Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Rejmond Karver (Raymond Clevie Carver, Jr )

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Rejmond Karver (Raymond Clevie Carver, Jr )   Ned 26 Jul - 10:48

Rejmond Karver rođen je u Clatskanieu, Oregon, 1938. i odrastao je u Yakimi, u državi Vašington. Rano se oženio pa je već s 18 godina bio primoran zarađivati za život kako bi prehranio svoju mladu porodicu. Tokom tog razdoblja, Karver je radio u pilani, kao portir u bolnici, kao redaktor školskih priručnika, prodavac rječnika, radnik na benzinskoj pumpi i dostavljač... Radom stečena iskustva, kao i sve beznadežnije porodične okolnosti, kojima je doprinosila njegova zavisnost od alkohola, postaju česta tema njegove poezije i proze. Iako je tokom šezdesetih i sedamdesetih godina objavio nekoliko knjiga poezije u malotiražnim izdanjima, sve do pojavljivanja njegove prve prozne knjige Hoćeš li molim te, ućutati, molim te (1976) njegov rad nije dopirao do šire čitalačke publike. Nakon uspjeha te knjige došlo je do preokreta i u Karverovom privatnom životu. Sljedeće godine odbacio je piće, što je dovelo do konačnog raspada njegovog prvog braka, i upoznao pjesnikinju Tes Galager s kojom je proveo posljednjih jedanaest godina života. Ponovo je počeo pisati i 1979. dobio Gugenhajmovu stipendiju, a 1983. i prestižnu nagradu Mildred & Harold Strauss Living Award koje su mu omogućile da se u potpunosti posveti pisanju. U tom izuzetno plodnom razdoblju napisao je tri zbirke priča, tri zbirke poezije i jednu zbirku priča, eseja i pjesama. S tim je knjigama Karver postao jedan od najuticajnijih američkih književnika druge polovine 20. vijeka. U posljednjoj godini života primljen je u uglednu Američku akademiju umjetnosti - The American Academy and Institute of Arts and Letters. Umro je 2. avgusta 1988.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Rejmond Karver (Raymond Clevie Carver, Jr )   Ned 26 Jul - 10:52

Pre nego što se upustim u tumačenje teksta, moram da podelim sa vama jednu bizarnu činjenicu iz svog čitalačkog rituala. Naime, ja ljubim knjige. I, ne, to nije metafora - bukvalno ljubim knjige. Znam da to, eufemistično govoreći, neobično zvuči, ali dešava se da me neka knjiga toliko oduševi da ne umem to da kanališem na drugi način, nego da sklopim korice i cmok! - knjiga dobije sočan poljubac u riknu! Zašto iznosim ove bizarije pred čitalački krug? Zato što su „Početnici“ Rejmonda Karvera knjiga sa kojom se pošteno izljubio u ovoj postsajamskoj nedelji.- Bojan Marjanović

Zapravo „Početnici“ su integralna verzija „O čemu govorimo kad govorimo o ljubavi“, jedne od dve (uz „Katedralu“) Karverove najvažnije knjige. Godinama se spekulisalo o tome koliko je Karverov urednik Gordon Liš skratio priče iz ove zbirke, a profesori Vilijam Stul i Moren Kerol latili su se rekonstrukcije originalnog teksta na osnovu rukopisne verzije. Zaista, skraćivanja su ogromna, to se vidi iz beležaka na kraju knjige (određene priče su skraćene i za osamdeset procenata). Međutim, svi ovi podaci tek su zgodni kurioziteti koje izdavač može da iskoristi u blurbu ili koji nekom recenzentu/novinaru mogu poslužiti za uvodni deo teksta. No, kakav je zapravo sadržaj ove author’s cut verzije?
Jako je malo pisaca koji umeju da tako dobro posmatraju svet kao što to ume Rejmond Karver. Njegove priče donose precizne, gotovo faktografske izveštaje iz stvarnosti. Zapravo, termin koji su kritičari često koristili pri opisu Karverove poetike je minimalizam - ako uzmemo ovaj termin kao validan, onda svakako mogu dodati da čvrsto verujem da u Karverovom slučaju važi ona maksima „Manje je više“ (mada je, recimo, još pre tridesetak godina američki kritičar Džejms Atlas opovrgavao ovu tvrdnju u svom tekstu „Less is less“ - možda je i preterani urednički rad uticao dosta na to da se po izlasku redukovane verzije Karverove knjige pojavilo dosta kritičara koji su negativno govorili o ovom minimalističkom tretiranju realističke proze; interesantan je podatak da je među tim kritičarima bio i Vilijam Stul, jedan od priređivača nove, integralne verzije).
Bilo kako bilo, Karverov minimalizam zapravo ne označava siromašnost teksta, nego minimalno autorovo nametanje sebe kao činjenice u tom tekstu. Kao što je to primetio profesor Danijel Džast u svom eseju „Da li je manje više? Reinvencija realizma u minimalističkoj kratkoj priči Rejmonda Karvera“ (esej nije preveden na srpski, pa ćete morati da se zadovoljite mojim možda ne sasvim dobrim prevodom) - važna odlika stroge jednostavnosti Karverovih priča je sposobnost te jednostavnosti (odnosno minimalizma) da debalansira distancu između naratora i predmeta naracije („the distance between the narrator and the narrated“). Ova distanca i svojevrsno uklanjanje autora otvara prostor u kome Karver uspeva da izgradi toliki broj uspešnih likova u jednoj ne naročito obimnoj knjizi priča.
Okvir u koji on smešta svoje junake, na prvi pogled, nije naročito atraktivan. Ako ga uporedimo sa drugim velikim američkim pripovedačima, u prvi mah bismo zaključili da Karverovi junaci žive izuzetno dosadne živote. Kod njega nema bizarno zavodljive intelektualnosti Selindžerove porodice Glas; nema ni raskalašnog polusveta oslonjenog na šank kao kod Čarlsa Bukovskog, a Barouzovi supkulturalni junaci-čudaci kao da obitavaju na drugoj planeti u odnosu na Karverove. Likovi koje je stvorio Rejmond Karver su obični, mali ljudi; onaj niži srednji sloj ljudi zatvorenih u svoje „od 7 do 3“ poslove i klišeizirane hobije kao što su lov&ribolov - dakle, vrsta ljudi koje u pejorativno-ciničnom govoru najčešće nazivamo malograđanima. Ipak, Karver je uspeo da prodre dalje od tog površinskog sloja i da, koristeći se hirurški preciznim opisima svih tih svakodnevnih radnji, pronikne duboko u najvažniju zajednicu ovog sloja ljudi (a i ne samo njih) - porodicu. Autor u knjizi „Početnici“ problematizuje porodicu kroz mnoštvo različitih, a škakljivih perspektiva, kao što su disfunkcionalni brakovi, porodično nasilje, smrt deteta, bolest jednog od supružnika i slično. Karver svojim pričama, baš kao i Brus Springstin svojim pesmama, razotkriva probleme i paranoje one najobičnije i najnevidljivije Amerike - podjednako daleke i od isprazne blještavosti Los Anđelesa, kulturne opterećenosti Njujorka, slobodarskog impulsa San Franciska ili političkog gliba Teksasa. Kao takve, ove priče imaju vrlo univerzalni potencijal za dekonstrukciju svake svakodnevnice - indikativno je da, recimo, neki od najboljih autora kratkih priča u postjugoslovenskoj književnosti kao što su Lamija Begagić ili Robert Perišić otvoreno govore o uticaju Karvera na njihov književni izraz.
A univerzalnost ovih priča se može i eksperimentalno dokazati - čitajte Karverovu knjigu (kao što ja delimično jesam) u gradskom prevozu, podignite pogled i učiniće vam se da su umorna i zgužvana lica vaših sugrađana izletela iz knjige koju čitate.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Rejmond Karver (Raymond Clevie Carver, Jr )   Ned 26 Jul - 11:14

