Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Samjuel Beket - Čekajući Godoa

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Samjuel Beket - Čekajući Godoa   Ned 14 Jun - 8:42

[You must be registered and logged in to see this image.]
Ono što dramu „Čekajući Godoa“ čini zanimljivom jeste upravo činjenica da je Beket zbio sve vreme svemira, od njegovog početka, pa sve do kraja, u relativno kratak vremenski period u poređenju sa vremenom u celini. Razmišljajući o vremenu, zapitao sam se koliko je vremena proteklo između prvog i drugog čina drame, ali u tekstu ne mogu da nađem siguran odgovor, već do njega moram da dođem logičkim postupcima. Mogućnost da je drugi čin smešten tek jedan dan posle prvog čina odbacujem iz dva razloga. Naime, drvo pored kojeg se likovi nalaze u drugom činu je olistalo, dok je u prvom u fazi hibernacije. Drugi razlog zbog kog odbijam da verujem u reči (anti)junaka da je tek jedan dan prošao jeste to što Estragon i Vladimir od početka do kraja drame tvrde raznorazne stvari koje u više navrata pobijaju prethodne izjave, a tu i tamo neka od tih izjava pobije i samu sebe. Takođe, dva glavna lika tvrde da su skupa već četrdeset godina, a čovek koji provede četrdeset godina pored drveta vrlo lako izgubi pojam o vremenu. Ne zaboravimo činjenicu da se Estragon ne seća događaja koji su se, sudeći prema Vladimiru, odigrali dan ranije; takođe je zaboravio i Pocoa i Likija – da li je to zbog konstantnih batinanja koje mu priređuju svake noći ili zbog činjenice da je mnogo više vremena prošlo od prethodnog susreta sa drugim likovima? Shvatam da se efekat neujednačenog proticanja vremena primenjuje i na čitaoca kako se stranice „prevaljuju“. Dakle, da zaključim segment o vremenu: Estragon i Vladimir nisu svesni prolaznosti vremena, jer oni od svog rođenja do svoje smrti predstavljaju svemir u vremenu, a njihovo trenutno čekanje boljih dana, dobročinitelja i spokoja predstavlja život pojedinca u realnom prostoru i vremenu.
Ovu tezu ću odbraniti tako što ću poistovetiti još nešto – Liki i Poco u drugom činu dolaze osakaćeni, padaju na zemlju, Vladimir da pokušava pomogne Pocou za novac, a Likiju ne jer ga osuđuje kao oštećenu robu, ali Vladimir pada pomažući iz pogrešnih razloga, te ne može da ustane. Ovaj kratki događaj na sceni odnosi se na daleko duži vremenski period u realnom prostoru i vremenu. Da li Vladimirov pad u trajanju od nekoliko minuta predstavlja probleme s kojima se pojedinac susreće u životu, koji traju mesecima ili godinama? Prema dužini celog  života, meseci i godine su isto što i Vladimirovi minuti ležanja na zemlji prema dužini dana koji u drugom činu provodi pored olistalog drveta. Ili predstavlja srednji vek, mračno doba dugo nekoliko stotina godina, što je opet tek minut u odnosu na dužinu vremena kao celine, u kom je čovečanstvo palo do svog dna, pa neprestano ustajalo stotinama godina? Ove ideje ću ostaviti na milost i nemilost čitaocima da se upuste u diskusiju.
Dolazim do druge teze kojom želim da se pozabavim u studiji, a to je polovična karakterizacija likova. Kažem polovična pošto je nemoguće izvršiti punu karakterizaciju likova u Beketovim delima. Smatram da je jedini lik koji ima smisla Dečko jer njegov dolazak ima svrhu – donosi poruku od Godoa! Ne tvrdim da je njegovo postojanje istinito ili da je njegov dolazak Vladimiru i Estragonu sa porukom od Godoa stvaran, ali već uzevši u obzir činjenicu da je došao, bilo stvarno ili imaginarno, on ima najviše smisla u drami. Takođe, mislim da je čitava drama napisana kroz oči Vladimira i stvari koje se oko njega dešavaju mogu i ne moraju da budu stvarne ili plod njegovih želja. U odbranu teze da su određeni trenuci i određeni likovi tek Vladimirova ideja, želja, vizija, mašta, želja, želja, želja... govori činjenica da je Estragon nesvestan tih događaja i likova koji su se ukazali publici samo kao Vladimirova ideja. Dok pišem o ovome, javlja mi se sumnja u postojanje Likija i Pocoa, pa čak i Estragona. Prihvatam mogućnost da je Vladimir usamljena skitnica koja leži pod Drvetom u nadi da će nekakav Godo doći i izvući ga iz nedaća, i ležeći umišlja likove i dijaloge da mu nekako prođe dan. Ali, recimo da nisam u pravu i da postoje likovi –  opet moram da istaknem da su svi likovi rođeni iz siluete skitnice bez svrhe. Možda su stvoreni baš iz sene skitnice koja je ubola Beketa nožem u leđa i na pitanje „Zašto?“, odgovorila sa: „Ne znam.“
Napisavši ovu studiju shvatam da tek sad ne shvatam dramu „Čekajući Godoa“ i pomišljam da je upravo to njen smisao – a ako jeste, to znači da sam shvatio smisao dela i, shvatajući tu činjenicu, bez ikakve sumnje mogu da kažem da sam u potpunosti zbunjen.
Koje je vaše mišljenje o početnoj ideji drame „Čekajući Godoa“? Da li mislite da je skitnica sa ulice zaslužna za Beketov opus? Da li se slažete sa teorijom relativnosti vremena u pozorištu apsurda?








