Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Jakov Ignjatović

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25774

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Jakov Ignjatović   Uto 21 Jul - 21:45

Jakov Ignjatović (Sentandreja, 26. novembar(jk))/8. decembar(gk) 1822 — Novi Sad, 23. jun(jk))/5. jul(gk) 1889) je bio poznati srpski romanopisac i prozni pisac iz 19. veka.


Biografija

Ignjatović se rodio u Sentandreji. Osnovnu školu je učio u mestu rođenja, a gimnaziju u Vacu, Ostrogonu i Pešti. Prava je slušao u Pešti, ali je zbog sukoba sa profesorima napustio univerzitet i dobrovoljno otišao u husare. Kasnije je završio prava u Kečkemetu, kao husar. Kratko vreme je bio advokat, i čim je izbila Mađarska revolucija (1848), uzeo je učešće na strani Mađara protiv Beča, zbog čega je, posle mađarske kapitulacije, morao prebeći u Beograd. U Beogradu je živeo kao novinar do 1850, a zatim je putovao po svetu. Pojavljuje se posle tri godine i otada vidno učestvuje u javnom životu vojvođanskih Srba. Bio je urednik Letopisa Matice srpske u periodu 1854—1856, zatim „narodni sekretar“ u Karlovcima i veliki beležnik u Novom Sadu. U periodu od 1863. do 1879. živeo je u Dalju, gde je radio kao advokat i službenik patrijaršijskog imanja mitropolije Gornjokarlovačke. Svoju privatnu biblioteku zaveštao je Srpskoj čitaonici u Dalju.

Kad je narodna stranka Svetozara Miletića povela zajedničku političku borbu sa Mađarima protiv Beča, Ignjatović je aktivno učestvovao u toj borbi i dva puta je biran za poslanika. Kad je narodna stranka napustila Mađare, Ignjatović, suprotno ogromnoj većini Srba u Vojvodini, ostaje dosledan prijatelj Mađara i pobornik srpsko-mađarskog sporazuma. Zbog toga je napadan kao mađaron i bio prinuđen da živi odvojeno od srpskog društva, sve do smrti. To je rđavo uticalo na njegov glas kao književnika. Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 23. januara 1888. Umro je u Novom Sadu 1889. godine

Književni radovi

Ignjatović je svoju književnu delatnost razvio kad je došao za urednika „Letopisa“, On je napisao više patriotsko-istorijskih romana i pripovedaka, koji su se sviđali ondašnjoj srpskoj publici, ali koji prema kritičarima nemaju prave književne vrednosti.[traži se izvor od 01. 2010.] Takvi su romani: „Đurađ Branković“, „Kraljevska snaha“ i nedovršeni „Deli - Bakić“; pripovetke: „Krv za rod“ i „Manzor i Džemila“. Mnogo je obimniji i znatniji njegov rad na socijalnom romanu. On je tvorac realističkog društvenog romana kod Srba. Najbolji su mu romani: Čudan svet, Vasa Rešpekt, Večiti mladoženja, „Stari i novi majstori“ i poslednji i najobimniji „Patnica“. I u ostalim svojim romanima i pripovetkama Ignjatović slika savremeni život srpskog društa u Vojvodini, ali u njima, pored realističkog prikazivanja, prevlađuje humoristički i avanturistički elemenat, osobito u romanima „Trideset godina iz života Milana Narandžića“ i „Trpen spasen“ (nedovršen, u „Srbadiji“, a prerađen u dramu „Adam i berberin“).








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25774

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Jakov Ignjatović   Uto 21 Jul - 21:49

Večiti mladoženja

U razvoju srpskog realizma Jakov Ignjatović zauzima istaknuto mesto. On slika savremeni život i običnog čoveka. Za roman Večiti mladoženja Jakov Ignjatović dobija u književnoj kritici najviše ocene i priznanja. Ovaj roman je tematski vezan za njegovo rodno mesto - Sent Andreju, varošicu severno od Pešte. Tu su živele brojne srpske porodice posle seobe Srba iz Turske u Austriju 1690. godine.