Rejmond Karver
ONI TI NISU MUŽ
U domenu kratke priče Rejmond Karver (1939-1988) svrstava se u najznačajnije američke pisce, poput Hemingveja i Selindžera. Karverove priče stekle su svetsku popularnost i postale model i uzor mnogim savremenim autorima. Na srpski jezik prevedene su zbirke Katedrala i O čemu govorimo kada govorimo o ljubavi. Priča “Oni ti nisu muž”, po kojoj je Robert Altman snimio jednu od epizoda filma “Kratki rezovi”, preuzeta je iz zbirke Where I’m Calling From (Vintage Books, New York 1989, pp.44-45). Milisav Savić je ovu priču preveo s engleskog jezika specijalno za Biblioteku Alexandria.



Dok je čekao pravi posao, Erl Ober je radio kao trgovački putnik. A Dorin, njegova žena, radila je noću kao konobarica u non-stop otvorenom restorančiću na periferiji grada. Jedne noći, posle nekoliko pića, Erl je odlučio da svrati u restorančić i nešto pojede. Želeo je da vidi gde Dorin radi i želeo je da proba da li se nešto može pojesti i popiti badava, “na račun kuće”.
    Seo je za šank i udubio se u jelovnik.
    “Šta radiš ovde?”, upita ga Dorin čim ga ugleda.
    Prenela je jednu porudžbinu kuvaru. “Šta ćeš da naručiš, Erl?”, upita. “Deca su dobro?”
    “Sve je u redu”, reče. “Kafu ću i sendvič pod brojem dva.”
    Dorin zapisa.
    “Može li... znaš?”, upita je namignuvši.
    “Nema šanse”, reče ona. “I ne možeš sada da sa mnom razgovaraš. Zauzeta sam.”
    Erl je popio kafu i čekao sendvič. Dva čoveka u poslovnim odelima, sa olabavljenim kravatama i raskopčanim kragnama, sedoše do njega i zatražiše kafu. Dok se Dorin sa lončetom za kafu udaljavala, jedan čovek reče drugom: “Pogledaj tu bulju. Ne mogu da verujem”.
    Drugi čovek se nasmeja. “Viđao sam ja i bolje”, reče.
    “To sam i mislio”, reče prvi čovek. “Ali neki krelci vole debele pičke.”
    “Ja ne”, reče drugi čovek.
    “Ni ja”, dodade prvi. “Upravo sam to pokušavao da kažem.”
    Dorin stavi sendvič ispred Erla. Oko sendviča bili su poređani prženi krompirići, kupus salata i marinirani krastavčići.
    “Još nešto?”, upita ona. “Čašu mleka?”
    On ne reče ništa. Pošto je ona i dalje stajala, odmahnuo je glavom. “Doneću vam još kafe”, reče ona.
    Vratila se sa lončetom i nalila kafu i njemu i dvojici ljudi. Onda je uzela tanjir i okrenula se da zahvati sladoled. Nagnula se nad zamrzivač i kašikom počela da odvaja kuglice sladoleda. Bela suknja joj se zategla na kukovima i povukla uz noge. Pokazao se steznik, i to ljubičast, zatim butine, naborane, sivkaste i mestimično dlakave, i vene koje su se neobuzdano granale.
    Dva čoveka koja su sedela pored Erla izmeniše poglede. Jedan podiže obrve. Drugi se naceri i nastavi da posmatra Dorin preko šolje dok je ona prelivala čokoladni sirup preko sladoleda. Kad je počela da trese bočicu sa šlagom, Erl ustade i, ostavivši hranu, zaputi se prema vratima. Čuo je da ga Dorin zove, ali se ne zaustavi.
    Obišao je decu, a onda otišao u drugu spavaću sobu u kojoj se svukao. Navukao je prekrivače, zatvorio oči i prepustio se mislima. Taj osećaj začeo mu se na licu i završio u stomaku i nogama. Otvorio je oči i zanjihao glavom nazad-napred na jastuku. Onda se okrenuo na svoju stranu i zaspao.
    Ujutro, pošto je ispratila decu u školu, Dorin uđe u spavaću sobu i podiže zavesu. Erl je već bio budan.
    “Pogledaj se u ogledalu”, reče on.
    “Šta?”, upita ona. “Šta kažeš?”
    “Samo se pogledaj u ogledalu”, reče on.
    “Šta bi to trebalo da vidim?” reče ona. Ali ipak baci pogled u ogledalo iznad noćnog stočića, sklanjajući kosu sa ramena.
    “Pa?”, reče on.
    “Šta pa?”, upita ona.
    “Ne volim da govorim”, reče on, “ali mislim da bi trebalo da razmisliš o dijeti. Stvarno to mislim. Ozbiljno. Mislim da bi mogla da smršaš nekoliko kilograma. Nemoj da se ljutiš.”
    “Šta kažeš?”, upita ona.
    “To što sam rekao. Mislim da bi mogla da smršaš nekoliko kilograma. Nekoliko kilograma, u svakom slučaju”, reče on.
    “Ranije mi to nisi govorio”, reče ona. Zadigla je spavaćicu iznad kukova i okrenula se da pogleda stomak u ogledalu.
    “Ranije mi nije palo na pamet da to može biti problem”, reče on. Trudio se da istakne svaku svoju reč.
    Spavaćica joj se i dalje nabirala oko struka, Dorin je okrenula leđa ogledalu i pogledala se preko ramena. Rukom je podigla jedan svoj guz i onda ga pustila da padne.
    Erl je zatvorio oči. “Možda ja lupetam”, reče on.
    “Mislim da bih mogla da smršam. Mada će to biti teško”, reče ona.
    “To si dobro rekla, neće biti lako”, reče on. “Ja ću ti pomoći.”
    “Možda si u pravu”, reče ona. Spustila je spavaćicu i pogledala ga a onda se svukla.
    Razgovarali su o dijetama. Razgovarali su o proteinskim dijetama, dijetama sa povrćem, dijetama na bazi grejpfrut sokova. Shvatili su da nemaju para da bi kupovali biftek koji je bio predviđen u proteinskoj dijeti. A Dorin je rekla da mnogo ne mari ni za jedno povrće. I pošto nije naročito volela grejpfrut sok, nije joj bilo jasno kako uopšte može držati neku dijetu.
    “Dobro, mani se toga”, reče on.
    “Ne, ti si u pravu”, reče ona. “Nešto moram da preduzmem.”
    “A vežbe?” upita on.
    “Dovoljno vežbam tamo dole, u restoranu”, reče ona.
    “Samo prestani da jedeš”, reče Erl. “Bar za nekoliko dana.”
    “Dobro”, reče ona. “Pokušaću. Probaću nekoliko dana. Ubedio si me.”
    “Ko će, ako ne ja”, reče Erl.
    Utvrdio je stanje na njihovom bankovnom računu, onda se odvezao u diskont-prodavnicu i kupio vagu za kupatilo. Pogledao je prodavca dok je otkucavao račun.
    Kod kuće je naterao Dorin da se svuče i stane na vagu. Namrštio se kad je video vene. Prstom je prošao duž jedne koja je bujala na butini.
    “Šta to radiš?”, upita ona.
    “Ništa”, reče on.
    Pogledao je u vagu i na parčetu papira zapisao cifru.
    “U redu je”, reče Erl. “U redu je.”
    Sledećeg dana dobar deo popodneva proveo je na razgovoru za zaposlenje. Gazda, zdepast čovek koji je hramao dok je Erlu pokazivao vodovodne uređaje u magacinu, upita da li je slobodan da putuje.
