Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Pevani pesnici

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:39

BRANISLAV CRNČEVIĆ
(1933—2011)

Branislav Brana Crnčević rođen je 8. februara 1933. u Kovačici. "Moj otac je Crnogorac, iz Dupila — zadnja pošta Virpazar. Ni četnik, ni partizan. Umro 1937, a majka mi je Sremica"...
Studirao Filozofski fakultet u Beogradu.
"Branislav Crnčević, satiričar i humorista, pisac komedija i tužno-smešnih priča o životu ljudi. Čovek sa tucetom oštrih pera i jezikom koji ne prašta; čovek koji ismeva ludosti odraslih...
Branislav, branik je dece, stvaralac koji se klanja detinjstvu i ume da ga, u svojim pesmama i pričama, uznese iznad života odraslih. Njima Crnčević traži crno pod noktima, smatrajući da je higijena, čistota čovekove duše, najvažnija u životu...
Kod Crnčevića nema šale, kad su u pitanju odrasli. Ali kod Crnčevića ima šale kada se obraća deci. On ume da se igra, zato ga deca često primaju u igru, a on ume igru da rasplamsa, da je produži, da je zasmeje, da je zavrti, a u centru svake igre je dete-čovek."
Umro je 14. aprila 2011. godine u Beogradu.



  • *** (muzika: )
    Od kako sedim, od kako starim
    Izvođači: Kabare "Putuj Evropo"








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:39

Stihovi — Branislav Crnčević


***

Od kako sedim, od kako starim,
Ja se ne divim svakom voću,
više reči i više stvari,
koje ne želim, neg' koje hoću.

A ti me vraćaš na stare staze,
ja zbog tebe zemljom hodam,
i puštam da me dani gaze,
i prljava me nosi voda.

I puštam da mi vidaš rane,
svaka je teška i duboka,
a istina me uvek gane,
oslepeo bi bez tvoga oka.

Od kako sedim od kako sivim,
ne stižem da se molim i kajem,
u tvojoj ruci moja živi,
u tvome srcu moje traje.

Ti gledaš moje brodolome,
potonuo bih bez tvoje duše,
i ne dam da me u tebi lome,
i ne dam da me u tebi ruše.

Odrobovao sam sve slobode,
i bio žrtva mržnje svake,
i ne dam da me iz tebe vode,
u brodolomce i ludake.

A kada počnu košmarne zime,
ako se spoji decembar s majem,
šapni u sebi moje ime,
i ja ću znati da još trajem.

Od kako sedim od kako sivim,
ne stižem da se molim i kajem,
u tvojoj ruci moja živi,
u tvome srcu moje traje.

Kabare "Putuj Evropo" — Od kako sedim, od kako starim








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:40

ĐURA JAKŠIĆ
(1832—1878)

"Budući pesnik i slikar, uveden u matičnu knjigu kao Georgije, rodio se 27. jula 1832. godine u Srpskoj Crnji.
Đura Jakšić nije stekao šire kniževno obrazovanje jer je bio usesređen na slikarstvo kao poziv. Uoči revolucionarne 1848. godine bio je student umetničke akademije u Pešti, ali je zbog revolucionarnih događaja bio prinuđen da je napusti.
Mnogostruk po svojoj umetničkoj obdarenosti — lirski i epski pesnik, dramski pisac, slikar i pripovedač. Njegove pesme su odraz njegove intimne ličnosti, tragične i boemske: slikovite, muzikalne, snažnih osecćnja i bogatog izraza. Dominiraju osećanja tuge i potreba za ljudskom toplinom, ljubavlju i razumevanju. One su iskrene i doživljene. Bio je nežan, iskren drug, ali u mračnim raspoloženjima razdražljiv i netrpeljiv.  
S naporom, mukom i neshvatanjem prolazio je kroz život; zajedno s bolom, nemirom i ogorčenjem zbog neispunjenih težnji i snova. Bio je razočaran u ljude i život. Utehu je nalazio u umetničkom stvaranju. Tek nakon smrti doživeo je počast i uvažavanje.
Umro je od tuberkuloze 16.10.1878. godine u Beogradu. Sahranjen je na Novom groblju."



  • Na noćištu 1856.
    Studena me kiša šiba
    Izvođači: Dušan Jakšić, Milan Prunić, Miodrag Bogdanović, Zvonko Bogdan


  • Šta će... 1857.
    U cvetnom vrtu
    Izvođači: Dubravka Nešović, Mila Đorđević


  • Ljubav XIII 1862.
    Je si li čula, dušo
    Izvođači: Zvonko Bogdan


  • Ljubav XIV 1862.
    Čini mi se, dušo moja, da je Srbija
    Izvođači: Ansambl "Srma"


  • Kroz ponoć... 1862. (muzika: Stanislav Binički)
    Kroz ponoć nemu
    Izvođači: Danica Obrenić, Ivana Pandurović, Zvonko Bogdan, Miodrag Bogdanović, Mirjana Peić, Čeda Momčilović


