Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Pevani pesnici

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:40

ISIDOR ĆIRIĆ
(1844—1893)

Isidor Ćirić, ugledni srpski narodni i crkveni pisac i tajnik, tvorac pesme "Sunce jarko, ne sijaš jednako", koja se nekada na sve strane pevala kao narodna.
Rodjen je 1844. u Sivcu. U Pesti, Pozunu i Becu je zavrsio visoke skole. U Sremskim Karlovcima bio je licni sekretar patrijarha, ujedno i celog Sabora.
Umro je 1893. u Sremskim Karlovcima.



  • Sunce jarko, ne sijaš jednako (muzika: Kornelije Stanković — zapisao je i za hor i klavir uradio ovu pesmu)
    Izvodjači: Dubravka Nešović

Stihovi — Isidor Ćirić


SUNCE JARKO, NE SIJAŠ JEDNAKO *

Sunce jarko, ne sijaš jednako,
moj me dragi ne ljubi jednako.
Il' jednako il' nemoj nikako.
Il' me ljubi il' me se okani,
il' se mani ili me sahrani.
Znaš, nevero, kako si se kleo?
Nasred sela kod bresta zelena:
drugu neću za tobom umreću,
a danas si veru prevnuo,
bolesna te prevrtala majka,
od Mitrova do Petrova danka,
i opet ti duša ne izašla,
dok na mome krilu ne zaspao!
(Each line is sung twice with 'my name' added.)

Tekst pesme preuzet iz Sabranih dela Kornelija Stankovića, II
Glavni urednik Danica Petrović


YouTube: Dubravka Nešović — Sunce jarko
YouTube: Danica Obrenić — Sunce jarko








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:43




ALEKSANDAR LESO IVANOVIĆ
(1911—1965)

Aleksandar Leso Ivanović je rođen 21. novembra 1911. godine na Cetinju. Otac mu je bio državni činovnik, a majka domaćica.
"Aleksandar Leso Ivanović o sebi: 'Ja sam bio mnogo više ravnodušan prema datumu rođenja nego prema činjenici što sam uopšte rođen...
Poslije završena četiri razreda gimnazije stupio sam u državnu službu, primoran na to slabim materijalnim prilikama. Ova nesrećna prekretnica u mom životu materijalno mi nije ništa koristila, ali me zato intelektualno gotovo sasvim upropastila. Već u to vrijeme osjećao sam dispoziciju za književni rad, ali pseći život ondašnjeg državnog dnevničarčića i mnoge nesreće koje su se srušavale na našu porodicu, uveliko su me kočile i konačno odvele u kavanu, u neuredan život, u kocku... Pred sam drugi svejtski rat oženio sam se i time valjda potpuno zapečatio svoju sudbinu kao 'književnika'."
"Leso ne piše pjesmu, ona u njemu nastaje. Dorađujući u sebi stihove, brusio ih je, tražeći što savremeniji izraz, uvijek težeći vanrednoj stilskoj čistoti."
Umro je 13. oktobra 1965. godine.



  • Kari Šabanovi (muzika: )        
    Izvođači: Toma Zdravković

KARI ŠABANVE *

Sjećanje me lakom tugom mori
veče pada i miriše lipa.
Kroz sumrak se čula kolska škripa,
— s puta idu kari Šabanovi.

Mi u susret potrčimo k njima,
a kari nas vrate srećne kući
i tihom nas džadom truckajući
o pređenim šapću drumovima…

Mili dani, moji sni nestali,
kao da ste svi u jutro neko
na kare se kradom ukrcali
i otišli od mene daleko.

Zalud uho sad zvukove lovi,
zalud oko daljinama pipa:
davno više ne čuje se škripa,
niti idu kari Šabanovi…

Toma Zdravković — Kari Šabanovi








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:43

PETAR PETROVIĆ NJEGOŠ
(1813—1851)

"Petar Petrović Njegoš, jedan od najvećih i najznačajnijih srpskih pisaca i mislilaca početkom i sredinom IXX veka: Rođen je 1813. godine u Njegušima kod Cetinja, a umro je 1851. godine. Potiče iz slavne dinastije Petrović Njegoš koja je od 1696—1818 vladala u Crnoj Gori. Na krštenju je dobio ime Radivoje po kojem je u narodu bio poznat kao vladika Rade. U sedamnaestoj godini postao je vladar Crne Gore, a kasnije i vladika. Po zavladičenju on se potpisivao samo svojim kaluđerskim imenom vladika Petar Petrović.
Njegoš je vladar koji je pisao poeziju, odnosno pesnik koji je vladao jednom državom. Prva Njegoševa zbirka pesama štampana je na Cetinju 1834. Iz ovog perioda je i najobimnije Njegoševo djelo 'Svobodijada', dovršena 1835. godine. Napisao je 'Kratku istoriji o Crnoj Gori a njegovo najpoznatije delo je 'Gorski vijenac'.



