Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Pevani pesnici

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:13

Stihovi — Aleksa Šantić


JESEN *

Prošla je bura, stišale se strasti,
I ljubav s njima sve je bliže kraju;
Drukčije sada tvoje oči sjaju —
U njima nema ni sile ni vlasti.

Ja čujem: naša srca biju tiše,
Tvoj stisak ruke nije onaj prvi;
Hladan, bez duše, bez vatre i krvi,
Ko da mi zbori: nema ljeta više!

Za društvo nekad ne bješe nam stalo,
O sebi samo govorismo dugo;
No danas, draga, sve je, sve je drugo:
Sada smo mudri i zborimo malo...

Prošlo je ljeto! Mutna jesen vlada.
U srcu našem nijednog slavulja;
Tu hladan vjetar svele ruže ljulja,
I mrtvo lišće po humkama pada...

1908.

Iz TV serijie "Moj brat Aleksa Šantić"








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:14

Stihovi — Aleksa Šantić


JEDNA SUZA *

Ponoć je. Ležim, a sve mislim na te —
U tvojoj bašti ja te vidjeh juče,
Gdje bereš krupne raspukle granate.

Mila ko zlatno nebo pošlje tuče,
U tihu hladu stare kruške one,
Sjede ti djeca i zadaću uče.

Nad šedrvanom leptiri se gone
I sjajne kapi, sa bezbroj rubina,
Rasipaju se, dok polako tone

Jesenje sunce... I ko sa visina
Olovni oblak, po duši mi pade
Najcrnji pokrov bola i gorčina.

I kobna miso moriti me stade:
Što moja nisi, i što smiraj dana
Ne nosi meni zvijezde, no jade?

Što moje bašte ostaše bez grana
I slatka ploda, što rađa i zrije
Na vatri srca?... Gdje su jorgovana

Vijenci plavi?... Gdi je kletva, gdi je?...
Vaj, vjetar huji... a ja mislim na te,
I sve te gledam, kroz suzu što lije,

Gdje bereš slatke, raspukle granate.

1910.

Stihovi — Aleksa Šantić


POD BEHAROM *

Jahao sam konje, ašikovo, pio
ali nigda nisam 'vako rahat bio.
gle, veliko sunce uprlo strijele
na zumbule plave i đule bijele,
na granate smokve pokraj šedrvana,
na sevlije vite od stoljetnih dana,
i tanke munare sred ravna Mostara,
što se sav bijeli od rosna behara;
pa ko da bi jedan golem rubin bio,
u hiljadu boja trepti šeher cio,
dok Neretva plava o krš se razbija
i srebrni galeb nad njome se vija.

Pa još kako ovdje miriše melekša,
i zelena trava od pamuka mekša,
i bijeli cvijet trešnje i jasmina,
ko mahala kuda prolazi Emina!
Ah, Emina! Samo tu da mi se javi:
da joj mrsim svilu uvojaka plavi',
da ižljubim grlo i pod grlom što je,
pa san kada tiho sklopi oči moje,
da me maše kitom bijela behara,
bi mi tada bio dženet bez karara!

1911.

Stihovi — Aleksa Šantić


NOĆAS NISU SJALE *

Noćas nisu sjale, zvjezdice na nebu,
nekog nije bilo u malenom selu.
Noćas je padalo lišće sa bagrema,
sve je tako tužno, jer nekoga nema
iz sokaka moga.

Otvara se prozor, čas jedan, čas drugi,
blijedo cvijeće gleda što na njima stoji.
Sklopljenim oknima jedan prozor gleda,
sve je tako tužno, jer nekoga nema
a mor'o bi doći.


https://www.youtube.com/watch?v=0CkFbGb7Fyo








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:15

Stihovi — Aleksa Šantić


NA IZVORU *
LEPTIRIĆI MALI

O leptiri laki, svilenoga krila,
Je li koja cura sinoć ovdje bila?
"Vidjeli smo jednu s ibrikom u ruci,
I ruže je brala ovuda, po luci".

Je li njeno lice ko behar na grani?
Biju li joj sitni pod grlom merdžani?
"Pod grlom joj puno crvenih đerdana;
Lice joj je bjelje no behar sa grana".

Vidjeste li oči i njezine veđe?
Jesu li joj kose plave ili smeđe?
"Kose su joj plave i od svile mekše,
Pod veđama tankim oči ko melekše".

U njedrima njenim je li zdrelo voće?
Zgara li je snaga pa ne znade što će?
"Po licu joj svuda žarka aspa bije,
U njedrima rastu krupne dunje dvije".

Znam, leptiri laki, svilenoga krila,
To je moja Jela sinoć ovdje bila.

1908.

Nedeljko Bilkić — Leptirići mali

PRAZNIK *

U ognju jutra vrhovi se žare;
Ko u beharu gusta stabla neka,
U prazničkome ruhu narod čeka
Pred kapijama Gračanice stare.

I radovanjem bezbroj srca vreli'
Jeknuše zvona i s oltarske ploče
Svešteni otac liturgiju poče
I mirisima tamjana hram preli.

S krstom, gologlav narod u hram stupa,
I svaka duša u sjaju se kupa
I bogu leti napojanje danas.

I zvona zvone, ljuljaju se sama,
Pjevaju dveri... Na domaku hrama
Pognute glave prolazi Arbanas...

1913.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:17

Stihovi — Heinrich Heine [prevod Aleksa Šantić]


AZRA *

Svakog dana o večeri
Sultanova kcerka l'jepa
Slazila je na sedrvan
Gdje srebrna voda pljusti.

Svako veče rob je mladi
Stajo pokraj sedrvana,
Gdje srebrna voda pljusti
I sve bivo bljeđi, bljeđi.

Jedno veče kneginjica
Pristupi mu zborit ode:
"Hoću da znam tvoje ime,
Tvoj zavičaj i porijeklo!"

A rob reče: "Muhamed se
Zovem, rođen u Jemenu;
A moje je pleme Azra,
to umire kada ljubi."

"...Nemački pisac Hajne, prilikom boravka u Bosni napisao je divnu pesmu 'Kod Šadrvana, šetala se svakog dana sultanova kći jedina', a u toj šetnji je zapazila 'momče mlado' i na njeno pitanje 'odakle si' dobila je odgovor 'iz plemena Azra, što za ljubav glavu gube i umiru kada ljube'. Pesma je prevedena, a njeni motivi upotrebljeni su i u starogradskoj i pop muzici.
Goradana Umičević
 

https://www.youtube.com/watch?v=wxiIB1h3IUQ








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:18

PETAR PRERADOVIĆ
(1818—1872)

Petar Preradović rođen je 1818. u Grabrovnici kod Bjelovara. Umro je kao austrijski general 1872. godine u Austriji.
"Otvoreno govoreći — Preradović se u publici obično smatra kao pesnik hrvatski. Ali se tu previđaju nekolike krupne istine. Pre svega Preradović je i po krvi i po imenu Srbin iz srpskoga pravoslavnog doma; on nikada nije formalno menjao vere svoje, i ako ni takvo menjanje ne bi moglo izgladiti nacionalnoga obeležja njegova; on se nigde ne kazuje Hrvatom na štetu srbovanja; uvek smatra da je i srpski i hrvatski narod jedna velika celina, onako kao što su stari dubrovački pisci pod "slovinskim" imenom obuhvatali Južno Slovenstvo ne određujući bliže svoju nacionalu.— ...Stoji fakat da je on najkrupnije ime hrvatske književnosti, ako se ta književnost deli od srpske — azbukom. Ali ako se pogleda na jezik, ideje, težnju i motive — on je pesnik znatno više srpski no hrvatski. Najpravijaje, pak, ocena u shvaćanju daje Preradović pesnik srpsko-hrvatski. On je i želeo da se tako smatra pa je svojim radom i težio tome smatranju."
Preradović je pisao rodoljubive, ljubavne i misaone pjesme. "...U svoju poeziju nije unosio intimne slabosti, čak ni onda kad je motiv prividno subjektivan i privatno potresan — npr., u pesmi 'Miruj, miruj, srce moje!' — jer je i takav doživljaj i nadahnuće..."
Preradović je u svojoj poeziji prikrivao intimna raspoloženja, bol, tugu. Poznato je da je u ličnom životu bio nesrećan i nezadovoljan, kako zbog porodičnih potresa, oskudice i bolesti a i vojničke službe, ali to nije pokazivao svetu vec skrivao u sebi. Drugačije zapravo nije ni smeo jer to ne bi dolikovalo jednom oficiru.