    “Mogli ste da se opkladite da sam slobodan”, reče Erl.
    Čovek klimnu glavom.
    Erl se nasmeši.
    Pre nego što je otvorio ulazna vrata, čuo je televizor. Deca ga nisu pogledala dok je prolazio kroz dnevnu sobu. U kuhinji je Dorin, u radnom odelu, jela pržena jaja sa slaninom.
    “Šta to radiš?” upita Erl.
    Nastavila je da guta hranu, obrazi da joj prsnu. A onda je sve ispljunula u salvetu.
    “Nisam mogla da izdržim”, reče ona.
    “Slabiću”, reče Erl. “Hajde, jedi! Nastavi!” Otišao je u spavaću sobu, zatvorio vrata i opružio se na prekrivače. I dalje je čuo televizor. Stavio je ruke pod glavu i zurio u tavanicu.
    Ona otvori vrata.
    “Ponovo ću pokušati”, reče.
    “Dobro”, odgovori on.
    Dva jutra kasnije pozvala ga je u kupatilo. “Pogledaj”, reče mu.
    Pogledao je u brojčanik na vagi. Otvorio je fioku, izvukao papir, ponovo pogledao u vagu; ona se namrštila.
    “Nije ni pola kila”, reče ona.
    “I to je nešto”, reče on i potapša je po bedru.
    Pratio je oglase. Odlazio u biro za zapošljavanje. Svakog trećeg ili četvrtog dana odlazio je na razgovore za posao, a noću je brojao njene napojnice. Na stolu je ispravljao novčanice i slagao sitninu u gomilu od jednog dolara. Svakog jutra merio je Dorin na vagi.
    Za dve nedelje smršala je blizu dva kilograma.
    “Kljuckam”, reče ona. “Gladujem celog dana, a onda na poslu ponešto kljucnem. I onda se to nakupi.”
    No, posle jedne nedelje smršala je dva i po kilograma. A sledeću nedelju blizu pet. Odeća joj je landarala. Morala je da na čekove kupi novu uniformu.
    “Ljudi svašta govore na poslu”, reče ona.
    “Šta govore?”, upita Erl.
    “Da sam previše bleda, na primer”, reče ona. “I da ne pazim na sebe. Plaše se da sam preterala u mršavljenju.”
    “Šta je loše u mršavljenju?”, upita on. “Ne obraćaj pažnju na ono što kažu. Reci im da gledaju svoja posla. Oni ti nisu muž. Ti ne moraš da živiš sa njima.”
    “Ali ja moram da radim s njima”, reče Dorin.
    “Tačno”, reče Erl. “Ali oni ti nisu muž.”
    Svakog jutra pratio ju je u kupatilo i čekao da se popne na vagu. Čučnuo bi sa olovkom i parčetom papira. Papir je bio pun datuma, dana, brojeva. Pogledao bi broj na skali, proverio na papiru pa ili klimao glavom ili napućio usne.
    Dorin je sada više vremena provodila u krevetu. Vraćala bi se u krevet čim bi ispratila decu u školu, a dremuckala je i popodne, pre odlaska na posao. Erl je pomagao u kućnim poslovima, gledao televiziju i pustio je da spava. Obavljao je i svu kupovinu, a s vremena na vreme bi otišao na neki razgovor za posao.
    Jedne noći položio je decu u krevet, isključio televizor i odlučio da nešto popije. Kada mu se bife zatvorio, odvezao se do restorančića na periferiji.
    Seo je za šank i čekao. Kada ga je ugledala, upitala je: “Deca su u redu?”
    Erl je klimnuo glavom.
    Nije žurio sa naručivanjem. Posmatrao je dok se kretala dole-gore iza šanka. Konačno je naručio pljeskavicu sa sirom. Prenela je porudžbinu kuvaru i otišla da posluži druge.
    Jedna druga konobarica prošla je sa lončetom za kafu i dopunila Erlovu šolju.
    “Ko je vaša prijateljica?”, upitao je, pokazavši glavom prema svojoj ženi.
    “Zove se Dorin”, odgovori konobarica.
    “Izgleda mnogo drugačije nego poslednji put kada sam bio ovde”, reče on.
    “Ne bih znala”, odvrati konobarica.
    Pojeo je pljeskavicu i popio kafu. Ljudi su jednako sedali i popunjavali šank. Dorin je uglavnom usluživala goste za šankom, mada joj se ponekad pridruživala i druga konobarica. Erl je posmatrao svoju ženu i pažljivo slušao. Dva puta je morao da napusti svoje mesto kako bi otišao u toalet. Svaki put se pitao da nije nešto propustio da čuje. Kada se drugi put vratio, video je da mu je šolja odneta i da mu je neko seo na mesto. Seo je na stolac pri kraju šanka do jednog starijeg čoveka u prugastoj košulji.
    “Šta hoćeš?”, upita Dorin kad ponovo ugleda Erla. “Zar ne bi trebalo da ideš kući?”
    “Daj mi još malo kafe”, reče on.
    Čovek do Erla je čitao novine. Podigao je pogled i osmotrio Dorin dok je Erlu sipala kafu. Bacio je za njom pogled dok se udaljavala. Onda se vratio svojim novinama.
    Erl je pijuckao kafu i iščekivao da čovek kaže nešto. Posmatrao je čoveka krajičkom oka. Čovek je završio sa jelom i odložio tanjir na stranu. Zapalio je cigaretu, raširio novine i nastavio da čita.
    Dorin je u prolazu sklonila tanjir i dosula čoveku kafu.
    “Šta mislite?”, upita Erl čoveka pokazujući glavom na Dorin koja se udaljavala niz šank. “Zar ne mislite da je dobro parče?”
    Čovek podiže pogled. Pogleda u Dorin, onda u Erla, pa se vrati novinama.
    “Pa, šta mislite?”, upita Erl. “Ja vas pitam. Izgleda li dobro ili ne? Recite mi.”
    Čovek zašušketa novinama.
    Kada se Dorin ponovo pojavi za šankom, Erl gurnu čoveka u rame i reče: “Vama govorim. Slušajte. Pogledajte ovo dupe na njoj. Posmatrajte sada ovo. Da li biste mi dali jedan voćni sladoled sa čokoladom?”, obrati se Erl Dorin.
    Ona se zaustavi ispred njega i uzdahnu. Onda se okrenu i uze tanjir i kašiku za sladoled. Onda se naže nad zamrzivačem i poče da kašikom zahvata sladoled. Erl pogleda u čoveka i namignu mu u trenutku kad Dorinina suknja poče da se penje uz butine. Ali čovekove oči se susretoše sa očima druge konobarice. Onda čovek stavi novine ispod mišice i zavuče ruku u džep.
    Druga konobarica se uputi pravo ka Dorin. “Ko je ovaj tip?”, upita.
    “Ko?”, reče Dorin i pogleda okolo sa činijom sladoleda u ruci.
    “Onaj”, reče druga konobarica i klimnu prema Erlu. “Ko je taj krelac?”
    Erl se nasmeši što je lepše umeo. Dugo zadrža taj smešak. Držao ga je dok nije osetio da mu se lice izobličuje.
    Druga konobarica ga je samo proučavala, a Dorin je počela da polako vrti glavom. Čovek ostavi nešto sitnine pored svoje šolje i ustade, ali je i on čekao da čuje odgovor. Svi su zurili u Erla.
    “On je trgovački putnik. On je moj muž”, reče najzad Dorin, sležući ramenima. Onda spusti sladoled ispred njega i ode da mu napiše račun.