Kroz osnovnu temu romana raspad jedne srpske trgovačke porodice Jakov Ignjatović prikazao je propadanje srpskog građanskog društva u Ugarskoj. Osnovni motiv romana je sukob između generacija, očeva i dece. Istaknuta je suprotnost između dve generacije kroz lik gazde Sofre Kirića koji predstavlja jednu i njegovog najmlađeg sina Šamike koji predstavlja drugu generaciju.
Gazda Sofra Kirić je snažan i hrabar čovek. Svojim radom i velikim odricanjem stiće veliko imanje i porodični ugled. On ima petoro dece i želi njima da to ostavi. Međutim, on je svestan da su nove generacije drugačije od njegove. Gazda Sofra i njegovi najbolji prijatelji, trgovci Krečar i Čamča hvale stara dobra vremena i misle da nova vremena donose nered, nerad i propadanje. On poštuje svoju ženu Soku kojom se oženio kada mu je prva žena umrla. Porodica i porodični ugled je za njega najvažnija vrednost u životu.
Sudbina porodice gazde Sofre Kirića uprkos bogatstvu je veoma tragična. Nju prati degeneracija, raspadanje i smrt. Njegova kčer Pelagija umire. Smrt ove mlade devojke ne može da preboli njegova žena Soka koja ubrzo umire. Najstarija kćer Lenka se posle udaje za sudiju otuđuje od porodice i čak tuži oca da bi dobila deo imanja. Kćer Katica se zbog nesrećne ljubavi odriče života i dane provodi usamljena i zatvorena u kući. Umire mlada u svojoj dvadeset osmoj godini. I najstarijeg sina Peru prati nesrećna sudbina. On postaje bekrija i lopov. Ne poštuje oca, krade od njega, nema volju, a ni smisao za posao. Od novca koji dobija od oca ne uspeva da započne bilo kakav posao i propada.
I najmlađi sin Šamika, u koga gazda Sofra polaže najveće nade osuđen je na nesreću i promašenost. Šamika predstavlja oštru suprotnost ocu koji je bio punačak, odlučan, preduzimljiv i štedljiv. Šamika je lep i obrazovan. Njega su razmazile majka i sestra. On se školuje u drugoj sredini, Košici. Tu usvaja tuđe ukuse i ponašanje. Zato kada se vrati u svoju sredinu uvek ostaje stranac. On je kavaljer, prvi na balovima, lepo peva i svira. Stalno je u ženskom društvu, ali ne može da se zaljubi, jer u njegovom srcu nema strasti i neodlučan je. I kada mu njegova verenica Lujza Polačekova poručuje da je tajno odvede od oca koji joj brani da se uda za njega zbog razlike u veri on nema snage da to uradi. I kada kao stariji momak odluči da se oženi Jucom Sokolović, devojkom na samrti njegovu nameru osujećuje sticaj čudnih okolnosti. Tu udaju sprečava brat devojke i njeni roditelji.
U romanu Večiti mladoženja Jakov Ignjatović ocrtava reljefno tipična ljudska ponašanja ljudi svoga vremena. Posebno se izdvaja lik Šamike. Ličnost Šamike se postepeno razvija u romanu. On od galantoma, osvajača ženskih srca i kavaljera postaje zaneseni trubadur i komična figura koja služi za podsmeh. Imanje troši na poklone svojim štićenicama, kćerima i unukama svojih verenica. Posle njegove smrti one mu na spomenik pišu večiti mladoženja i redovno posećuju njegov grob. On dosledno ostvaruje svoju prirodu uprkos molbama oca da se oženi, i okolnostima koje su ga nagonile na to. On tako postaje simbol ljudskog ponašanja koje je osobeno i tragično i dobija dimenzije večitog tipa koji nosi nesreću svog nesnalaženja u životu.


