Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Pevani pesnici

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:50

Stihovi — Milorad Petrović Seljančica


MAGLA PALA BISER ROSA POKAPALA JORGOVAN *

Ej . . . Ej . . .
Magla pala, magla pala EJ.
Biser rosa pokapala jorgovan, jorgovan,
Tu sam svu noć proplakala uzaman, uzaman,
Tu sam svu noć proplakala uzaman, uzaman.

Dragi reče, dragi reče EJ.
— Doći ću ti prvo veče u akšam, u akšam,
A što reče pa poreče da čekam, da čekam,
A što reče pa poreče da čekam, da čekam?

Stihovi preuzeti iz knjižice notnih zapisa Tihomira Vujičića: "Muzičke tradicije Južnih Slovena u Mađarskoj"

Gordana Lazarević — Magla pala biser rosa pokapala jorgovan








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:54

Stihovi — Milorad Petrović Seljančica


MAGLA PALA BISER ROSA POKAPALA JORGOVAN *

Ej . . . Ej . . .
Magla pala, magla pala EJ.
Biser rosa pokapala jorgovan, jorgovan,
Tu sam svu noć proplakala uzaman, uzaman,
Tu sam svu noć proplakala uzaman, uzaman.

Dragi reče, dragi reče EJ.
— Doći ću ti prvo veče u akšam, u akšam,
A što reče pa poreče da čekam, da čekam,
A što reče pa poreče da čekam, da čekam?

Stihovi preuzeti iz knjižice notnih zapisa Tihomira Vujičića: "Muzičke tradicije Južnih Slovena u Mađarskoj"

Gordana Lazarević — Magla pala biser rosa pokapala jorgovan








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:54

Stihovi — Jovan Hadžić / Miloš Svetić


STRADANIJE SRPSKO GODINE 1813.

Od Bosne se turska vojska silna ljuta diže,
Sablja seva, puška puca, četa četu stiže,
A Drina se plačem guši, Mačva teško diše,
Jadar sa njom i Pocerje i Šabac uzdiše.
Oblak se vije,
Sunce se krije
Serbiji.

S Deligrada, Negotina i Kladova tutnji,
A Morava predaje se gorke sudbe slutnji;
Već i Petki javljaju se silna groma glasi,
Beogradu udaraju grozna roka časi.
Suze, ah, lije
I prsi bije
Serbija.

Srb Srbina dovikuje, k obrani poziva,
Diže glase do nebesa i Boga priziva;
Rusa viče i nariče, sinji puca kamen,
Ali Moskve više nema, svu proguta plamen.
Pomoći nije,
Žalost, ah, pije
Serbija.

Bolan Đorđe u Topoli u postelji leži,
Desna ruka klonula mu, Turčin većma s' ježi.
Već pogibe hrabri Veljko, desno pade krilo,
Ustava se provalila, burja prodre silno.
Jauk se čuje,
Vrag lance kuje
Serbiji.

Zalud Vila sa planina biljem Đorđe diže,
Pritisnuta sad Serbija veće slabo diše;
Nit' se grudma ustavljaju gromovni udarci:
Đorđe brodi preko Save, i deca i starci.
Glave kad nije,
Ni srca nije
Serbiji.

Ostavljena skorbna majka neutešna gledi,
Prekosavskim carskim Srbma plačevno besedi:
"Primite mi u zagrlje moju decu dragu,
Hlebom, vinom i ljubavlju dižite im snagu.
Brat vam se vije,
Nek' srce bije
Srbinu.

Ah, hoće li božje oko Srba ozariti,
Hoće li se kadgod sunce opet nam roditi,
Ljubvom, slogom i junaštvom krst i obraz belit,
I kroz silne ove muke večnom slavom svetlit?
Gde srce bije,
Tu s' svetlost vije
Serbiji.

1839.


* * *

OD BOSNE... *

Od Bosne se turska vojska silna, ljuta diže,
Sablja seva, puška puca, četa četu stiže.
A Drina se plačem guši, Mačva teško diše,
Jadar s' njome i Pocerje i Šabac uzdiše.

Oblak se vije,
Sunce se krije
Srbiji.

S' Deligrada, Negotina i Kladova tutnji,
A Morava predaje se, gorke sudbe slutnji;
Već i Petki javljaju se silna groma glasi,
Beogradu udaraju grozna roka časi.

Suze, ah lije
I prsi bije
Srbija.

Bolan Đorđe u Topoli na postelji leži,
Desna ruka klonula mu, Turčin s' većma ježi;
Već pogibe hrabri Veljko, pade desno krilo,
Ustava se provalila, bura prodre silno.

Jauk se čuje,
Vrag lance kuje
Srbiji!

