Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Anatol Frans

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Anatol Frans   Pet 4 Sep - 9:55

Anatol Frans (16.04.1844 – 12.10.1924) veliki francuski pesnik, novinar i pisac. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost.
Rođen u porodici poznatog pariškog knjižara, rano je ušao u svet knjiga, među kojima je kao književnik i bibliotekar proveo sav svoj život.Alfred Drajfus afera, u kojoj se oštro založio za reviziju procesa, značila je prekretnicu u njegovom životu i stvaranju - izašao je iz knjiške izolacije, pristupio socijalistima i prešao na ideološki angažovanu književnost.U prvom razdoblju svog književnog rada Frans je pre svega bio esteta i diletant, te je objavljivao stihove u duhu Parnasa, impresionističke kritike i romane, u kojima, bez obzira da li je tretirao savremenu („Zločin Silvestra Bonarda“, 1881.) ili istorijsku tematiku( "Taida ",„Pečenjarnica kraljice Pedik“ i dr., dominira skepticizam i esteticizam.

Nakon Drejfusove afere dao je oštru društvenu kritiku u „Savremenoj istoriji“ i u nizu filozofsko-satiričkih romana („Ostrvo pingvina“, „Bogovi žeđaju“„Pobuna anđela“, ). Napisao je i nekoliko dela autobiografskog karaktera („Knjiga moga prijatelja“, 1885, „Mali Pjer“
Dela i dr).
Mada nije nikad postigao široku popularnost, Frans je bio jedan od najistaknutijih književnika na razmeđu vekova i glas svesti svoje generacije, a skepticizmom, duhovitošću i ironijom, rafiniranim smislom za lepotu i izvanrednim stilom, privlači i danas intelektualnu književnu publiku.
Najpoznatija dela su mu:

  • Zločin Silvestra Bonarda
  • Taida
  • Pečenjarnica kraljice Pedik
  • Savremena istorija
  • Ostrvo pingvina
  • Bogovi žeđaju
  • Pobuna anđela
  • Knjiga moga prijatelja
  • Mali Pjer
  • Crveni ljiljan
  • Život u cvatu
  • Mišljenja g.Žeroma Koanjara
  • Mršava mačka
  • Želje Žana Serviana
  • Epikurov vrt
  • Na belome kamenu
  • Pozorišna priča








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anatol Frans   Pet 4 Sep - 9:57

"Ne voliš me više. Ali, tim gore po tebe! Ja tebe volim. Nije trebalo da se daš. Ne nadaj se da ćeš se izvući. Sve si učinila da te volim, da sam ti privržen, da ne mogu živeti bez tebe. Poznali smo zajedno zadovoljstva koja se ne daju zamisliti. Ni ti se nisi odricala svoga dela. Nisam te ja na silu uzeo! Htela si. Još pre šest nedelja bila si zadovoljna. Bila si za mene sve. Ja sam bio sve za tebe. Bilo je trenutaka kada više nismo znali da li sam ja ti, ni da li si ti ja, i sad hoćeš da te najedanput ne znam više, da budeš za mene tuđinka? Tvoji poljupci, tvoj dah na mome vratu, tvoji uzvici, sve to, dakle, nije istina? Sve to ja izmišljam, je li? Pa dobro, ja se nisam izmenio. Ja sam ono što sam i bio! Nemaš ništa da mi prebaciš. Nisam te varao sa drugim ženama. Ne zbog toga da bih to sebi zapisao kao zaslugu. Nisam mogao. Kada je čovek tebe spoznao, i najlepše su mu bljutave. Nikada nisam pomislio da te varam. Zašto me ne bi više volela? Odgovori mi, odgovori... Reci da me još voliš. Reci, jer je to istina. Tereza, odmah ćeš osetiti da me voliš kao što si me nekad volela... (on polete ka njoj, vatren, raširenih ruku. Ona ga, očiju punih straha odbi sa ledenom grozom.) On razume, zaustavi se i reče: -Imaš ljubavnika!"