  • Bog se dragi na Srbe razljuti (muzika: )
    Izvođači: Nikola Karović

BOG SE DRAGI NA SRBE RAZLJUTI *

Bog se dragi na Srbe razljuti
za njihova smrtna sagrešenja.
Naši cari zakon pogaziše,
počeše se krvnički goniti,
jedan drugom vadit oči žive;
zabaciše vladu i državu,
za pravilo ludost izabraše.
Nevjere im sluge postadoše
i carskom se krvlju okupaše.
Velikaši, proklete im duše,
na komate razdrobiše carstvo,
srpske sile grdno satriješe;
velikaši, trag im se utro,
raspre sjeme posijaše grko,
te s njim pleme srpsko otrovaše;
velikaši, grdne kukavice,
postadoše roda izdajice.
O prokleta kosovska večero,
kud ta sreća da grdne glavare
sve potrova i trag im utrije,
sam da Miloš osta na srijedi
sa njegova oba pobratima,
te bi Srbin danas Srbom bio!
Brankoviću, pogano koljeno,
tako li se služi otačastvu,
tako li se cijeni poštenje?


Odlomak iz "Gorskog vijenca"

Nikola Karović — Bog se dragi na Srbe razljuti








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:45

MILORAD MITROVIĆ
(1866—1907)

"Milorad Mitrović (1866—1907), srpski pisac, autor lirskih pesama, balada i romansi. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu i kao činovnik je radio u Užicu, Čačku, Mionici, Smederevu i Knjaževcu. Počeo je da piše pod uticajem Vojislava Ilića i prvu zbirku je objavio 1899. pod naslovom 'Knjiga ljubavi'. Naročito su bile popularne njegove pesme 'Don Ramiro', 'Papučica', 'Sigurna pesma'."
"Mitrović je u političko-satiričnim pesmama izvrgao podsmehu političke prilike u Srbiji. Kod njega imamo dvostrukost orijentacije karakterističnu za njegovog učitelja: on je, s jedne strane, esteta koji uranja u nestvarni svet večne lepote i ljubavi, u egzotične daleke predele i davna vremena (zbirka balada i romanski 'Knjiga ljubavi', 1899), a s druge politički i satirični pesnik, nastavljač tradicije srpske slobodarske poezije (Prigodne pesme, 1903). Njegov stih, jednostavan, formalno doteran, melodičan i, otuda, u svoje vreme, vrlo popularan, ne uspeva skoro nikad da se otme banalnosti i jednolikosti."



  • Bila jednom ruža jedna
    Izvođači: Predrag Gojković Cune


  • Pred proleće        
    Izvođači:

BILA JEDNOM RUŽA JEDNA *

U majke je ćerka bila,
k'o dan lepa, k'o cvet cedna,
pa zavole jedno momce.
Bila jednom ruza jedna...

Al' to momce leptir bese,
I nju prezre, srca ledna:
Drugoj momi ruku dade.
Bila jednom ruza jedna...

U crkvu se svati kreću,
razleze se pesma medna,
a sa crkve zvono jeca:
"Bila jednom ruza jedna..."  
  
Predrag Gojković Cune — Bila jednom ruža jedna

https://www.youtube.com/watch?v=ChCVw8K9Bns








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:46

*




PERO ZUBAC
(1945)

"Pero Zubac je rođen u Nevesinju, Bosna i Hercegovina, 30. maja 1945. godine. Osnovnu školu završio u rodnom mestu, a eksperimentalnu gimnaziju u Lištici i Zrenjaninu. Studirao književnost južnoslovenskih naroda na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Član Udruženja novinara Jugoslavije i Udruženja književnika Srbije.
Veliki pesnik, čije su "Mostarske kiše" obeležile generacije, koga danas kroz čitanke deca uče u većem delu bivše Jugoslavije, koji je ostavio velikog traga i u novinarstvu i u TV stvaralaštvu i u prevodilaštvu...
Napisao je scenarija za 8 dokumentarnih filmova i celovečernji film 'Centar filma' iz Beograda o Jovanu Jovanoviću Zmaju.
Na stihove Pera Zubca komponovano je više kantata, solo pesama, oratorijuma, a za stihove je dobio najznačajnije nagrade..."
Živi i stvara u Novom Sadu.