"Stihotvorenije Jovana Hadžića, u književnosti zvanoga Miloša Svetića, 1813. (Melodija verovatno turskog porekla) Sentandreja 1948. Zapamtio: Gavra Ljubojević (67 g.)" [Tihomir Vujičić: "Muzičke tradicije Južnih Slovena u Mađarskoj"]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:55

MILUTIN NIKANOR GRUJIĆ
(1810—1887)

"Milutin (Nikanor) Grujić (01.12.1810, Lipova, Baranja — 08.04. 1887, Pakrac), književnik, pesnik, crkveni govornik, vladika pakrački, u pesništvu nazvan Srb-Milutin. Na Majskoj Skupštini 1848. bio je jedan od dva glavna govornika, te je posle njegova govora proglašena Srpska Vojvodina i izabran vojvoda.
U književnosti se javio 1836. godine. Počeo je pisati patriotske i sentimentalne pesme, koje su se već pre Branka Radičevića isticale čistotom jezika i narodnim duhom.—
Odskakao je od gomile mnogobrojnih "stihokresatelja" onoga vremena, i njegove rodoljubive i sentimentalne pesme privlačile su opštu pažnju. On se naročito interesovao za narodni jezik i narodnu poeziju, i njegove pesme odlikovale su se čistotom jezika i narodnim duhom. Pedesetih godina, pod raznim potpisima, pisao je prigodne i alegorične pesme, u kojima je kazivao veliko političko nezadovoljstvo srpskog naroda protiv bečke reakcije...
Kasnije, kao episkop, sasvim je napustio poeziju i posvetio se pobožnoj i poučnoj književnosti."


  • Lulo moja srebrom okovana (muzika: Nikanor (Milutin) Grujić)
    Izvođači: Predrag Živković Tozovac, Ansambl "Kolo"


  • Ja pođo snužden kraj dola (muzika: Kornelije Stanković — obrada za glas i klavir)
    Milkina kuća na kraju
    Izvođači: Nestor Gabrić, Aleksandar Trandafilović, Živan Milić i sekstet "Skadarlija", Zvonko Bogdan, Ivanka Boljkovac


  • Gde Fruška Gora u Dunav silazi (muzika: )
    Izvođači:








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:55

Stihovi — Milutin Grujić Nikanor


LULO MOJA SREBROM OKOVANA *

Lulo moja srebrom okovana
pušio bi al' nemam duvana.
Već nedelju dana ja nemam duvana
al' nemam ni para da kupim cigara.

Torba plače što slanine nema
a čutura što rakije nema.
Slaninu ne pržim, čuturu ne držim,
nemam šta da jedem moram da prilegnem.

Taman leg'o, krevet se provali
komšija mi kolibu zapali.
Koliba se ruši, dim da me uguši,
nemam gde da legnem moram da pobegnem.


Lulo moja srebrom okovana. — "Kao 'varoška' pesma iz Vojvodine, ona je imala usmenu melodiju još od 1836. godine, koju je dao sam pesnik.
Tekst i napev pesme štampao je Franjo S. Kuhač u delu Južno-slovjenske narodne popievke, Zagreb, 1882, knj. IV, br. 1425.
Mokranjčeva harmonizacija iste pesme je samostalan gimnazijski rad. Horska pesma, nije sačuvana."


Predrag Živković Tozovac — Lulo moja, srebrom okovana








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:56

Stihovi — Milutin Grujić Nikanor


JA POĐO SNUŽDEN KRAJ DOLA1

Ja pođo snužden kraj dola,
pak stado malo kod kola,
al' u kolu Belka skakuće,
iz oka joj ljubav šapuće.

Ja stado Belku gledati,
ona se stade prezati,
a kad oko Belku dostigne,
ona na me tajno namigne.

Ja reko Belki dosta je,
al' ona ne zna ni šta je,
već sve lepše nogom zapliće,
u ljubav me većma zameće.

Kad pođe Belka iz kola,
ja ne zna dalje od kola,
Već ja poče Belku pratiti,
Dok god mogo okom svatiti.

Belkina kuća na kraju,
Okolo kuće psi laju,
A ja velim neka nek' laju,
Oni moju Belku čuvaju.

Belkina majka srdita,
Belkina braća ljutita,
A ja velim nek su ljutiti,
Svak ne može Belku ljubiti.

Belkino oko plavetno,
Namigne na me pametno,
Moje samo srce oseti,
Da će mene Belka voleti.


MILKINA KUĆA NA KRAJU2

Ja prođoh snužden kraj dola
I stadoh malo kraj kola
A u kolu Milka skakuće
Iz oka joj ljubav šapuće
 
Milkino oko plavetno
Namignu na me pametno
Odmah moje srce oseti
Da će mene Milka voleti

Milka se pusti iz kola
I gleda svoga sokola
A sokol će Milku pratiti
Dok je mogne gledom shvatiti

Milkina kuća na kraju
Okolo kuće psi laju
A ja velim, neka, nek laju
Oni moju Milku čuvaju

1 Kornelije Stanković SABRANA DELA | Pesme za glas i klavir, muški i mešoviti hor | Knjiga druga | Beograd • Novi Sad 2007
2 Jedna od novih verzija pesme