  • Miruj, miruj, srce moje! (muzika: Pajo Kolarić)
    Ko je srce u te dirn'o
    Izvođačii: Radmila Bakočević, Živka Đurić, Zvonko Bogdan, Ružica Protić, Ljiljana Šljapić, Merima Njegomir


  • Ja ljubim Milu (muzika: Pajo Kolarić)
    Izvođači: Živan Milić, Predrag Gojković, Slavko Perović, Miodrag Bogdanović, Zoran Raković, Sekstet "Skadarlija"


  • ... (muzika: )
    Kad te vidim na prozoru
    Izvođači:








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:19

Stihovi — Petar Preradović


MIRUJ, MIRUJ SRCE MOJE *
TKO JE SRCE U TE DIRNO

Tko je, srce, u te dirno
da si tako sad nemirno?
Kao ptica u zatvoru
za svijetom te želje moru:
nij' u svijetu nebo tvoje;
miruj, miruj, srce moje!

Ne udaraj toli jako,
razbit možeš prsi lako:
preslabe su, izmučene,
a da puknu, bez koprene
bile bi sve rane tvoje;
miruj, miruj, srce moje!

Ah, stisni se u svom kutu
i pregori želju ljutu;
tople su ti ove grudi,
sebični su vani ljudi:
svaki grije srce svoje;
miruj, miruj, srce moje!

Oj mahni se svijega, ma'ni,
u bolesti šta ćeš vani?
Svijet boluje vijek dovijeka,
ni sam zase nema lijeka,
kamol' za bol rane tvoje;
miruj, miruj, srce moje!

U svijetu bi bokce bilo,
plačuć prage oblazilo,
svak bi mislio da ti treba
za utjehu mrva hljeba.
Tko bi pozno suze tvoje?
Miruj, miruj, srce moje!

Znam ja, ti bi mah na vrata
poletjelo tvoga zlata!
Nije Milka tvoja više,
već za drugog ona diše,
drugi ljubi zlato tvoje.
Miruj, miruj, srce moje!





Stihovi — Petar Preradović


JA LJUBIM MILU *

Ja ljubim Milu, očiju plavih
što ima ruse kose na glavi.

Ja ljubim Milu i drugu neću
za njom ja živim, za njom umreću.

Ustašca njena, ruža rumena,
a njedra bujna, k'o salivena.

Ti si mi, Mila, rajski anđelak;
a među cvećem, sitan đurđevak.



KAD TE VIDIM NA PROZORU

Kad te vidim na prozoru,
Ja ugledam bijelu zoru
Iza mrkle noći tad;
Ali rijetko, rijetko kad!
Kad te slijedim, kad sam ušo
U trag mili tebi, dušo,
Svoju sreću slijedim tad;
Ali rijetko, rijetko kad!
Kad me grli tvoja ruka,
Ispod njena nježnog luka
Svu slast zemlje kušam tad;
Ali rijetko, rijetko kad!
Tvoje usne rumen-ruže
Kad mi slatki cjelov pruže,
Rajsku slast okusim tad;
Ali rijetko, rijetko kad!
Kad ću tebe uvijek gledat,
Ljubit, grlit, a ne predat
Ko što tužan predam sad,
Kad ćeš moja biti, kad?


https://www.youtube.com/watch?v=XuHw7nymwCQ








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:20

JANKO VESELINOVIĆ
(1862—1905)

Janko Veselinović, pripovedač, romansijer, dramski pisac, rođen je u mačvanskom selu, Crnobarskom Salašu, 1. maja 1862. Objavio je 127 pripovedaka, medju kojima su i "Slike iz seoskog života", "Poljsko cveće", roman "Hajduk Stanko", i dve drame. Bio je izvrstan glumac i pevac. U obe svoje drame, sve dok se nije razboleo, glumio je glavne uloge.
"Legenda o stasitom, muževnom, leporekom piscu, boemu koji je voleo narodne pesme (lepo ih je i pevao) začela se još za njegovog života. Dopunjavana i proširivana ona je, u formi anegdotskih crtica, živa i danas. Onaj koji je pripovedao o veličini i snazi ljubavi, pobratimstva i sloge, doživeo je da ga prijatelji i poštovaoci obaspu ljubavlju i pažnjom. No, ona nije bila dovoljan lek za opaku bolest, kao ni za lične nesreće i razočaranja."
"Pohodu šabačkih Cicvarica na Beograd verovatno je kumovao i Janko Veselinović"...
Noćni život u prestonom Beogradu ga je iscrpljivao i on se sa čežnjom uvijek iznova vraćao selu.
Umro je u roditeljskoj kuci, u Glogovcu, uoči Vidovdana 27. juna 1905. godine, okružen rodbinom i mačvanskim seljacima. Sahranjen je "u prisustvu hiljade ljudi i oplakan od cele Srbije i celog Srpstva... Nad odrom mrtvog pesnika, po njegovom izričitom amanetu, odjeknula je pesma koju je Janko najviše voleo — 'Moj oblače, nemoj na orače'."



  • Pred tvojom sam, evo, kućom
    Izvođači: Mile Bogdanović & Sekstet "Skadarlija", Zvonko Bogdan

Stihovi — Janko Veselinović


PRED TVOJOM SAM, EVO, KUĆOM

Pred tvojom sam, evo, kućom
za kojom sam žudio,
da ti reknem nevernice,
bog ti zato sudio. 2x

Pisma sam ti don'o natrag,
ne trebam ih više, znaj,
ostaje mi samo tuga,
teška tuga, tesši vaj. 2x

Mile Bogdanović & Sekstet "Skadarlija" — Pred tvojom sam, evo, kućom
Zvonko Bogdan — Seoska sam lola & Pred tvojom sam, evo kućom








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:21

VASILIJE ŽIVKOVIĆ
(1845—1891)

Pesnik Vasa Živković rođen je 31. januara 1819. godine. Postao je đakon 1845., paroh 1846. a prota pančevački 1868. godine. Napisao je mnogo rodoljubivih, ali i puno nežnih, ljubavnih pesama. Kritičari su ga nazvali "pretečom srpsko pesničkog romantizma".

