Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Zoran Bognar

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Zoran Bognar   Pet 5 Jun - 9:00

Zoran Bognar, pesnik, esejista, prozni pisac, književni kritičar i antologičar, rođen je 30. januara 1965. godine u Vukovaru. Poezija Zorana Bognara prevođena je na italijanski, francuski, engleski, mađarski, nemački, švedski, slovenački, makedonski, španski, turski, jermenski, grčki, holandski, friski, poljski, rumunski, arapski, ruski bugarski jezik. O književnom delu Zorana Bognara objavljeno je preko 200 eseja, kritika i studija, kao i jedna monografija (Vladan Panković i Nikica Banić: Atletsko hodočašće nad jelisejskim vodama i poljima Zorana Bognara, Užice, 2002). O poeziji Zorana Bognara pisali su mnogi veliki domaći i strani književni kritičari i pisci poput Ivana V. Lalića, Brane Petrovića, Ljiljane Šop, Bogdana A. Popovića, Zorana Gluščevića, Petera Handkea, Lorensa Ferlingetija. Lilian Her, Antonia Porpete i mnogih drugih... Izdavačka kuća „Draganić” mu je povodom 30 godina rada objavila Izabrana dela u 7 tomova (2013-2014). Član je Udruženja književnika Srbije i počasni član Društva pisaca Bosne i Hercegovine. Takođe, počasni je član i PEN-a Bosne i Hercegovine. Živi i radi u Beogradu kao profesionalni književnik. Urednik je u izdavačkoj kući „Dereta”. Predsednik je Fonda „Ars Longa” za očuvanje lepih umetnosti.



Knjige poezije..



  1. Blues za šahovsku tablu, Književna omladina Hrvatske, Vukovar, 1986.
  2. Zemlja gospodari PODzemljom, Big-Ben, Sarajevo, 1987.
  3. Psiho-striptiz, Panpublik, Beograd, 1988.
  4. Isus još uvek veruje YUdi, Koneks, Beograd, 1990.
  5. Trgovci bioritma, Big-Ben, Sarajevo, 1990.
  6. Ludilo Floyda Bertholda, Koneks, Beograd, 1991.
  7. Miris plastičnog cveća, Koneks, Beograd, 1992. (drugo izdanje: Koneks, Beograd, 1993.)
  8. Ako se mrtvi jednog dana vrate, Bagdala, Kruševac, 1993. (drugo izdanje: Ex ponto, Beograd, 1994.)
  9. Južna strana istoka (haiku poezija), Svetovi, Novi Sad, 1993.
  10. Anonimna besmrtnost, Rad, Beograd, 1994. (drugo izdanje: Sfairos i Večernje novosti, Beograd, 1995).
  11. Novi potop, Draganić, Beograd, 1996. (drugo izdanje: Ars Longa, Beograd, 1997; treće izdanje: Arte fact, Beograd, 1997).
  12. Novi Nojev kovčeg, Prosveta, Beograd, 1997.
  13. Novi čovek, Prosveta, Beograd, 1999.
  14. Elizejska trilogija, Prosveta, Beograd, 2000.
  15. Albedo, Dereta, Beograd, 2002.
  16. Aura, Dereta, Beograd, 2003.
  17. Alhemija, Dereta, Beograd, 2005.
  18. Sazvežđa ispod kože, Zalihica, Sarajevo, BiH, 2007.
  19. Albedo, aura, alhemija, Balkanski književni glasnik, Beograd, 2009.
  20. Lavirint kruga, IP Book, Beograd, 2010.
  21. Vukovarske elegije, Balkanski književni glasnik, Beograd, 2011. (drugo izdanje: Dobra knjiga, Sarajevo, BiH, 2012).
  22. Insomnija, bele noći, Draganić, Beograd, 2013.
  23. Zebnja nam ide za petama i flertuje sa našim senkama, Balkanski književni glasnik, Beograd, 2014.