Ja pođo snužden kraj dola. — "Jedna od najpopularnijih varoških pesama 'Milkina kuća' trebalo je od svog nastanka na svaki način da zatre trag koji bi upućivao na aktere o kojima peva, kao i na samog autora. Zbog toga se nisu pevale sve njene strofe... Predstavljala je neku vrstu zabranjene pesme i kada je kao takva prihvaćena u narodu trebalo je da ostane samo mutna i nejasna legenda. Čovek koji je ispevao ovu pesmu nije smeo da se bavi književnošću a još manje je bilo poželjno da se potpisuje ispod svojih tvorevina. Njega je inspirisao mladić koji je neizmerno voleo Milku ali mu je sudbina dodelila ulogu izdajice svog roda, otpadnik vere i vojnog begunca koji nikada nije bio anestiran i za kojim poternica nikada nije prestala da važi"...








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:56

Stihovi — Milutin Grujić Nikanor


GDE FRUŠKA GORA U DUNAV SILAZI

Gde Fruška gora u Dunav silazi,
Severa besnog ismejava jarost,
Tu srce pokoj ne nalazi,
Niti duša utjehe.

Zašt' da prećutim ja ovoga sveta,
Da moja mlada ovde venu leta,
Kad svaki očevidno znade,
Čim je srce oskudno!

U mojim grud'ma obitava tuga,
Nit' blagorodstvo koje znade duša,
U krugu besčovečne zlobe
Tuži, plače, uzdiše.

Ta na što srcu utančano čuvstvo,
Kad ono za se ne nalazi društvo,
Jer zavist svoju traži korist.
Mnogo laska srcu svom.

"Ovo je svojevrsno mešavina zapadnoevropskog stihovanja narodnog i slavjano-serbskog jezika, i narodno — crkvenske melodike. U ono doba to su bile pesme uskog građanskog kruga, pa nisu doprle u narod." [Tihomir Vujičić: "Muzičke tradicije Južnih Slovena u Mađarskoj"]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:57

JOVAN GRČIĆ MILENKO
(1846—1875)

Daroviti pesnik srpski Jovan Grčić, s književnim imenom Milenko, rodio se 1847. godine u Čerevicu na Dunavu i na podnožju Fruške Gore.
U Čereviću je završio srpsku osnovnu školu; nemačku osnovnu školu u Petrovaradinu, nižu gimnaziju u Novom Sadu, višu gimnaziju u Segedinu i Požunu, 1867. U Beču je počeo da uči medicinu, ali, razbolevši se, napusti studije.
Jovan Grčić se pesnički razvijao kao svi mladi pesnici novoga naraštaja. Počeo je pevati po đačkim družinama, u segedinskoj Slozi, požunskoj Slobodi i bečkoj Zori; zatim se javio u časopisima, "Danici", "Matici" i "ladoj Srbadiji". Zanesen Brankom Radičevećem, sa kojim je imao dosta zajedničkih crta i gotovo istu sudbu, on je ispevao priličan broj stihova, koji su izišli u zbirci Pesme u Beču, 1869. Pored toga prevodio je nemačke pesnike, Getea, Šilera, Hajnea, pisao sentimentalne pripovetke, činio nevešte oglede u drami i u epu.
Kao pesnik radio je na patriotskoj, ljubavnoj i epskoj lirici.
Grčić je pesnik koji nije imao vremena da se razvije, ali u svojim prostim pesmama pokazao je izvesne lepe pesničke osobine, tako retke kod pesnika njegova doba: živo osećanje prirode, osetljivost, iskrenost i intimnost, kao i izvestan smisao za lepotu u običnom život.
Umro je 29. maja 1875. u manastiru Beočinu, u Fruškoj gori.


  • Uranila devojčica (tekst: Jovan Grcić Milenko)
    Poranila devojčica
    Izvođači: Anđelka Milić, duet Miloševic & Aleksić, Veselinka Ivančević, Julka Kersević, Jelena Jovanović


  • Devojkin svatovac
    Izvođači:



Stihovi — Jovan Grčić Milenko


DEVOJKIN SVATOVAC

Svi će mi svati po ružu dati,
A vreo poljub žalosna mati;
Draži mi poljub i moja mati,
Neg' cvetne ruže i mili svati!
     Odbi se grana...

Svi će mi svati po dukat dati,
A gorku suzu žalosna mati;
Draža mi suza i moja mati,
Neg' skupi novci i dragi svati!
    Odbi se grana...