  • Mila 1856. (muzika: Ž. Petrović)
    Izvođači: Miki Jevremović


  • Crnogorac Crnogorki 1862. (muzika: Kornelije Stanković)
    Izvođači:


  • Na Liparu 1866—1867. (muzika: Mirko Petrović)
    Izvođači:


  • Jednoj nestašnoj devojčici 1875.(muzika: )
    Izvođači: Hašim Kučuk Hoki


  • Siroče 1876.
    Zelen lišće goru kiti
    Izvođači: Duet Živadin Kojić Žića & Latif Havkić, Merima Njegomir, Miodrag Bogdanović, Raša Pavlović, Branka Stanarčić


  • Padajte braćo
    Izvođači: Vojislav Bilbija



"Mirko Petrović Njegoš nije bio školovani muzičar ali je, zahvaljujući svojoj upornosti i daru za muziku, uspio da stekne potrebna muzička znanja iz muzičke teorije i klavira, koja mu je pružio kompozitor Robert Tolinger. Za Petrovića se može reći da je bio prvenstveno dvorski kompozitor jer je pisao za potrebe dvora i Vojne muzike. To su bili plesovi i marševi među kojima je najčešće izvođen Ferdinand marš. To ukazuje na činjenicu da je crnogorski dvor težio da se i u muzičkom pogledu izjednači sa evropskim dvorovima onoga vremena. Petrović je komponovao i solo pjesme za jedan glas i klavir, medu kojima su poznate:
Na liparu, Izgubljena sreća i Moja igra."








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:41

Stihovi — Đura Jakšić


NA NOĆIŠTU

Studena me kiša siba
već vasceli dan;
oj, primi me, krčmarice,
u tvoj lepi stan!

Savu, Mlavu i Moravu
prelazeći ja,
tebe sam se zaželio,
i lakoga sna.

Natoči mi čašu vina
iz podruma svog,
poljubi me, zagrli me,
pomogo ti bog!

1856.

Dušan Jakšić — Studena me kiša šiba








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:41

Stihovi — Đura Jakšić


ŠTA ĆE… *
U CVETNOM VRTU

Šta će u lepom vrtu
uveo, bačen cvet?
Na svetu nikog nemam —
treba li mene svet?...

Išao sam dalje, dalje,
ljubavi tražeć' hlad,
da u tom hladu umrem,
čezneći, stranac mlad.

Mloga mi lepa moma
darova pogled svoj;
al' jedva što bejaše...
O, bože, bože moj!...

Prvi je pogled osto
U srcu urezan;
mlađanih mojih leta
ovo je bio san.

O njom sam samo snevo,
ona mi beše sve:
neka me ona voli,
a svijet prezire.

Svet mi je ona bila,
ja nebo, sunce njoj;
al' preka sudba htede...
o, bože, bože moj!...

U ovu goru zađoh,
u strani zavičaj,
ne gledam njena lice,
njenoga oka sjaj.

Samo se sećam raja
mladog života svog,
svakog poljupca, glasa,
pogleda njezinog;

pa tiho tužim, venem
i kunem život svoj
U ovoj pustoj gori...
o, bože, bože moj!

1857.

U ovu goru zađoh... — misli se na Kučajske Planine i selo Podgorac, gde je bio učitelj.

Dubravka Nešović — U cvetnom vrtu








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:41

Stihovi — Đura Jakšić


LJUBAV *

XIII
Jesi li čula, dušo,
da ponoć uzdiše,
kad joj na crnim grudma
zvezdu raniše?

Jesi li vid'la, sunce,
gde slavuj umire,
kada mu vihor belu
ružu razdire?...

Onda ćeš znati, čedo,
verovat', raju moj,
kako je srcu mome,
duši ranjenoj!...

1862.

Ljubav — ovaj ciklus od 18 ljubavnih pesama nastao je 1862. godine u Beču. Đura ih je ispevao svojoj ženi Tinki, koja je boravila u Banatu, kod Đurinog oca, i tu očekivala porođaj. Rodio se sin i dobio je ime Miloš. Drugi sin zvao se Beluš.

Zvonko Bogdan — Ljubav








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:42

Stihovi — Đura Jakšić


LJUBAV *

XIV
Žubor voda šljunkom teče,
huji šumica,
a na nebu zvezda trepti,
zvezda Danica.

Srce moje igra, bije,
sve se previja —
čini mi se, moja dušo,
da je Srbija!

A od one zvezde sjajne
činiš mi se ti,
pak bih išo — išao bih
zvezde ljubiti!...

Ansambl "Srma" — Čini mi se, dušo moja, da je Srbija








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:42

Stihovi — Đura Jakšić


KROZ PONOĆ *

Kroz ponoć nemu i gusto granje
vidi se zvezda tiho treptanje,
čuje se srca silno kucanje;
o, lakše samo kroz gusto granje!

Tu blizu potok daljinu para,
Tu se na cveću dika odmara,
Tu mene čeka ašikovanje —
O lakše samo kroz gusto granje!