Romani



Noć praznih ruku, Panpublik, Beograd, 1989. (drugo izdanje: Koneks, Beograd, 1993).

Budno stanje sna, Naučna knjiga, Beograd, 1993.





Knjige eseja




  1. Fotografije glasova, Bagdala, Kruševac, 1997.
  2. Ejdetske slike, Matica srpska, Novi Sad, 1998. (drugo, izmenjeno i dopunjeno izdanje: Službeni glasnik, Beograd, 2012.)
  3. Fotografije glasova II, KUK, Kikinda i Prometej, Novi Sad, 2002.






Hrestomatije



  1. Odsjaj snažne reke (zajedno sa Farukom Dizdarevićem), hrestomatija pobednika limskih večeri poezije, Dom kulture “Pivo Karamtijević” Priboj i Međurepublička zajednica za kulturno prosvjetnu djelatnost Pljevlja, 1997. (drugo izdanje: isti izdavači, 1997; treće dopunjeno izdanje: isti izdavači, 2002.)



  1. Manualis labor



  1. Nomad beskraja (pesme 1984-2004), Dom kulture “Pivo Karamatijević”, Priboj, 2004.



Antologije



  1. Novo raspeće, antologija savremene srpske poezije tragom estetskog egzorcizma 1967-2000, Rad, Beograd, 2001; Internet izdanje: časopis ”Konture” (www.konture.com), br.7, ISSN-1333-4891, Hrvatska, 2003; (drugo dopunjeno izdanje, Zalihica, Sarajevo, BiH, 2010; treće dopunjeno izdanje, Ratkovićeve večeri poezije, Bijelo Polje, Crna Gora, 2013.)
  2. Tečni kristal, antologija srpskog mikroeseja XX veka, Dereta, Beograd, 2006, (drugo izdanje: Dereta, Beograd, 2011.)




Knjige na drugim jezicima



  1. Il nuevo diluvio, poesie scelte 1984-1994 (traduzione in italiano a cura di: Dragan Mraovic), Bari, La Vallisa, 1995.
  2. Il nuevo diluvio, poesie scelte 1984-1994 (traduzione in italiano a cura di: Dragan Mraovic), Verona, Vannelli, 1997.
  3. La nuova arca di Noe (La corrispondenza con l’ Apocalisse): poesie – immagini, eidetiche, preghiere (traduzione in italiano di: Dragan Mraovic), Verona, Vannelli, 1998.
  4. Junge lyrik aus den landern ost-und sudosteuropas (koautorska knjiga sa Majom Vidmar i Urošem Zupanom); Das Hubert Burda Stipendium 1999; Aus dem Serbischen von Zarko Radakovic und Peter Handke, sowie von Elke Schwarz-Mahmuti und Aslan Mahmuti; Langenburg-Konstanz, Edition Petrarca, 2000.
  5. Protoclepsydra, a selection of poems by Zoran Bognar (translated by Dejan D. Markovic; editor/co-translator Jamie Reid), Vancouver, DaDaBaBy Enterprises, 2000.
  6. La trilogia d’Eliseo (traduzione in italiano di: Dragan Mraovic), Bari, La Vallisa, 2001.
  7. El nuevo diluvio (traduccion: Carmen Vegas), Belgrado, Dereta, 2002.
  8. La trilogie Elyseenne (traduit du serbe par Mireille Robin, Boris Lazic), Montreal, Canada, La Pyramide, 2002.
  9. Gedichte. – serbisch-deutsch. – Unersetzt von Lidia Zimmermann und Alexandra Weber, Muenchen, A+G, 2003.
  10. Soszvezdija pod kožata. – Izbor, prepev i pogovor: Petre Bakevski. – Skopje, Terra Magica, Macedonia, 2006.