Stihovi preuzeti iz NARODNE PEVANKE | Sastavio Vlad. R. Đorđević | Štamparija i litografija "Narodna Samouprava" | Beograd, 1926








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 12:00

RADE DRAINAC
(1899— 1943)

Rade Drainac rodio se kao Radojko Jovanović 4/26 avgusta 1899. godine u Trbunju kod Blaca.
"Zaista neobična poezija za ono vreme. Rekao bih čak jeretička. Pisati poeziju kakvu Srbija nije mogla da svari na početku dvadesetih godina prošloga veka, nije bilo uputno a još manje se slagalo sa ptičicama koje cvrkuću, nevinoj ljubavi i naivnom zanosu ondašnjih pesnika. Rade Drainac nije bio predvodnik modernizma u Srbiji. Ne. Rade je bio modernizam. Kada kažem modernizam, mislim Rade Drainac."
"Rade je imao u sebi jedno fino i suptilno gađenje i otklon naspram ljudi, naspram društva koje ga je užasavalo i izazivalo mu pesničku mučninu i i sabijalo u njemu pesnički destruktivno — oslobodilački naboj. Ta vrsta naboja mu nikada nije nedostajala i ona je suština pesničkog delovanja samotnjaka, kralja umornih i zgađenih senki koje uzalud traže sunce neke nove ničeovske zore koja će ih zagrejati i dati im preko potreban mir i spokoj.
Rade ne moli za milost. Ne želi za sebe ni milost bogova, ni milost ljudi. Iskren i čestit u svojim strastima (neko bi ih nazvao grehom) on nastavlja i u smrti, onako kako je živeo za života, iskreno i bez kajanja. To ne znači da Rade nije propatio. Samo ko je užasno patio, kome su kako kaže Niče dušu rastakali i mučili, sposoban je za ovakve doživljaje. Samo duša koja je jezivo propatila, sposobna je da bude apsolutno ravnodušna prema svojoj smrti i stradanju trošnog tela koje će završiti među ostalim đubretom, ili otpacima, kako je voleo da se našali Rade.
'Ne žalite me: ja sam za života kao plačna vrba proplakao za sobom.'"
Umro je u Beogradu, 1. maja 1943. godine.



  • Sneg (muzika: Dušan Jakšić )
    Izvođači: Dušan Jakšić


SNEG

Ima dana kada pada belo inje
Bezbrojne oči gledaju u mene
Ko kerovi tragom krvave životinje
Zalaju iz mraka moje uspomene

Za svet lep
Prozori na krčmi praskozorje
Ispod smrzlog granja
Zaplaču violine kao borje
I do suza me zaboli tada
Moja tužna bekrijanja

Ima dana kada pada belo inje
Kao stari dug se zaklati
I neki glas me preklinje
Opet nekud da se vratim

O, kome sam ja to potreban
Zapitam se tada
I oči mi se zažare starim snima
Ej, velim, neka, neka,
To samo sneg pada za mojim tragovima

Dušan Jakšić — Sneg








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 12:01


MILAN RAKIĆ
(1876—1938)

Milan Rakić rođen je u Beogradu 1876. godine. Potiče iz ugledne beogradske porodice u kojoj je rano stekao široko obrazovanje i poneo intelektualne sposobnosti.— Studirao je prava u Parizu, a po povratku u zemlju ušao je u diplomatsku službu.— Bio je u Skadru, Bukureštu, Stokholmu, Kopenhagenu, Sofiji i Rimu.
Njegovi uzori u poeziji bili su u početku francuski parnasovci i simbolisti. Od njih se učio savršenstvu forme, preciznosti izraza, jasnosti i umetničkoj disciplini.
Rakić je jedan od stubova naše poezije: skromniji od "najvećih, ali stub svakako", napisao je jezgrovitu ocenu o ovom srpskom pesniku Vojislav Đurić.
Bogdan Popović je u svoju antologiju uvrstio četrnaest Rakićevih što ljubavnih, što misaonih, što rodoljubivih pesama. "Čak ni mlađi, buntovni duhovi, koji su se javili uoči rata kao prethodnica avangarde, čak ni oni u Rakića nisu dirali, kaže Predrag Palavestra, 'nego su mu priznavali misaonu napregnutost i pripadnost "zamišljenoj poeziji"'.
Umro je u Zagrebu 1938. godine, a sahranjen je u porodičnoj grobnici na Novom groblju.


  • Jefimija (muzika: Žarko Petrović)
    Izvođači:


  • Očajna pesma (muzika: Kornelije Kovač)
    Izvođači: Zoran Šandrov









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 12:01

Stihovi — Milan Rakić


JEFIMIJA

Jefimija, kćerka gospodara Drame
I žena despota Uglješe, u miru,
Daleko od sveta, puna verske tame,
Veze svilen pokrov za dar manastiru.

Pokraj nje se krve narodi i guše,
Prodaju carstva, svet vaskoliki cvili.
Ona, večno sama, na zlatu i svili
Veze strašne bole otmene joj duše.

Vekovi su prošli i zaborav pada,
A još ovaj narod kao nekada grca,
I meni se čini da su naša srca
U grudima tvojim kucala još tada,

I u mučne čase narodnoga sloma,
Kad svetlosti nema na vidiku celom,
Ja se sećam tebe i tvojega doma,
Despotice srpska s kaluđerskim velom!