Pašću, umreću, duša mi gore,
rastopiće me do bele zore,
k'o grudu snega vrelo sunčanje —
o, lakše samo kroz gusto granje!

1862.

Mirjana Peić — Kroz ponoć nemu








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:42

Stihovi — Đura Jakšić


MILA *

"Vina, Milo!" — orilo se,
dok je Mila ovde bila;
sad se Mila izgubila:
tuđe ruke vino nose.
Ana toči, Ana služi,
al' za Milom srce tuži!

Nema nama Mile više!
Ono malo veselosti,
što imaše dobri gosti,
to kod Mile ostaviše.
Ana toči, Ana služi,
Al' za Milom srce tuži!

Iz Milinih ruku mali',
— ma se rasto bela sveta —
mesto čaše od bermeta,
otrova bi progutali. —
Ana toči, Ana služi,
Al' za Milom srce tuži!

Ko da igra? Ko da peva?  
Ko da žedni? Ko da pije?
Ko li brigu da razbije? —  
Nesta Mile, nesta ćeva!
Ana toči, Ana služi,
al' za Milom srce tuži!

1856.

Miki Jevremović — Mila








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:43

Stihovi — Đura Jakšić


CRNOGORAC CRNOGORKI *

Rane moje ljuto tištu,
mila, divna Crnogorko!
Moje grudi pomoć ištu,
isparane na bojištu.

Pomoć, pomoć, Crnogorko!
Potrprasi mi puške male,
ruke su mi malaksale
sekuć Turke, Crnogorko!

A kad padnem, gorski lave,
moja lepa Crnogorko,
teške rane i krvave
nek zamene turske glave!
Oh, shvati me, Crnogorko,
ne kukanjem i sa plačem,
vec krvavim ljutim mačem:
u boj, u boj, Crnogorko!

A na domu hrani sinke,
moju nadu, Crnogorko;
one divne muške slike,
one hrabre osvetnike,
hrani, neguj, Crnogorko,
i lep nauk kazuj njima:
svetiti se dušmanima, —
moja verna Crnogorko!

1862.

Pesma je nastala povodom borbi u Crnoj Gori. Ispevana je avgusta 1862. godine.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:43

Stihovi — Đura Jakšić


NA LIPARU *

Jeste li mi rod, siročići mali?
Il' su i vas, možda, jadi otrovali?
Ili vas je, slabe, progonio svet, —
pa dođoste samo, da kad ljude znamo,
da se i mi malo bolje upoznamo,
u dvopevu tužnom pevajucć set?...

Mi smo male,
al' smo znale
da nas neće
niko hteti,
niko smeti
tako voleti
Kao ti...
— Ćiju ći!

Moje ptice lepe, jedini drugari,
u novome stanu poznanici stari,
srce vam je dobro, pesma vam je med;
ali moje srce, ali moje grudi
ledenom su zlobom razbijali ljudi,
pa se, mesto srca, uhvatio led.

S belom bulom,
sa zumbulom,
šaren-rajem,
rajskim majem,
cvećem, mirom,
sa leptirom,
letimo ti mi
srca topiti...
— Ćiju ći!

Moje ptice male, jadni sirotanci,
prošli su me davno moji lepi dani,
uvelo je cveće, odbego me maj,
a na duši osta, ko skrhana biljka,
il' ko tužan miris uvelog bosiljka,
jedna teška rana, težak uzdisaj.

1866.

JEDNOJ NESTAŠNOJ DEVOJCI *

Zar poljubac meni, starcu,
daješ mlada, sa usana?
Zar na moje staro rame
Pada ruka usijana?

Je l' to ljubav, je li šala?
te je tvoja ruka mala
Na ramenu sedog starca,
zadrhtala, zatreptala?

Il' si došla, zluradice,
Da me varkaš, da me jediš?
Izmućene stare grudi
da povrediš, da pozlediš?

"Ja te ljubim!"... tvrdiš, mlada,
puna jada, puna nada, —
ali ljubav sedom starcu
veruj, dušo, teško pada...

Uvele su grudi moje,
tvoja ljubav vatra živa —
Pa se bojim, starac sedi,
od plamena i goriva.
          
1875.

Hašim Kučuk Hoki — Jednoj nestašnoj devojci








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:44

Stihovi — Đura Jakšić


SIROČE *
ZELEN LIŠĆE GORU KITI

Zelen-lisje goru kiti.
miris-cveća polje sara,
a u lugu sirotanče
tiho goru razgovara:

"I ti imaš majke svoje,
goro čarna, goro mila,
pa te tvoja dobra majka
danas lepo opremila.

Kadiveli dolamicu
obukla ti od miline,
išarala meke grudi,
ravna polja i doline.

Pa kada je u samoći
tvoga srca želju čula,
mirisom te duše svoje
u milosti zadahnula..."

I još dete mekim glasom
tužnoj gori zborit poče;
al' uzdahnu gora čarna:
"Oj siroče!... O, siroče!"

Samo čovek, tvrda srca,
mirno sluša, hladno ćuti;
tek od gladi kad premine,
na grobu će uzdahnuti...