Dobitnik je mnogih nacionalnih književnih nagrada od kojih izdvajamo “Pečat varoši sremskokarlovačke” (1993), “Matićev šal” (1994), “Stevan Pešić” (1994), “Blažo Šćepanović” (1996), “Rade Drainac” (1999), “Isidora Sekulić” (1999), “Srboljub Mitić” (2000), “Milutin Uskoković” (2003), „Slobodan Džunić” (2006), „Milan Bogdanović” (2009), „Dimitrije Mitrinović” (2010), Nagrada Akademije „Ivo Andrić” (2010), „Kočićevo pero” (2013), Nagrada ULUPUDS-a (2013), „Zlatni beočug” (2013), „Vasko Popa” (2013); tri internacionalne nagrade: “Vannelli” (Italija, 1997), “Mediterranean Lion” (Montenegro, 1998) i “Hubert Burda” (Nemačka, 1999); kao i prestižne stipendije fondacije Ville Waldberte (Nemačka, 2002), jedne od najetabliranijih evropskih kuća pisaca u kojoj su boravili i stvarali mnogi svetski priznati pisci kao što su Tomas Man, Zbignjev Herbert, Hlebnjikov, Mihael Kriger, Ištvan Erši i mnogi drugi.








Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zoran Bognar   Pet 5 Jun - 9:04

UTOPLJENIK

Nema izgleda.
Nema ni trunke izgleda
da se iskopam iz situacije ove.
Oko mog života okovano je more,
okovano je pravo bodljikavo more.
Ono me guši,
steže mi vrat,
krade mi snagu,
nudi mi rat...
Ne mogu da ga prihvatim,
jer nisam za to spreman,
voda oko mene,
ispod mene
i u meni,
postaje prava nepodnošljiva neman.
U oku mome nađe se zemlja.
Zadnje trunke snage usmerih
prema njoj.
Iznad moje glave jato sretnih roda.
Još jedan zaveslaj...
Još jedan... do obale koja ne postoji,
čitav svet postao je voda...








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zoran Bognar   Pet 5 Jun - 9:04

PACTA SUNT SERVANDA

Ako se baš moraš roditi, rodi se...
Samo pre nego što te oslobode nevinosti
koju nosiš u sebi shvati da od jednosmerne
ulice ne možeš napraviti auto-put. Ugovori
se moraju poštovati! Život je hladna soba i
treba je grejati. Život je jedan veliki
party koji dolazi neposredno posle tvog
rođenja, sa prepunim tacnama uvek novih
saznanja. Ne prolazi frigidno pored njih.
Okusi zalogaj svake enigme i glas harizme
će ti otkriti istinu: preživeti je najvažnije.
Prana je jedina stvar na svetu koju ne možeš
sebi priuštiti da izgubiš. Prana dolazi i
odlazi sama, zavisi o zaslugama. I to piše
u kratkotrajnom ugovoru rođenja i groba.
Imaš ceo život da se zabavljaš i celu smrt
da se odmoriš. Pacta sunt servanda!
O, kako je divno leći u krevet
i prekriti se mrakom...

Vukovar, 1987.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zoran Bognar   Pet 5 Jun - 9:04

NEODOLJIVI MIRIS SMRTI

Neodoljivi miris smrti
jasno stavlja na videlo ogromni jaz
između sveta izobilja
i sveta u kome nema ničeg
svakodnevnijeg
od svakodnevnog umiranja.
Neodoljivi miris smrti,
poput vučjih očiju iz tame,
ćuti i vreba
čekajući svojih pet minuta
kad će konačno postati gospodar
gluvog
doba.
Neodoljivi miris smrti
uvlači mi se u sluzave nozdrve
i poklonivši mi nebeski relaks
uzima me u naručje svoje.
Neodoljivi miris smrti,
taj božji dar nama grešnicima,
jedina je stvar koja stoji na putu
između života i udobnog groba

Slavonski Brod, 1985.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zoran Bognar   Pet 5 Jun - 9:05