Crveni krin








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anatol Frans   Pet 4 Sep - 9:57

Crveni krin

Ljubav je kao i pobožnost, dolazi kasno. U dvadeset godina žena nije ni zaljubljena ni pobožna, sem kakve specijalne naklonosti, neke vrste urodene svetosti. Žena najcešce podleže ljubavi i strasti tek u doba kada je samoca više ne plaši. Strast je doista suva pustinja, zapaljena Tebaida. Strast je profani asketizam, isto tako težak kao i verski asketizam. Otuda su velike ljubavnice isto tako retke kao i velike pokajnice. Oni koji dobro poznaju život i svet, znaju da žene ne mecu rado na svoje nežne grudi kostretnu košulju istinske ljubavi.“








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anatol Frans   Pet 4 Sep - 9:58

"- Hoćete da govorite o nekome koga sam juče videla na stanici? Uveravam vas da je bio najobičniji susret.
On oseti bol primetivši da se ona ne usuđuje da kaže ime onoga o kome je govorila.
- Tereza, on nije došao radi vas? Nije li vas on nagnao da mi na obali Arna kažete "Ne mogu!" On vam nije ništa?
- Uveravam vas da me ni u kom pogledu ne interesuje i da ne shvatam šta možete misliti.
- Žena ne može biti ljubomorna na isti način kao i čovek, niti osetiti ono što nama daje najviše patnje.
- Ništa o tome ne znam. Zašto?
- Zašto? Zato što u krvi, u mesu žene nema onog ludog i plemenitog besnila za posedovanjem, onog starinskog instinkta od koga je čovek stvorio pravo. Čovek je bog koji svoje stvorenje hoće celo. Od nezapamćenih vekova žena je stvorena za deobu. Naše strasti odrđuje prošlost, tamna prošlost. Već smo bili tako stari kako smo se rodili! Ljubomora je za ženu samo povreda samoljublja. Kod čoveka je to mučenje duboko kao moralni bol, stalno kao fizička bol... Pitaš zašto? Zato što si ti uprkos mojoj potčinjenosti i mom poštovanju, uprkos strahu koji mi ulivaš, materija a ja ideja, ti stvar a ja duša, ti glina a ja majstor! Šta je smerni i grubi grnčar kraj lepe amfore? On je bedan. Jest, ja sam ljubomoran. Znam dobro šta je u mojoj ljubomori. Kad je ispitujem, nalazim u njoj nasledne predrasude, gordost divljaka, bolesnu osetljivost, smešu glupe sile i svirepe slabosti"- Crveni krin








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anatol Frans   Pet 4 Sep - 9:58

"- Vi dakle mislite da žena treba da se sjedini sa mužem čak i posle smrti?- Izvesno da treba. Brak je za vreme i večnost. Pa vi ne znate za istoriju dvaju mladih supruga koji su se voleli u provinciji Overnj? Umrli su skoro u isto vreme i položeni u dva groba razdvojena jednim putem. Ali je divlja ruža svake noći prebacivala svoju rascvetanu vrežu s jednog groba na drugi. Morali su sastaviti kovčege."








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anatol Frans   Pet 4 Sep - 10:00

Epikurov vrt


Rod ljudski nije podložan neograničenom napredovanju. Da se on razvije bilo je potrebno da na zemlji budu izvesni fizički i hemijski uslovi koji nikako nisu stalni. Bilo je vreme kada naša planeta nije bila pogodna za čoveka: ona je bila suviše topla i suviše vlažna. Doći će i vreme kad mu više neće pogodovati: bice suviše hladna i suviše suha. Kad se sunce bude ugasilo, što ne može izostati, davno pre toga zemlja će biti biti bez ljudi. Poslednji biće isto tako nesposobni i glupi kao što su bili prvi. Oni će zaboraviti sve veštine i sva znanja. Oni će se bedno ispružiti u pećinama, ukraj glečera čije će providne gromade tada klizati nad iščezlim ruševinama varoši u kojima se sad misli, voli, pati, nada. Svi brestovi, sve lipe biće izumrle od zime: i jele će vladati same na sleđenoj zemlji. Ovi poslednji ljudi, očajni, ne shvatajući da su to, nece ništa znati o nama, ništa o našem geniju , ništa o našoj ljubavi, a ipak oni će biti naša novorođena deca i krv naše krvi. Slab jedan ostatak kraljevske inteligencije, nesiguran u njihovoj otupeloj lubanji, održaće im jos neko vreme prevlast nad merdevinama namnoženim oko njihovih pećina. Narodi i plemena biće iščezla pod snegovima i ledom, sa varošima putevima, vrtovima starog sveta. Jedva nekolike porodice opstojaće. Žene, deca, starci, ukočeni jedan preko drugog, videće kroz otvore njihove pećine kako se nad njihovim glavama tužno uspinje jedno tamno sunce po kome će, kao po ugarku koji se gasi protrčavati riđi plameni, dok će zaslepljujući sneg zvezda i dalje sijati celoga dana u crnom nebu, kroz ledeni zrak. Eto šta će se videti: ali, u svojoj gluposti, oni čak neće znati da vide nešto. Jednoga dana, poslednji od njih ispustiće bez mržnje i bez ljubavi u dušmansko nebo zadnji ljudski dah. A zemlja će produžiti da se kotrlja, noseći kroz ćutljive prostore pepele čovečanstva, Homerove poeme i uzvišene odlomke grčkih mramora, priljubljene uz njene ohladnele bokove. I nikakva misao više neće poleteti put beskraja, iz nedara ovog globusa gde se duša toliko usuđivala, nikakva ljudska misao bar. Jer ko može reći da druga kakva misao neće doći do svesti o sebi i da taj grob u kome ćemo mi počivati neće biti kolevka jedne nove duše? Kakve duše, ja ne znam. Duše insekta, možda.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anatol Frans   Pet 4 Sep - 10:01