I osećam tada da, ko nekad, sama,
Nad nesrećnom kobi što steže sve jače,
Nad plamenom koje obuhvata tama,
Stara Crna Gospa zapeva i plače... 

Stihovi — Milan Rakić


OČAJNA PESMA*

Upij se u mene zagrljajem jednim,
Ko groznica tajna struji mojom krvi,
Krepko stegni moje telo, nek se smrvi,
I daj mi poljupce za kojima žednim.

Kao Hermes stari i s njim Afrodita.
Stopi se u meni strašću tvojom celom,
Da sav iznemognem pod vitkim ti telom,
I da duša moja najzad bude sita...

— Kad pomislim, draga, da će doći vreme
Kad za mene neće postojati žena,
Kad će čula moja redom da zaneme,
I strasti da prođu kao dim i pena,

A da će, još uvek, pokraj mene svuda
Biti mesečine pod kojom se žudi,
I mladih srdaca što stvaraju čuda,
I žena što vole, i voljenih ljudi,

Vrisnuo bih, draga, riknuo bih tada
Kao bik pogođen zrnom posred čela
Što u naporima uzaludnim pada
Dok iz njega bije krv crna i vrela...

Upij se u meni zagrljajem jednim,
Ko groznica tajna struji mojom krvi,
Krepko stegni moje telo, nek se smrvi,
I daj mi poljupce za kojima žednim...

Zoran Šandrov — Očajna pesma








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 12:03

MILOVAN VITEZOVIĆ
(1944)

"Šta je poezija, ako nije najiskrenije moguće i najsvečanije proslavljanje maternjeg jezika. Poezija je slava jezika."
Milovan Vitezović, pisac, profesor i scenarista, rođen je u Vitezovićima kod Kosjerića. Diplomirao je na Filološom fakultetu, odsek opšta književnost, i na Fakultetu dramskih umetnosti, odsek dramaturgija.
Milovan Vitezović se kao pisac uspešno dokazao u gotovo svim formama pisane umetnosti. Piše pesme, romane, eseje, kritike, aforizme, filmska i tv scenarija. Objavio je više od četrdeset knjiga u preko sto pedest izdanja. Zastupljen je u preko pedeset antologija srpske i svetske pozije, proze, književnosti za decu, aforizama, fantastike i televizijskih drama.
Dobitnik je brojnih nagrada od kojih su najznačajnije: Zmajeve dečije igre (1978. god.), Velike Bazjaške povelje u Bukureštu 2005. godine, Kočićeva nagrada (2005) Republika Srpska, Zlatno Gašino pero (2006), nagrada Glasa javnosti Meša Selimović drugo mesto (2000).
Bio je kandidat za Antologiju najboljih svetskih satiričara koja je objavljena u SAD 2007. godine.
U Novom Sadu, juna 2007. godine, pripala mu je čast da dobije Zmajev pesnički štap i otvori Zmajeve dečije igre, najveći festival dečijeg stvaralaštva u Evropi."



  • Oni su se zavoleli (muzika: Vojkan Borisavljević, Boris Bizetić)
    Izvođači: "Lutajuća srca" (godina izdanja 1974), Miša Marković (godinja izdanja 1974)


  • Zbogom ostaj o, djetinjstvo muzika:
    Izvođači: "Korni grupa" (godina izdanja 1974)


  • Tesno doba (muzika: Kornelije Kovač)
    Izvođači: Jadranka Stojaković (godina izdanja 1977)


  • Kada sretnem devu bajnu muzika:
    Izvođači: Arsen Dedić


  • Kaubojski poker muzika:
    Izvođači: Arsen Dedić (godina izdanja 1982)


TESNO DOBA *

Evo ima neko doba,
prijatelji i drugari,
tesna mi je moja soba,
pritežu me bulevari.

Zaputim se nekim tragom,
provlačim se tesnim vragom,
ponesena dragim gradom
i sa željom i sa nadom.

Zanesena dragim gradom, aha aha.

Trag me prati nežnih stopa,
teskoba mi strašno smeta,
tesna mi je sva Evropa,
usred ovog tesnog sveta,
usred ovog tesnog sveta,
tesna mi je sva Evropa.

Nervira me sva teskoba,
zahvati me divan nemir,
usko mi je ovo doba,
tesan mi je čitav svemir! 


KADA SRETNEM DEVU BAJNU

Kada sretnem devu bajnu,
Našminkanu primadonu,
Ja zavolim šminku sjajnu
I divim se tom krejonu.
Trepavice lažne mame,
Od oka joj senka veća.
Recite mi:
Da li za me vaša šminka što oseća?
 