POHVALA LUDOSTI

Šta osećaš
dok gledaš novac koji se kotrlja
kroz halapljive dlanove poput lavine,
znajući
da se lavina kotrlja samo nizbrdo...
Šta osećaš
dok gledaš pregaženog čoveka
koji je kroz sve ove lažne vekove
postao samo kulturni objekt...,
nalik šahu ili Kipu Slobode!
Šta osećaš
dok te vlastiti vrisak budi iz sna
i dok gledaš u ogledalu
na smrt preplašeno lice
orošeno hladnim znojem...
Šta osećaš
dok čitaš članak o naručenom ubistvu,
i da li se ikad pitaš:
Kome je još važno
ko se ovde Alahu klanja,
a ko moli Hristu...

Vukovar, 1989.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zoran Bognar   Pet 5 Jun - 9:05

SUTON

Kao odbačeni prosjak
kojeg ništa ne nadahnjuje,
koji ne veruje ni u Isusa Hrista,
ni u nešto što je veće od duše,
lutam okolo u usamljenu zoru,
u napušteno vreme,
u odbačene sate...

Kao odbačeni prosjak
koji je i čovek đavolji
i čovek božji,
ničiji sluga i ničiji večno,
okružen praznim ulicama i grobnom tišinom,
okružen soliterima, spomenicima samoće,
gospodarim prostorom, napuštenim svetom.

I dok sledim tragove, stopala smrti,
uživam u osećaju što sam jedini na svetu,
istovetan sa sudbinom, istovetan s Bogom,
daleko od istine, daleko od laži...

Borovo, 1991.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zoran Bognar   Pet 5 Jun - 9:05

NOĆ AVETINJSKE VOLJE

Na toj zemlji oduvek su živeli Ljudi čistog
Srca. Grad je vekovima bezbrižno spavao ispod
otvorenih prozora. Nije bilo sirena paranoje.
Nije bilo uzbune spoznaje. Ničeg sem
uobičajenog sudaranja zaslepljenih oblaka
sa ponosnim dimnjacima. Ali, jedne večeri,
čini mi se da je baš bila Noć Avetinjske Volje,
veliki snopovi žarke svetlosti prešli su preko
zidova nevinih soba. Bilo je već kasno
da bi se prozori zatvorili. Grad je doživeo
sudbinu izgubljenog jagnjeta pred hordom
razjarenih vukova. Ulicama su odjekivali
snažni koraci. Oni su stigli... Svetlost baklji, poput
plamenih jezika, bacala je njihove senke
na beli zid u dnu sobe. Ulazili su kroz prozore
jedan po jedan. Lica su im bila različita,
slabo vidljiva u senci, ali kod svih se primećivala
velika mržnja i strah. Oni nisu postavljali
nikakva pitanja. Kao smrtonosni
insekti rušili su i palili sve pred sobom:
majke, očeve, braću, sestre, prijatelje, kuće,
fabrike, škole, biblioteke... Oni su zapalili i
Bibliju i Kuran i Talmud... Oni nisu nikog
poštedeli. Spalili su i Sokrata i Isusa i Budu.
O Bože, kad bi mi još samo jednom mogao
pokloniti snagu njihovih glavnih junaka da
vratim gradu žamor ulice u napukle vene, da
vratim prijateljima izgubljeni dah i duh, da
vratim očeve dečijih osmeha i majke nežnih
uspavanki, da vratim braću neiscrpnih izvora i
sestre toplih postelja, da vratim jevanđelja i
psalme na stranice večnosti, da probudim
Novog Patrijarha Dobre Volje, da zaustavim
kolone mrtvih i pokažem im kako da meditiraju
na svojim uskrsnućima, da vratim u kuće
Lazarevo srce, da vratim gusti dim u ponosne
dimnjake, da vratim spaljene stihove
na Nove stranice istorije... O Bože, kad bi
još samo jednom... Na toj zemlji oduvek su živeli
Ljudi čistog Srca. Grad je vekovima bezbrižno
spavao ispod otvorenih prozora. Nije bilo
sirene paranoje. Nije bilo uzbune spoznaje.
Ničeg sem uobičajenog sudaranja zaslepljenih oblaka
sa ponosnim dimnjacima. Ali, jedne večeri, čini mi se
da je bila Noć Avetinjske Volje, veliki snopovi
žarke svetlosti prešli su preko zidova nevinih soba,
ali, već je bilo kasno da bi se prozori zatvorili...

