Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Spomenici od ljudskih kostiju

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96952

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Spomenici od ljudskih kostiju   Ned 7 Jun - 21:49

Church of Bones



foto:photo.travelblog

Sedlec kosturnica, takođe poznata kao Crkva kostiju, je jedna od najneobičnijih kapela.

Sedlec kosturnica nije ništa spektakularno gledano spreda. To je mala kapelica koje se nalazi u Sedlec-u, u predgrađu Kutna Hora, u Češkoj. Mislili bi da je to samo stara srednjovjekovna gotička crkvica.

Ali, čim uđete shvatićete zašto je to jedna od najupečatljivijih i jedinstvenih crkava u svetu. Sedlec kosturnica je umetnički ukrašena sa više od 40.000 ljudskih kostura. Po tome je i dobila ime Crkva kostiju.

Jedna od najfascinantnijih umetničkih dela unutar Sedlec kosturnice je veliki luster od kostiju koji se nalazi u središtu crkve. Ogromni luster sadrži barem jednu od svake ljudske kosti.


photo.travelblog

Još jedno impresivno umetničko delo je grb porodice Schwarzenberg koji je takođe izrađen od ljudskih kostiju.


photo.travelblog

Možda se pitate kako su sve ove kosti završile u maloj kapelici koja se nalazi u Češkoj. Priča počinje 1278 godine, kada je kralj Češke poslao opata Sedlec-a do cistercitskog samostana u Jerusalim.

Na povratku iz samostana opat je donio sa sobom teglu zemlje s Golgote, koja je poznata kao "Sveta zemlja" i rasuo je po tlu oko crkve. Ubrzo su ljudi iz tog mesta želeli da budu sahranjeni u Sedlec-u, i tako je groblje moralo biti prošireno.
 
U 15. veku gotička crkva sagrađena u blizini groblja i njen podrum je bio korišten kao kosturnica. Kosti su stajale tamo vekovima sve do 1870, kada je imenovan stolar po imenu František Rint trebao staviti sve te kosti u red. Rezultat je bio impresivno šokantan.

Tih 40.000 mrtvih ljudi koji su želeli biti pokopani na svetom mestu, se  nalaze upravo u sredini kapele.










Poslednji izmenio Shadow dana Ned 7 Jun - 23:55, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96952

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Spomenici od ljudskih kostiju   Ned 7 Jun - 22:20

Capela dos Ossos


Capela dos Ossos (engleski: kapela kostiju) je jedan od najpoznatijih spomenika u Evori, Portugal. To je mala kapelica koja se nalazi pored ulaza u crkvu sv. Fransis. Ime je dobila po tome što su unutrašnji zidovi pokriveni i ukrašeni ljudskim lobanjama i kostima.



Capela dos Ossos sagradio je u 16. veku franjevački monarh koji je, u protiv-reformativnom duhu tog vremena, želio svojim kolegama, braći, preneti poruku o prolaznosti života , vrlo čestoj duhovnoj temi, i to sažeo u moto-u Memento mori. To je jasno prikazano u poznatom upozorenju na ulazu " Ossos que Aqui estamos pelos vossos esperamos ("Mi kosti koje smo tu, čekamo tvoje").



U Capeli dos Ossos se nalazi i pesma o potrebi odražavanja nečijeg postojanja i ona visi u starom drvenom okviru na jednom od stubova. Pesma se pripisuje Fr. António da Ascenção Teles, svešteniku sela São Pedro (gde je podignuta crkva Svetog Franje ) 1845-1848.

Where are you going in such a hurry traveler?
Stop … do not proceed;
You have no greater concern,
Than this one: that on which you focus your sight.

Recall how many have passed from this world,
Reflect on your similar end,
There is good reason to reflect
If only all did the same.

Ponder, you so influenced by fate,
Among the many concerns of the world,
So little do you reflect on death;

If by chance you glance at this place,
Stop … for the sake of your journey,
The more you pause, the further on your journey you will be.

by Fr. António da Ascenção








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96952

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Spomenici od ljudskih kostiju   Ned 7 Jun - 22:32

Pariške katakombe

Pariske katakombe, termin kojim se netačno označava Gradska kosturnica, jesu nekadašnji podzemni kamenolomi s kraja XVIII veka koji se nalaze u 14. arondismanu u Parizu, povezani međusobno podzemnim hodnicima za inspekciju. Dugački oko 1,7 kilometara, smešteni na 20 metara ispod površine, zvanično su otvoreni za posetioce na trgu Danfer-Rošro.