  • Letnji sat (muzika: J. Adamov)
    Izvođači: Grupa "Sunce" 1974.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:47




DOSITEJ OBRADOVIĆ
(1741—1811)

"Književnik, filozof, pedagog i narodni prosvetitelj, jedan od najznačajnijih i najuticajnih ličnosti srpskog naroda VXIII i početkom XIX veka."
"Dositej Obradović je rođen oko 1739. godine u Čakovu. Ostao je bez roditelja, školovali su ga rođaci. Mladi Dimitrije (krsteno ime) bio je vrlo marljiv đak i revnostan čitalac crkvene literature. Dečak se toliko zaneo ovom literaturom da je počeo pomišljati da se posveti asketskom životu.
Radoznao duh i žedan nauke i znanja, Dositej se otisnuo u svet 1761. godine: njegova putovanja trajala su četrdeset godina — živeo je i radio, učio i studirao, prevodio i pisao u mnogim zemljama i gradovima: Dalmaciji, Krfu, Grčkoj, Ugarskoj, Turskoj, Nemačkoj, Rumuniji, Francuskoj, Rusiji, Engleskoj, Italiji. Po više godina proveo je na Krfu, u Smirni, Beču, Bratislavi, Haleu, Lajpcigu, Parizu, Londonu, Trstu. Trst je bio poslednje odredište njegovog stranstvovanja — odatle je došao u ustaničku Srbiju i tu umro 1811. godine.
Sva Dositejeva putovanja nisu bila baš ugodna. Putovanja i život su iziskivala materijalna sredstva. Sam ih je obezbeđivao radeći kao fizički radnik, učitelj, lektor, korektor, besednik, predavač u vojnoj akademiji. Postao je poliglota: naučio je klasične jezike grčki i latinski, novogrčki, nemački, engleski, francuski, ruski, albanski, rumunski, talijanski.
Dositej je vrlo plodan pisac, pisao je imajući na umu svoj narod, njegovu prosvetu: sve što je pisao namenio je srpskom narodu."




  • Vostani, Serbije (muzika: Dositej Obradović, Žarko Petrović, Baronijan Vartkes)
    Pjesna na insurekciju Serbijanov
    Izvođači: Ljuba Manasijević

PJESNA NA INSUREKCIJU SERBIJANOV *

 Serbiji i hrabrim jeja vitezovom i čadom i bogopomagajemu ih
 Vojevodi Gospodinu Georgiju Petroviću posvećena.


 Vostani, Serbije! Vostani, carice!
 I daj čadom tvojim videt tvoje lice!
 Obrati serca ih i očesa na se,
 I daj njima čuti slatke tvoje glase.
 Vostani, Serbije!
 Davno si zaspala,
 U mraku ležala;
 Sada se probudi
 i Serblje vozbudi!
 
 Ti vozdvigni tvoju carsku glavu gore,
 Da te opet pozna i zemlja i more,
 Pokaži Evropi tvoje krasno lice,
 Svetlo i veselo kako vid Danice.
 Vostani, Serbije!
 Davno si zaspala,
 U mraku ležala;
 Sada se probudi
 I Serblje vozbudi!
 Spomeni se, mati naša, tvoje perve slave,
 Tvojih vraždebnika ti posrami glave!
 Divjeg janičara teraj sa Vračara,
 Koji svog istoga sad ne sluša cara!
 Vostani, Serbije!
 Davno si zaspala,
 U mraku ležala;
 Sada se probudi
 I Serblje vozbudi!
 
 Tebi sam pomaže nebesna volja,
 I sad ti se pokazuje sudbina bolja,
 Svi bližnji tvoji tebi dobra žele
 I daljni se narodi tvom dobru vesele.
 Vostani, Serbije!
 Davno si zaspala,
 U mraku ležala;
 Sada se probudi
 I Serblje vozbudi!
 
 Vostani, Serbije! Mati naša mila!
 I postani opet što si prije bila!
 Serpska tebi vopiju iskrena čada,
 Koja hrabro vojuju za tebe sada.
 Vostani, Serbije!
 Davno si zaspala,
 U mraku ležala;
 Sada se probudi
 I Serblje vozbudi!
 