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Samjuel Beket - Čekajući Godoa   Ned 14 Jun - 8:47

Beketovi junaci imaju mnogo muka sa vremenom:u praznini besmislu njihovog života vrijeme sporo protiče i pada na njihova pleća kao teško breme.To je još teže kada se ništa ne dešava ( a u drami se malo šta događa osim razgovora I kretnji) I kada se ne razgovara-ima mnogo pauza I ćutanja:naznake “Ćutanje”se javljaju oko 140 puta.I kada se vrijeme (spoljašnje) I ćutanje (unutrašnje) udruže,onda dolazi do napona emocija,strepnje I straha:to je strah od praznog I sporog vremena.Zato se junaci dovijaju kako da ispune vrijeme,kako da ga utucaju,što reče Estragon,a potom ponovi I Vladimir.Vladimir će započeti kazivanje priče o dva zločinca I Spasitelju jer “brže će nam proći vrijeme”:pritom nije bitno da li sagovornik prati priču (Estragon:”Ja I ne slušam”)[You must be registered and logged in to see this image.]n će nekoliko puta ponoviti neki detalj ne bi li Estragonu razjasnio glavno mjesto u priči,a to opet rasteže ovaj dijalog bez rezultata-priča nije ni primljene ni shvaćena.Vladimiru se učini da se vrijeme zaustavilo,on razgovor ili malu promjenu smatra dobrodošlom.Glad za društvom I razgovorom se osjeća iz praznih dijaloga koji se sastoje iz malo rijrči ponovljenih nekoliko puta.Ovo je težnja da se ispuni vrijeme I da se sagovornik zadrži koji je svojom pojavom,govorom I činjenjem unio malo svježine u ubitačnu monotoniju čekanja,ćutanja povremenih kratkih dijaloga dvojivca skitnica.To je izraz straha od usamljenosti koji pada teško iz dva razloga:-“skraćuje” se vrijema čekanja nečega što je neizvjesno;-ispunjava se vrijema bilo čim samo da se u samoći ne preda mislima iz koijh stalno proizilazi strah;otuda I strah od ćutanja(“Reci nešto!Reci,makar šta!”)A kada se jedan segment vremena pobijedi (ispuni razgovorom)opet nastaje ćutanje I opet potreba za razgovorom.Ovo ponavljanje je izraz nemoći da se nađe prava riječ I pravi predmet razgovora (“Teško je početi” kaže Vladimir);I dok se naprežu da pronađu novi predmet razgovora,čuju se iste riječi u ustima dva lika-ovakvih primjera ima na desetine u ovoj drami.Vrhunac besmisla I praznine sadržan je u Estragonovim rječima:”Uvijek mi pronađemo nešto,zar ne Didi,što namstvori utisak da smo živi?”.Činiti bilo šta,makar govoriti bilo šta,znači biti,postojati,živjeti.Ćutanje je zamiranje,potom I umiranje.Muka se vremenom preovladava igrama tipa:”Hajde da se prepiremo”,”Hajde da se zapitkujemo”,”Hajde da se grdimo!”,”A hajde sad da se pomirimo”- to je zabava(“Kako vrijeme brzo prolazi kad se zabavljamo”,kaže Vladimir).Oni će se igrati Pocoa I Likija,ali će Estragonu pasti na um čudna igra.Praznina I monotonija života nameće groteskna razmišljanjab I ponašanja,koji ukazuju na iščašenost čovjeka iz stvarnosti,na haos u duši I razumu.`Poco će bijesno reagovati na Vladimirovo pitanje otkad je Liki nijem.Ova apokaliptična slika sveopšteg nestajanja proistekla je iz negativnog životnog iskustva:sve je bilo iso,ništa se nije mjenjalo osim čovjekovog laganog topljenja I nestajanja životnih funkcija.A tu čovjek ništa na može jer je ta neminovnost proistekla iz proticanja vremena.(pješčani sat ili obični,možda ubaciti muziku)