Ovaj deo otvoren za posetioce predstavlja samo majušni deo ogromnih podzemnih kamenoloma u Parizu.

Pred kraj XVIII veka, da bi se rasteretila prenatrpana pariska groblja, odlučeno je da se izmeste kosti iz zajedničkih grobnica u podzemne kamenolome. U to vreme distrikt Les Halles (Lezal), u središtu grada, bio je izložen raznim zaraznim bolestima zbog kontaminacije nastale neodgovarajućim sahranjivanjem mrtvih u masovne grobnice u crkvenim dvorištima. Poseban problem predstavljalo je veliko Groblje nevinih. Zato je bilo odlučeno da se kosti diskretno premeste u napuštene podzemne hodnike. Ovaj posao obavljen je pod nadzorom Luja Tiru de Krona, policijskog pukovnika. Procenjuje se da je tada skoro 6 miliona posmrtnih ostataka premešteno u veći broj kosturnica koje i danas postoje u Parizu. Među njima su, nesumnjivo, bili i posmrtni ostaci mnogih velikih imena Francuske revolucije.

Šarl Aksel Gijomo bio je zadužen za prenos kostiju, dok je njegov naslednik, Luj-Etjen Erikar de Tiri, 1810. sredio katakombe i dao im sadašnji izgled.

Zidovi katakombi prekriveni su grafitima koji vode poreklo od XVIII veka naovamo. Viktor Igo je iskoristio svoje znanje o sistemu tunela u romanu Jadnici. Godine 1871. pripadnici Pariske komune ubili su grupu rojalista u jednoj odaji. Tokom Drugog svetskog rata pariski pripadnici pokreta otpora koristili su sistem tunela. U istom periodu, nemački vojnici uspostavili su podzemni bunker u katakombama ispod Lycee Montaigne (Lise Montenj), srednje škole koja se nalazi u 6. arondismanu. Ovaj bunker nije na turističkoj mapi i može se videti samo tokom „neovlašćenih poseta“ (v. katafilija).



Podzemni tuneli i odaje dugo su predstavljali bezbednosni problem za gradnju u Parizu. Kamenolomi se katkad urušavaju stvarajući rupu na površini i oštećujući zgrade. Da bi to predupredila, vlada je još 1777. godine osnovala IGC Inspection générale des Carrières (Opšta inspekcija kamenoloma) koja ima za cilj osmatranje stanja postojećih kamenoloma i sprečavanje kopanja novih. IGC je, međutim, iskopala tunele za osmatranje da bi sebi omogućila bolji pristup kamenolomima radi boljeg osmatranja, popravke i izrade mape učvršćenih kamenoloma.

Nadgledanje i radovi na učvršćivanju nastavili su se do današnjeg dana. Zbog velikog broja kamenoloma, podzemnih tunela, tunela koje koriste vozovi i odvodnih kanala prokopanih ispod Pariza, a uzimajući u obzir mekoću pomenutog kamena, preduzima se dodatni oprez prilikom gradnje novih objekata ili kopanja novih tunela. (To, ipak, nije sprečilo pojavu problema prilikom kopanja metro linije 14).



Katafilija

Počev od 80-ih godina prošlog veka, postoji neka vrsta zanosa za nezvaničnim obilaskom katakombi. To se naročito ogleda u korišćenju drugih puteva od onih koji su putokazima obeleženi za zvanične posete, korišćenjem šahtova na javnim saobraćajnicama za ulaz, štaviše podzemnih ulaza iz raznih podruma, podzemne mreže saobraćajnica itd. Ovakvi ulasci su opštim pravilom pristupa zabranjeni. Posete nekadašnjim kamenolomima Pariza preduzimaju oni koji sebe nazivaju katafilima: katafil je osoba koja poseduje određeni stepen znanja o podzemnim hodnicima, kao i o retkim preostalim ulazima koji nisu zazidani.