 Bosna, sestra tvoja, na tebe gleda,
 I ne želi tebi nikakova vreda.
 Ko tebe nenavidi, ne boji se Boga,
 Od kojega tebi ide pomoć mnoga.
 Vostani, Serbije!
 Davno si zaspala,
 U mraku ležala;
 Sada se probudi
 I Serblje vozbudi!
 
 Hercegova zemlja i Černaja Gora,
 Daleke države, i ostrovi, mora,
 Svi tebi pomoć nebesnu žele
 Sve dobre duše tebi se vesele
 I soglasno vele:
 Vostani, Serbije!
 Davno si zaspala,
 U mraku ležala;
 Sada se probudi
 I Serblje vozbudi!








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:49




ALEKSANDAR PETROVIĆ / ŠANDOR PETEFI
(1823—1849)

Šandor Petefi (1823—1849), vodeci pesnik madjarskog romantizma. Krsteno ime mu je Aleksandar Petrovic, rodjen u braku oca Srbina iz Madjarske i majke Slovakinje. Rano je napustio skolsko obrazovanje, posvetio se knjizevnom radu, novinarstvu i revolucionarnoj aktivnosti. Ucesnik je revolucije 1848. godine, gine u borbi 1849. godine u dvadeset sestoj godini zivota. Petefi je lirski pesnik, epski pesnik, romansijer i dramski pisac. Svetsku slavu je dostigao ljubavnom, deskriptivnom i revolucionarnom lirikom. U ljubavnoj lirici je cisti romanticar koji peva o svojim intimnim osecanjima i raspolozenjima, ali u ovoj poeziji zabruje i zivahni tonovi.—
Njegovo pevanje odlikuje jednostavnost i neposrednost, obogaceno je motivima iz narodnog zivota.
Sandor Petefi je bio veoma voljen i cenjen pisac kod Srba. Jakov Ignjatovic je opisao svoj susret s njim 1884. godine; Jovan Jovanovic Zmaj je cenio Petefija i na srpski jezik preveo i prepevao dvadesetak pesama; o njemu pise sa odusevljnjem i tugom Djura Jaksic.
Staniša Veličković



  • Nakraj sela čađava mehana (muzika: )
    Izvodjači: Dave župković, Borisav Janjić Šapčanin, Miodrag Bogdanović, Narakord


NA KRAJ SELA ČAĐAVA MEHANA *

Na kraj sela čađava mehana,
iz nje štrči kosa nećešljana.
Nećešljana od silnoga pića,
to je kuća seoskih mladića.

Iz kafane pijan ja izlazim,
čudnovate ulice nalazim.
Levo, desno, nigde moga stana,
oj, ulice ala si pijana!

Gle mjeseca što se nakrivio,
na jedno je oko zažmirio.
A drugo je sasvim zatvorio,
sram ga bilo i on se napio!

Tko to lupa na moj prozor tako,
zar vi momci ne znate polako?
Moj Milenko leg'o je da spava,
od te muke zaboli ga glava![/color]

Mađarski tekst: Šandor Petefi / prepev: Jovan Jovanović Zmaj

https://www.youtube.com/watch?v=-qiZNSDWVMU








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:51




JOVAN STERIJA POPOVIĆ
(1806—1856)

"Jovan Sterija Popović (ili Jovan Popović Sterijin) je rođen u Vršcu 1806, u trgovačkoj porodici. Osnovnu i srednju školu učio je u Vršcu, Temišvaru i Pešti, a prava u Kežmaroku.
Smatra se osnivačem srpske drame. Prvi je i jedan od najboljih srpskih komediografa. On je uglavnom dramski pisac, prvi srpski književnik koji je u ovom književnom rodu stvorio nešto bolje i trajnije.
Popović je svoju književnu delatnost započeo slabim stihovima, ispevanim u slavu grčkih narodnih junaka. Njegov otac je bio Grk (po nekima Cincar), i on se u mladosti zagrevao za grčke ustanike. To su bili nevešti đački pokušaji. Kao mladić, on pada pod uticaj Milovana Vidakovića, i po ugledu na njega piše romane 'Boj na Kosovu' ili 'Milan Toplica' i 'Zoraida'.
Trezven i racionalan duh, on nije bio pesnik visokih duhovnih zamaha i bogate mašte, zato njegove drame, iako književnije i pismenije od svih sličnih pokušaja do njega, ipak nemaju prave umetničke vrednosti... U komediji, on je nadmašio sve ono što je u srpskoj književnoeti stvoreno pre njega, i do danas ostao najbolji srpski komediograf.
Od 1848. živi u Vršcu, usamljen i razočaran. Tu je i umro 1856. godine."