Beograd, 1992.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zoran Bognar   Pet 5 Jun - 9:05

NIŠTA VIŠE NIJE KAO PRE

Ništa više nije kao pre.
Beli oblaci odavno se ne pojavljuju iznad našeg
grada. Plameni jezici proklete zemlje spalili
su kuće, prijatelje, bioskope, prošlost...
Više se od crnog dima ne vidi horizont opreza.
Majka je pokušavala da se smiri uz pisma
koja je čuvala godinama. Ali, kako bi koje
otvorila, primetila bi da su sa hartija
vremenom pootpadala sva slova. Njeni
isprekidani krici, kao vidljiva kob, bušili
su dim koji je iznad patnje produžavao
svoju ravnodušnu krivulju.
Nije li sve moglo biti drugačije?
Kome je smetao lavež razdraganog kuvasa?
Poreklo... koren... suština... nestali su zauvek.
Kao da su ubili Patrijarha Dobre Volje...
Vidi se da su mnogo razmišljali kako da
se preruše u krvožednu jagnjad koja će
preklati dobroćudne vukove.
Pre nego što sam otišao zauvek bacio sam
poslednji pogled, očiju punih suza, na Grad
Svetog Korena. Uz ruševine su šetali
ljudi-torza, ljudi-ruševine, ljudi bez ruku,
ljudi bez očiju, ljudi bez mozga... Ostali su
tako, nasred pločnika, nepomični, spremni za
borbu, ljudi koji tako pedantno neguju svoju
biografiju...

Beograd, 1992.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zoran Bognar   Pet 5 Jun - 9:06

KLESARI KAMENE KOLEVKE

Nije više junaštvo
izvaditi mač iz kamena,
izvaditi žar iz plamena.

Sad junaštvo je
izvaditi oči iz kamena,
izvaditi srce iz kamena,

iz kamena izvaditi plamen,
izvaditi dušu iz kamena,
iz kamena izvaditi kamen

i klesati ga klesati
i klesati ga klesati
i ples na kamenu otplesati

sve dok ne postane prah.
Sad junaštvo je najveće
iz kamena izbiti dah...

Beograd, 1992.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zoran Bognar   Pet 5 Jun - 9:06

USAMLJENOST


Postoji svrha i dobrog i lošeg,
no, plašeći se ružnih stvari,
propuštamo one dobre…
Zvuči dirljivo, uverljivo i uvredljivo.
Ta večna enigma: kome pripadamo,
durskom ili molskom okruženju –
donosi nam, na kraju, usamljenost
kao blagoslov.
Svi smo bar jednom prošli kroz šumu
da bismo kasnije, ponovo,
izašli na čistinu…
Usamljenost je
roditeljski sastanak s Bogom.
Za nekoga je ona fizička bol,
a za nekoga… prosvetljenje.


Avala, 19-21.10.2001.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zoran Bognar   Pet 5 Jun - 9:07

GRAVITACIJA


Ponos,
to vam je sveta porodična grobnica,
religija samilosti kojom rizikujete
da veru jednog čoveka
pretvorite u krstaški rat.
Manastir je katedrala,
sinagoga je džamija…
Između neimara i osvajača
popločan je put zaludnim simbolima
čije se trajanje produžava
iz jednog ciklusa u drugi.
Mesec i krst,
poput Sunca i Zemlje,
jednakom silom se privlače,
a, ipak, nijedno na drugo ne pada.


