном слашћу, еротска авантура, врло дуго до танчина припремана, може у дискрецији достићи свој циљ“, записао је Буњуел. „Кад сам био врло млад, на пример, потпуно будан сањао сам лепу краљицу Шпаније, Викторију, жену Алфонса 13. У четрнаестој години чак сам измислио мали сценарио, у коме су се већ налазили корени „Виридијане“. Краљица се увече повлачи у своју собу, слушкиње јој помажу да легне, пре него што ће је оставити саму. Она пије чашу млека у коју сам ја претходно сипао неодољив наркотик. Један тренутак касније она дубоко заспи, а ја се увлачим у краљичину постељу и уживам. Сањати будан можда је исто толико значајно као и прави снови. Исто тако је непредвидљиво и јако.“








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 19900

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Snovi u književnosti    Pon 28 Maj - 14:20

Jedan od najpoznatijih savremenih srpskih proučavalaca društvenih nauka, etnolog i antropolog Bojan Jovanović, krajem prošle godine je u izdanju “Službenog glasnika” objavio knjigu pod nazivom “Antologija snova”.

Antologija, koja je objavljena u ediciji “Peščana knjiga”, bavi se poetikom oniričke imaginacije, i izdeljena na tri celine pokušava da dokaže da je zapisivanje snova jedan legitimni žanr.

Prvi deo knjige, “Snovi u književnoj auri”, donosi izbor snova iz književnih dela počev od drevnih zapisa “Epa o Gilgamešu”, Homerove “Odiseje”, preko Nabukodonosorovih snova iz “Starog zaveta”, pa do umetničkih dela Edgara Alana Poa, Puškina, Dostojevskog, Borhesa, Hesea, Bulgakova, Andrića, Ničea, Tolstoja i drugih.

U drugom delu knjige, naslovljenom kao “Snivanje na javi”, uvrštene su vizije, sanjarenja i nesanice zabeležene u tekstovima Svedenborga, Kafke, Hesea, Igoa…

Dok u trećem delu knjige, “Od zapisa do žanra”, Jovanović predstavlja autentične snove velikana srpske i svetske književnosti, u obliku u kome su ih zapisali sami snevači. Čitaoci će u ovom delu knjige moći da upoznaju stvarne snove Dantea Aligijerija, Milorada Pavića, Desanke Maksimović, Franca Kafke, Laze Kostića i mnogih drugih pisaca. Takođe, tu su i onirička iskustva velikana sedme umetnosti Luisa Bunjuela i Ingmara Bergmana, u čijim delima se oseća značajan uticaj snova. A čitaocima posebno interesantni mogu biti zapisi snova rodonačelnika psihoanalize i naučnog tumačenja snova, Sigmunda Frojda i Karla Junga.
Bez obzira na razdoblja i stilske karakteristike, san je još od mitskih vremena prisutan u književnom i umetničkom stvaralaštvu”, piše Jovanović u predgovoru. “Iako su u svojim književnim delima iznosili i autobiografske elemente, autori su u ispovednim formama neposredno otkrivali i svoj intimni život. Pozajmljujući junacima svoje, ili izmišljajući im odgovarajuće snove, oni su u dnevnicima, pismima, memoarima i autobiografijama prepričavali svoje snove kao svedočanstvo o sebi i svom duhovnom životu.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 19900

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Snovi u književnosti    Pon 28 Maj - 14:22

Svi mi sanjamo, ali u većini slučajeva snovi nisu ništa više nego posledica rada naše podsvesti koja obrađuje misli i osećanja iz našeg svesnog stanja. Ipak, s vremena na vreme, kreativni pojedinci imaju živopisne snove, koji ih inspirišu da ih zabeleže i stvore velika književna dela. U nastavku je pet primera poznatih romana koji su bili inspirisani snovima njihovih pisaca.

1. Stefani Majer, „Sumrak“

Juna 2003. godine, Stefani Majer, majka iz predgrađa u Arizoni, probudila se iz intenzivnog sna u kome je dvoje mladih ležalo na livadi i raspravljalo o tome zašto njihova veza nikada neće uspeti. Na svom sajtu Majer je napisala: „Jedno od njih je obična devojka. Druga osoba je fantastično lepa, blistava i vampir. Oni razmatraju teškoće u vezi za činjenicama: a) zaljubili su se jedno u drugo a on je b) vampir naročito privučen mirisom njene krvi, i ima poteškoće da se suzdrži da je ne ubije na licu mesta.“Ovaj san je postao osnova za jedan od najpopularnijih serijala knjiga za mlade svih vremena. Do danas, prvi roman se prodao u više od 17 miliona primeraka širom sveta, proveo 91 nedelju na Njujork Tajmsovoj listi bestselera i iznedrio četiri nastavka i četiri visokobudžetna holivudska filma.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 19900