Ovaj roman je priča o usponu i raspadu jedne trgovačke porodice; priča o usponu srpskog građanskog društva u Ugarskoj.
U romanu je istaknuta suprotnost između generacija:
* Npr. očevi su snažni, odvažni, srčani ljudi, koji su radom i samoodricanjem, stekli imanja i porodični ugled, a sinovi su neradnici, pomodari, slabići, ljudi bez volje, životne energije, smisla za posao, rasipnici, …
Ovo je društveni roman – gradski roman – radnja se odvija u Sent Andreji; pripovedač – narator je pisac “Sveznajujci pripovedač”.
Roman je podeljen na dva dela; zasnovan je na sukobu očeva i dece, a i kompoziciono je građen na toj osnovi: u prvom delu romana, prati se Sofronije Kirica Sofre, njegov uspon; od 12-26. glave, data je istorija Samikinog života i života ostale njegove dece.

Lik g-dina Sofre:

sposoban trgovac, radan, odgovoran, imao je smisao za posao, njegov detaljan opis fizickog izgleda je ovde dat – realistican motiv.
Kada je bio paradno obučen, izgledao je kao ciganski vojvoda – poređenje (previše skreće pažnju na sebe svojim odelom; i time želi da pokaže svoje bogatstvo).
* Njegova žena: starija, nije više lepa; ali žena orijentalne lepote.
Bogatstvo je zaradio stedeći; potom je ulagao u nekretnine – sanjao je da će doći do inflacije, sledio je svoj san i tako se obogatio.
* Enterijer: nakon devalvacija, Sofra je nabavio sav nameštaj, sve detalje u kući; bio je spreman da svetu pokaže svoje bogatstvo time. Kupuje stvari koje mu ne trebaju – npr. sat.

* Lik Samike:

Svu nadu  porodica je polagala upravo u njega; studirao je prava u Kosici; otac je u njega gledao kao u zenicu; davao mu je novca, više nego što je trebalo, koliko god on zatraži,
bio je elita među pravnicima; lepog lica i izgleda uopšte, plenio je gde god da se pojavi; u društvu uvek primljen, nije pio, niti lumpovao; karte je igrao tek u izabranom i otmenom društvu; oblačio se po poslednjoj modi, uvek sa stilom i ukusom;uvek je bio tu za  prijatelja, pun razumevanja i požrtvovanja.
Nije bio dobrar đak, međutim pored svih malopre pomenutih kvaliteta, mnogi su mu kroz prste gledali.
Stalno je išao na igranke, razne balove, plesove ili pozorište, on je za to uvek bio raspoložen, takođe, svirao je flautu i gitaru, i takođe je lepo pevao.
Problem je bio taj što se nije mogao oženiti, ne iz nećkanja, već stvarno nije mogao.
Boravio je kod gradonačelnika; svega je bilo u izobilju: belih haljina, veša, kaputa, pantalona, čakšira u velikom broju; veliki broj cipela, pižama (raznih vrsta), rukavica i drugog, …
Tako je tekao njegov život u Kosici; njegov uspon!
Nakon njegovog povratka kući; otac, majka i sestra bili su presrećni! Svima su se hvalili njegovim uspehom, i svi su ga gledali sa divljenjem.
Svi su se pojavljivali na sokacima, baš njega da vide; primamljivog i pomalo demonskog izgleda (u kratkom kaputu i sa  maramom koja mu viri iz gornjeg džepa na istom; i kravatom nameštenom od strane njegove majke i sestre).
Postao je advokatski pripravnik, nakon toga položio advokatski ispit i postao pravi advokat! Time se ispunila želja njegovih roditelja i isplatio se sav trud koji su oni mukotrpno  uložili u njega.
Ostala je još jedna stvar; da se oženi! Koja god iole “dobra” devojka za njega, po necemu (roditeljima ili okolini) u suštini, nije valjala!
Majčinom smrću, Samika izgubi “gnezdo”, nema više prave porodice; topline i sreće kao nekada; svakog dana oplakivao je majku, išao joj je na grob; nosio cveće, patio, …
U međuvremenu, g-đa Soka poče previše žaliti za Pelagijom.
Pera se totalno otuđio od kuće i od svojih; Katica, devojka čije vreme polako prolazi, nije htela ni za koga da se uda i samo joj je Samika bio razonoda; kada je s njim, on je odvuče od tužnih misli, međutim, čim on ode, nju opet stegne tuga.
G-đa Soka ubrzo umre, od tuge, boli i žalosti; lekari joj nikako nisu mogli pomoći; g-din Sofra izgubi ruku; Katica I Lenka izgubiše utehu.
U ovakvim trenucima, vidi se pravi kontrast između uspeha i pada Samike; imao je porodicu, posao, imao je sreću; sada je ostao bez glavnog oslonca u životu, bez podrške i pun tuge.
Majka mu nije izlazila iz glave, i pri samoj pomisli na nju, ili pomenu nje, briznuo bi u plač; otac mu govori da skine crninu i da se  ženi; međutim, on prvo planira da otputuje u Italiju; i otac se složi, savetovavši ga pritom da usput nađe sebi dobru priliku.
Novac mu je bio nebitna stvar; i od oca, pored toga dobi i prsten njegove majke da bi se setio želja njegovih roditelja i ispunio ih.
Jedna, pomalo čudna stvar bila je ta da je Samika ceo život proveo u ženskom drustvu – u detinjstvu, među sestrama; po višim školama i kućama, uglavnom je bio u njihovom društvu.
*Imao je, tj. poprimio je na neki način žensku narav (znao je štrikati, plesti); davao je     tačne opise odevne kombinacije neke žene – kakve je haljine imala; gotovo nikad nije boravio u muškom društu; sve dame su baš njega pitale za savet prilikom kupovine kakve odeće, i njegova odluka predstavljala je zadnju reč!
Nedostatk muške crte, ogledao se u njegovom karakteru; devojke su sa njim razgovarale kao sa prijateljicom , nikad kao sa muškarcem.
Samika je bio jako lep čovek – bez ikakvih zamerki što se tiče fizičkog izgleda; odela koja je on nosio, svi njegovi  prijatelji su kopirali; nikada ne dolazi u konflikt sa ženama; uvek se fino ophodi prema njima, …
Nakon nekoliko godina, Samika ostaje pri svom da se ne ženi; iako je postao stariji, narav nije promenio; i dalje nije našao idealnu ženu za sebe.
I dalje je ostao kavaljer i džentlemen kao pre (kupovao je damama razne sitnice i poklone); na balovima i dalje privlači pažnju; “svi mu se klanjaju”; nikada žensko nije ogovarao.
Nikada nije pijan, niti ikada psuje; uvek da prosjacima neki dinar.
Celoj svojoj porodici podigao je lep spomenik i unajmio je čuvara da čuva isti; u medaljonu nosi Jucinu kosu, a njen pepeo stoji u njegovoj sobi; svoju imovinu koja mu je ostavljena, nije prodao!
Ostao je večiti mladoženja, ali srećan i zadovoljan!