"Prota Vasa Živković pisao je spontano i skromno. Bio je sveštenik i 'obraćen veri'. 'Taj posao pesništva, tražio je od mene drukčiji vilinski žar...' — pisao je Vasa Živković. Ali, ljubav se obratila i svešteniku. I to ona najopasnija, čežnjiva i zabranjena. Tako su stvorene čuvene ljubavne pesme koje su odmah i komponovane: 'Ti plaviš, zoro zlatna' i 'Niči, niči, krine beli'.
Pisao je prota i svatovske pesme — 'Odbi se biser grana' i 'Raduj se nevo', ali čestitog Srbina, protu pančevačkog Vasu Živkovića, nije moglo da mimoiđe ni osećanje rodoljublja i ratništva. Njegove pesme 'Već iz gustog luga' i 'Rado ide Srbin u vojnike', često su na usnama svih srpskih rodoljuba, pevane i raspevane u svim ratovima Srbije, a evo i danas rado se pevaju."
Vasa Živković umro 25. juna 1891. u rodnom Pančevu.



  • Graničarska pesma (muzika: Kornelije Stanković, Nikola Đurković/Antonije Jahimek, J. Paču)
    Rado ide Srbin u vojnike
    Izvođači: Sekstet "Skadarlija", Muški hor uz pratnju Velikog duvačkog orkestra "Beograd", Braća Bajić


  • Miletićeva pesma (muzika: )
    Or'o klikće sa visine
    Izvođači: Predrag Gojković, Vlada Mikić i Radomir Perčević


  • Moji jadi (muzika: Mita Topalović)
    Ah, kad tebe ljubit' ne smem
    Izvođači: Danica Obrenić, Živan Milić, Ružica Protić, Zvonko Bogdan, Mira Mrđa, Miodrag Bogdanović, Ljiljana Šljapić


  • Ljubopevac (muzika: Nikola Đurković)
    Ti plaviš zoro krasna (zlatna)
    Izvođači: Miodrag Bogdanović, Anđelija Milić, Ružica Protić, Milka Stojanović, Zvonko Bogdan, Mirjana Peić


  • Cvet
    Niči, niči, krine beli
    Izvođači: Merima Njegomir


  • Mladoj nevesti (muzika: )
    Odbi se biser grana / Raduj se, nevo
    Izvođači:


  • Već iz gustog luga (muzika: )
    Izvođači:


  • Lepa Maca (muzika: )
    Izvođači:








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:21

Stihovi — Vasilije Živković


GRANIČARSKA PESMA1
              (Rado ide Srbin u vojnike)

Rado ide Srbin u vojnike,
Gde zelene bere lovorike
Borba njemu zabava je draga,
Još milije: sakrušiti vraga.
     Jer puščani prah,
     Ne zadaje njemu strah.
          Njega na boj mati,
          I nevesta prati,
          Otac želi sedi,
          Da vraga pobjedi.
Napred ide s' oružanom Srbin rukom,
A zimzelen vije mu se za klobukom,
     Peva, kliče srpskij sin;
     Pred njim strepi dušmanin.

Puška puca a topovi riču,
A junaci oružani viču;
"'Ajte, Srblji, 'ajte u vojnike,
Već se kupe otadžbine dike.
     Kivni gazi vrag,
     Našeg doma mirni prag."
          Na bojnome polju,
          Gdie s vitezi kolju,
          Slave ber'te cveće,
         To uvenut neće.
Dok se naša snažna miče desna ruka,
Dopadnuće ljuti dušman trista muka.
     Kad zaželi svetli car,
     U smrt skače graničar.

Na početku 1844

1 Stihovi Vasilija Vase Živkovića preuzeti iz knjige Duška M. Kovačevića: Vasa Živković, Beograd, 1990.

Melodija za "Graničarsku pesmu", kako je originalni naziv pesme "Rado ide Srbin u vojnike", nastala je 1849. godine iz narodnih napeva, stavljenih u "Barona Jovića marš". Ovaj splet narodnih pesama uradio je kapelnik Graničarske muzike u Pančevu — Antonije Jahimek. Iz ovog spleta, Nikola Đurković izvukao je melodiju "Rado ide Srbin u vojnike" i harmonizovao je za muški hor. Prvi put je izvedena u Pančevačkom pozorištu 1844. gde je Đurković radio kao upravnik, reditelj, glumac, pevač, prevodilac i kompozitor.
Ovu melodiju obradio je za klavir Kornelije Stanković i, zahvaljujući toj obradi, stigla je "Graničarska pesma" na pultove raznih horova, orkestara i pevača.
"Graničarsku pesmu", sa velikim oduševljenjem, radili su za razne horske stavove, od okteta do muškog i mešovitog hora, mnogi poznati muzički stvaraoci prošlog veka, a i kasnije, u naše vreme.
Očigledno je da je glavni "Muzički krivac" za pesmu "Rado ide Srbin u vojnike" — Nikola Đurković (1812.—1875.). Nastavnik muzike na dvoru kneza Mihaila Obrenovića, upravnik Pančevačkog pozorišta, činovnik Dunavskog parobrodskog društva, kompozitor Nikola Ćurković, čovek nesrećnog i emotivnog života, seli se u Osijek i tu, 1875. godine, izvršava samoubistvo.
Dakle, od Jahimeka, preko Đurkovića i Stankovića, kretala se muzička istorija ove, verovatno izvorne narodne melodije.
Žarko Petrović

 
YouTube Tamburaški zbor "Banat" — Rado ide Srbin u vojnike
YouTube Sekstet "Skadarlija" — Rado ide Srbin u vojnike
Braća Bajić — Rado ide Srbin u vojnike








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:21

Stihovi — Vasilije Živković


MILETIĆEVA PESMA1

Or'o klikće sa visine,
Na nj' ozdole kevću psine,
Ni brige te, sivi tiću,
Mi smo s tobom, Miletiću,
     Kad izvesni kucne čas,
     Zovi samo, evo nas!

1870


OR'O KLIKĆE SA VISINE2
(MI SMO S TOBOM KARAĐORĐE PETROVIĆU)

Or'o klikće sa visine,
glas se čuje iz dubine —
ni brige te, sivi tiću,
mi smo s tobom,
Karađorđe Petroviću!
Kad izvesni, šalaj, kucne čas,
zovi samo, evo nas!

Dugo već smo mi robovi
a sada smo slobodni.
Ni brige te, sivi tiću,
mi smo s tobom,
Karađorđe Petroviću.

Karađorđe, srpski sine,
ti si dika sviju nas.
Ni brige te, sivi tiću,
mi smo s tobom,
Karađorđe Petroviću.

1 Stihovi Vasilija Vase Živkovića preuzeti iz knjige Duška M. Kovačevića: Vasa Živković, Beograd, 1990.
2 Jedna od verzija, u izvođenju Vlade Mikića i Radomira Perčevića gde se umesto Miletića pominje Đorđe Petrović


Napomena: Pesma je posvećena Svetozaru Miletiću

YouTube Predrag Gojković Cune — Or'o klikće sa visine








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:22

Stihovi — Vasilije Živković


MOJI JADI1
AH, KAD TEBE LJUBIT NE SMEM

Ah, kad tebe ljubit ne smem
     Drugu ljubit ne ću ja,
Mada krasom i divotom
     Ko Danica zvezda sja.
  
Ti jedina moja jesi,
     Ti mi tuge vedriš noć,
Mutnog oka pogled bistriš,
     Bolnoj duši daješ moć.
  
Pa i ti me izneveri —
     Nevera me tvoja tre,
A ti gledaš 'ladnokrvno,
     Gde nadežda moja mre.
  
S golubom se golub pari,
     Slavuj ima druga svog,
A ja tužan bez ljubovce
     Za života čeznem mog.

Nigde stanka ni radosti,
     Moja radost nađe grob,
Dovek biću i ostaću
     Crne sudbe sinji rob.