Trepavice lažne spusti
Da bi nekog stida bilo.
"Vi ste neukusni" —
To izusti i našminka rumenilo.
Kada sretnem devu bajnu,
Našminkanu primadonu,
Ja zavolim šminku sjajnu
I divim se tom krejonu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 12:04


MILOSAV BUCA MIRKOVIĆ (1932)

"Milosav Mirković-Buca, književni kritičar, čovek pozorišta, feljtonist, esejist a prevashodno pesnik, rođen je na Vidovdan, 28.6.1932. zajedno sa sestrom Milenom bliznakinjom u Aleksandrovcu, nemanjičkoj, kopaoničkoj Župi.
Studirao je na Stomatološkom i Filozofskom fakultetu.
Oblasti njegovih interesovanja bile su velike: istorija, filozofija, pozorište, književnost a posebno mesto imala je poezija.
Ima običaj da kaže: 'Književnost i poeziju učio sam od Dušana Matića, Isidore Sekulić, Oskara Daviča, Ive Andrića, i Dobrice Ćosića'. —
Buca Mirković je zasopljeni strasnik poezije. On hrli pesmi i kad je nema, on ume da je istera iz kamena. —
Buca Mirković ne peva o sebi. On hoće svet. Ali zna da su sve relacije započele ovde i da se u Župi aleksandrovačkoj tako često okončavaju, kao da je, pišući pesmu samo za taj svoj rodni kraj čuvao. S ovom poezijom stalno izlazite na neke čistine, kroz uparađene predele, pred zrele slike, izdeljene iz bogatog, travnatog, grabuljavog, bokoravog, pasijans jezika, u kome vazda živi poetsko i kad nije nemir, ni urnebes, ni bodež, već kad snevate slatko i slažete "varku na varku".
Objavio je preko trideset knjiga poezije i eseja, glumačkih medaljona i minjona.—
Bio je na čelu tribunala za izbor deset najboljih pesničkih knjiga od 1945. do 1995. godine.—
Danas živi i radi u Beogradu — na Čuburi."



  • Niz Moravu vetar duva


UZ MORAVU VETAR DUVA

U Srbiji varoš velika
kroz nju teče reka Morava
kraj nje smo se, dušo, sreli mi
sreli smo se i zavoleli
 
Ref.
Uz Moravu vetar duva
stari ribar tajnu čuva
niko za nas ne mora da zna
ruke mi ka tebi lete
svi još misle da si dete
al' na jesen ženiću te ja
 
U kafani gužva velika
a orkestar našu pesmu zna
kad zasvira, prozor otvoriš
lagano da majku ne budiš

YouTube: Medeni mesec — Uz Moravu vetar duva








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 12:05


DESANKA MAKSIMOVIĆ
(1898—1993)

Desanka Maksimović je rođena u selu Rabrovici kod Valjeva 1898. godine. Gimnaziju je završila u Valjevu, a Filozofski fakultet u Beogradu.
"...Desanka Maksimović je bila pesnik, pripovedač, romansijer, pisac za decu, a povremeno se bavila i prevođenjem, mahom poezije, sa ruskog, slovenačkog, bugarskog i francuskog jezika...
Njena pesma je uvek bila sigurna streha i zaklon svakome ko je obeležen osećajnošću, uskraćen za nešto, ugrožen. Retko je koji pesnik u nas kao Desanka Maksimović još za života stekao ime i ugled i zadobio toliku naklonost, poštovanje i privrženost brojnih čitalaca. Desanka Maksimović nema drugu biografiju sem književnu, ni drugog poroda sem pesama. Onaj ko je čitao njene pesme upoznao je ne samo njenu dušu i njeno biće, već i dušu naroda iz kojeg je potekla. Mnoge njene pesme su poziv ljudima da budu dobri, plemeniti, ponositi, postojani, da poštuju ljude drugačijih načela i uverenja, boja i vera, pozivala ih da proslave i tuđeg sveca, da uvažavaju neistomišljenike, da budu strogi prema svojima kao što su i prema tuđim manama. Od svih vrednosti u životu ona je posebno isticala slobodu, odanost, hrabrost, dobrotu i nekoristoljublje..."
Najomiljeniji srpski pisac druge polovine XX veka Desanka Maksimović umrla je 11. februara. 1993. Sahranjena je u Brankovini, kraj svoga supruga Sergeja Slastikova Kaluzanina.


  • Predosećanje (muzika: M. Šistek Đorđević)        
    Izvođači: Mira Vasiljević, Vasilija Radojčić, Jadranka Stojaković


  • Po rastanku I (muzika: Blagoje Košanin, Budimir Jovanović, Jadranka Stojaković)
    Izvođači: Nada Obrić, Dobrivoje Topalović, duet Dobrivoje Topalović & Ana Bekuta, Maja Danilović


  • Tajna (muzika: )
    Izvođači: Horska kompozicija (dečiji hor)


  • Sreća (muzika: R. Graić)
    Izvođači: Mira Vasiljević


  • Strepnja (muzika: Žarko Petrović)
    Ne, nemoj mi prići
    Izvođači: Snežana Berić, Hašim Kučuk Hoki, Jasna Gospić


  • Opomena (muzika: Žarko Petrović)
    Izvođači: Zafir Hadžimanov


  • U zimski dan (muzika: Srđan Asanović)
    Izvođači: Jelena Selenić


  • Na buri (muzika: Jadranka Stojaković)
    Izvođači: Jadranka Stojaković


  • Otići ću u pastire (muzika: R. Graić — D. Petković)
    Izvođači: Mira Vasiljević


  • Mesečina (muzika: )
    Izvođači: Dubravka Nešović


  • U zimski dan (muzika: )
    Izvođači: Jelena Selenić








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 12:05

PREDOSEĆANJE *

Poznala sam te kad sneg se topi,
topi, i duva vetar mlak.
Blizina proleća dušu mi opi,
opi, pa žudno udisah zrak.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.