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Rejmond Karver (Raymond Clevie Carver, Jr )   Ned 26 Jul - 11:17

Postoje imena književnika koje čujete izgovorene šapatom tu i tamo, pa kada jednom na to obratite pažnju, provalite da se o njima zapravo dosta priča za jednog književnika. E Rejmond Karver je jedan od tih, što se ono kaže, zapalo mi je za uho njegovo ime, pozajmio sam knjigu iz gabaritne biblioteke dugokosije polovine nasdvoje, čisto da vidim o čemu se radi. Posle pročitane "Katedrale" mogu da kaže da sam zadovoljan.
Čitava Karverova poetika bi mogla da se svede na jednu reč a to je svođenje. Svođenje reči, svođenje izraza radi dobijanja dubine glavna su tehnika ovog Amerikanca. Uzgred budi rečeno, ja veoma volim američku književnost - sviđa mi se koliko se američki pisci razlikuju od američke birokratije i uticaja na svet. Za razliku od prostora iz koga dolaze, gledano ovdašnjim očima, ameropisci su životni.
Ova zbirka kratkih priča je upravo takva - životna, utemeljena u porodičnim realnostima običnih zbunjenih ljudi iz američke niže klase. Njihovi portreti su verni, oni žive svoje male i ni po čemu specijalne sudbine. Sklonjeni daleko od očiju javnosti, oni traže rupe u svojim sudbinama a bogami vole i da potegnu flašu.
Svojim jednostavnim konciznim rečenicama Karver lako drži pažnju čitaoca, a njegove storije imaju ponešto i od filmske magije. On ne osuđuje svoje junake, niti patetiše, već se u svojim rukotvorinama uspešno drži po strani.
U svakom slučaju bolji od Poa, i talentovaniji od Somerseta Moma, Karver je dve decenije nakon svoje smrti dospeo do polarizovanog statusa u svetu: mnogo je onih koji ga poštuju i sa uvažavanjem pominju njegovo ime, a ništa manje onih drugih koji smatraju da je njegov opus precenjen. Sve to zavisi od ugla iz koga se njegove kratke priče posmatraju: u njima možda nema velikih životnih, filosofki izvedenih istina ali im se odsustvo životne potke ne može osporiti. I to je dovoljno.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Rejmond Karver (Raymond Clevie Carver, Jr )   Ned 26 Jul - 11:18

Zamisli mladog čoveka, samog, bez ikoga.
Par kišnih kapi na staklu je trenutak
kad počinje da piskara.
Živeo je u podrumu gde su mu miševi pravili društvo.
Voleo sam njegovu srčanost.


Par vrata dalje neko je
pustao Segovijine ploče citav dan.
Nikad ne napušta sobu, i niko ga ne krivi zbog toga.
Tokom noći je mogao čuti
mladićevu pisaću mašinu, i osećao bi sigurnost.


Književnost i muzika.
Svako sanja španskog konjanika i dvorišta.
Svečanu povorku. Ceremoniju, i
sjaj.


Jasenovo drvo.
Dani kiše i poplava.
Lišće konačno utučeno u tlo.
U mom srcu, komad zemlje
osvetljen olujom.


Izvornik: Quorum








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Rejmond Karver (Raymond Clevie Carver, Jr )   Ned 26 Jul - 11:20

Novac

Da bi se moglo živeti
na pravoj strani zakona.
Da bi uvek koristio svoje sopstveno ime
i telefonski broj. Da da kauciju
za prijatelja i da ga boli uvo
ako prijatelj zapali iz grada.
U stvari, nada se da hoće.
Da da nešto novca
svojoj majci. I svojoj deci
i njihovoj majci.
Da ga ne štedi. On želi
da ga potroši pre no što nestane.
Da njime kupuje odela.
Da plaća stanarinu i komunalije.
Da kupuje hranu i još ponešto.
Da izađe na večeru kad mu se dopadne.
I u redu je
naručiti bilo šta iz menija!
Da kupi drogu kad mu se ushte.
Da kupi kola. Ako se slupaju
da ih popravi. Ili još bolje
da kupi druga. Vidite onaj
brodić? Mogao bi da kupi takav
ko ništa. I da plovi
oko Rta, tražeći
društvo. Zna jednu devojku
u Porto Alegreu koja bi volela
da ga vidi na
njegovom sopstvenom brodu, punih jedara,
kako okreće u luku zbog nje.
Momak koji je uzmogao
da pređe čitav taj put
da vidi nju. Samo zato
što voli zvuk
njenog smeha,
i način kako joj se kosa njiše.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Rejmond Karver (Raymond Clevie Carver, Jr )   Ned 26 Jul - 11:21

MENUET

Svetla jutra.
Dani kad sam toliko želeo da nisam hteo ništa.
Samo ovaj život, ništa više. Ipak,
nadao sam se da niko neće naići.
A ako ipak naiđe, neka to bude ona.
Ona s malim dijamantskim zvezdama
na svojim cipelama.
Devojka koju sam video da igra menuet.
Taj stari ples.
Menuet. Igrala ga je
onako kako treba da se igra.
I onako kako je htela.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Rejmond Karver (Raymond Clevie Carver, Jr )   Ned 26 Jul - 11:21