Beograd, 1999-2002.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zoran Bognar   Pet 5 Jun - 9:07

GABRIEL, GEA, KRUG


Na zamagljenom Gabrielovom bregu,
preplašeni poput promrzlih košuta,
drhtimo jedno nasuprot drugog.
Krijemo se iza stoletnog stabla,
tog drevnog svedoka mnogih
pobuna vetrova, korenja i lišća.
Neizvesnost nas čini nemoćnima.
Oh Gea, samo raširi noge
i nirvana će ti milostivo pružiti ruke…
Gladni jedno drugog,
poput vatre i vetra,
ližemo smolu
iz kore, iz uterusa, iz uva…
Divlji i čisti
potpirujemo vulkan – volšebni kaleidoskop,
budimo ejdetske slike prodornije od R.E.M.-a,
iz najdubljeg purpura
oslobađamo se sebe samih
i svakog sledećeg trenutka
rađamo ponovo i ponovo…
Gledaj Gea, nad Egiptom pada prvi sneg!
Poput pretpostavke
što tako lako prerasta u predrasudu
rastemo jedno u drugom,
zakucavamo se
u utrobu, u kosti, u koru…
U orgazmičkom kosmosu
doživljavamo kosmički orgazam
u kojem postajemo isti,
u kojem postajemo jedno,
u kojem postajemo krug.


Beograd-Kairo, 2001.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zoran Bognar   Pet 5 Jun - 9:08

ALBEDO


Postavimo stvari ovako:
bio je to samo raskorak naših senki,
jedna moguća istina
o nemogućnosti komunikacije,
intriga neumornog Mefistofelesa…
O tajanstvena dino, pesmo Kaira,
reci mi šta je to
što ot(k)upljuje svu tvoju pažnju;
otkrij mi na kojem jeziku sanjaš,
na kojem vodiš ljubav…
Albedo je jedini jezik koji priznajem,
jezik kojim govorim,
pismo kojim pišem,
vazduh koji dišem,
knjiga koju čitam…
Albedo je esperanto!
Albedo… kao libido, kao stampedo!
On budi grešnika u svecu
i pronalazi svetlost u boji…
Stoga, ne odriči se svoga anđela čuvara,
ne predstavlja on ni kamen oko vrata,
ni kamen spoticanja,
ni zloćudnog jahača tvoje senke…
I ne zaboravi:
jedini pravi bol je kad izgubiš
ono do čega ti je najviše stalo!
O Pesmo moja, ti si moje raspeće,
moj Zen koan, moj kokain
koji neumitno ubija
ali kojem se neprestano vraćam
da ga probam ponovo i ponovo…
I kako sada odustati od svega,
sjediniti se s Ništavilom,
zaboraviti molitvu šume,
kad toliko si me opustila i podigla
do visoravni albatrosa, do ^etvrte ravni,
da sam čak zaboravio
i po vodi da hodam…

Beograd, 2001.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zoran Bognar   Pet 5 Jun - 9:08

NAD NAMA LEBDI
ELEKTRONSKA SENKA

Više je nego izvesno:
umesto oreola i harizme
nad nama lebdi elektronska senka.
Naši životi, naši zapisi iz vetra,
pohranjeni su
u virtuelnu memoriju,
u akribijske čipove,
u kodove hladnog lavirinta.
Kompjuter,
to kontrolno oko Velikog Brata,
postao je
i naš svedok i naš sudija,
naša sudbina, prokletstvo i kletva.
Svi smo astrološki (re)produkovani
i poput laži bez posledice
živimo život bez aure


Beograd, 6.4.2003.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zoran Bognar   Pet 5 Jun - 9:08

U AURI SVETIONIKA KORENA


Kažem: ko se u sebi nije lomio
taj ne zna šta je celina,
niti jedinstvo
sa sveopštom istinom.
U auri svetionika korena
bežimo od sna nagoveštaja
i
svi se trudimo
da ne doživimo bol
koji ne možemo da prebrodimo.
No,
svako ima cenu svog izbavljenja.