Misa za mrtve

Priču koja sledi ispričao mi je čuvar crkve Sent Alije u Nevil d’Omonu, dok smo sedeli jedne prijatne letnje večeri ispod senice Belog konja i pili staro vino za pokoj duše čoveka kojeg je baš tog jutra, u skromnom kovčegu ukrašenom suzama od srebra, poslao na onaj svet.
„Moj nesrećni pokojni otac bio je grobar”, kazivao je čuvar, „relativno dobrog raspoloženja, što je zasigurno uticaj posla kojim se bavio; jer opšte je poznato da su grobari prilično veseli ljudi. Smrt ih se ne dotiče; nikad ne razmišljaju o njoj. Što se mene lično tiče, moj gospodine, noću prolazim grobljem baš kao da prolazim ispod senice Belog konja. I ako i naiđem na kakvog duha, ni malo se ne uzbuđujem, jer verujem da i on, baš kao i ja, ima nekog posla na groblju. Poznajem navike mrtvih i poznajem njihov karakter. Zaista, kad su te stvari u pitanju, poznati su mi događaji za koje ni sveštenici ne znaju. Zapanjio bi se kada bih ti ispričao sve što sam u životu video. Ali mudar je onaj koji ćuti. Ni moj otac, koji je voleo da ispreda priče, nije ispričao ni dvadeseti deo onoga što je znao. Stoga je često iznova ispredao iste priče, pa je tako storiju o Katarini Fonten istkao, koliko pamtim, najmanje stotinu puta.
„Katarina Fonten je bila stara udovica koje se vrlo dobro sećao iz detinjstva. Ne bih se začudio kad bi se našla tri vremešna gospodina koja bi mogla štogod lepo o njoj da ispričaju, jer je bila prilično poznata i uvažena, iako relativno siromašna. Živela je na uglu Ulice časnih sestara, u maloj kuli ruiniranog dvorca, uzdignutog nad vrtom koji je pripadao redu svete Ursule. Na kuli, koja i dan danas stoji na istom mestu, vidljivi su tragovi statua i teško čitljivog pisma. Pokojni lekar Sent Alijea, gospodin Levaser, uveravao me je da je natpis, napisan na latinskom jeziku, nekada glasio: Ljubav je jača od smrti, „a misli se”, tumačio bi, „na božansku ljubav”.
„Katarina Fonten je živela sama u malom stanu. Izrađivala je čipke i time se izdržavala. Znaš i sam da se čipka izrađena u ovim krajevima zemlje visoko cenila. Niko nije znao da li je imala rodbine ili prijatelje. Pričalo se da se u osamnaestoj godini zaljubila u mladog viteza d’Omon-Klerija i da su se tajno zaručili. Ali pošten svet nije verovao u takve priče, tvrdeći da su čista izmišljotina jer, Katarina Fonten se držala, ne kao pripadnica radničke klase, već kao prava dama i, iako je imala tužan izraz lica i iako su je krasile sede vlasi, uspela je da sačuva negdašnju lepotu. Odvajkada je nosila prsten ukrašen motivom ukrštenih ruku. Nekada se takvo prstenje darovalo prilikom zaruka. Sigurno znaš na kakav prsten mislim.
„Katarina Fonten je vodila pobožan život. Najveći deo slobodnog vremena provodila je u crkvama i svakog je jutra, bez obzira na vreme, odlazila u crkvu Sent Alije i pomagala pri misi u šest sati.
„Jedne decembarske noći, dok je spavala u malenoj sobi, probudila su je crkvena zvona. Ne sluteći da su to prva crkvena zvona, pobožna je žena ustala iz kreveta, obukla se i izašla na ulicu. Noć je bila bez zračka svetlosti, toliko mračna da se nisu mogli nazreti ni zidovi okolnih kuća. Tišina je bila potpuna. Čak se ni lavež pasa nije mogao čuti iz daleka, niti je moglo da se oseti prisustvo i jednog živog bića u sred te pomrčine. Kako je, međutim, Katarina Fonten poznavala svaki kamen svog rodnog grada i mogla zatvorenih očiju da dođe do crkve, tako je bez ikakvih poteškoća došla do ugla Ulice časnih sestara, a potom do Parohijske ulice u kojoj se nalazila drvena građevina sa stablom Jesejevim[1] urezanim u njene masivne grede.
„Kad je stigla pred crkvu shvatila je da su vrata širom otvorena i osvetljena svetlošću voštanih sveća. Prilazeći portalu, obrela se usred mase ljudi koja je ispunjavala crkvu. Niko joj, međutim, od pobožnog sveta nije bio poznat. Iznenadila se kad je shvatila da su svi prisutni bili odeveni u somot i brokat, nosili šešire ukrašene perjem i mačeve iz davno minulih vremena. Ugledala je gospodu sa štapovima sa zlatnom kuglom na vrhu i dame sa čipkastim kapama pričvršćenim trakom u obliku venca. Vitezovi Sv. Luja pružali su ruke damama, koje su tako vešto krile lica iza lepeza da je mogla da im se nazre tek napuderisana obrva ili mladež u uglu očiju.
„Svi su u savršenoj tišini pošli da zauzmu svoja mesta. Njihovi se koraci nisu čuli, niti je bogata odeća šuštala na njima. Bliža su mesta zauzele mlade zanatlije u kratkim braon kaputima, dimijama i plavim čarapama, obuhvatajući oko struka mlade rumene devojke koje su obarale pogled. Pored škropionica, u skarletnim suknjama i čipkastim košuljama, nepomično su sedele seljanke poput kakvih domaćih životinja, dok su mladići stajali odmah iznad njih i razgledali širom otvorenih očiju, prevrčući šešire u rukama i gnječeći njihove obode. Činilo se da su sva ova tužna lica bila zaokupljena jednom jedinom, u isto vreme tužnom i slatkom mišlju. Klečeći na svom uobičajenom mestu, Katarina Fonten je ugledala sveštenika kako se u pratnji dvojice pomoćnika približava oltaru. Ni jedno joj lice nije bilo poznato.