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Snovi u književnosti    Pon 28 Maj - 14:22

Stiven King, „Mizeri“

Stiven King je jedan od najplodnijih i najpopularnijih pisaca svog vremena, i mnoge će iznenaditi činjenica da je do koncepta za neke svoje romane kao i za neke živopisne prizore u njima, došao u snu. U slučaju romana „Mizeri“, King objašnjava da je zaspao u avionu i sanjao san o obožavaocu koji otima svog omiljenog pisca i drži ga kao taoca. Kada se probudio, King je bio toliko nestrpljiv da zabeleži priču, da je na aerodromu grozničavo napisao prvih pedesetak strana romana. „Mizeri“ je postala bestseler koji je pretočen u uspešan film u kome je Keti Bejts glumila poremećenu obožavateljku i za tu ulogu bila nagrađena Oskarom i Zlatnim globusom.

King je jednom prilikom rekao: „Uvek sam koristio snove kao što vi koristite ogledala da vidite nešto što ne možete videti spreda, kao što koristite ogledalo da vidite dlaku na leđima.“ Rekao je da su mu snovi dali koncept za nekoliko romana i pomogli mu da reši neke problematične trenutke tokom pisanja romana „To“.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 19900

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Snovi u književnosti    Pon 28 Maj - 14:23

Meri Šeli, „Frankenštajn“

Meri Šeli je 1816. godine bila samo 16 godina stara, kada je provela leto sa svojim ljubavnikom i budućim suprugom Persijem Šelijem i Lordom Bajronom na imanju u Švajcarskoj. Jedne noći, dok su sedeli pored vatre, razgovor je skrenuo na temu reanimacije ljudskog tela elektricitetom. Meri je otišla u krevet te noći, dok su joj se u glavi kovitlale slike leševa vraćenih u život; dok je spavala jasno je videla Frankenštajnovo čudovište i zamislila okolnosti koje su dovele do njegovog stvaranja.
Meri se probudila i počela da piše kratku priču o svom snu. Kasnije tokom te godine, njen muž, i sam pisac, ohrabrio ju je da priču proširi u roman. Poslušala ga je i veliko književno remek-delo „Frankenštajn“ objavljeno je kada je imala samo 19 godina. Uzgred, Lord Bajron je takođe bio inspirisan njihovim razgovorima, a kao rezultat toga je priča „Vampir“, preteča svih kasnijih priča na temu ljubavi između vampira i čoveka.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 19900

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Snovi u književnosti    Pon 28 Maj - 14:24

Robert Luis Stivenson, „Doktor Džekil i gospodin Hajd“

Škotlanđanin Robert Luis Stivenson je već bio uspešan pisac kada je sanjao o doktoru sa poremećajem podeljene ličnosti i probudio se u kreativnoj groznici. Stivenson je brzo pribeležio scene iz sna a zatim napisao prvi nacrt romana za manje od tri dana. Po običaju, dao je ženi da pogleda nacrt, i na njen savet, izmenio i ponovo napisao neke delove, navodno nafilovan obilnim dozama kokaina. Završio je ceo rukopis za neverovatnih deset dana od momenta kada se probudio iz sna.

„Čudan slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda“ je izdržao ispit vremena, doživevši do sada, desetine adaptacija za pozorište i film.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 19900

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Snovi u književnosti    Pon 28 Maj - 14:24

Ričard Bah, „Galeb Džonatan Livingston“

Godine 1959, pisac Ričard Bah, strastveni pilot, čuo je ono što je nazvao „bestelesan glas“, kako mu šapuće naslov ovog romana u uvo. Smesta je napisao prvih nekoliko poglavlja, pre nego što je ostao bez inspiracije. Ostavio je na policu dopola završen rukopis i tek posle osam godina, kada je sanjao o sada slavnom galebu iz naslova, bio je sposoban da završi roman koji se sada smatra za jedno od najdubljih i najmisaonijih dela ikada napisanih.Bahova priča je bila iznenađujući bestseler, koji je nadmašio i prodaju romana „Prohujalo sa vihorom“. Iako i njegova knjiga i način na koji je nastala deluju kao da imaju veze sa psihičkim fenomenima, Bah smatra da dobro pisanje zavisi od teškog rada, više nego od bilo čega metafizičkog. Jednom je rekao: „Nikada nećete dobiti san, ako vam nije data i moć da ga obistinite. Međutim, morate da radite za to.“

I eto – sanjajte naveliko. Nikada ne znate odakle ćete dobiti sledeći bljesak inspiracije.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Snovi u književnosti    

Nazad na vrh Ići dole
 
Snovi u književnosti
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Najmoćniji ženski likovi u književnosti
» Alter ego u književnosti
» Lik đavola u književnosti
» Psihološko istraživanje književnosti
» Tragične i nesuđene ljubavi u književnosti
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-