1876.

Braća Bajić — Zelen lišće goru kiti








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:45

Stihovi — Đura Jakšić


PADAJTE BRAĆO!... *

Padajte, braćo! Plin'te u krvi!
Ostav'te sela, nek gori plam!
Bacajte sami u oganj decu!
Stresite s' sebe ropstvo i sram!

Ginite, braćo, junaci, ljudi!
Za propast vašu svet će da zna...
Nebo će plakat dugo i gorko,
jer neće biti Srbina...

Mi nesmo braća, mi Srbi nesmo!
Ili vi neste Nemanjin soj?
Ta da smo Srbi, ta da smo ljudi —
ta da smo braća — oh, bože moj!...

Ta zar bi tako s Avale plave
gledali ledno u ognjen čas?
Ta zar bi tako, oh, braćo draga,
ta zar bi tako prezreli vas?...

Prezrite bratstva, pokor i kletvu,
što nebo dade, pogaz'te vi!
Ta nije l' grešno, nije li grozno:
krv dece vaše gledamo mi!...

A gde je pomoć, il' suza bratska?
Il': "Juriš, rode, za brata svog!"?...
U veljoj bedi, smrti i krvi
danas vas same ostavlja bog!...

Al' opet, grešan, grešno sam pevo,
ranjeno srce naroda svog!
Ta Srbin kipi, kipi i čeka —
Al' ne da đavo... il' ne da bog!

15. juna 1862. godine na Čukur česmi (u prevodu, duboka česma), u Beogradu, Turci su iz obesti ubili srpskog dečaka Savu Petkovića, potom policajca i oficira, što je dovelo do opšte pobune beogradskih Srba. U isto vreme u Hercegovini i Crnoj Gori ustanici preživljavaju teške momente svoje istorije. Vest o mogućnosti da i Srbija uđe u rat obradovala je ustanike. Iako su srpski omladinci tražili rat, do njega ipak nije došlo. Srbija je pristala na posredovanje velikih sila i čekala. Ogorčen stradanjima sunarodnika, Đura Jakšić je iz revolta napisao pesmu: "Padajte braćo!..."
Kod Čukur česme podignut je 1931. spomenik poginulom dečaku, sredstvima zadužbine Vanđela Tome, delo srpskog vajara Simeona Roksandića (1874—1943).


Vojislav Bilbija — Padajte, braćo!...








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:45

LAZAR KOSTIĆ
(1841—1910)

"U našoj književnosti teško je naći pesnika o kome su davani tako protivrečni sudovi kao o Lazi Kostiću. ...Crtu razmaženog jedinca sačuvao je Laza skoro kroz čitav svoj život, a njegov snažan pesnički talenat, uverenost da je veliki pesnik, pažnja i divljenje okoline učinili su da je Laza u prvim godinama svog pesničkog stvaranja nesumnjivo često zloupotrebljavao svoj talenat i dao tako materijala za kasnije uopšteno negiranje njegova talenta od strane Lj. Nedića i J. Skerlića."
"I u životu i u poeziji Kostić je stalno odstupao od svakodnevnog i uobičajenog. Važio je kao primer bizarna, ekscentrična, razbarušena romantičara koji u svemu što radi hoće da bude drukčiji od ostalih, izdvojen, originalan. U tome su jedni videli genijalnost, a drugi šarlatanstvo. Međutim, taj pesnički fantasta bio je najobrazovaniji među pesnicima romantičarskog kruga i jedan od najučenijih naših ljudi 19. stoleća. Rođen u Kovilju kraj Novog Sada u oficirskoj porodici, Kostić je, posle završene gimnazije, studirao pravo u Pešti i stekao doktorat prava, 1866. (tezu je branio na latinskom jeziku). Bio je poznavalac klasičnih i modernih jezika, najveći poliglota posle Dositeja. Znao je grčki, latinski, nemački, francuski, engleski, ruski, mađarski, na svim tim jezicima je čitao, s nekih prevodio, a na nemačkom, francuskom i latinskom i pisao. Na njegovo intelektualno obrazovanje najveći uticaj imala je helenska književnost i filosofija: Homer, Eshil, Heraklit i drugi."
"Umro je 1910 godine u Beču, gde je bio otišao na lečenje, a telo mu je preneseno u Sombor i sahranjeno u zajedničkoj grobnici s njegovom ženom."



  • Snove snivam... (muzika: Živojin Miljković)
    Izvođači: Miodrag Bogdanović, Lepa Brena & Slatki greh


  • Među javom i med snom (muzika: )
    Izvođači: Kabare — Putuj Evropo (Goran Sultanović & Nebojša Ljubišić & Nenad Ćirić)


  • Santa Maria della Salute (muzika: Milutin Popović Zahar)
    Izvođači: Oliver Njego & Jadranka Jovanović, Dušan Prelević








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:46

Stihovi — Lazar Kostić


SNOVE SNIVAM...

Snove snivam, snujem snove,
snujem snove biserove,
u snu zivim, u snu disem,
al’ ne mogu sitne snove,
ne mogu ih da napisem.