Zašto si me opčarala,
     Pokoj srca ubila?
Zašto si mi mrežu plela,
     Kad me nisi ljubila?

Ja sam negda miran bio,
     Niti znado' šta je jad,
Zamalo sam srećan bio —
     Slatki danci, gde ste sad?

Prazno mi je jadno srce,
     Pustoš mi je ceo svet;
Kud god pođem, samac stojim,
     Ko u pesku klonut cvet.

Aj dokle ću ev' ovako
     Robovati sudbi zloj?
Zar za mene nikog nema,
     Da osladi život moj?

1857

1 Stihovi Vasilija Vase Živkovića preuzeti iz knjige Duška M. Kovačevića: Vasa Živković, Beograd, 1990.

Originalni naziv pesme je "Moji jadi". Ovi čuveni stihovi su napisani sedam godina pre izlaska Brankovih pesama.
"Ah kad tebe ljubit ne smem, / drugu ljubit neću ja' uvodni su stihovi jedne od najlepših i najpoznatijih pesama Vase Živkovića."
"U to vreme imao je 38 godina i za sobom školovanje u Pančevu, Sremskim Karlovcima, Segedinu, Pešti, Požunu i Vršcu. Sjajno obrazovan, bogat duhom, naprednih stavova i pogleda, talentovan i svestran..."
D. M. i J. T.


YouTube Ružica Protić — Ah, kad tebe ljubit' ne smem
YouTube Miodrag Bogdanović — Ah, kad tebe ljubit' ne smem








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:22

Stihovi — Vasilije Živković


LJUBOPEVAC1

Ti plaviš, zoro zlatna,
     Tvoj sjajni blista zrak;
Svi srećni tebe slave,
     Ja ljubim groba mrak.

Ti plaviš. "Eto krasne"!
     Čuje se sveta klik;
Ja pevac suze lijuć
     Tvoj rujni kunem lik.

I bežim — kuda? ne znam!
     Usamljen tražim lug;
Pokoja nigde nemam,
     Plač mi je verni drug.

Od prvoga ogranka
     Tih boraviću san,
Dok tamna noć ne sagna
     U more kivni dan.

Čim Vlašići zatrepte,
     Ponoći grune čas,
Moja će prenut duša
     I harfe jeknut glas.

Pojav' se, bled meseče,
     Sa pratnjom zvezdica,
U suzi oka moga
     Ogledajte lica,

Pevati mlađan neću
     Prijatnu loze slast,
Varljivo zlato neka
     Sujetnima na čast.

Prijatelj svagda veran
     Rebra Adamova,
Tom' pevat i služiti
     Biće mi radost sva.

1839.


TI PLAVIŠ ZORO ZLATNA2

Ti plaviš zoro zlatna;
tvoj sjajni blista zrak.
Svi srecći tebe slave,
ja ljubim groba mrak.

Ti plaviš nebo krasno;
čuje se, sveta klik.
Ja mlađan suze lijuć'
tvoj rujni kunem lik.

I bežim, kuda — ne znam;
usamljen tražim put.
Pokoja nigde nemam,
plač mi je veran drug.


1 Stihovi Vasilija Vase Živkovića preuzeti iz knjige Duška M. Kovačevića: Vasa Živković, Beograd, 1990.
2 Skraćena verzija koja se danas peva


YouTube Mirjana Peić — Ti plaviš zoro zlatna








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:22

Stihovi — Vasilije Živković


CVET1

Niči, niči, krine beli,
     Divni cvete moj,
Nad tobom se suza blista
     Ljubavnika, oj!

Niči, cvete, čelo glave
     'Ladnog groba, ah,
Gde počiva drage moje
     Svet i nevin prah!

Čista ljubav nek' te snaži
     I sunašca zrak,
Zora nek'te rosom poji,
     Noćce krepi mrak.

Ti si zalog od ljubavi,
     Moje drage dar,
Ah, u tebi tužno gledim
     Njenog lika čar.

Niči, niči, rad utehe,
Beli krine moj,
Razlivaj mi ljupkost rajsku
I večito stoj!

Oktobra 1842.


NIČI, NIČI KRINE BELI2

Niči, niči, krine beli,
i razvijaj divni cvet,
ja ću tebe tužna plesti
u zeleni venca splet.
  
Niči, cvete, čelo glave
zapuštenog groba tog,
gde počiva mili dragi,
sveti spomen srca mog.
  
Čista ljubav nek' te snaži
i sunašca topli zrak,
zora nek' te rosom poji,
noćca prede tihi mrak.
  
Ti si zalog od ljubavi
i poslednji dragog dar.

1 Stihovi Vasilija Vase Živkovića preuzeti iz knjige Duška M. Kovačevića: Vasa Živković, Beograd, 1990.
2 Skraćena i nešto izmenjena verzija koja se danas peva


Merima Njegomir — Niči, niči, krine beli








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:23

Stihovi — Vasilije Živković


MLADOJ NEVESTI
ODBI SE BISER GRANA / RADUJ SE, NEVO

Raduj se, mlada nevo!
Već čarne tvoje vlasi
Od mirte venac krasi,
Zelene mirte splet.

Kićeni svati viču:
Odbi se vita grana
Od plavog jorgovana,
Odbi se s granom cvet.

O, vrag' se, nevo, vrat' se!
Zar nisu seje mile
Dosta ti nežne bile?
Kuda ćeš? Vrat' se, oj!

Iz sveta zar je momče
Od majke slađe stare,
Što suze s vriskom tare
I život kune svoj?

Zar tamo, kud si pošla,
Zar sunce lepše sija?
Il’ cveće lepše klija?
O vrat se, snahice!

Gle, druge dar ti nose:
Od ruža gnezdo krasno,
U gnezdu guču jasno
Dve sive grlice!

Ne sluša lepa Femka,
Već belom rukom maše,
Za njome ves'o jaše
Taj ženik nevera.

O, idi, divna nevo,
Gde sreća za te cvati,
I pesma nek' te prati
Tvog ručnog devera.

U nove ideš dvore,
Gde zaova cveće bere,
I nova majka stere
Od sadi-platna put.

Oj zbogom, krasna dušo,
Pa srećna dovek budi,
I odjek srodnih grudi
Jošt primi: Srećan put!

1845.

"Pesnik lakih, melodioznih i zbog toga vrlo popularnih pesama ljubavne i rodoljubive sadržine..."








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:24

JOVAN NIKOLIĆ
(1806—1852)



  • Još ne sviti bjela zora (muzika: )
    Izvođači: Bora Spužić Kvaka, Dušica Bilkić, braća Bajić, Merima Njegomir, Nikola Karović, Ljiljana Petrović Buttler, Biljana Petković, Zorana, Željko Joksimović

https://www.youtube.com/watch?v=CfWcgA3x2LI








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:27

DUŠAN KOVAČEVIĆ

"Dušan Kovačević (12. jul 1948. godine, Mrđenovac pored Šapca), dramski pisac, scenarista i pozorišni poslenik. Gimnaziju je završio u Novom Sadu 1968. godine. Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju studirao je u Beogradu, diplomirao je na odseku Dramaturgije 1973. godine.
Kada se govori o Dušanu Kovačeviću, dramskom piscu, može se slobodno reći i to da je on naš savremeni Nušić. Napisao je više dramskih dela sa komičnim sadržajima u kojima je prisutna i grotesknost, odnosno prisustvo smešnog i krajnje ozbiljnog, lepog i ružnog, stilizovanog i vrlo primitivnog (ponašanja), tradicionalnog i skorojevićkog. Takva slika društvene stvarnosti i tekućeg života biva ne samo jako prepoznatljiva nego i potpunija i kompleksnija. U njegovim ostvarenjima brišu se oštre žanrovske razlike i dolazi do preplitanja komedije karaktera, komedije naravi, farse i drame u užem smislu, uostalom kao što je isprepleten sam život."