„Otpočela je misa. Bila je to nema misa, jer usne nisu proizvodile nikakav zvuk, niti se čula zvonjava zvona. Katarina Fonten je osetila kako je misteriozni sused netremice posmatra i kad se ohrabrila i krišom pogledala u stranu prepoznala je mladog viteza, koji je nekada davno bio zaljubljen u nju i koji je bio počivši punih četrdeset i pet godina. Prepoznala ga je po malenom belegu iznad levog uha, po dugim obrvama i rumenim obrazima. Na sebi je imao isto skarletno lovačko odelo sa zlatnom čipkom koje je nosio onog dana kad ju je upoznao u šumi svetog Lenarda i zamolio za gutljaj vode, da bi joj zatim ukrao poljubac. Još uvek je bio mlad i lep. Osmehnuo se i pokazao nisku bisernih zuba. Katarina mu se tiho obrati:
„Dobri moj gospodine, dragi moj prijatelju, neka te Bog čuva! Nekada davno sam ti poklonila svoje srce i time počinla veliki greh. Iako mi je kosa seda i iako mi je kraj blizu do današnjeg dana nisam okajala grehe počinjene prema tebi. Ali dobri moj pokojni prijatelju, plemeniti moj gospodine, reci mi ko su ovi ljudi u starinskoj odeždi koji prisustvuju ovoj nemoj misi?”
„Vitez d’Omon-Kleri odgovorio je glasom slabašnijim od titraja vazduha, pa opet sasvim razgovetnim:
„Katarina, to su duše muškaraca i žena koje borave u Čistilištu. Poput nas dvoje navukli su Božiji gnev na sebe zbog grešne ljubavi. Ali Bog ih nije u potpunosti odbacio jer je njihov greh, baš kao i naš, bio nenameran.
„Odvojeni od onih koje su voleli na zemlji, osuđeni su na pročišćujuće vatre Čistilišta i na izgnanstvo, što je za njih najteža kazna. Toliko je velika njihova nesreća da se anđeo sa neba sažalio na njihove ljubavne muke. Uz dopuštenje Svevišnjeg, sastaju se jednom godišnje, na sat vremena, u sred noći u parohijskoj crkvi. To je prava istina. Ako mi je dozvoljeno da te vidim pre nego što umreš, Katarina, onda je to milošću Božijom.
„Katarina Fonten odgovori:
„Rado bih umrla dobri moj pokojni gospodine, samo kad bih mogla da povratim lepotu koju sam imala onda kad sam ti dala vode da piješ u šumi.”
„Dok su tako razgovarali ispod glasa, stari redovnik prolazio je kroz pobožnu masu i sakupljao dobrotvorne priloge. Svako je, kad bi na njega došao red, bez ikakvog šuma spuštao u bakarnu posudu novčić koji je davno izašao iz upotrebe: ekus od šest livri, florin, dukat i dukatin, jakobs i nobl. Kad je red došao na viteza, on spusti luisa koji, poput zlatnika i srebrnjaka pre njega, nije proizveo ni zvuka.
„Tada je stari redovnik stao pred Katarinu koja je, preturajući po džepovima, bezuspešno pokušavala da nađe četvrt šilinga. Tada je, ne želeći da dopusti da jedino ona ne daruje crkvu, skinula prsten koji joj je darovao vitez dan pre nego što će umreti i ubacila ga u bronzanu činiju. U trenutku kad je prsten upao u činiju čuo se jasan zveket pri čemu vitez, stari redovnik, sveštenik, pomagači, dame i vitezovi, sav okupljen narod odjednom nestade. Sveće se ugasiše i Katarina Fonten se nađe u potpunom mraku.”
Posle ovih reči čuvar crkve povuče dobar gutljaj vina i utonu u razmišljanje. Nekoliko trenutaka kasnije on nastavi:
„Ispričao sam ti ovu priču onako kako ju je meni moj otac u više navrata pripovedao i verujem da je istinita, jer se po svim pitanjima slaže sa ponašanjem i običajima koje sam primetio kod preminulih. Od malih sam se nogu susretao sa mrtvima i poznato mi je da se često vraćaju osobama ili mestima koja su voleli.
„Zbog toga mrtvi obilaze mesta na kojima su, za života, sakrili svoje blago. Oni budno motre na zlato, ali sebi time samo stvaraju nevolje, jer se neretko desi da živi pronađu zakopano blago na mestima koje opsedaju duhovi. Na isti način pokojni muževi proganjaju svoje žene koje su se nakon njihove smrti ponovo udale i s lakoćom mogu da ti nabrojim imena nekoliko ljudi koji su bolje čuvali svoje žene kao duhovi, nego što su to činili dok su bili živi.
„Takve su stvari vredne prekora jer mrtvi nemaju nikakva prava da budu ljubomorni. Pričam ti ono što sam video svojim očima. Nisam od onih koji zbijaju šale sa ljudima. O tome bi, međutim, čovek trebalo da razmisli pre nego što se oženi udovicom. Priča koju sam ti ispričao je, između ostalog, vredna pomena i stoga što su u jutro nakon te nesvakidašnje noći pronašli Katarinu Fonten mrtvu u njenim odajama. Policajac dodeljen crkvi Sent Alije, pronašao je u bakarnom sudu koji se koristi za prikupljanje dobrovoljnih priloga prsten ukrašen motivom ukrštenih ruku. Kako bi bilo da naručimo još jednu bocu vina?”