VEČE

Pecao sam te mlake jesenje noći.
Pecao dok je tama nastavljala da dolazi.
Iskusio sam izuzetan gubitak i onda
izuzetnu radost kada sam priveo srebrnog lososa
do broda, i podvukao meredov pod ribu.
Tajno srce! Kada sam pogledao u vodu koja teče
i gore u tamnu liniju planina
iza grada, ništa nije nagoveštavalo
da ću toliko čeznuti
da se ovde vratim još jednom, pre no što umrem.
Daleko od svega, i daleko od sebe.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Rejmond Karver (Raymond Clevie Carver, Jr )   Ned 26 Jul - 11:25

Kada sam davno, davno, ima tome već toliko godina da se ne usuđujem ni da pokušam da ih izbrojim, prvi put pročitao zbirku priča Katedrala (u prevodu Maje Herman-Sekulić), osetio sam da se pokrenulo nešto autentično i primarno u meni. Kao da je ta knjiga dobacila do neke strane mog bića s kojom nisam bio baš sasvim načisto, ali čija je fundamentalna važnost van svake sumnje. Bili su to najistinitiji i najubedljiviji prozni zapisi koje sam mogao da zamislim. Pokolebao sam se oko toga naj pre neku godinu, kada se pojavila knjiga Vandali (u prevodu Jovice Aćina) sa pet posthumno objavljenih Karverovih priča. Jednostavno, to je bilo toliko dobro da je prevazilazilo sve za šta sam mislio da je moguće postići.

Neki bračni par pred selidbu večera sa svojim dotadašnjim stanodavcima, čisti kuću koju napušta, razmišlja o teškoćama koje ih očekuju u daljem životu, sve savršeno logično i prirodno sa obiljem detalja, a onda, na kraju priče, zbiva se jedna sitna ni po čemu neobična nezgoda koja oštro, precizno i bez greške ocrtava ljudsku prirodu, njenu hladnoću i zatvorenost u sebe uzrokovane neprestanim osećajem ugroženosti, koji nas tokom celog života drži u stanju zategnutosti i pripravnosti za borbu i pokazuje da je čovek, ma koliko prijatelja i članova porodice imao, u krajnjoj liniji uvek sam i prepušten sebi. Što je najlepše, Karveru nisu potrebna nikakva preterivanja, nikakve metafore, parabole, groteske da bi ovaj osećaj izolovao i predstavio ga čitaocu. On to uspeva pišući o savršeno normalnim, ni po čemu specijalnim situacijama u kojima se svi ponekad nađemo i zato ih prepoznajemo kao istinite. I kada jedan kritičar kaže da su u njegovim pričama neke od mogućnosti proze dovedene do kraja, onda to znači to. Lečeni alkos iz Oregona pronašao je formu koja može da saopšti fundamentalna svojstva ljudskog bića.

Izdanje koje su nam nedavno prezentrali Lom i Beli put sadrži izbor iz Karverovog proznog i poetskog stvaralaštva. Nakon Aćina i Maje Herman-Sekulić, ovim piscem bavi se još jedan vrsni prevodilac, Flavio Rigonat. Opet davno, davno, kad sam tek počinjao ozbiljnije da čitam, a izdavačka kuća Lom se još uvek zvala Haos, susreo sam se njegovim prevodom Lovca u žitu, i to beše jedan od najvažnijih susreta u mom životu. Sad je taj isti čovek preveo i Karvera, mog drugog velikog američkog heroja.

Veći deo Zimske nesanice sastoji se od izbora iz Karverove lirike. Kada u pesmi "Anatema" iz zbirke Gde se voda spaja sa drugom vodom naiđemo na stihove:

Moju ženu je odbacio ljubavnik (...)

Moja devojka je rekla da ne može više

da trpi, i vratila se mužu.

Zatvorili su nam vodu. (...)

Kočnice su otkazale na autu, akumulator je

crkao. Susedi su prestali da govore

sa nama i zatvarali nam vrata u lice.

Prodavci su nam vraćali nevažeće čekove �

A onda je sva pošta prestala da stiže�,

to zvuči apsolutno savršeno. Najogoljeniji i najdirektniji prikaz životne stupice. Sumanuti, suludi bračni i porodični odnosi Karverova su specijalnost. Po meni, ovo ipak znatno bolje izgleda u prozi, jer jednom ovakvom poetskom iskazu kao da nedostaje životnosti i uverljivosti. Pronađite negde priču �Mr Coffee and Mr Fixit� (ne znam da li je prevedena kod nas), koja se bavi sličnom tematikom, dugačku tri strane i ispripovedanu na najsvedeniji mogući način, pa proverite o čemu govorim. Mada Karver sebe pre svega smatra pesnikom, za mene je on ipak najpre pisac priča, pa uz to još i najbolji koji postoji. Nikad nisam bio ljubitelj njegovog pesništva. U lirskoj poeziji pre svega mi je važna forma, pa mi zato ovakve pesme deluju prilično sklepano.

Elem, zgodno kod ovog izbora jeste što pruža mogućnost za uporedno čitanje poezije i proze, pa se može posmatrati kako sličan sadržaj dobija različitu specifičnu težinu kada se saopšti u različitim otelovljenjima. Sudeći po tekstu na koricama, u kojem kuća Beli put najavljuje neka zanimljiva buduća izdanja, za ovakva poređenja biće još prilike.

Između pojedinih pesama i priča mogu se povući i sasvim direktne paralele. Recimo: "Kišna noć sa maglom i konjima" (pesma  nalazi se u ovom izboru) i "Nazovi ako ti zatrebam" (priča " naći ćete je u knjizi Vandali). Oba dela govore o istoj situaciji, ali, po meni, proza je daleko prikladniji medij da se jedan takav sadržaj saopšti.

Drugi deo ovog izbora sastoji se od pet priča preuzetih iz četiri različite zbirke. Među njima su i dva remek-dela. "O čemu govorimo kada govorimo o ljubavi" i "Perje" spadaju u vrh Karverovog opusa, a istovremeno i u najviše domete do kojih je žanr pripovetke ikada dobacio. Moglo bi se reći da je Karver veći pesnik u pričama nego u pesmama. Po izbrušenosti i oštrini izraza ova proza sasvim je bliska lirskom pesništvu. Fascinantan je Karverov svet radničke klase i lečenih alkoholičara u američkoj malograđanskoj sredini. Bračni parovi sede, piju, jedu, razgovaraju. Govore o svojim ranijim brakovima, o razvodima, deci, selidbama. Ne dešava se bogzna šta. Međutim, kroz tako stvoreno pripovedno tkivo pomalja se nešto za šta niste načisto u koji biste ga koš strpali, ali ste sigurni da vas se i te kako tiče. Pročitajte onaj poslednji odeljak priče �Perje�. Nakon opisa jedne večeri provedene u poseti, vreme odjednom počinje ubrzano da teče i neminovno vas usisava u svoj tok vodeći vas tamo kuda ono želi. Obratite pažnju na one sitne promene koje su u stvari toliko fundamentalne i shvatićete da čak i kada vam se ispuni ono što ste želeli, nešto opet ne valja, opet niste srećni i opet gubite, samo što to u tom času ne znate. Eto, to vam je Karver.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Rejmond Karver (Raymond Clevie Carver, Jr )   Ned 26 Jul - 11:26