Drama apsurda-u potpunosti je napustila zakonitosti klasične drame stare preko dva milenijuma.Naziv je i proistekao iz njene sadržine:apsurdni su joj likovi,apsurdne su situacije,iskazi su apsurdni.Apsurd je proizvod načina kazivanja ili prikazivanja u kome se ne otkriva nikakav smisao,odnosno nameće se besmisao-ono što je kazano ili prikazano je čista besmislica,odnosno ruganje smislu.iz apsurdnih slika se ne može dokučiti ništa jer su one same po sebi apsolutni besmisao.Apsurdno kazivanje,slike i likovi predočavaju nelogičnost,nerazboritost,nerazumnost i ludilo svijeta i života








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Samjuel Beket - Čekajući Godoa   Ned 14 Jun - 8:51

...."VLADIMIR: Svako je ono što jeste.
ESTRAGON: Nekorisno je koprcati se.
VLADIMIR: Suština se ne menja.
ESTRAGON: Nema šta da se učini. (Nudi ostatak šargarepe Vladimiru) Hoćeš da je dovršiš?
Strašan krik, sasvim blizu. Estragon ispusti šargarepu. Obojica se skamene, zatim se stušte prema levom ili desnom kraju pozornice. Estragon se zaustavi na pola puta, otrči natrag, zgrabi šargarepu, strpa je u džep, pojuri prema Vladimiru koji ga čeka, opet se zaustavi, otrči natrag, zgrabi svoju cipelu, odjuri do Vladimira. Sćućureni jedan uz drugog, pogrbljenih ramena, povijeni, leđima prema opasnosti, čekaju. Ulaze Poco i Laki. Poco upravlja Lakijem pomoću konopca obavijenog oko njegovog vrata, tako da Laki ulazi prvi, za njim konopac dovoljno dugačak da Laki stigne do sredine pozornice pre nego što se pojavi Poco. Laki nosi tešku torbu, stolicu na sklapanje, izletničku korpu i veliki kaput; Poco drži bič.
POCO (još iza kulisa): Đi, di! (Prasak biča. Poco sepojavljuje. Prelaze pozornicu. Laki prolazi pored Vladimira i Estragona i izlazi Videvši Vladimira i Estragona, Poco se u hipu zaustavi. Konopac se zateze. Poco ga žestoko trgne) Nazad!
Šum od Lakijevog pada sa svim njegovim tovarom. Vladimir i Estragon se okreću prema njemu, i želeći i bojeći se da mu pođu u pomoć. Vladimir korakne prema Lakiju, Estragon ga uhvati za rukav i povuče natrag.
VLADIMIR: Pusti me!
ESTRAGON: Ostani gde si! POCO: Pazite se! On je neugodan. (Vladimir i Estragon se okrenu prema Pocou) Prema neznancima.
ESTRAGON (ispod glasa): Je li to on?
VLADIMIR: Ko?
ESTRAGON (pokušava da se seti imena): Ee...
VLADIMIR: Godo?
ESTRAGON: Da.
POCO: Da se predstavim: Poco.
VLADIMIR (Estragonu): Nikako!
ESTRAGON: Rekao je Godo.
VLADIMIR: Nikako!
ESTRAGON (bojažljivo, Pocou): Vi niste gospodin Godo, ser?"....








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Samjuel Beket - Čekajući Godoa   

Nazad na vrh Ići dole
 
Samjuel Beket - Čekajući Godoa
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Samjuel Beket-Cekajuci Godoa
» Samjuel Beket - Čekajući Godoa
» Semjuel Beket - Čekajući Godoa
» Književnost
» Semjuel Beket
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost :: Čitaonica-