Poslednjih godina nastala je neka vrsta paralelnog sveta, sa svojom mnogobrojnom zajednicom, svojim pravilima i svojim sukobima. Nekoliko primera:

katafili puristi, zaljubljenici u kamenolome, u njihovu atmosferu i njihovu prošlost, nastoje da zaštite mesto izbegavajući da ga degradiraju grafitima ili rušenjem zidova. Neki od njih dokazuju da imaju određena znanja iz oblasti klesanja kamena i zidarstva. Idu čak dotle da uklanjaju grafite ostavljene na tim mestima poslednjih godina;
druge zajednice (grupe) nastoje da ostave svoj znak na ovaj ili onaj način (grafiti, vandalizam). Grupa Gotski pokret, u principu, iskazuje veću želju za kršenjem zakona od drugih grupa, iako strast za katafilijom okuplja individue iz raznoraznih miljea.
U međuvremenu, sportska brigada nacionalne policije patrolira katakombama da bi obezbedila poštovanje zakona od 2. novembra 1955, koji zabranjuje svakoj osobi koja nije prijavljena zvaničnoj službi ili koja ne koristi obeležene podzemne hodnike da se kreće podzemnim kamenolomima grada Pariza. Za ove prestupe zaprećena je novčana kazna od 60 € i više.


wikipedija








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96952

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Spomenici od ljudskih kostiju   Ned 7 Jun - 22:58

San Bernardino alle Ossa

San Bernardino alle Ossa je Crkva u Milanu, severnoj Italiji, najpoznatija po svojoj kosturnici, maloj bočnoj kapeli ukrašenoj brojnim ljudskim lobanjama i kostima.




1210, kada je na susednom groblju ponestalo prostora, izgrađena je soba u kojoj će se čuvati kosti. Crkva je obnovljena 1679., jer je bila uništena u požaru 1712 a nova veća crkva je tada vezana za staru i posvećena sv Bernardinu Sieni.

Crkveni počeci datiraju 1145, kada su bolnica i groblje izgrađeni ispred bazilike Santo Stefano Maggiore. U 1210 godini sagrađena je soba u kojoj su se nalazili kosti sa groblja. Obnovio ju je po prvi put 1679. Giovanni Andrea Biffi koji je modificirano fasadu i ukrasio zidove kosturnice s lobanjama i skeletima.

Crkva je uništena 1712; pa je zamijenjena novim zdanjem koje je dizajnirao Carlo Giuseppe Merlo. Nova crkva, povezana s pređašnjom hodnicima, pripisana je sv Bernardinu Sieni.

Fasada je dovršena 1776 godine.



Unutrašnjost ima osmougaoni plan, sa ukrasima u baroknom stilu. U nekoliko kapela ima slika iz 16. i 18. veka.
Plafon kosturnice je oslikan freskama 1695 od Sebastiano Ricci-ja, sa Trijumfom duša i Letećim Anđelima, dok su na stubovima prikazane Sveta Devica, sv Ambrose, St. Sebastian i sv Bernardino iz Siene. Niše i vrata su ukrašeni kostima, u rokoko stilu.

1738 kralj Ivan V. Portugala,je bio toliko zatečen i oduševljen kapelom, da je izgradio jednu veoma sličnu na Évori, u blizini Lisabona.








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96952

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Spomenici od ljudskih kostiju   Ned 7 Jun - 23:05

Ćele-kula

Ćele-kula je spomenik iz Prvog srpskog ustanka koji je u znak odmazde tadašnja Turska vlast u Srbiji izgradila od lobanja poginulih srpskih ratnika u bici na Čegru.

Svrstana je u spomenike kulture od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju i danas predstavlja muzejski objekat.


Procenjuje se da je u bici na Čegru, koja se odigrala 31. maja 1809, poginulo oko 10.000 turskih ratnika. Kako bi opravdao toliki gubitak niški Huršid paša naredio je da se kože sa glava poginulih Srba oderu, napune slamom i pošalju u Carigrad. Zatim je, kako bi zaplašio Srbe, naredio da se u znak opomene na istočnoj strani Niša sazida kula od kamena i da se u njene zidove uzidaju preostale lobanje poginulih vojnika, „tako da sredina kule bude jednostavna, od kamena i kreča a glave srpskih vojnika da se okrenu u polje i uziđaju spolja“.

Kula je sazidana u periodu od juna do jeseni 1809. godine, na nekadašnjem ulazu u Niš sa carigradske strane, koji se danas nalazi u središtu naselja Trošarina. Sačinjena je od četiri potporna zida (širine oko 4,5 m i debljine 0,5 m) koja su se naslanjala jedan na drugi čineći šuplju, zakrovljenu formu čija je prvobitna visina iznosila 5 metara. U nju su uzidane 952 lobanje poginulih ustanika, poslagane u simetrične redove. Iako su Turci zabranjivali Srbima da odnose lobanje sa njenih zidina, mnoge glave su krišom skidane i sahranjivane u okolnim grobljima.