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anatol Frans   Pet 4 Sep - 10:02

Učiš se da govoriš govoreći, da učiš-učeći, da trčiš-trčeći, da radiš-radeći; i po istom principu, učiš se da voliš-voleći. – Anatol Frans








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anatol Frans   Pet 4 Sep - 10:03

* "- Hoćete da govorite o nekome koga sam juče videla na stanici? Uveravam vas da je bio najobičniji susret.
On oseti bol primetivši da se ona ne usuđuje da kaže ime onoga o kome je govorila.
- Tereza, on nije došao radi vas? Nije li vas on nagnao da mi na obali Arna kažete "Ne mogu!" On vam nije ništa?
- Uveravam vas da me ni u kom pogledu ne interesuje i da ne shvatam šta možete misliti.
- Žena ne može biti ljubomorna na isti način kao i čovek, niti osetiti ono što nama daje najviše patnje.
- Ništa o tome ne znam. Zašto?
- Zašto? Zato što u krvi, u mesu žene nema onog ludog i plemenitog besnila za posedovanjem, onog starinskog instinkta od koga je čovek stvorio pravo. Čovek je bog koji svoje stvorenje hoće celo. Od nezapamćenih vekova žena je stvorena za deobu. Naše strasti odrđuje prošlost, tamna prošlost. Već smo bili tako stari kako smo se rodili! Ljubomora je za ženu samo povreda samoljublja. Kod čoveka je to mučenje duboko kao moralni bol, stalno kao fizička bol... Pitaš zašto? Zato što si ti uprkos mojoj potčinjenosti i mom poštovanju, uprkos strahu koji mi ulivaš, materija a ja ideja, ti stvar a ja duša, ti glina a ja majstor! Šta je smerni i grubi grnčar kraj lepe amfore? On je bedan. Jest, ja sam ljubomoran. Znam dobro šta je u mojoj ljubomori. Kad je ispitujem, nalazim u njoj nasledne predrasude, gordost divljaka, bolesnu osetljivost, smešu glupe sile i svirepe slabosti"








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!