Snove snivam, snove snujem,
u slike bih da ih kujem,
al’ su sanci poletanci,
ne mogu ih da prikujem,
srcu moe laganome.

Al, nasloni na te snove
tvoje grudi biserove,
dve ledene biser kapi:
ta bi studen smrzla snove,
sve te slike sledila bi.

Pesnik Laza Kostić poznat je po smelim i duhovitim igrama reči (primer pesme "Snove snivam"), reči istih ili sličnih po obliku i zvuku ali različitih po značenju. Dvosmislenost koja iz ove igre rečima proističe, deluje kao neobičnost, iznenađenje i duhovito poigravanje.
Stihovi su prvi put objavljeni u "Danici", II, 1861.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:46

Stihovi — Lazar Kostić


MEĐU JAVOM I MED SNOM *

Srce moje samohrano,
ko te dozva u moj dom?
neumorna pletisanko,
što pletivo pleteš tanko
među javom i med snom.

Srce moje, srce ludo,
šta ti misliš s pletivom?
K'o pletilja ona stara,
dan što plete, noć opara,
među javom i med snom.

Srce moje, srce kivno,
ubio te živi grom!
Što se ne daš meni živu
razabrati u pletivu
među javom i med snom!


Objašnjenje. — "Ko pletilja ona stara — misli se na Penelopu, koja je, u ocekivanju Odisejevog povratka iz trojanskog rata, deset godina parala nocu ono sto bi izatkala danju, odbijajuci redom sve prosce."

Pesma nastaje u dodiru sna i jave, "među javom i med snom", u inspirativnom trenutku koji može da ima različite podsticaje materijalnog ili duhovnog porekla; ona se oblikuje u jeziku ali je taj jezik pesnički, u pesničkoj (umetničkoj) upotrebi. Pesnički jezik je saobražen pesnikovim mislima i osećanjima, on je pomeren od uobičajenog i svakodnevnog, reči dobijaju smislove i značenja zavisno od mesta u rečenici, od leksičkih spregova, konteksta. Poetsko kazivanje je slikovito, figurativno, simbolično, alegorijsko — da bi se shvatilo, valja otkriti dubinsko značenje reči slika i celog književnog dela. Poetsko kazivanje je nekada "kao pena" — tek da proniknemo u smisao, on splasne, izgubi se. Ono nema jasne i prepoznatljive obrise nego je lelujavo, prozračno, bledo. Pesma Među javom i med snom Laze Kostića jedna je od takvih pesama koje deluju zagonetno i neuhvatljivo.
Staniša Veličković








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:46

Stihovi — Lazar Kostić


SANTA MARIA DELLA SALUTE *

Oprosti, majko sveta, oprosti,
što naših gora požalih bor,
na kom se, ustuk1 svakoj zlosti,
blaženoj tebi podiže dvor;
prezri, nebesnice, vrelo milosti,
što ti zemaljski sagreši stvor:
Kajan2 ti ljubim prečiste skute,
Santa Maria della Salute.

Zar nije lepše nosit' lepotu,
svodova tvojih postati stub,
nego grejući svetsku grehotu
u pepo spalit' srce i lub;
tonut' o brodu, trunut' u plotu,
đavolu jelu a vragu dub?
Zar nije lepše vekovat' u te,
Santa Maria della Salute?

Oprosti, majko, mnogo sam strado,
mnoge sam grehe pokaj'o ja;
sve što je srce snivalo mlado,
sve je to jave slomio ma';
za čim sam čezno, čemu se nado,
sve je to davno pepo i pra',
na ugod3 živu pakosti žute,
Santa Maria della Salute.

Trovala me je podmuklo, gnjilo,
al' ipak neću nikoga klet';
štogod je muke na meni bilo,
da nikog za to ne krivi svet:
jer, što je duši lomilo krilo,
te joj u jeku dušilo let,
sve je to s ove glave, sa lude,
Santa Maria della Salute!

Tad moja vila preda me granu,
lepše je ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna mi svanu,
k'o pesma slavlja u zorin svit,
svaku mi mahom zaleči ranu,
al' težoj rani nastade brid:
Šta ću od milja, od muke ljute,
Santa Maria della Salute?

Ona me glednu. U dušu svesnu
nikad još takav ne sinu gled;
tim bi, što iz tog pogleda kresnu,
svih vasiona stopila led;
sve mi to nudi za čim god čeznu',
jade pa slade, čemer pa med,
svu svoju dušu, sve svoje žude,
— svu večnost za te, divni trenute! —
Santa Maria della Salute.

Zar meni jadnom sva ta divota?
Zar meni blago toliko sve?
Zar meni starom, na dnu života,
ta zlatna voćka što sad tek zre?
Oh, slatka voćko, tantalskog roda,
što nisi meni sazrela pre?
Oprosti meni grešne zalute4,
Santa Maria della Salute.