Poznala sam te u zvonak dan,
dan pijan, svež i mek.
Činjaše mi se već davno znan,
znan kad te poznadoh tek.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.

Poznala sam te kad kopni led,
led, dok se budi proletnji dah;
kad dan je čas rumen, čas setan, bled,
kad sretno se i tužno u isti mah.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.

Stihovi pisani u periodu između 1919—1930.

Mira Vasiljević — Predosećanje
Vasilija Radojčić — Predosećanje
Jadranka Stojaković — Predos(j)ećanje








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 12:05

PO RASTANKU I *

Reci mi sad kada već prošlo sve je:
časi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reči tvojih kad duša ne strepi —
reci da l' te je moja
tuga bolela
nekad kad sam te mnogo,
mnogo volela?
Reci mi sad kad me ne voliš više:
kad ti se prošloj ruga nova sreća;
i kad se dana koji nekad biše
duša ti samo kad me vidiš seća —
reci da l' te je moja
radost bolela
jednom kad nisam više
tebe volela?

Stihovi pisani u periodu između 1919—1930.

Dobrivoje Topalović & Ana Bekuta — Po rastanku
Maja Danilović — Po rastanku








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 12:06

Stihovi — Desanka Maksimović


TAJNA *

Spustila sam oči i zaplakala u sebi,
tamo gde niko suze ne vidi.
I poslednji, nevidljivi put,
uzela sam te na svoje srce
i zagrlila kao što se san grli.
Pružila sam ti, u sebi, uvek sputavane ruke
i nevidiljvo za druge spustila ih na tvoja ramena.
A ti si s bolom slušao nasmejane reči što sam ih
kao šarene ptice bacala u gomilu da je zabavim.

Pesma u prozi, pisana u periodu između 1919—1930.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 12:06

Stihovi — Desanka Maksimović


SREĆA *

Ne merim više vreme na sate,
ni po sunčevom vrelom hodu;
dan mi je kad njegove se oči vrate
a noć kad ponovo od mene odu.

Ne merim sreću smehom, ni time
da li je čežnja moja od njegove jača;
sreća je meni kad bolno ćutim s njime
i kad nam srca biju ritmom plača.

Nije mi žao što če života vode
odneti i kaplju moga življenja;
sad neka mladost i sve neka ode:
on je stao kraj mene pun divljenja.

Stihovi pisani u periodu između 1919—1930.

Mira Vasiljević — Sreća








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 12:06

Stihovi — Desanka Maksimović


STREPNJA *

Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka da volim
i želim tvoja oka dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.

Ne, nemoj mi prići! Ima više draži
ova slatka strepnja, čekanje i stra'.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o čemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prići! Našto to i čemu?
Izdaleka samo sve k'o zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek mi ne priđu oka tvoja dva!

Stihovi pisani u periodu između 1919—1930.

Hašim Kučuk Hoki — Ne, nemoj mi prići








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 12:06

Stihovi — Desanka Maksimović


OPOMENA *

Čuj, reći ću ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
 
Mogu mi se učiniti
duboke i meke
oči neke
sasvim obične.
 
Može mi se učiniti
da tonem u zvuke,
pa ću ruke
svakom pružiti.
 
Može mi se učiniti
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.
 
Ili mogu kom reći u tome
času čudesno sjajnu
predragu mi tajnu
koliko te volim.
 
O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Učiniće mi se negde u šumi
ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke česme.
Učiniće mi se crn leptir jedan
po teškoj vodi krilom šara
što nekad neko reći mi ne sme.
 
Učiniće mi se negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
u neprebolnu ranu srca dira.
O, ne ostavljaj me nikad samu,
nikad samu,
kad neko svira.

Stihovi pisani u periodu između 1919—1930.

Zafir Hadžimanov — Opomena








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 12:07

tihovi — Desanka Maksimović


NA BURI *

Svu večer na pustom bregu
neko stoji.
Pusti me, majko, da vidim,
da li je čovek ili bor.
Pusti me da vidim ko to
svu večer gleda
u naš beli, skromni dvor.
Pusti me, majko, neće me
umoriti hod,
breg je blizu našeg doma.
O, ja osećam da mi je rod
taj čovek ili bor
što svu večer blizu groma
stoji i gleda u naš dvor.