Poslednji put izmenio Esti dana Pon 10 Okt - 11:31, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anatol Frans   Pet 4 Sep - 10:04

* Ljubav je kao i pobožnost, dolazi kasno. U dvadeset godina žena nije ni zaljubljena ni pobožna, sem kakve specijalne naklonosti, neke vrste urodene svetosti. Žena najcešce podleže ljubavi i strasti tek u doba kada je samoca više ne plaši. Strast je doista suva pustinja, zapaljena Tebaida. Strast je profani asketizam, isto tako težak kao i verski asketizam. Otuda su velike ljubavnice isto tako retke kao i velike pokajnice. Oni koji dobro poznaju život i svet, znaju da žene ne mecu rado na svoje nežne grudi kostretnu košulju istinske ljubavi.“








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!


Poslednji izmenio Esti dana Pon 10 Okt - 11:29, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anatol Frans   Pet 4 Sep - 10:05









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anatol Frans   Pet 4 Sep - 10:07

Tog večera, u krevetu, otvori, kao obično, jednu knjigu pre nego što će zaspati. To je bio neki roman. Prelistavajući ga rasejano, nađe ove redove:
Ljubav je kao i pobožnost; dolazi kasno. U dvadeset godina žena nije ni zaljubljena ni pobožna, sem kakve specijalne naklonosti, neke vrste urođene svetosti, čak i one koje su naročito predodređene dugo se bore protiv te ljubavne milosti koja je strašnija od groma što pada na put za Damask. Žena, najčešće, podleže ljubavi-strasti tek u doba kad je samoća ne plaši. Strast je doista suva pustinja, zapaljena Tebaida. Strast je profani asketizam, isto tako težak kao i verski asketizam.
Otud su velike ljubavnice isto tako retke kao i velike pokajnice. Oni koji dobro poznaju život i svet, znaju da žene ne meću rado na svoje nežne grudi kostretnu košulju istinske ljubavi. Oni znaju da ništa nije manje obično od dugog žrtvovanja. I uzmite u obzir šta jedna žena iz otmenog sveta mora da žrtvuje kad voli. Slobodu, mir, divne igre slobodne duše, koketeriju, zabave, zadovoljstva, sve ona tada gubi.
Flert je dopušten. On je u saglasnosti sa svima zahtevima elegantnog života. Ljubav ne. To je najmanje mondenska, najvećma antisocijalna, najvećma divljačna, najvećma varvarska strast. A i svet o njoj sudi strože nego o udvaranju i veselom životu. U jednom pogledu ima pravo. Zaljubljena Parižanka demantuje svoju prirodu i prenebregava svoju funkciju koja se sastoji u tom da pripada svakom kao kakvo umetničko delo. Ona je najdivnije umetničko delo što ga je ikad dala ljudska veština. Ona je čarobna majstorija postala iz saradnje svih mehaničkih i svih slobodnih umetnosti, ona je opšte delo, ona je opšte dobro. Njena dužnost je da se pokazuje.
Tereza zatvori knjigu sa pomišlju da su to snovi romansijera koji ne poznaju život. Ona je dobro znala da u stvarnosti nema ni manastira strasti, ni košulje od kostreti u ljubavi, ni lepog i strašnog poziva kome se ona koja je predodređena uzalud opire; ona je znala da je ljubav samo kratka opijenost iz koje izlazimo malo tužni. Ako li ona ipak ne zna sve, ako postoji ljubav u koju se s nasladom strmoglavimo... Ona ugasi lampu. Snovi prve mladosti, iz daleke prošlosti, vratiše joj se.

Iz romana Crveni krin








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anatol Frans   Pet 4 Sep - 10:10

Imao je ostar duh, ali sve njegove bodlje nisu bile okrenute napolje, pa se cesto i sam ubadao na igle svoje kritike.


Hocu da verujem da je organski zivot samo osobena bolest ove male i ruzne planete, zalosno bi bilo misliti da se jede i da se biva do u beskrajnost nebesa.

Misljenja su samo igre recima.

Ko vas tere da progonite laz da istrazujete istinu? Na tako nesto mogla vas je navesti samo dekatdenska radoznalost, kaznjiva drskost intelektualaca.

Retko se voli ono sto se ima. I zato stvarnost nije mnogo draga. Treba mudrosti pa njome biti zadovoljan.