MOJ GAVRAN

Gavran je sleteo na drvo kraj mog prozora.
Nije to bio gavran Teda Hjuza, niti Galvejev gavran.
Niti Frostov, Pasternakov ili Lorkin gavran.
Niti jedan od Homerovih gavranova, pun krvi
s bojnog polja. Bio je to prosto gavran.
Koji se nikad u životu ni u šta nije uklapao,
niti je ikad uradio nešto vredno pomena.
Posedeo je tu na grani nekoliko minuta.
Onda se digao i odleteo prelepo
iz mog života.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Rejmond Karver (Raymond Clevie Carver, Jr )   Ned 26 Jul - 11:26

DEBATA

Jutros sam rascepkan
između odgovornisti prema
sebi, dužnosti
prema svom izdavaču, i želje
za rekom
iza moje kuće. Zima je -
sad štuka radi,
- problem. Skoro
je zora, i
plima je. Čak i kad se
ta mala dilema javila
i debata se
nastavila, riba je
krenula uz reku.
Hej, živeću, biću srećan,
šta god da odlučim.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Rejmond Karver (Raymond Clevie Carver, Jr )   Ned 26 Jul - 11:26

SEPTEMBAR

Septembar, i negde poslednje
lišće javorova
vraća se zemlji.

Vetar raščišćava nebo od oblaka.

Šta je tu ostalo? Tetreb, srebrni losos,
i spaljeno drvo nedaleko od kuće.
Drvo u koje je udario grom. Ali koje čak i sad
opet započinje da živi. Nekoliko mladara
čudesno se javlja.

Stivena Fostera "Megi pokraj mene"
sviraju na radiju.

Slušam to s očima koje su daleko.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Rejmond Karver (Raymond Clevie Carver, Jr )   Ned 26 Jul - 11:27

NAJBOLJE DOBA DANA

Hladne letnje noći.
Prozori otvoreni.
Lampe upaljene.
Voće u zdeli.
I tvoja glava na mom ramenu.
To su najsrećniji trenuci dana.

Pored ranih jutarnjih časova,
naravno. I vremena
pred ručak.
I popodneva, i
ranih večernjih sati.
Ali ja volim

ove letnje noći.
Više, čini mi se,
nego ta druga doba.
Posao za taj dan obavljen.
I niko nas ne može dokučiti sad.
Niti bilo kad.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Rejmond Karver (Raymond Clevie Carver, Jr )   Ned 26 Jul - 11:29

“STRAH”




Strah da ću videti policijski auto kako skreće ovamo.
Strah da zaspim noću.
Strah da neću zaspati.
Strah da će prošlost ustati.
Strah da će sadašnjost odleteti.
Strah od telefona koji zvoni u mrklu noć.
Strah od električnih oluja.
Strah od čišćenja žene koja ima mrlju na obrazu!
Strah od pasa za koje mi kažu da ne ujedaju.
Strah od zebnje!
Strah da ću morati da identifikujem telo mrtvog prijatelja.

Strah da ću ostati bez novca.
Strah da imam previše, iako to ljudi neće verovati.
Strah od psiholoških profila.
Strah od kašnjenja i strah da ne dođem pre svih drugih.
Strah od rukopisa moje dece na omotima.
Strah da ne umru pre mene, i da se ne osećam krivim.
Strah da ne moram da živim sa majkom u njenim poznim godinama, i mojim.
Strah od zbrke.
Strah da se dan ne završi nesrećno.
Strah da se ne probudim i vidim da si otišla.
Strah da ne volim i strah da ne volim dovoljno.
Strah da ono što volim ne bude smrtonosno za one koje volim.
Strah od smrti.
Strah da ću živeti predugo.
Strah od smrti.
Ja to rekoh.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Rejmond Karver (Raymond Clevie Carver, Jr )   Ned 26 Jul - 11:30

"PESMA KOJA NIJE PROTIV PTICA PEVAČICA"


                  Oladite malo, ptice pevačice. Pustite me da
                                                                                     predahnem.
                  Nema potrebe da se ovako nastavi,
                  čak i ako je jutro. Treba mi više sna.
                   Gde ste bile kad mi je bilo trideset?
                   Kada je kuća stajala tamna i tiha po čitav dan,
                   kao da je neko umro?
                   I taj isti neko, ili neko drugi,
                   skuvao je veliko, mračno jelo za preživele.
                   Jelo koje je trajalo deset godina.
                    Hajdete, duše moje. Dođite za jedan sat,
                    prijatelji. Tada ću biti sasvim budan,
                    Videćete. Ovoga puta mogu da obećam.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Rejmond Karver (Raymond Clevie Carver, Jr )   Ned 26 Jul - 11:30

"TRAŽEĆI POSAO"


                            Uvek sam želeo kalifornijsku pastrmku
                            za doručak.

                            Iznenada, naša sam novu stazu
                            do vodopada.

                            Požurih.
                            Probudi se.

                            kaže moja žena,
                            ti sanjaš.

                            Ali kad pokušam da se dignem,
                            kuća se iskosi.

                            Ko sanja?
                            Podne je, kaže ona.

                            Moje nove cipele čekaju kraj vrata.
                            Blistaju.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Rejmond Karver (Raymond Clevie Carver, Jr )   Ned 26 Jul - 11:31

"GDE SU ONI ŽIVELI"


                       Gde god da je išao tog dana, hodao je
                       svojom sopstvenom prošlošću. Probijao se koz hrpe
                       sećanja. Gledao kroz prozore
                       koji mu više nisu pripadali.
                       Kao ni beda, ni sitniš.
                       U tim danima kad su živeli po svojoj volji,
                       predodređeni da budu nepobedivi.
                       Ništa ih nije moglo zaustaviti. Ni
                       za najduže vreme.

                       U sobi motela
                       te noći, u ranim jutarnjim satima,
                       raskrilio je zavesu. Video oblake
                       nagomilane oko meseca. Prignuo se
                       staklu. Hladan vazduh je
                       prolazio, stavio je ruku na srce.
                       Voleo sam te, mislio je.
                       Voleo te dobro.
                       Pre nego što te više nisam voleo.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Rejmond Karver (Raymond Clevie Carver, Jr )   Ned 26 Jul - 11:32

"PUT" ( prevod: Miloša Komadine)


                Kakva grozna noć! Ili sasvim bez snova,
                ili sa snom koji može biti ili ne može biti
                san što nagoveštava gubitak. Prošle noći ostavljen
                                                                                               sam
                bez reči na seoskom putu.
                Kuća daleko u brdu odavala je svetlost
                ne veću od zvezde.
                Ali ja sam se bojao da odem tamo, i nastavio sam da
                                                                                          koračam.