  • Duga putovanja 1978. (muzika: Vojislav Kostić)
    Izvođači: Gordana Stojićević & Rade Marjanović


  • Slika iz pasoša 1978. (muzika: Vojislav Kostić)
    Izvođači: Gordana Stojićević & Rade Marjanović

Stihovi — Dušan Kovačević


DUGA PUTOVANJA *

Cujem dragi da putujes u sredu uvece.
To mi tvoja sestra u tramvaju rece.

Jedanaest meseci svako od nas sanja
duga, duga putovanja.

Idem draga do Pariza, na nedelju dana.
Ali ne znam jezik i to mi je mana.

Javi mi se dragi, dragi, s Parizom u noci.
Brze ce mi dani s razglednicom proci.

Javicu se draga, draga, odmah sa stanice.
Necu zalit' pare, lepe su mi nadnice.


Gordana Stojićević & Rade Marjanović — Duga putovanja

Stihovi — Dušan Kovačević


SLIKA IZ PASOŠA *

Ukro'o sam ti draga sliku iz pasosa
sliku dosta staru, al' ti nisi losa.

Rekla sam ti lepo - vise te ne volim.
Rekla sam ti glasno, valjda ti je jasno.

Sliku iz pasosa, ja veoma cenim,
uskoro cu sliku za te da zamenim.

I jos nesto draga ja ti moram reci —
sada nemas pasos, neces mi pobeci.

Gordana Stojićević & Rade Marjanović — Slika iz pasoša








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:28

VERA TORNJANSKA
(1890—1932)

Vera Tornjanska rodjena je 1890. godine u Čanadu. Pisala je poeziju od svoje petnaeste do dvadesete godine. Originalni tekst pesme "Jesenje lisce" prvi put je stampan 1909. godine u casopisu "Zenski svet" pod nazivom "Pre rastanka".
Po priči Žorđa Perića iz Beograda, Vera se "zaposlila u radnji za prodaju nameštaja 'Herman i Bote' u Novom Sadu. Vodila je knjigovodstvo. Prekinula je svoje obrazovanje i omogućila da se školuju i na put izvedu mlađa braća i sestra.
...Vera je imala neobično lep alt, a umela je da svira i na gitari i harmonijumu. Zbog takvog dara angažovali su je, poneki put, da peva na pozornici u komadima s pevanjem u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu.
Umrla je, bolje reći uvenula, tiho i tužno 1932. godine."



  • Pre rastanka (muzika: )
    Jesenje lišće
    Izvođači: Dušan Jakšić, Živan Milić, Sekstet "Skadarlija"

PRE RASTANKA *
JESENJE LIŠĆE

Dakle, uzaman behu sve nade moje,
Uzaman se nadah da ćeš ostati,
A sad tek vidim da zbilja ideš
I da se s tobom moram rastati.
Pa dobro, idi! U dalek onaj svet.
Mira ti želim u kraju tome,
A prijateljstvo i ljubav ovu
Uvek ćeš naći u srcu mome.
Život je borba, retka je sreća,
Istrajna, hrabra u borbi budi;
Ne kloni nikad, pomisli samo
Da ima duša koja te ljubi.
O seti me se! Al' samo tada
Ako ti život zagorča jad;
Al' ako ti bude blistala sreća —
Zaboravi na me, zaboravi tad!
Jesenje lišće već opalo je,
Ni travke nema, pustoš je svud;
Na mome srcu, u mojoj duši
Još uvek vlada večita stud. 

https://www.youtube.com/watch?v=yVlGb8Lj5ig








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:30

OSMAN ĐIKIĆ
(1879—1912)

Osman Đikić, srpski pesnik, pisac drama, publicista i politicar, rodio se 7. januara 1879. godine u Mostaru. Umro je 30. marta 1912. godine.
"Nedorečena i nervozna priroda, Osman Đikić je imao mnogo ličnih, unutrašnjih sukoba u duši, u životu. Bio je to dobar i civilizovan musliman koji se celoga života borio za lepotu i evropsko shvatanje muslimanske vere, a u njemu, duboko, živela i bujala krv Srbina.
Celoga života, osećao je duboku i bremenitu srpsku krv, pogledao i žurio u Beograd, učio, snevao i ugledao se na Ilića, Zmaja, Šantića, Vuka, Branka... Do kraja života, voleo je Zoru Mihailović i Srbiju."



  • Đaurko mila (muzika: narodna)
    Izvodjači: Bora Janjić, Vuka Šeherović, Uroš Seferović, Vukašin Jevtić, Nestor Gabrić, Miodrag Popović, Edo Ljubić, Milan Babić, Miodrag Bogdanović, Živan Samardžić, Seka Mihajlović


  • Oj kaduno, kono moja
    Ašik osta na te oči
    Izvodjači: Bora Janjić, Nikola Kolaković, Zvonko Bogdan, Edo Ljubić


  • Đela Fato (muzika: narodna)
    Izvodjači: Nedeljko Bilkić, Zora Dubljević


  • Akšam geldi (muzika: )
    Izvodjači:


  • Došla Drina od brega do brega (muzika: )
    Izvodjači: Edo Ljubić, braća Bajić, Raša Pavlović


ĐAURKO MILA *

Đaurko mila, tuga me mori
za oči tvoje što suze rone,
usta su tvoja prepuna baja,
oh, dođi, dođi sred zagrljaja,
čuj, kako srce umilno tepa:
"Oh, dođi, dođi Đaurko lijepa."

1905.


ĐAURKO MILA *

Đaurko mila, tuga me mori
za oči tvoje što suze rone,
ah, oči tvoje, prepune baja,
ah, hodi, hodi, sred zagrljaja.
Znaš kako srce umilno tepa,
ljubim te ljubim, đaurko lepa.


Srbi su krenuli u Veliki rat. Prvi i Drugi balkanski i Prvi svetski rat. Srpska vojska je krenula na jug, da se brani od Turaka i Bugara. U časovima juriša srpske vojske, čule su se pesme "O, Srbijo", "Domovini", "U boj", ali provirivali su srpski vojnici i u izbe stare Srbije — Prilepa, Prizrena, Kumanova, odakle su dopirale i pesme "Četir' konja debela", "Trojanac", "Pusto beše" i druge. Pesme iz ovoga doba pevale su se u toj ratnoj atmosferi. U zatišju srpsko-turskih okršaja, čula se i pesma "Đaurko mila", brata po krvi, Osmana Đikića.
Sa srpskom vojskom, ova pesma prešla je i u Albaniju i čula se iz vojničkih logora u selu Agios Mateos na Krfu.
Između dva rata pesma "Đaurko mila" ostala je da živi. Srpske i bosanske kafane odjekivale su ovom pesmom. Njeni izvođači bili su najčuveniji vokalni solisti narodne muzike: Vuka Šeherović, Bora Janjić, Uroš Seferović, a kasnije i Vule Jevtić.
Žarko Petrović
 
AŠIK OSTA NA TE OČI *

Ašik osta' na te oči,
Na te dvije tamne noći,
Oj, kaduno, kono moja
Ne ishodi na pendžere,
Ne ishodi, ne prkosi.
Tvoj me pogled izaziva,
Srcu mome ne da mira.