Anatol Frans, Savremena istorija








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anatol Frans   Pet 4 Sep - 10:10

Ali sta je vreme, ako ne sami pokreti prirode a mogu li ja reci da su oni dugi ili kratki ? Priroda je svirepa i svakidasnja. Ali otkuda dolazi da ja to znam? I kako da izadjem izvan nje, da bih je upoznao i procenio? Mozda bih nasao da je vasiona bolja, kad bih u njoj imao kakvo drugo mesto?

Potomak dugog niza neznanih predaka, medju kojima je neminovno bilo surovih i varvarskih dusa, naslednik bezbrojnih pokoljenja ljudi, antropoida i lukavih divljih zivotinja od kojih svi vodimo poreklo, vanredni profesor Fakulteta knjizevnosti bio je nasledio, sa zivotnim klicama, rusilacke nagone prastarog covecanstva. Ti se nagoni probudise pod potrersom....Ali u tom htenju ne bese ni snage ni trajanja. Sa njegovom krvozednoscu dogodi se ono sto i sa njegova cetiri kurijacka zuba u ustima i sa njegovim noktima na prstima mesojede zivotinje; prvobitna silina im se mnogo smanjila.

Anatol Frans, Savremena istorija








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anatol Frans   Pet 4 Sep - 10:11

Rod ljudski nije podlozan neogranicenom napredovanju. Da se on razvije bilo je potrebno da na zemlji budu izvesni fizicki i hemijski uslovi koji nikako nisu stalni.Bilo je vreme kada nasa planeta nije bila pogodna za coveka: ona je bila suvise topla i suvise vlazna. Doci ce i vreme kad mu vise nece pogodovati: bice suvise hladna i suvise suha. Kad se sunce bude ugasilo, sto ne moze izostati, davno pre toga zemlja ce biti biti bez ljudi. Poslednji bice isto tako nesposobni i glupi kao sto su bili prvi. Oni ce zaboraviti sve vestine i sva znanja. Oni ce se bedno ispruziti u pecinama, ukraj glecera cije ce providne gromade tada klizati nad iscezlim rusevinama varosi u kojima se sad misli, voli, pati, nada. Svi brestovi, sve lipe bice izumrle od zime: i jele ce vladati same na sledjenoj zemlji. Ovi poslednji ljudi, ocajni, ne shvatajuci da su to, nece nista znati o nama, nista o nasem geniju , nista o nasoj ljubavi, a ipak oni ce biti nasa novo rodjena deca i krv nase krvi. Slab jedan ostatak kraljevske inteligencije, nesiguran u njihovoj otupeloj lubalnji, odrzace im jos neko vreme prevlast nad merdevinama namnozenim oko njihovih pecina. Narodi i plemena bice iscezla pod snegovima i ledom, sa varosima putevima, vrtovima starog sveta. Jedva nekolike porodice opstojace. Zene, deca, starci, ukoceni jedan preko drugog, videce kroz otvore njihove pecine kako se nad njihovim glavama tuzno uspinje jedno tamno sunce po kome ce, kao po ugarku koji se gasi protrcavati ridji plameni, dok ce zaslepljujuci sneg zvezda i dalje sijati celoga dana u crnom nebu, kroz ledeni zrak. Eto sta ce se videti: ali, u svojoj gluposti, oni cak nece znati da vide nesto.Jednoga dana, poslednji od njih ispustice bez mrznje i bez ljubavi u dusmansko nebo zadnji ljudski dah. A zemlja ce produziti da se kotrlja, noseci kroz cutljive prostore pepele covecanstva, Homerove poeme i uzvisene odlomke grckih mramora, priljubljene uz njene ohladnele bokove. I nikava misao vise nece poleteti put beskraja, iz nedara ovog globusa gde se dusa toliko usudjivala, nikakva ljudska misao bar. Jer ko moze reci da druga kakva misao nece doci do svesti o sebi i da taj grob u kome cemo mi pocivati nece biti kolevka jedne nove duse? Kakve duse, ja ne znam. Duse insekta, mozda.