Dve se u meni pobiše sile,
mozak i srce, pamet i slast,
dugo su bojak strahovit bile,
k'o besni oluj i stari hrast.
Napokon sile sustaše mile,
vijugav mozak održa vlast,
razlog i zapon5 pameti hude,
Santa Maria della Salute.

Pamet me stegnu, ja srce stisnu',
utekoh mudro od sreće, lud,
utekoh od nje — a ona svisnu.
Pomrči sunce, večita stud,
gasnuše zvevde, raj u plač briznu,
smak sveta nasta i strašni sud. —
O, svetski slome, o strašni sude,
Santa Maria della Salute!

U srcu slomljen, zbunjen u glavi,
spomen je njezin sveti mi hram.
Tad mi se ona od onud javi,
k'o da se Bog mi pojavi sam:
U duši bola led mi se kravi,
kroz nju sad vidim, od nje sve znam,
zašto se mudrački mozgovi mute,
Santa Maria della Salute.

Dođe mi u snu. Ne kad je zove
silnih mi želja navreli roj,
ona mi dođe kad njojzi gove,
tajne su sile sluškinje njoj.
Navek su sa njom pojave nove,
zemnih milina nebeski kroj.
Tako mi do nje prostire pute,
Santa Maria della Salute.

U nas je sve k'o u muža i žene,
samo što nije briga i rad,
sve su miline, al' nezežene,
strast nam se blaži u rajski hlad;
starija ona sad je od mene,
tamo ću biti dosta joj mlad,
gde svih vremena razlike ćute,
Santa Maria della Salute.

A naša deca pesme su moje,
tih sastanaka večiti trag;
to se ne piše, to se ne poje,
samo što dušom probije zrak.
To razumemo samo nas dvoje,
to je i raju prinovak drag,
to tek u zanosu proroci slute,
Santa Maria della Salute.

A kad mi dođe da prsne glava
o mog života hridovit kraj,
najlepši san mi postaće java,
moj ropac njeno: "Evo me, naj!"
Iz ništavila u slavu slava,
iz beznjenice6 u raj, u raj!
U raj, u raj, u njezin zagrljaj!
Sve će se želje tu da probude,
dušine žice sve da progude,
zadivićemo svetske kolute,
zvezdama ćemo pomerit' pute,
suncima zasut' seljanske stude,
da u sve kute zore zarude,
da od miline dusi polude,
Santa Maria della Salute.

_________

1) Nasuprot, upkos.
2) Tj. pokajan.
3) Kovanica u značenju: zadovoljstvo.
4) Kovanica u značenju: lutanja, zablude.
5) Zapon — sapinjač, kočnica
6) Kovanica nejasna po značenju, verovatno napravljena od imenice beznanje u značenju: nesvesnost.


Oprosti, majko sveta, oprosti što naših gora požalih bor. — Aluzija na njegovu pesmu Duzde se ženi!, u kojoj je pesnik veoma oštro pevao protiv mletačke politike bezdušnog eksploatisanja Dalmacije, naročito protiv nemilosrdne seče šuma za izgradnju crkava i palata u Mlecima.

Oliver Njego & Jadranka Jovanović — Santa Maria della salute








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:47


MILORAD PETROVIĆ
SELJANČICA

(1875—1921)

Učitelj i pesnik Milorad Petrović Seljančica napisao je mnogo poznatih pesama koje su doživele trajno muzičko uobličavanje poznatih i nepoznatih muzičkih stvaralaca.
Setimo se samo pesama: "Jesen stiže, dunjo moja", ("Ne varaj jarana"), "Moj, dilbere, rođo moja", "Čuješ, čuješ, dušo", "Ne luduj, Lelo" i druge. Ali, najdinamičnija, pesma oduševljenja, nacionalne čežnje i veselog duha i daha, svakako je "Igrale se delije". Ove stihove komponovao je Božidar Joksimović i 1919. uneo je u svoju svitu "Pesme iz mladosti".
Žarko Petrović
"Njegove pesme ušle su u narod i pevaju se još a da se skoro sasvim zaboravilo ko je njihov autor. Gotovo da nema značajnog srpskog kompozitora koji nije muzički obradio (najčešće za hor) neku njegovu pesmu. Seljančica je početkom dvadesetog veka bio pesnik kojeg su, upravo zbog apsolutne dominacije zvučnog nad semantičkim, prigrlili srpski (i drugi) kompozitori: Isidor Bajić, Stanislav Binički, Josip Bersa, Jakov Gotovac, Antun Doronić, Bladimir Đorđević, Davorin Janko, Božidar Joksimović, Dragutin Jelačić, Petar Konjović, Petar Krstić, Josif Marinković, Kosta Manojlović, Miloje Milojević, Stevan Mokranjac, Ivan Matetić - Ronjgov, Jovan Srbulj, Robert Tolinger, Stevan Hristić..."