  • Ustaj, ustaj, Srbine (muzika: Kornelije Stanković, Nikola Đurković)
    Izvođači:

USTAJ, USTAJ, SRBINE *

Ustaj, ustaj Srbine
ustaj na oružje
dan te čeka, noć već bega
ustaj, ne oklevaj
na noge, Srbi, braćo,
sloboda zove.

Koji ne zna kad treba
za rod svoj umreti
nije Srbin već je izrod
tog će zemlja kleti
na noge, Srbi braćo.


"... Poznati horski 'hit'... (19. vek) bila je Sterijina pesma 'Ustaj, ustaj, Srbine', a na te stihove muziku je komponovao Nikola Djurković. U memoarima Laze Kostića može se videti da je ova pesma pevana posebno među Srbima u Vojvodini tokom revolucije 1848. godine, ali nije sigurno da je za tu pesmu muzički tekst uopšte sačuvan.
Iako nevelika, srpska umetnička muzika još nema sasvim kompletiranu elektronsku bazu podataka. Da ta baza postoji, lako bi bilo utvrditi da li je i koliko autora komponovalo na stihove Jovana Sterije Popovića ili koristilo Steriju kao scenaristu ili libretistu svojih muzičkih zamisli."
Ivana Stefanović








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:52

DRAGUTIN B. ILIĆ
(1910—1933)

Pesmu "Mislio sam da je život" je komponovao i stihove napisao rano i tragično preminuli pesnik Dragutin B. Ilić (1910—1933).



  • Mislio sam da je život (muzika: Dragutin B. Ilić)
    Izvođači: Edo Ljubić, Martin Kapugi, Miki Jevremović, Žarko Dančuo, "Svilen konac"


MISLIO SAM DA JE ŽIVOT *
 
Mislio sam da je život
Čaša dve, tri, rujna vina,
Vrisak cura sa koljena
Uz jecaje violina.

Oprosti srećo, oprosti draga,
Zanavek idem —
Ne plači zalud.

Proveo sam mnoge dane,
Mnoge noći nisam spav'o
Ulica me odgojila,
A kafana mati bila.

Sada moja pluća ginu,
Ne tišti me za to jad
Ženama sam život dao
I uveo tako mlad.

Tekst jedne od verzija pesme "Mislio sam da je život"

https://www.youtube.com/watch?v=BCkM18fRijU








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:54

*




STANISLAV VINAVER
(1851—1955)

"Novinar, književnik i prevodilac Stanislav Vinaver, rođen je 1. marta 1891. godine u Šapcu, u uglednoj jevrejskoj porodici. Otac Josif bio je lekar, a majka Ruža pijanistkinja. Osnovnu školu završio je u Šapcu, a gimnaziju je učio u Šapcu i Beogradu. Posle mature odlazi u Pariz, na Sorbonu, gde se posvetio studijama matematike i fizike.
Jedan od najsmionijih tragalaca u velikoj avanturi moderne srpske poezije, Vinaver je hteo da stvori pesme oslobođene od svakog konkretnog značenja, pesme koje će samim svojim zvukom izraziti najdublje treptaje bića. Verovao je da je svaka konkretizacija, svako imenovanje, smrtna opasnost za pesmu, da je bit pesme u nagoveštaju a najbolji način da se nagoveštaj ostvari jeste muzika, 'ona čini suštinski doživljaj pesme'. Eksperimenti sa zvučnim elementima pesme ponekad prelaze u igru koja je sama sebi cilj. Uz muzikalnost, drugo je važno obeležje njegove poezije humor."
"...Iskrio je duhovitošću i satirom, jer ga je trajno zaposeo čivijaški duh. Njegove parodije odlikuju se beskrajno duhovitim obrtima, svežinom izraza i prefinjenim osećajem za gorotesku."
Umro je u Niškoj banji, 1. avgusta 1955. godine.



  • Mi se čudno razumemo (muzika: )
    Izvodjači: Miša Marković


MI SE ČUDNO RAZUMEMO

Mi se čudno razumemo
k'o dva bola, k'o dva vala
k'o dva mosta u otkrića:
ja te volim čudno, nemo,
ti si ona čudna mala,
mašta drevna moga bića.