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25774

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Jakov Ignjatović   Uto 21 Jul - 21:53

Jedan od prvih naših romanopisaca, Jakov Ignjatović, bio je u isto vreme i naš najplodniji romansijer: napisao je tri istorijska romana (Đurađ Branković, 1859; Kraljevska snaha, Deli-Bakić, 1886), sedam romana iz savremenog života (Milan Narandžić, 1860, 1863; Čudan svet, 1869; Trpen-spasen, 1874—5; Vasa Rešpekt, 1875; Večiti mladoženja, 1878; Stari i novi majstori, 1883; Patnica, 1888) i nekoliko dužih i kraćih pripovedaka. U romanima iz savremenog života ovekovečio je svoje rodno mesto: Sent-Andreju, najsevernije srpsko naselje blizu Budimpešte, i dao široku sliku srpskog življa u Vojvodini, u gradu i u selu — u Novom Sadu, Pešti, Dalju i drugim mestima. Pokazujući ljude i događaje koje je sam poznavao i doživeo, on je sa autobiografskom dokumentarnošću pisao svoje romane, koji se s pravom računaju u prve realističke slike u srpskoj književnosti XIX veka.


*****








Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Jakov Ignjatović   

Nazad na vrh Ići dole
 
Jakov Ignjatović
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Jakov Ignjatović
» JAKOV IGNJATOVIĆ " VJEČITI MLADOŽENJA "
» Jakov Ignjatović
» Milica Jakovljevic-Mir-Jam
» Cadillac
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-