  • Igrale se delije (muzika: Isidor Bajić, Božidar Joksimović)
    Izvođači: Predrag Gojković Cune, Predrag Živković Tozovac, Sekstet "Skadarlija", duet Bajić, Slobodan Mulina, B. Lazarević


  • Moj dilbere, rođo moja (muzika: Stanislav Binički)
    Izvođači: Radmila Dimić, Mara Bubalo, Zorka Butaš, Veselinka Ivanović, Anđelka Govedarević, Brankica Vasić Gut, Nada Obrić, Sanja Keserović, Nada Vodeničar


  • Ne luduj, Lelo (muzika: Božidar Joksimović)
    Izvođači: Živan Milić & Sekstet "Skadarlija", Aca Trandafilović, Zvonko Bogdan


  • Ne varaj jarana (muzika: Božidar Joksimović)
    Jesen stiže dunjo moja
    Izvođači: Raša Pavlović, Milan Prunić


  • Po gradini mesečina (muzika: Isidor Bajić)
    Izvođači: Danica Jovanović, Aleksandar Dejanović, Zvonko Bogdan, Svilen konac


  • Zarudela šljiva ranka
    Izvođaci: Radmila Dimić, Anđelija Milić, Gordana Stojićević, Dušica Stefanović, Vera Ivković


  • Moj jablane (muzika: Isidor Bajić)
    Celog dana pod jablanom
    Izvođači: Sonja Perišić, Živojin Tomić, Dušica Bilkić


  • Sve dok je tvoga blagog oka (muzika: Isidor Bajić)
    Izvođači: Danica Obrenić, Ružica Protić, Merima Njegomir, Predrag Gojković, Joca Maksimović, Sanja Keserović, Đurić & Runjajić, Stevan Bačić


  • Čuješ, čuješ, dušo (muzika: )
    Izvođači:


  • Magla pala biser rosa pokapala jorgovan (muzika: Isidor Bajić)
    Izvođači: Gordana Lazarević








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:47

Stihovi — Milorad Petrović Seljančica


IGRALE SE DELIJE *

Igrale se delije,
Nasred zemlje Srbije,
Sitno kolo do kola,
Čulo se do Stambola.

Svira frula iz dola,
Frula moga sokola,
Sitno kolo do kola,
Čulo se do Stambola.

Čulo se do Stambola,
Carskog grada ohola.
Igra kolo do kola,
Ne haje za Stambola.

Ali, najdinamičnija, pesma oduševljenja, nacionalne čežnje i veselog duha i daha, svakako je "Igrale se delije". Ove stihove komponovao je Božidar Joksimović i 1919. uneo je u svoju svitu "Pesme iz mladosti".
Pesma "Igrale se delije" treba da se čuje i stigne do Stambola. To je motiv stihova i želja pevača i igrača. Pesma kao da samo ponavlja želje srpskih ratnika koji su u Balkanskom ratu kretali na Jedrene, zauzimali ga i vraćali se kući. Stari ratnici pričali su da im je mnogo žao što opsadu Jedrena nisu iskoristili da produže dalje, stignu u Istambul i da ga zapale! Hteli su da se osvete za petstogodišnje robovanje pod Turcima. Ali vrhovna komanda i velike sile... Umesto toga, dogodilo se nešto drugo: grobovi srpskih vojnika u Jedrenima.
Iz Istambula (Carigrada) gde je bila prestonica Vizantijskog i Otomanskog carstva, stizali su fermani za Srbiju, hatišerifi, povelje... Još od Konstantinovog doba u ovaj grad su pogledali naši carevi, knezovi i despoti: šta će se tamo odlučiti za srpski narod — dobro ili loše. Ušao je Carigrad i u našu narodnu pesmu: "U Stambolu, na Bosforu", "Oj, Užice, mali Carigrade..."
Pesma "Igrale se delije" nikada nije prestala da živi. U naše vreme, koje nas vodi u novi vek, odjekuju solisti, horovi u dvoranama, a narod na mitinzima glasovito peva odu melodiju iz davnih vremena... Kao da srpska mladost podseća na stare staze i puteve slobode koji im je nekada ferman iz Istambula zabranjivao. Pevači i horovi, izvodeći ovu pesmu, identifikuju neke ljude, događaje i vreme sa onim nekadašnjim istambulskim, zulumćarskim, porobljivačkim. U isto vreme, srpski frulaš i njegovo kolo, hvale se i žure u beskraj slobode i radosti. U pesmu i igru.
Žarko Petrović


Predrag Živković Tozovac — Igrale se delije








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:48

Stihovi — Milorad Petrović Seljančica


MOJ DILBERE, ROĐO MOJA *

Moj dilbere!
rođo moja, što mi ti je?
Da ti na me žao nije
te si tužan u večere,
moj dilbere!

Rođo moja!
Kad bi znala šta me bole,
jos kako te dilber vole,
ne bi tako majka tvoja...
Rođo moja!

Moj dilbere...
hitaj doma, kupi svate,
zaprosi me od mog tate.
Biću tvoja, imaj vere!
Moj dilbere.

Nada Vodeničar — Moj dilbere, rođo moja








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:48

Stihovi — Milorad Petrović Seljančica


NE LUDUJ LELO*

Ne luduj, Lelo,čuće te selo.
Čini ne čini po mesečini,
po tihoj noći i ladovini.