                 Zatim me budi kiša koja bije o okno.
                 Cvetovi u vazi kraj prozora.
                  Miris kafe, i ti koja dodiruješ kosu
                  pokretom nekog koga nije bilo godinama.
                  Ali ima parče hleba ispod stola
                  kraj tvoje noge. I linija mrava
                  koji mile tamo-amo iz pukotine na podu.
                  Prestala si da se smeješ.

                  Učini mi nešto jutros. Navuci zavesu i dođi
                  nazad u krevet.
                  Zaboravi kafu. Pravićemo se
                  sa smo u stranoj zemlji, i zaljubljeni.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Rejmond Karver (Raymond Clevie Carver, Jr )   Ned 26 Jul - 11:33

"MESOPOTAMIJA" (preveo Ljubomir Đurković)


                                
           Budeći se prije svitanja, u tuđoj kući,
           čujem radio iz kuhinje.
           Sumaglica praminja ispred prozora dok
           ženski glas čita vijesti, a onda i vremensku prognozu.
           Čujem to, i kako meso cvrči
           sjedinjujući se s vrelom mašću u tiganju.
           Slušam još malo, u polusnu. I sve je isto,
           no ne baš sasvim,kao dok bijah dijete koje leži u krevetu 
           i sluša u mraku kako neka žena plače
           i muški glas, povišen, pun srdžbe i očaja,
           a sve to izmiješano sa zvucima radija. No,
           što jutros čujem je muškarac
           koji pita: "Koliko mi je još ljeta ostalo?
           Odgovori mi!" Žena ćuti. A šta bi mu i mogla
           reći na to? Nakon toga čujem ga
           da govori o nekom koga već odavno
           nema: "Taj je mogao reći:
                      - O Mesopotamijo! -
           i dirnuti publiku do suza."
           Istoga časa ustajem iz kreveta i oblačim pantalone.
           U sobi je već dovoljno svjetla da bih shvatio
           gdje sam. Na kraju, odrastao sam čovjek
           a ti ljudi su moji prijatelji. Ne ide im
           baš najbolje ovih dana. Ili, možda im
           ipak ide bolje nego ikada,
           jer su ustali rano i govore o ozbiljnim stvarima
           kakave su smrt i Mesopotamija. U savkom slučaju,
           osjećam da me nešto vuče u kuhinju.
           Toliko se toga tajanstvenog i važnog
           dešava tamo ovog jutra.                   








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Rejmond Karver (Raymond Clevie Carver, Jr )   Ned 26 Jul - 11:36

KIŠA

 

Ustao sam tog jutra sa
strašnom potrebom da ležim u krevetu ceo dan
i čitam. Na tren sam se borio protiv toga.
Zatim sam pogledao kroz prozor na kišu.
I predao sam se. Stavio sam se u potpunosti
u vlast tog kišnog jutra.
Hoću li svoj život živeti ponovo?
Činiti iste neoprostive greške?
Da, imam pedeset posto šanse. Da.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Rejmond Karver (Raymond Clevie Carver, Jr )   Ned 26 Jul - 11:39

Rejmond Karver je umro 2. avgusta 1988. godine od metastaza na plućima, ne dočekavši sjajnu ekranizaciju svojih priča u filmu «Short Cuts» Roberta Altmana, filmu koji bi mu se sigurno svidio.
Ovim riječima Milan Živković završava pogovor jednom izboru Karverovih priča, štampanom u Zagrebu devedesetih godina. U istoj deceniji, negdje pred njen kraj, mladi crnogorski pisac Ognjen Spahić, tada još nepoznat, piše priču «Rejmond je mrtav. Karver je umro, rekoh».
Prije dvije godine, Karverova druga supruga, pjesnikinja Tes Galager stigla je u Podgoricu, grad u kome je ime njenog muža dobro poznato.
“Bila sam zapanjena kada sam čula da u Podgorici postoji knjižara koja nosi njegovo ime. Morala sam doći da vidim to mjesto i saznam što ono znači za ljude u Crnoj Gori, za ljude koji pišu poeziju i kratke priče”.
Karver je umro je na današnji dan prije 23 godine, a rođen je 25. maja 1938. u siromašnoj porodici u Oregonu, na sjeverpozapadu SAD.
"Niko u kući nije bio školovan...Moji roditelji su jedva znali da čitaju i pišu. Na moje vaspitanje, najkraće rečeno, nije bilo nikakvih kulturnih uticaja, nijesmo palili svijeće za vrijeme ručka, niti išta slično. Počeo sam kao radnik, radeći svojim rukama, i to razdoblje je snažno uticalo na moj kasniji emocionalni život", rekao je u jednom intervjuu pred smrt.
Možda zato desno nastrojena kritika u Americi nije blagonaklono gledala na njegove opsesivne teme, priče o običnim ljudima, lišenim širokog bjelozubog osmjeha.
"Svaka moja priča, s jednim ili dva izuzetka, ima polazište u stvarnosti. Proza kojoj se najviše divim uvijek ima referencijalne niti koje upućuju natrag u stvarnost. Priče ne padaju s neba. Barem ne one koje mene zanimaju", govorio je pisac.Rejmond Karver,danas važi za jednog od najznačajnijih američkih književnika 20. vijeka.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Rejmond Karver (Raymond Clevie Carver, Jr )   Ned 26 Jul - 11:40

Jedan od najuticajnijih američkih književnika druge polovine 20. veka, američki Čehov, proslavljen kao jedan od najznačajnijih i najnagrađivanijih autora kratkih priča, Rejmond Karver je i veliki pesnik – poezijom je započeo svoj književni život i do smrti joj je ostao veran. Više od tri stotine pesama odabranih iz četiri Karverove zbirke, pesme koje nisu uvrštene u glavne zbirke, posthumno objavljene pesme, kao i dva koliko znalačka toliko i pijetetom ispunjena teksta možda najboljeg poznavaoca Karverovog stvaralaštva, pesnikinje i Karverove udovice Tes Galager, grade jednu specifičnu zbirku koja otkriva impozantnu pesničku veličinu čiji je poetski uticaj možda i značajniji od onog koji je Karver ostvario kao prozaista. Karver kao pesnik, jednako kao i pripovedač, oštro i precizno prodire u unutrašnje svetove, jasno, prozračno, bez sentimentalnosti ogoljuje detalje iz proste svakodnevice, u efemernom otkrivajući univerzume osećanja. Neposrednost, jednostavnost, prozaičnost prikaza, gotovo banalnost odsustva metaforike, njegovu liriku čine tako lako čitljivom i utoliko čudesnijom: nas, sve nas, omamljene putem bez prepreka, dovodi do zapanjujućih spoznaja o suštini života.
Svi mi, svi mi, svi mi
Što pokušavamo da spasemo
naše besmrtne duše, nekim putevima
naizgled zaobilaznijim
i tajnovitijim
od drugih...