Iako je u drugoj polovini XIX veka, jedan od modernizatora turske države Mithat paša doneo odluku da se kula sruši, to nije izvršeno zbog intervencije niških Turaka. Tako je sve do 1892. Ćele-kula bila izložena vremenu, nakon čega je prilozima iz čitave Srbije, prema projektu arhitekte Dimitrija Leka, iznad nje podignuta današnja kapela. Godine 1937, prilikom proslave šezdesetogodišnjice oslobođenja Niša od Turaka, čišćenjem središnjeg dela objekta, pronađeno je više lobanja, koje su ponovo ugrađene u kulu. Danas je preostalo samo 58 lobanja, a jedna od njih je posebno izdvojena na pijedastalu, kao lobanja vođe ustanka Stevana Sinđelića



wikipedija








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96952

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Spomenici od ljudskih kostiju   Pon 8 Jun - 0:31

Capuchin Crypt


Kapucinska Kripta je mali prostor koji obuhvata nekoliko sitnih kapela koje se nalaze ispod crkve Santa Maria della Concezione dei Cappuccini na Via Veneto blizu Piazza Barberini u Rimu, Italija. Ona sadrži skeletne ostatke 3.700 tela i veruje se da su tu pokopani fratri kapucina. Katolički red insistira da prikaz nije trebalo da predstavlja jeziv prizor, već tihi podsetnik na brzi prolazak života na Zemlji i naše vlastite smrtnosti.



Veliki broj kostiju je pribijen na zidovima u zamršenim obrascima, neki su nagomilani visoko među bezbroj drugih, a neki vise sa plafona kao svetiljke.

Kada su se sveštenici preselili u crkvu 1631. godine, iz starog samostana, donijeli su sa sobom 300 umrlih franjevaca. Fra Michael Bergamo nadgledao je raspored kostiju u grobnoj kripti. Zemljište kripte je donio iz Jeruzalema po nalogu pape Urbana VIII.

Kako su monasi umirali tokom godina, najstarije sahranjen monah bi bio ekshumiran kako bi napravili mesta za novo preminulog koji je sahranjen bez sanduka, tako su nove kosti dodavane dekorativnim motivima. Tela su obično provodila 30 godina raspada u tlu, pre nego što bi bila ekshumirana.

Postoji ukupno šest soba u kripti, pet sadrži jedinstveni prikaz ljudskih kostiju za koje se veruje da su preuzeti od tela franjevaca koji su umrli između 1528 i 1870.



1. Kripta uskrsnuća, koji sadrži sliku o Isusu podizanje Lazara iz mrtvih, uokviren je različitim delovima ljudskog kostura. Ključ za tumačenje prikaza sahrane leži u kršćanskoj veri u uskrsnuće tela i život večni.

2. Kapela Misa, se kao prostor koristi za mise, i ona ne ne sadrži kosti. U oltaru, Isus i Marija mole St. Felixa od Cantalice, Franja Asiškog i Antuna Padovanskoga da oslobode duše iz čistilišta. U crkvi postoji ploča s akronimom DOM, koja znači, Deo Optimo Maximo ("Za Boga, najbolji i najveći"), pojam koji se prvobitno odnosio na paganskog boga Jupitera, ali kasnije prihvaćen kod hrišćana. Ploča sadrži stvaroi srce Marije Felice Peretti, praunuke pape Siksta V. i simpatizera kapucinovog reda. Kapela takođe sadrži grob Pape Zouaves-a koji je umro braneći Papinske države u bitci kod Porta Pia.
3. Kripti Skulls
4. Kripti Pelvises
5. Kripta od kostiju nogu i bedra
6. Kripta od tri kostura. Središni kostur je zatvoren u oval, simbol života koji dolazi od poroda. U svojoj desnoj ruci drži kosu, simbol smrti koja seče sve, kao trava u polju, a u njegovoj levoj ruka drži vagu, simbolizirajući dobro i zlo odmereno od Boga kad sudi ljudskoj duši. Plakat na pet jezika izjavljuje :

"Ono što si sada mi smo bili nekad; ono što smo sada vi ćete biti ..."


photo:flickr.com








Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Spomenici od ljudskih kostiju   

Nazad na vrh Ići dole
 
Spomenici od ljudskih kostiju
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Spomenici od ljudskih kostiju
» Statue i spomenici posvećene deci
» Stiven King
» LESKOVAC
» Makedonija
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Slikarstvo :: Vajarstvo-