Beograd, 2002.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zoran Bognar   Pet 5 Jun - 9:08

MADONA VOLJENIH


Kažeš: ostvari, osvoji,
ljubi mladim srcem i dušom anđela;
pravi život je ono
što ti načiniš od njega…
Oh, Madona,
znam  sve o iskupljenju,
auri, strasti i požrtvovanju;
o odricanju i opraštanju;
ipak,
najviše si mi govorila prisustvom
i jasnoćom neizgovorenih reči…
I kuda sad? I kako…
kad priroda više ne trpi
logiku usamljeništva;
kad žudim za motivom
koji asocira na pokret…
Oh, Madona,
ovde te sad duh tvoj menja,
a ipak, prazno je


Beograd, 2003.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zoran Bognar   Pet 5 Jun - 9:09

LJUBIM SVA ISKUŠENJA
KOJA SU MI SUĐENA


Kažem: ljubim sva iskušenja
koja su mi suđena.
Njihove žrtve čine me slobodnim
iako ne znam
ni gde su im logori,
ni gde su im grobovi,
ni ko su bili robovi,
a ko bogovi…
Ljubim sva iskušenja
koja su mi suđena
u slavu stvarnog života
koji se svakodnevno,
i božanski i satanski,
obrušava na nas.


Beograd, 2003.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zoran Bognar   Pet 5 Jun - 9:09

IRISH PUB


Kažem: zapanjujuća je jasnoća
koju imaju neizgovorene reči;
u njoj nalazim pribežište
i prikrivenu strast.
O, večna kušnjo,
u polumračnom Irish pub-u,
u ulici Kneza Miloša,
mazih se sa aurom srodne duše.
Prilazila je stolu
tako peludno,
kao prvi udah plućima novorođenčeta,
kao početak novog života…
Tu nije bilo varijacija,
ni pravila,
niti reda.
Celo njeno držanje
bilo je strpljivo čekanje,
bilo je magnetna sila
između onih pored kojih prolazi
i onoga kome prilazi.
O, pozlaćeni Mefisto,
tebi blagodarim
u ime oreola i harizme
zbog svega onoga što je trebalo da uradimo,
ali nismo;
zbog svega onoga što je trebalo da imenujemo,
ali nismo;
zbog svih prećutanih odgovora,
a ipak datih


Beograd, 2002.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zoran Bognar   Pet 5 Jun - 9:09

EPISTOLA OCU


Pitaš
me
oče:
Šta
je
usamljeni
pesnik
sa svojim sazvežđima ispod kože,
sa svojim zapisima iz vetra
u vremenu i prostoru,
u lavirintu kruga?
Lepota
Ništavila,
ništa
više


Beograd, 2003.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zoran Bognar   Pet 5 Jun - 9:10

EPISTOLA MAJCI


Ne plači majko, nisam ja mrtav.
Pesnici ne umiru i nisu smrtni.
Stoga,
ne pali sveću i ne ljubi mi čelo.
Pesnici su mrtvi samo onda
kad nadžive sopstveno delo


Beograd, 2003.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zoran Bognar   Pet 5 Jun - 9:10

ALBEDO, AURA, ALHEMIJA


Albedo, aura, alhemija…


Albedo je moja crkva – uzvišena molitva sazvežđa ispod kože;
aura je moja ikona – peludni otisak zapisa iz vetra;
alhemija je moj krst – novo raspeće u lavirintu kruga...


Moja religija je proces morskog cvetanja,
totalna katarza od raznoraznih „mitesera, hematoma i malignih tumora”,
u čast školjki potkožnih utopija,
u slavu bisera potkožne kosmogonije...
Moja religija je zapanjujuća jasnoća neizgovorenih reči,
miris besmrtnosti,
anakreontsko uznesenje,
nada poslednje ejdetske slike...