Ne ishodi, ne prkosi!
Nemoj da te djavo nosi!
Aj, jer tako mi Ramazana
Biće cuda jednog dana,
U dvor ću ti provaliti,
Sto ću čuda pociniti,
Dok odaju nadjem tvoju
U odaji tebe, ljubav moju.

Aj, izgrisću ti usne rujne
I obraze tvoje bujne,
Ispiću ti oka oba.
Bićeš moja sve do groba.
Aj, bices moja sve do groba.



ĐELA FATO *

Đela Fato, djela zlato,
djel' draganu svom!
Đela legni i prilegni,
na srdascu mom.

B'ijele lale pozaspale,
i alkatmeri,
miris djula i zumbula
cio Mostar spi.

Spusti glavu mirisavu
na njedarca tu,
da te njiham, da ti pjevam
snenom jagnjetu.

Da milujem i mirisem,
tvoju bujnu vlas!
Da te ljubim, da te grlim,
dok ne svane dan.

Nedeljko Bilkić — Đela Fato

AKŠAM GELDI *

Aksam geldi, sunce zadje,
na tvom licu osta sjaj.
Aksam geldi, tvoje lice,
od sunasca ljepse sja.
Da mi se je ogrijati,
na ljepoti lica tvog!
Moja draga na siltetu,
uziva k'o padisah!
A ja nigdje nista nemam,
ja sam puki siromah.
Aksam geldi, dan se gubi,
moje srce zaman ljubi.
Aksam geldi, mrak se sprema,
a za mene sanka nema!



DOŠLA DRINA OD BREGA DO BREGA *

Ej, došla Drina, ej, došla Drina
od brega do brega, Drino vodo,
od brega do brega.

Ej, dal' od kiše, ej, dal' od kiše
il' od bela snega, draga moja,
il' od bela snega?

Ej, nit' od kiše, nit' od kiše
nit od belog snega, draga moja,
nit' od belog snega.

Ej, već od suza, već od suza
bosanskije cura, draga moja,
bosanskije cura.


Tekst pesme po pevanju braće Bajića.
"Došla Drina od brega do brega" ima status narodne pesme.
Na CD Raše Pavlovića "Nezaboravne pesme" iz 2001 — izdanje PGP RTS, kao autor stihova navodi se Osman Đikić.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:31

DRAGIŠA PENJIN
(1925—2000)

"Poznati pesnik i novinar Dragiša Penjin rođen je u Klenku, selu nadomak Šapca, na suprotnoj, levoj obali Save, 3. septembra 1925. godine.
Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Šapcu i, pred rat, započeo studije veterine u Beogradu, ali ih je morao prekinuti. Rat je prekinuo i njegovo bezbrižno odrastanje i stasavanje. Već na samom početku, bio je učesnik po zlu čuvenog krvavog marša od Šapca do Jarka.
Diplomirao je na Višoj pedagoškoj školi u Beogradu 1950. godine. Gotovo ceo radni vek proveo je kao novinar 'Glasa Podrinja'. Postao je čuven po svojim reportažama, u kojima je, prepoznatljivim stilom, pisao o značajnim ličnostima. Ipak, više je voleo da piše o običnim, malim ljudima, koji su, živeći naizgled svoje obične živote, po nečemu postali specifični i prepoznatljivi u sredinama u kojim žive. Galerija tih likova je izuzetno široka.
Njegov biološki sat je neuobičajeno otkucavao. Noću nije spavao. Izlazio je u duge noćne šetnje i zalazio u njemu drage kafane, gde je ostajao do svanuća. Većina njegovih pesama nastala je u dugim noćnim šetnjama. Noć je za njega bila neiscrpan izvor inspiracija. 'Noć je pesnički milje' — govorio je. 'Noću kucaju neki drugi damari sveta'.
Umro je 11. aprila 2000. godine u Šapcu, u 75. godini..."



  • Kad je deda lumpovao (muzika: Milutin Popović Zahar)
    Izvođači: SO "Stari zvuci", Hor "66 devojaka"


  • Nad Šapcom je mesečina (muzika: Milutin Popović Zahar)
    Izvođači: SO "Stari zvuci"


  • Ja verujem u ljubav (tekst: Dragiša Penjin & Milutin Popović Zahar — muzika: Milutin Popović Zahar)
    Izvođači: Olivera Katarina

KAD JE DEDA LUMPOVAO *

Kad je deda lumpovao
u šabačko staro doba,
paljeni su polileji
u svih devet carskih soba.

Kad je deda lumpovao
na tri ćoška i dva skvera,
vozili su štap i šešir
dva posebna fijakera.
  
Služile ga kelnerice,
nasmejane, ljupke, vešte,
ali deda i ne haje,
pa odjuri čak do Pešte.

Treća zora kad osvanu
i dogore noć i sveća,
pre njega su kući stigle
za baku tri korpe cveća.

Refren ispod svake strofe
Poljupce je čak iz Luvra
slala Šapcu Mona Liza,
noćni život na Balkanu
bio je k'o sred Pariza.
  

Pesma je pisana početkom 80-tih u duhu starogradskih pesama i peva je čuveni šabački ansambl "Stari zvuci".
Ova pesma već više puta se pojavila na različitim cd-a starogradske muzike bez navođenja imena izvođača i autora muzike i teksta.


Stari zvuci — Kad je deda lumpovao
Horsko izvođenje — Kad je deda lumpovao








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:32

Stihovi — Dragiša Penjin


NAD ŠAPCOM JE MESEČINA *

Nad Sapcom je mesecina
za stolove toci srmu
sesn'est gudi violina
plovi pesma niz kaldrmu.

Cicvarica biser zice
spremio od suvog zlata
iznajmljuju poj slavuja,  
pljusti kisa od dukata.

Izviruju sa balkona
probudjene ... gospe
ocekuju seranadu
ljubav, zvezde da ih prospe

Za Sapcane ponosnike
merdevine mesec plete
na dostavak sa balkona
po dno srca i bukete.

Jesen nosi zuto lisce
pred dno tudjih vrkut vrata
nema vise fijakera,
Cicvarica, starog Sapca.



JA VERUJEM U LJUBAV


Ja verujem u ljubav,
ja verujem u nas,
u našu večnu mladost,
i srca našeg plam.

Voli me, voli me, voli,
ljubavi čuvaj cvet.
Poljupcima se samo
spasava ovaj svet!

Ja verujem u reku,
u Sunce, put i most.
Nasmejan čovek svaki
u mom je srcu gost.

Voli me, voli me, voli,
ljubavi čuvaj cvet.
Poljupcima se samo
spasava ovaj svet!

Ja verujem u sutra,
ja verujem i znam
da onaj koji voli
nikada nije sam!

Voli me, voli me, voli,
ljubavi čuvaj cvet.
Poljupcima se samo
spasava ovaj svet!