Ne luduj, Lelo, čuće te selo.
Ta tvoja usta, plamena, pusta,
te tvoje kose pamet mi nose.

Kad padne veče i mesec mine
za one puste, puste planine.
Čini ne čini po mesečini,
po tihoj noći i ladovini.

Išetaj šorom, selom se kreni,
ja ću te sresti, pa hajde k meni.
Čini ne čini po mesečini,
po tihoj noći i ladovini.

Verzija pesme "Ne luduj, Lelo" koja se najčešće izvodi...             .
NE LUDUJ, LELO *

Ne luduj, Lelo, čuće te selo.
Čini ne čini po mesečini,
po tihoj noći i 'ladovini.

Tvoje me oko, Lelo, zanelo,
ta tvoja usta, plamena, pusta,
tvoje me oko, Lelo, zanelo!

Tvoja me ljubav, Lelo, zanela,
te tvoje kose pamet mi nose,
ne luduj, Lelo, sunce te klelo!

Tvoja me pesma, Lelo, zanela,
ta tvoja mati stalno nas prati.
Ne luduj, Lelo, čuće te selo!

Izađi, lelo, u naše selo,
prošetaj, Lelo, kroz naše selo,
nek vidi nana da imaš dragana!

Zvonko Bogdan — Ne luduj, Lelo








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:48

Stihovi — Milorad Petrović Seljančica


NE VARAJ JARANA *
JESEN STIŽE, DUNJO MOJA

Jesen stiže, dunjo moja,
jesen rana.
Od jeseni do jeseni,
sve se selo već iženi.
Dušo moja, beži meni!
Ne varaj jarana!
 
Svake noći, dunjo moja,
svakog dana,
brojim sate, mislim na te,
dušo moja, umreh za te!
Budi moja, blago meni!
Ne varaj jarana!
 
Mladost prođe, dunjo moja,
mladost rana.
Ja te, dušo, željan osta',
čekanja je bilo dosta.
Beži meni o jeseni!
Ne varaj jarana!

Milan Prunić — Jesen stiže, dunjo moja








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:49

Stihovi — Milorad Petrović Seljančica


PO GRADINI MESEČINA *

Aj, po gradini mesečina sija meka,
aj, tu me draga u prisenku vazda čeka.
Ej, na bosiljak mirišu joj grudi,
sa srca joj uzdisaj se budi.

Aj, željna me je, željna me je više dana,
aj, da joj skinem medni poljub sa usana.
Ej, a ja bolan ležim u vajatu,
pa ne mogu da se javim zlatu.

Aj, doćicu joj, ma koliko bolan bio,
aj, ne bi li se noćas mlađan izlečio.
Ej, lećiću se sa njenih usana,
ozdraviću do beloga dana.



MOJ JABLANE *
CELOG DANA POD JABLANOM

Moj jablane, širi grane
pravi 'beli hlad
neka mi se nahladuje
moj didija mlad.

Svakog dana, pod jablanom
cura hladuje.
Svake noći u samoci
za mnom luduje.
Svake noći u samoci
draga luduje.

Verzija pesme u izvođenju Živojina Tomića.


MOJ JABLANE *
CELOG DANA POD JABLANOM

Moj jablane, širi grane
pravi veći hlad
neka mi se nahladuje
moj didija mlad.

Svake noći, do po noći
cura tuguje.
Svakog dana pod jablanom
momče hladuje.

Al' neka ga, neka hladuje
još za koji dan
a u jesen, neka dođe
meni na divan.

Dušica Bilkić — Moj jablane








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:49

Stihovi — Milorad Petrović Seljančica


SVE DOK JE TVOG BLAGOG OKA *

Sve dok je tvog blagog oka
i usana tvojih slast,
nebo je moje plavo,
a život večno mlad.

Svaki kucaj srca tvoga
ja razumem znaj.
Čista je ono suza
što u oku tvome sja.

Za tvog lika rajski plam
život ću rado tebi da dam.

Stevan Bačić Trnda — Sve dok je tvog blagog oka
Živka Đurić & Gordana Runjajić — Sve dok je tvog blagog oka
Merima Njegomir — Sve dok je tvog blagog oka








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 11:50

Stihovi — Milorad Petrović Seljančica


ZARUDELA ŠLJIVA RANKA *

Zarudela šljiva ranka,
procvetala karamanka,
savile se vite grane,
na sve strane,
moj jarane!

Razvila se zelen kada,
zamirisa bela rada,
iz tvojega perivoja,
dušo moja,
draga moja!

Dođe vreme, znaš li mesto
gde smo lane tako često,
u samoći do po noći,
svake noći —
dođi, dođi!

Vera Ivković — Zarudela šljiva ranka








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   

Nazad na vrh Ići dole
 
Pevani pesnici
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Pevani pesnici
» Indijski pesnici
» Grčki pesnici
» Dobriša Cesarić
» Vladislav Petković Dis
Strana 2 od 7Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-