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Rejmond Karver (Raymond Clevie Carver, Jr )   Ned 26 Jul - 11:42

Zbirka priča koja će provesti čitaoca kroz ključna mesta Karverovih svetova: svetova ljudi s margine koji poniženi proživljavaju svoje sumorne živote, gubitnika zarobljenih u kolotečini ponavljanja istovetnih grešaka, svetova u kojima se sreća uvek gorko osmehuje, svetova u kojima nema mesta za junake velikih formata, samo za jednako tragične male ljude s jednako univerzalnom patnjom – s tom rarzlikom što s njima niko ne želi da se identifikuje. Međutim, baš u toj činjenici sažeta je neverovatna snaga Karverovih priča: saživljavanje je, koliko god neželjeno – neumitno; prosto stoga što Karver ne pripoveda ni o kome drugom do o nama samima.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Rejmond Karver (Raymond Clevie Carver, Jr )   Ned 26 Jul - 11:46

Rejmond Karver: Vandali
preveo Jovica Aćin
Prosveta, Beograd 2005.
Rejmond Karver
Jedna od stvari o kojima bi pisac svakako morao da vodi računa jeste stanje njegovih fioka: moglo bi da se dogodi da se posle njegove smrti u njima zatekne i nešto što on baš i nije namenio objavljivanju. A to je vazda kreativni izazov za one koji ostanu iza njega. S druge strane, ponekad se (obazrivim i kvalifikovanim) rudarenjem po piščevim fiokama može pronaći i nešto za šta bi bila šteta da ostane trajno prepušteno ništavilu neobjavljenosti... Biće da tu i ne može biti jedinstvenog, opštevažećeg, unapred propisanog odgovora na dilemu šta raditi sa piščevom rukopisnom zaostavštinom.
Iza Rejmonda Karvera (1938–1988), poetskog prevratnika, melanholika, alkoholika, tihog genija i svakako najuticajnijeg severnoameričkog (pa i anglofonog uopšte; ako ne i svetskog) pripovedača kraja dvadesetog veka, ostalo je sedam fascinantnih knjiga proze, mnogo pesama, eseja; na južnoslovenskim su prostorima na vreme objavljene njegove prozne zbirke O čemu govorimo kada govorimo o ljubavi i Katedrala, učinivši ga (hteo–ne hteo) poetičkim i svetonazornim uzorom jednog naraštaja, ništa manje nego što je to za njihove prethodnike bio, recimo, Borhes. E, sad, koliko se to čitanje, slavljenje i "zaklinjanje u" Karvera uistinu i na pravi način osetilo u pisanju ovdašnjih (post)modernih vedeta, drugo je pitanje!
Kako god, poslednja je oficijelna Karverova zbirka priča, Slon i druge priče, objavljena u godini njegove smrti, i otuda se smatralo da neće i ne može biti nekih bitnijih posthumnih "iznenađenja". Njegova je udovica, poznata pesnikinja Tes Galager, desetak godina docnije ipak dala štampati pet naknadno pronađenih Karverovih pripovedaka; ova je mini-kolekcija sada dostupna i srpskom čitaocu.
O čemu se tu radi – je li u pitanju neprilično iskopavanje i trženje polufabrikata – bez obzira na moguće "dobre" ili "loše" namere – ili pak novi, relevantni prilog, zapravo appendix Karverovom opusu? Priče u zbirci (dakako, sasvim uslovno rečeno) Vandali svakako nisu "nedovršene" u nekom iole banalnom smislu reči: to su posve zaokružene pripovedne celine, sa "glavom i repom", ne skice ili "kosturi" nego stasali i sazreli prozni entiteti. Na drugoj strani, to što ih je Karver držao u fioci može – da li i mora? Ko to zna – ukazati na to da on njima (još) nije bio zadovoljan, da bi u njima možda još nešto menjao, glancao ili "tumbao", samo da je poživeo. Rejmond K. je, uostalom, bio poznat po besomučnom i neprestanom "cizeliranju" svojih proznih radova.
I šta smo na kraju dobili? Ko očekuje nekakav bogomdani poklon, bož'meprosti, s druge strane groba u vidu neke nove Katedrale, taj će se svakako razočarati. Čitalac, međutim, koji Vandalima pristupi, sa podrazumevanim zanimanjem i zahvalnošću, kao embrionu jedne zbirke koju nikada neće čitati, dobiće od njih ono što je stvarno i moguće. Radi se, naime, o pet priča koje poseduju sve najbolje osobine Karverove literature – te bi u tom smislu bilo odveć rigidno ne štampati ih – mada ne uvek "najkarverovskijeg" vrhunskog dometa. Ljubavi i brakovi koji su se negde zapleli i šlajfuju, ili su se već survali duboko u provaliju, ali sa preživelim "putnicima" koji sada treba nekako iznova da sastave i zakrpe svoje živote; "novi" ljubavnici koji treba da se izbore sa senima onih bivših, umrlih ili otišlih; nesrećni događaji koji i nisu drugo doli okidač ili "spoljno" podvlačenje intimne egzistencijalne osujećenosti; alkoholizam ne kao parada "boemske" razmetljivosti nego kao nimalo "glamurozni", očajnički pokušaj da se zatrpa Ono Nešto Prazno što uvek iznova izviruje; ljudi koji (poput novopečenog, odmetnutog samca u sjajnoj uvodnoj priči Ogrev za zimu, svoj od neiskazanog, ako znate, a znate ako ste išta njegovo čitali, šta želim da kažem) iskušavaju samoću, tišinu i jedno gotovo "budističko" osećanje pročišćenja (samo bez pratećih "filozofskih pretenzija"), a sve u neposrednoj blizini bračnog para koji kao da je arhe-slika onoga što je upravo bio izgubio, etc., etc... Priče, dakle, "ispunjene nekim neizrecivim porazom" (J. Aćin), a sve to u onim karverovskim ambijentima Duboke Amerike, mahom one severozapadne, podjednako udaljene i od oblakodera i od kaubojštine, kao kontrastnih, a podjednako mitskih prizora i životnih konteksta stereotipne "Amerikane". Ukratko, možda ne najbolje od Karvera, ali svakako dostojno i vredno svakog dinara i svakog sekunda pažnje, te utoliko i može da bude mali onostrani bis, ono "još nešto" što bi Karver mogao da nam kaže i da nam znači. I nova potvrda da književne mode dolaze i prolaze – pa je tako i sa "karveromanijom" – ali da su oni malobrojni Veliki sasvim imuni na sav taj cirkus. I nikada se ne "vraćaju" pošto nikuda i ne odlaze.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Rejmond Karver (Raymond Clevie Carver, Jr )   

Nazad na vrh Ići dole
 
Rejmond Karver (Raymond Clevie Carver, Jr )
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Rejmond Karver (Raymond Clevie Carver, Jr )
» Haruki Murakami
» Rip Kirby
» Svi vole Rejmonda (Everybody Loves Raymond)
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-