O tebi su pitalice,
od vekova moje bile,
odgovor o kom se sanja.
Odgovor je tvoje lice
ti si slika one vile;
iz dečačkih nagađanja.

I stvari snovi, evo
polagano nadolaze
k'o da ide vreme tavno.
Svaki gest tvoj ja sam snev'o,
znam napamet tvoje fraze
svaku reč sam čuo davno.

Miša Marković — Mi se čudno razumemo
https://www.youtube.com/watch?v=m98pB6gKh-M








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:59




VELIMIR RAJIĆ
(1879—1915)

"Velimir Rajić, rođen je 20. januara 1879. godine u Aleksincu. Posle završetka filozofskog fakulteta u Beogradu, postavljen je za suplenta u Drugoj beogradskoj gimnaziji, školi koju je i sam pohađao.
S bolešću je drugovao od najranijeg detinjstva, a bolest je bila teška, neizlečiva. Senka smrti stalno je zaklanjala svetlost pesnikovih životnih radosti.
Pesme Velimira Rajića su pesme bola preobražene uvek u ritmove beznađa, u privlačne i zvučne talase snova koji nikada nisu prozračni i topli jer se završavaju buđenjem i neodoljivom epileptičnom javom. Bolest i bol u Rajićevoj poeziji su prirodna poetska osećanja, jedna vizija. Poetska čistota Rajićeve poezije uzbuđuje pitanjima i definicijom smrti koja kao stalna senka lebdi u svakoj reči. Ta stalna bliskost osećanja smrti čini Rajićeve stihove treperavim i čistim.
Rajićevi stihovi su i jedna tužaljka za ženom, za nedosanjanim i nedostižnim ljubavima, vezama i strastima.
Pre besmislenog i bespomoćnog plesa smrti, u noćima tifusnog, grozničavog povlačenja 1915. godine, pomiren sa demonom smrti, sa njegovom egzekucijom, pesnik umire u Gornjem Milanovcu i boreći se poslednjim rečima pokazuje skromno i skrovito mesto, gde je ostavio poslednje rukopise: Ah, moje pesme!"



  • Na dan njenog venčanja (muzika: narodna)
    I srušiše se lepi snovi moji
    Izvođači: Predrag Gojković, Živan Milić, Zoran Rajković, Miodrag Bogdanović, Ansambl "Tamburica 5", Zvonko Bogdan

NA DAN NJENOG VENČANJA.

I srušiše se lepi snovi moji,
Jer glavu tvoju venac sad pokriva,
Kraj tebe drugi pred oltarom stoji —
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Čestit'o sam ti. I ti reče: "Hvala!" . . .
A da li znadeš da se u tom času
Granitna zgrada mojih ideala
Sruši i smrvi u pep'o rasu?

Al' ne! Ne vidim od toga ni sena;
Po tvome licu radost se razliva . . .
I svršeno je! Ti si sada žena —
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Ja neću kleti ni njega ni tebe,
Ni gorku sudbu što sam tebe sreo;
Ja neću kleti čak ni samog sebe,
Jer ja bih time svoju ljubav kleo.

I našto kletve! Našto ružne reči?
O sreći svojoj čovek vazda sniva;
Bol, jad i patnju smrt jedino leči.
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Pa pođi s Bogom! Još ti mogu reći:
Da Bog dâ sunce sreće da ti sija!
Sve što god da počneš svršila u sreći!
Sa tvoje sreće biću srećan i ja.

I svakog dana ja ću da se molim
Kad zvono verne u crkvu poziva . . .
Ja nisam znao da te tako volim.
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Čuj, Bože, molbu moje duše jadne:
Sva patnja što si pis'o njoj, k'o ženi,
Nek' mimoiđe nju, i neka padne
Na onaj deo što je pisan meni!

Usliši ovu molitvu, o Bože!
I duša će mi mirno da počiva;
I šaputaće večno, dok god može:
Prosta ti bila moja ljubav živa!

I onda kada dođe ono doba
U kom će zemlja telo da mi skriva,
Čućeš i opet sa dna moga groba:
"Prosta ti bila moja ljubav živa!"