Stihove pesme "Ja verujem u ljubav" napisali su Dragiša Penjin i M. Popović Zahar








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:32

BRANKO ĆOPIĆ
(1915—1984)

Rođen je 1915. godine u Podgrmeču, u selu Hašani, nadomak Bosanske Krupe.— Osnovnu školu završava u rodnom selu, nakon čega upusuje nižu realnu gimnaziju u Bihaću.— Po završetku učiteljske škole Branko Ćopić odlazi u Beograd, upisuje i završava Filozofski fakultet.
Iako je pripadao narodnooslobodilačkom pokretu Branko Ćopić je, kao čovjek velikog obrazovanja, bistra uma, osjećaja za pravdu i pravednost i kritičkog posmatranja stvarnosti koja ga je okruživala veoma rano počeo da iznosi sopstvena mišljenja o nekim pojavama. Radio je to ili otvoreno ili u literaturi kao pisac.
Ćopićeva poezija, rodoljubiva, borbena, slobodarska, ponikla je u ognju oslobodilačkog rata, koji je njena isključiva tema. Pesnik hoće da oslušne "naroda svoga glas", da bude narodni pevač, on je jednostavan, popularan, ponekad toliko blizak narodnoj poeziji da su mnoge njegove pesme prihvaćene od boraca i naroda i pevane kao narodne partizanske pesme. Vrednost njegovih pesama pretežno je evokativna, one su pesnički spomen slavnih dana borbi i stradanja. Kasnije se Ćopić u poeziji razvijao skoro isključivo kao dečji pesnik...



  • Mala moja iz Bosanske Krupe (muzika: )        
    Izvođači: Bora Drljača


MALA MOJA IZ BOSANSKE KRUPE *

Bilo mi je dvanaest godina,
prvi put sam sišao do grada
iz mog sela, tihog i dalekog,
kad susretoh tebe iznenada.
Eh, dječačke uspomene glupe!
Mala moja iz Bosanske Krupe!

Jesi li me spazila il' nisi,
zbunjenoga seoskoga đaka,
svjetlokosog i očiju plavih,
u oklopu novih opanaka,
kako zija u izloge skupe?
Mala moja iz Bosanske Krupe!

Naišla si kao lak oblačak,
tvoj me pogled za tren obeznani,
zaboravih ime i očinstvo,
kako mi se zovu ukućani.
Iznevjerih poput sablje tupe.
Mala moja iz Bosanske Krupe!

Tekli tako gimnazijski dani,
uspomena na te ne ocvala,
modra Una u proljetnje noći
tvoje mi je ime šaputala.
Lebdjela si ispred đačke klupe,
mala moja iz Bosanske Krupe!

Brzo minu naše đakovanje,
lagan leptir sa krilima zlatnim,
ipak tebe u srcu sačuvah
kroz sve bure u danima ratnim.
Ta sjećanja mogu l' da se kupe,
mala moja iz Bosanske Krupe!

Sad je kasno, već mi kosa sijedi,
gledam Unu, ćuti kao nijema,
zalud lutam ulicama znanim,
sve je pusto, tebe više nema.
Ej, godine, nemjerljive, skupe!
Zbogom, mala, iz Bosanske Krupe!








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:34

VLADIMIR NIKOLIĆ

Vladimir Nikolić, Srbin iz Hrvatske, rođen je u 25. juna 1829. godine. Gimnaziju i pravne nauke  je završio u Zagrebu. Pisac je stihova "Na te mislim kada zora sviće", jedini put objavljeni u hrvatskom časopisu "Neven", koji je izlazio u Zagrebu gde je pesnik i živeo 1852. godine.  

Umro je 25. aprila 1864. godine.


  • Na te mislim kada zora sviće (muzika: )        
    Izvođači: Milan Verni, Dubravka Nešović, Ansambl "Lole", Vera Svoboda, Zvonko Bogdan, "Kolibri"


NA TE MISLIM KADA ZORA SVIĆE *           .

Na te mislim kada zora svice,
na te mislim kad se svrsi dan.
Na te mislim kad se svako bice,
sprema tiho, da prespava san.

Na te mislim sunce kad se gubi,
uvek mislim samo na te ja.
Tebe jednu srce moje ljubi,
na tom svetu sreca si mi sva.

Ja u javi vec o tebi sanjam,
i kad tiha prostrta je noc.
Na tvoj spomen ljubav svu obracam,
K tebi silna mene vuce moc.

Bez tebe mi ne mirise cvece,
gorak mi bez tebe plod je svak.
Gde ti nisi nema za me srece,
gde ne dises necist mi je zrak.
NA TE MISLIM KADA ZORA SVIĆE *

Na te mislim, kada zora sviće,
na te mislim kad se svrši dan.
Na te mislim kad se svako biće,
sprema tihi da prespava san.

Na te mislim sunce kad se gubi
uvek mislim samo na te ja.
Tebe jednu srce moje ljubi
na tom svetu sreća si mi sva.

Bez tebe mi ne miriši cveće,
gorak mi je plod bez tebe svak',
gde ti nisi za me nema sreće,
gde ne dišeš nečist mi je zrak.

I do smrti misli ću na tebe,
bez tebe mi pust je život taj.
Dok u telu duša ne ozebe,
mom životu dok ne dođe kraj.
https://www.youtube.com/watch?v=GlgRbn27mIs








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:35




JOVAN ĐORĐEVIĆ
(1826—1900)

"Jovan Đorđević (13.11. 1826, Senta — 09.04. 1900, Beograd) bio je književnik, osnivač Srpskog Narodnog Pozorišta, autor teksta himne Kraljevine Srbije 'Bože pravde'. Učio je gimnaziju u Segedinu, Novom Sadu i Temišvaru, filozofiju u Pešti, a 1845. upisao se na peštanski medicinski fakultet. 1848 definitivno je prekinuo studije.
Đorđević je počeo da piše stihove 1842. godine ('Spomen sestri Milici'). I kasnije je radio na poeziji, spevavši popularnu pozorištnu alegoriju 'Markova sablja', srpsku himnu (Bože pravde)..."
"Stihovi 'Bože spasi, Bože hrani' napisani su kao oda za krunisanje kralja Milana, onda su 'popravljeni' za kralja Petra, da bi 'šaranje po tekstu' bilo završeno preporukom 'našeg kralja', Bogu da ga brani i hrani, ma kako se kralj zvao...
Ta Đorđevićeva pesma je prilično dugačka, što je neprimereno himni, tako da će u njenom daljem putešestviju kroz srpski narod doživeti prilagođenje potrebi i biti uglavnom korišćen njen početak i kraj."



  • Bože pravde (muzika: Davorin Jenko)        
    Izvođači: Nikola Urošević Geđa, Hor i Simfonijski orkestar RTB

BOŽE PRAVDE *

Bože pravde, Ti što spase
Od propasti dosad nas,
Čuj i od sad naše glase
I od sad nam budi spas!

Moćnom rukom vodi, brani
Budućnosti srpske brod,
Bože spasi, Bože hrani
Srpskog Kralja, srpski rod!

Složi srpsku braću dragu
Na svak, dičan, slavan rad:
Sloga biće poraz vragu,
A najjači srpstvu grad!

Nek na srpstva blista grani
Bratske sloge zlatan plod,
Bože, spasi, Bože hrani
Srpskog Kralja, srpski rod!

Nek na srpsko vedro čelo
Tvog ne padne gnjeva grom,
Blagoslovi Srbu selo,
Polje, njivu, grad i dom!

Kad nastupe borbe dani,
K pobedi mu vodi hod,
Bože, spasi, Bože, hrani
Srpskog Kralja, srpski rod!

Iz mračnoga sinu groba,
Srpske krune novi sjaj,
Nastalo je novo doba,
Novu sreću, Bože, daj!

Kraljevinu srpsku brani,
Petvekovne borbe plod,
Srpskog Kralja, Bože, hrani,
Moli Ti se srpski rod!