Anatol Frans, Epikutov vrt, 1895 god.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anatol Frans   Čet 6 Okt - 11:49

Anatol Frans, Crveni krin

* Ljubav je kao i pobožnost, dolazi kasno. U dvadeset godina žena nije ni zaljubljena ni pobožna, sem kakve specijalne naklonosti, neke vrste urodene svetosti. Žena najcešce podleže ljubavi i strasti tek u doba kada je samoca više ne plaši. Strast je doista suva pustinja, zapaljena Tebaida. Strast je profani asketizam, isto tako težak kao i verski asketizam. Otuda su velike ljubavnice isto tako retke kao i velike pokajnice. Oni koji dobro poznaju život i svet, znaju da žene ne mecu rado na svoje nežne grudi kostretnu košulju istinske ljubavi.“



* "- Hoćete da govorite o nekome koga sam juče videla na stanici? Uveravam vas da je bio najobičniji susret.
On oseti bol primetivši da se ona ne usuđuje da kaže ime onoga o kome je govorila.
- Tereza, on nije došao radi vas? Nije li vas on nagnao da mi na obali Arna kažete "Ne mogu!" On vam nije ništa?
- Uveravam vas da me ni u kom pogledu ne interesuje i da ne shvatam šta možete misliti.
- Žena ne može biti ljubomorna na isti način kao i čovek, niti osetiti ono što nama daje najviše patnje.
- Ništa o tome ne znam. Zašto?
- Zašto? Zato što u krvi, u mesu žene nema onog ludog i plemenitog besnila za posedovanjem, onog starinskog instinkta od koga je čovek stvorio pravo. Čovek je bog koji svoje stvorenje hoće celo. Od nezapamćenih vekova žena je stvorena za deobu. Naše strasti odrđuje prošlost, tamna prošlost. Već smo bili tako stari kako smo se rodili! Ljubomora je za ženu samo povreda samoljublja. Kod čoveka je to mučenje duboko kao moralni bol, stalno kao fizička bol... Pitaš zašto? Zato što si ti uprkos mojoj potčinjenosti i mom poštovanju, uprkos strahu koji mi ulivaš, materija a ja ideja, ti stvar a ja duša, ti glina a ja majstor! Šta je smerni i grubi grnčar kraj lepe amfore? On je bedan. Jest, ja sam ljubomoran. Znam dobro šta je u mojoj ljubomori. Kad je ispitujem, nalazim u njoj nasledne predrasude, gordost divljaka, bolesnu osetljivost, smešu glupe sile i svirepe slabosti"




*Ne voliš me više. Ali, tim gore po tebe! Ja tebe volim. Nije trebalo da se daš. Ne nadaj se da ćeš se izvući. Sve si učinila da te volim, da sam ti privržen, da ne mogu živeti bez tebe. Poznali smo zajedno zadovoljstva koja se ne daju zamisliti. Ni ti se nisi odricala svoga dela. Nisam te ja na silu uzeo! Htela si. Još pre šest nedelja bila si zadovoljna. Bila si za mene sve. Ja sam bio sve za tebe. Bilo je trenutaka kada više nismo znali da li sam ja ti, ni da li si ti ja, i sad hoćeš da te najedanput ne znam više, da budeš za mene tuđinka? Tvoji poljupci, tvoj dah na mome vratu, tvoji uzvici, sve to, dakle, nije istina? Sve to ja izmišljam, je li? Pa dobro, ja se nisam izmenio. Ja sam ono što sam i bio! Nemaš ništa da mi prebaciš. Nisam te varao sa drugim ženama. Ne zbog toga da bih to sebi zapisao kao zaslugu. Nisam mogao. Kada je čovek tebe spoznao, i najlepše su mu bljutave. Nikada nisam pomislio da te varam. Zašto me ne bi više volela? Odgovori mi, odgovori… Reci da me još voliš. Reci, jer je to istina. Tereza, odmah ćeš osetiti da me voliš kao što si me nekad volela… (on polete ka njoj, vatren, raširenih ruku. Ona ga, očiju punih straha odbi sa ledenom grozom.) On razume, zaustavi se i reče:

-Imaš ljubavnika!“



* "- Vi dakle mislite da žena treba da se sjedini sa mužem čak i posle smrti?- Izvesno da treba. Brak je za vreme i večnost. Pa vi ne znate za istoriju dvaju mladih supruga koji su se voleli u provinciji Overnj? Umrli su skoro u isto vreme i položeni u dva groba razdvojena jednim putem. Ali je divlja ruža svake noći prebacivala svoju rascvetanu vrežu s jednog groba na drugi. Morali su sastaviti kovčege."








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anatol Frans   Pon 10 Okt - 11:35

“Više volim ludost entuzijazma nego ravnodušnost mudrosti.”








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anatol Frans   Pon 10 Okt - 11:38

Ja smatram da dobra žena nadahnjuje čoveka, da ga sjajna žena interesuje, lepa žena ga očarava, a osećajna žena ga zadobija








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Anatol Frans   

Nazad na vrh Ići dole
 
Anatol Frans
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Anatol Frans
» Anatol Frans
» Tur De Frans
» Frans Hals
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-