Tekst ove pesme ima biografski karakter, a melodija je pozajmljena od nemačke pesme "Das verlorene gluck".

https://www.youtube.com/watch?v=eCsQiH81cnQ








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 14:02

*




MATIJA BEĆKOVIĆ
(1939)

Rođen je 29. novembra 1939. godine u Senti. Osnovnu školu završio je u selu Velje Duboko, niže razrede gimnazije u Kolašinu i Slavonskom Brodu, a višu gimnaziju sa maturom u Valjevu. Školske 1958/59. godine upisao se na Filološki fakultet u Beogradu, na grupi za jugoslovensku i opštu književnost.
Prvu pesmu štampao je kao gimnazijalac 1957. u "Mladoj kulturi".
U vreme kad je većina prećutno pristajala da nam svako bude "otac i vođa", da se "kunemo" onom ko nas je saterao, kao miševe, u tikvu, Matija Bećković je u svojim poetskim i proznim invektivama ukazivao na prostu i jednostavnu istinu: da je svaka moć i sila za vremena i da treba imati jake, pametne nerve; sačekati spremno nestanak tog nasilnog, "ketmanskog očinstva", pa tek onda zakoračiti u "žive" struje odgovornosti i slobode.
Kad se jednom bez surevnjivosti i bez razmahnute zavisti, koja narasta u naše vreme, bude pisalo o markantnim ljudima XX veka, naći će se mnogo onih koji će napisati: Bilo je zanimljivo i podsticajno biti savremenik i čitalac Matije Bećkovića.



  • Vera Pavladoljska (muzika: Arsen Dedić/Nikica Kalogjera)        
    Izvođaci: Arsen Dedić (Godina izdanja — 1966)

VERA PAVLADOLJSKA *

Lukavica je htela da me nadlukavi
Punio se mesec u avgustu kao lokva
Ispaljivane pune duge preko jezera i glava
Na radilištima u rudnicima boksita
Ubeđivao sam nepoznate ljude
U tvoje ime
Vera Pavladoljska

Grešile su pijane ptice u prostoru
Prepelica je kljunom gore okretala
Svest je mrčala među liticama
Gonjen točilima kršima i gubom
Do grla u živom blatu mislio sam
Koliko si me volela
Vera Pavladoljska

Mrak je u mraku sjao kao životinja
Grom u lancima čamio za brdima
Molio sam za sluh fizičkih radnika
Divio se njihovom surovom apetitu
Zaklinjao jednog gluvonemog mladića
Da izgovori tvoje ime
Vera Pavladoljska

Ceo dan u nebu izgoreo mesec
Pod lažnim imenom leči svoj pepeo
U mrčavi među dvojnicima
Dok muzika sneg u uši ubacuje
Kleo sam se u obe ruke naročito desnu
Da te nisam voleo
Vera Pavladoljska

Udvarao se nepoznatoj devojci
U kanjonu Tare kod Kolašina
Govorio istine na svim jezicima
Žario i palio da ih poveruje
Dok je ćutala sećao sam se
Da si mi najkrupnije laži verovala
Vera Pavladoljska

Pevao je slavuj sa grlom grlice
Sve na svetu me na te podsećalo
Hvalio sam se da si luda za mnom
Cela plaža da ti se uzalud udvara
Kako te teram da ideš iz glave
I kako nećeš
Vera Pavladoljska

Kulo crnog žara pod slepim očima
Zarazna zvezda sve i svašta saždi
Dok mi se padobran nije otvarao
I kad sam u zavičajne bezdane padao
Pričali su da te zovem iz sveg glasa
Al nisam priznavao
Vera Pavladoljska

Ronio u najdublje bežao u gore
Da te glasno zovem da niko ne čuje
Bio sujeveran — pitao prolaznike
Kako tvoje lice zamišljaju
Čeznuo da ceo dan prolaziš kraj mene
Pa da se ne okrenem
Vera Pavladoljska

Na ljubavnoj promaji između dve zvezde
Nevidljivi uhoda ima nešto protiv
Žeđ za rakijom je slična fantaziji
U teretnom kamionu koji juri snegu usred leta
Bile su sve usne nepismenih žena
Po ugledu na tvoje
Vera Pavladoljska

Po nevremenu sam lovio na ruke
Med zlatnih meridijana u vodi
Opisivao oči jedne žene mesec dana
U vozovima bez reda mnoge saputnice u prolazu
Ubedio da su mi sve što imam u životu
Misleći na tebe
Vera Pavladoljska

Pita za mene metak lutalica
Sada me pogrešno traži oko zemlje
Vučen tajnim magnetom mog čela
Napija mesec da prokaže gde sam
Zlostavlja mora, kuša vazduh i podmićuje
Ti ćeš me izdati
Vera Pavladoljska