Vidiš li oblak crn,
ogroman, zlokoban brod
nad njim plovi
i smrt nosi?
O, majko, idi
ti ga bar zovi
neka se skloni u naš dom
taj čovek ili bor
što svu večer stoji i gleda
u naš beli skromni dvor.
Na pustom bregu on je sam
kao dete kad ruke skrsti
nad bolom nekim prvi put.
Pusti mi da tanki moji prsti
meta budu burama zlim.
Pusti me, majko, dobra majko,
tako je potmuo
i zao oblak
što vitla nad njim.

Stihovi pisani u periodu između 1919—1930.

Jadranka Stojaković — Na buri








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 12:07

Stihovi — Desanka Maksimović


OTIĆI ĆU U PASTIRE *

Pred kraj svoj otići ću u pastire,
otići ću u pastire iznenada.
I ja sam rođena da čuvam stada,
da živim sama sred gorskog mira.

I meni je dosta koliba mala,
i moje srce je uvek maloletno.
I pesme mi imaju glas svirala,
kao pastir pevam blago i setno.

I ja imam ćud pustinjaka,
bežim od gradova i mašina.
I meni je draži, sred sumskog mraka,
planinski izvor nego čaša vina.

Pred kraj svoj otići ću u pastire,
otići ću u pastire jednog dana.
I ja volim da spim pod snežnim smetom,
da umrem smrću pastirskom i svetom,
da oblacima budem zavejana.

Stihovi pisani u periodu između 1931—1941.

Mira Vasiljević — Otići ću u pastire








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 12:07

Stihovi — Desanka Maksimović


MESEČINA *

Luta nam mesec oko sobe,
kraj strehe plovi naše,
srebrom nam napunio čaše,
i staklene boce obe.
 
Mesečinom sam se opila
često, zbog sreće, zbog jada.
Pijmo, prijatelju, i sada,
prozorska otvori krila.

Videćeš, manje je slatka
časa tvog starog vina
nego kupa ova s visina.
Pijmo je. Noć je kratka.

Pijmo, prijatelju, sad skupa
ovo ponoćno pića,
sve moje znaćeš biće
kad zadnja se isprazni kupa.

Biće ti sasvim prozirna
moja duša i oko;
gledaćeš u srce duboko,
do samog dna mu nemirna.

Reči će poteći same
obraz stati da se žari;
a mesec, krčmar stari,
iz šumske smejaće se tame.

Stihovi pisani u periodu između 1931—1941.

Dubravka Nešović — Mesečina








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 12:08

Stihovi — Desanka Maksimović


U ZIMSKI DAN *

Celoga je dana sneg polako pado
kao s voćki cvet.
O, kako večeras, o, kako bih rado
odletela nekud daleko u svet,
nekuda daleko kroz cvetove snežne
kao leptir lak,
i nekome htela reći reči nežne,
tople, lepe, nove, kakve ne zna svak.
 
I sutona celog sneg je tiho pado
umoran i gust.
Večeras bih nekog ugledala rado;
ali njega nema. Put je davno pust.
Samo s bledog neba beloj zemlji sleće
snežni pram po pram.
O, kako je bolno pred noć kada cveće
pahuljica veje, a ti sediš sam.

Stihovi pisani u periodu između 1919—1930.

Jelena Selenić — U zimski dan








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 12:08

VLADISLAV PETKOVIĆ DIS
(1880—1917)

"Vladislav Petković Dis (1880—1917), srpski pesnik i veliki rodoljub. Radio kao učitelj i carinski službenik. Bio je izveštač sa fronta u Balkanskim ratovima. Pri povratku u Grčku brod na kome je plovio presreće nemačka podmornica kod Krfa i on biva potopljen.
Ušao je sasvim tiho u društvo beogradskih velikana, u vreme kada se živjelo po kafanama koje su bile i jedina sastajališta.... Pesnik, koji će kasnije postati stalni stanovnik bezmalo svih naših antologija...
Jedan od najtragičnijih srpskih pesnika; pesnik je sumornih raspoloženja i čak očaja, njegov je izraz setan i muzikalan.
Bio je pesnik toliko tanane strukture da je mogao da vidi generacijama ispred. Slike iskrsle iz podsvesnog života slikale su budućnost. Njegov život. I smrt. Veličanstvenu zbirku poezije nazvao je "Utopljene duše". Sedam godina kasnije Vladislav Petković Dis utopio se u Jonskom moru.
Baš kao što je spevao: "Od rođenja spremna stoji, mene čeka moja raka, da odnesem sve što imam u dubinu u duboku..."




  • Možda spava (muzika i aražman: Boris Bizetić)        
    Izvodjači: Boris Bizetić 1975.


  • Jutarnja idila
    Izvođači: Kabare "Putuj Evropo"








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   

Nazad na vrh Ići dole
 
Pevani pesnici
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Pevani pesnici
» Indijski pesnici
» Grčki pesnici
» Dobriša Cesarić
» Vladislav Petković Dis
Strana 3 od 7Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-