Nikola Urošević Geđa — Bože pravde

"Leta 1872. godine Milan Obrenović, sinovac ubijenog Mihaila, rešio je da se oslobodi namesništva (Ristić, Blaznavac, Gavrilović) i preuzme vlast u Srbiji. Za tu priliku od Jovana Đorđevića poručena je drama sa istorijskom rodoljubivom sadržinom i dinastičkim duhom.
Iskusan u stvarima pozorišta, a slavoljubiv Đorđević je prionuo na posao i sačinio komad iz dva dela "Markova sablja"...
Srpsko nasleđe


"Te lepe večeri, avgusta desetog, leta 1872, verovatno niko nije znao da je Srbija dobila svoju prvu himnu. Uspeh komada 'Markova sablja' obezbedio je i veliku popularnost svečano intoniranoj pesmi 'Bože pravde', što joj pomaže da se sa pozorišnih dasaka vine u sazvežđe državnih simbola. Muziku je komponovao Slovenac Davorin Jenko.
Preživela je mnoge krizne periode smena dinastija...
Stvaranje Kraljevine SHS bio je kraj himne srpskog naroda kao što je to bio kraj mnogo toga srpskog. Stvorena je nakaradna trostruka himna u kojoj je početak i završetak preuzet iz 'Bože pravde'. To nije bilo sve: Rešenjem broj 21611 od 12 decembra 1919, Minstra prosvete kraljevine SHS, pesma 'Bože pravde' još jedanput je preuređena tako što se iz nje izbacuje pridev 'srpski' i zamenjuje pridevom 'naš'.
Tako je Srbija proterana' iz sopstvene himne a sve što je bilo srpsko postalo je 'naše'. Srbija je još tada i ne znajući ostala ispred zatvorenih vrata vremena koje je dolazilo."
Žika Ranković








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:37




DRAGA DEJANOVIĆ
(1840—1871)

"Draga Dejanović (1840—1871), pesnikinja i glumica, rodjena u Staroj Kanjizi, od oca Živojina Dimitrijević, advokata i majke Sofije. Školovala se u Vinčikovoj školi u Temišvaru. Njeno školovanje je bilo prekinuto zbog narušenog zdravlja kao i selidbom u Bečej. Tu je upoznala i udala se za Mihajla Dejanovića, učitelja. Nastavila je školovanje u Pešti i pripadala krugu srpskih studenata — Laza Kostić, Giga Geršić i dr...
Pisala je stihove koji su redovno objavljivani u novosadskoj "Danici", listu za zabavu i knjizevnost.
Međutim, njen rad se nije iscrpljivao samo pisanjem poezije. Iako devojka iz imućne kuće, otišla je u glumice, jer joj se činilo da će tako više do prineti svom narodu i njegovoj boljoj budućnosti, pre svega prosvećivanju Srpstva. Temperamentna i energična, do fanatizma se zalagala na svim poljima, igrala na pozornici, prevodile komade, pisala komade. Njene drame ni do dan danas nisu objavljivane.
Najpoznatija pesma na njene stihove svakako je jos uvek popularna melodija "Ne znam zna li", poznata pod nazivom "Jedno momče crna oka". Na radiju su je pevali između ostalih duet Butaš i duet Kondić-Gavrilović."



  • Neznam zna li
    Jedno momče crna oka
    Izvođači: Radmila Dimić, Tanja Obrenović, Ružica Protić, Vera Kricković, sestre Milovanović, Ivana Pandurović, duet Butaš, Kondić & Gavrilović


  • Što je zora belom danu
    Izvođači: Radmila Dimić

NEZNAM ZNA LI1 *

Jedno momče crna oka
nausnica mali,
dopalo se srcu mome,
al' on — neznam, znali li!

Dođe k'meni, pogleda me,
pogledi mu vali,
razdrobi se srce moje
al' on — neznam, zna li!

Rado bi mu rekla: dušo!
Anđeli te dali,
da te ljubim kao život!
Al' on — neznam, znali!

Ja uzdišem danju, noću,
tuga da me svali;
ja ga ljubim iz sve duše —
al' on — neznam, zna li!


1 Stihovi objavljeni u listu za zabavu i književnost "Danica" br. 1 (5. januar, 1864. Novi Sad)

Sestre Milovanović — Jedno momče crna oka
Ružica Protić — Jedno momče crna oka

ŠTO JE ZORA BELOM DANU

Što je zora belom danu,
To su meni oči tvoje;
Oči tvoje plamen živi
Zgorele su srce moje.

Što je ruži miris banji,
To su meni oči tvoje;
Kao miris slađane su
Tvoje oči alem-boje.

Pa da imam sto srdaca,
I u njima muške sile —  
Ah' al tvoje oči mile,
Sve bi sile rastopile.

Iz pesmarice Radmile Dimić








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   Sub 6 Jun - 13:39

SPIRIDON JOVIĆ
(1801—1836)

"Spiridon Jović (Petrinja, 1801. — Beč, 1836.), autor 'Etnografske slike slavonske vojne granice', umro je kao neplaćeni graničarski praktikant, istog dana kada je dobio rješenje o plati. U književnosti se pojavio kao izdavač almanaha Srpska zora u Beču (1836), pripovjedač (pisao na njemačkom i srpskom) i ostao poznat kao autor čuvene, rado pjevane pesme 'Spomen':

Sećaš li se onog sata
Kad si meni oko vrata
Bele ruke savila."



  • Spomen (muzika: Kornelije Stanković)
    Sećaš li se onog sata
    Izvođači: Miodrag Bogdanović & Sekstet "Skadarlija", Narakord

SPOMEN1

Sećaš li se onog sata
Kad si meni oko vrata
Bele ruke savila,
I krijući tvoje lice
Meni pone nehotice
Tvoju ljubav otkrila?

Sećaš li se onog jada
Kad glas dođe iznenada,
Ko iz vedra neba grom,
Da ja moram odlaziti,
Tebe, dragu, ostaviti,
I moj vozljubljeni dom?

Suza zasja u tvom oku
I vozbudi preduboku
Ranu tužnu srca mog;
Reči ništa ti ne mogoh,
Žalost nema reći mlogo,
Pitaj samo srca tvog.

Otkad s tobom se oprostih,
Odrekoh se sve radosti,
Prazan mi je ceo svet,
Jer bez tebe nema mene,
Kano što bez rose vene
U livadi mladi cvet.

Kad će opet danak doći
Da će moji jadi proći,
Skopnit moga srca led!
Kad ću opet sretan biti,
S nežnostju te zagrliti,
Srkat s tvojih usta med!                                   .
SEĆAŠ LI SE ONOG SATA

Sećaš li se onog sata
Kad si meni oko vrata
Bele ruke obvila.

I krijući tvoje lice
Meni skoro nehotice
Tajnu ljubav otkrila?

Sećaš li se onog jada,
Kad glas dođe iznenada,
K'o iz vedra neba grom:
Da ja moram odlaziti,
Tebe, dragu, ostaviti,
I moj vozljubljeni dom.

Suza zasja u tvom oku
I otvori preduboku
Ranu bijednog srca mog.

Reći tebi ništ' ne mogo,
Žalost rječi nema mnogo,
Pitaj glasak srca tvog.


1 Kornelije Stanković Sabrana dela, knjiga 2 | Glvni urednik Danica Petrović, Beograd — Novi sad 2007

https://www.youtube.com/watch?v=YOmvl4CtB90








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Pevani pesnici   

Nazad na vrh Ići dole
 
Pevani pesnici
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Pevani pesnici
» Indijski pesnici
» Grčki pesnici
» Dobriša Cesarić
» Vladislav Petković Dis
Strana 6 od 7Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-