Traje monotona biografija sunca
Sve sijalice gore usred dana
Slovoslagači su srećni dok ovu pesmu slažu
Vazduh ne shvata da sam sebe bombarduje
Jedan od vlašića sklon je porocima
I jedni i drugi vetrovi te ogovaraju
Nekoliko država tvrdi da si njina
Ti si na svoje ime ljubomorna
Kablogrami se u dubokoj vodi kvare
Niko ne zna gde su slova tvog imena
U mrtvim i lažnim jezicima u pogrešnim naglascima
U rukopisu zvezda po nekoj samoj vodi
Ko će uhvatiti sjaj samoglasnika
Koje ptica kuka
Vera Pavladoljska


Ljubavnu poemu "Vera Pavladoljska", Matija Bećković svojevremeno posvetio je svojoj supruzi.

"Koliko je Matijina čuvena poema bila popularna, njegove ćerke su saznale igrajući se u dvorištu. Često su im prilazili neke devojke i mladići s molbom: 'Možete li da nam donesete knjigu Vera Pavladoljska?
— S druge strane, ta poema je u našoj kući bila predmet humora — otkriva Olja. — Mama je uvek tvrdila da to uopšte nije ona, da je pre reč o pesničkom bezobrazluku, da je on njoj samo marno ime, a ko zna ko je ta kojoj je on to napisao. Nažalost, da je to zaista ona, prvi put sam shvatila kad je mama umrla. Shvatila sam ko su to dvoje ljudi i kakva je to bila ljubav. Njih dvoje su stvarno morali da se nađu i da provedu četrdeset godina zajedno. To nije kič priča. To je beskrajno obožavanje dvoje ljudi što spolja uopšte ne mora da izgleda tako.
Iako je poreklom Ruskinja, gospođa iz one divne ljubavne pesme, Vera Pavladoljska-Bećković, nikad ne bi otišla u zavičaj predaka da njena 'starija' ćerka Ljudmila posle udaje nije živela neko vreme u Petrogradu. Gospođa Vera nije čak ni govorila ruski, mada ga je razumela."
Snežana Milošević

Arsen Dedić — Vera Pavladoljska

https://www.youtube.com/watch?v=QN_9htqgfj8








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sre 16 Nov - 21:45









happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sre 16 Nov - 21:46









happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sre 16 Nov - 21:47









happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sre 16 Nov - 21:47









happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sre 16 Nov - 21:48









happy
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 45923

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sre 16 Nov - 22:33

Divna tema, moracu dobro da je procitam, toliko toga ima.
Voli sve pesme od Duska Trifunovica koje se pevaju.

Volim i pesmu " Pjesmo moja " od Jove Jovanovica Zmaja:

Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 45923

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sre 16 Nov - 22:36

"Zlatna ribica " , Duska Trifunovica :

Nazad na vrh Ići dole
Mea

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 2775

Lokacija : U odsanjanim snovima

Učlanjen : 24.07.2016

Raspoloženje : Pozitivno


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Pet 18 Nov - 13:03

Дејан Томић – “Певане песме српских песника”

Члан Удружења новинара Србије Дејан Томић објавио је књигу “Певане песме српских песника”.
.“У књизи су приређене аутентичне песме српских песника које се певају и које су због своје музичке обраде у народу и данас изузетно популарне,” рекао је УНС-у Дејан Томић.

Песници чијих песама у књизи има највише су панчевачки прота Васа Живковић, Јова Илић, Ђура Јакшић, Јован Јовановић Змај, Мита Поповић, Алекса Шантић, а најзаступљенији је Милорад Петровић Сељанчица.

Милоје Поповић једини је живи песник чији су стихови приређени у књизи “Певане песме српских песника” са песмом написаном на музику “Марша на Дрину”.

Томићу је ово друга књига објављена ове године. Прва, “Гајде и весела Србадија”, посвећена је гајдама, како наводи Томић, најзначајнијем музичком инструменту у забавном животу српског народа ранијих векова.

Издавач: Радио - телевизија Србије
Едиција: „Посебна издања"
Формат: 16 x 23 цм
Број страна: 296
Повез: Тврд
Писмо: Ћирилица
ИСБН: 978-86-6195-043-8
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   

Nazad na vrh Ići dole
 
Pevani pesnici
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Pevani pesnici
» Indijski pesnici
» Grčki pesnici
» Dobriša Cesarić
» Vladislav Petković Dis
Strana 7 od 7Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-