Albedo, aura, alhemija...


Moja religija je večita sumnja u sudbinu palih anđela,
u razloge njihovog pada...
Oduvek sam vezan za njihovu zajednicu
nekakvim maglovitim poverenjem,
sazdanim od logičnih tvrdnji i slutnji,
tako dubokih da su se zbog toga same protivile
jednom za svagda datom objašnjenju...


Albedo, aura, alhemija...


Moj patrijarh je volšebni prestupnik,
gotovo skriven u polusenci,
uz kojeg se priljubljuje svetlost i predumišljaj nepoznatog...
Moj patrijarh je nomad beskraja –
samorodan, nezavistan, nepotkupljiv, slobodan:
čisto srce, bistri um – makropsiha, meritum.
Samo pesak pred nama, izazovni lavirint...
Hodočašće: horizint, ništavilo, pustinja...
Put svetla, vjeruju – Arkadija prizvana.
Tragač, pogled unazad – znatiželja, refleksija.
Senka nije projekcija, već duhovni blizanac –
utočište, spoznaja, klonirani apostol...



Albedo, aura, alhemija....


Kažem:
moja religija je zapunjujuća jasnoća neizgovorenih reči;
moj patrijarh je volšebni prestupnik, nomad beskraja;
albedo je moja crkva – uzvišena molitva sazvežđa ispod kože;
aura je moja ikona – peludni otisak zapisa iz vetra;
alhemija je moj krst na kojem se svakodnevno razapinjem
u lavirintu kruga
i istovremeno pretvaram u zlatni prah...


Beograd, 17. 9. 2004.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zoran Bognar   Pet 5 Jun - 9:10

DO POSLEDNJEG ČOVEKA,
DO POSLEDNJEG IMENA


Mnogo je oko nas
malignih propovednika – kloniranih apostola
koji nemaju nikakvu potrebu za samoposmatranjem.
Tako je oduvek bilo i tako će zauvek biti
do poslednjeg čoveka,
do poslenjeg imena...


Mnogo je oko nas
onih koji lakomisleno i brzopleto,
poput ishitreno izgovorenih misli,
traže svoju ulogu u novom logu,
zaboravljajući pri tom da tajna besednika
zauvek ostaje u ušima slušalaca;
zaboravljajući pri tom da je mudrost besednika
istorija introvertnog sveta...
Reči se izgovaraju naizgled prikočenim ritmom
i postaju točak kome je dosadio obrt
ili pak tkanina bačena s nepregledne visine,
čija vlakna ne mogu naći tlo...


Mnogo je oko nas
proždrljivih pijavica i parazita
koji život doživljavaju kao kontinentalni doručak:
znaju da ne mogu da biraju,
a dobijaju od svega pomalo...
Tako je oduvek bilo i tako će zauvek biti
do poslednjeg čoveka,
do poslednjeg imena...


Mnogo je oko nas
onih kojima ništa nije sveto,
koji ne priznaju nikakve zakone,
ni ovostrane ni onostrane,
a ipak su miljenici Vrtova Sunca.
I ko su zapravo oni?
Jesu li odista deca sreće i blagostanja
ili su samo kopilad iz tog braka...


Beograd, 2005.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Zoran Bognar   Pet 5 Jun - 9:21

Kažem: vreme je jedini prostor za koji
se vredi boriti; gordi Big-Ben u grudima
hodočasnika. I kažem: vreme je u
nama prostor, rastuće ništavilo, ničija
zemlja, odgovor na pitanje bez reči…
Senka zna, vreme poravnava granice,
otključava mrakove; u utrobi Vrhovnog
Časovnika čuva nestale gradove:
Vavilon, Tir, Kartaginu… Eto, u ovom
trenutku Venecija se preobražava
u akvarijum. Njene drevne temelje
proždiru svevremene morune i Trg
Svetog Marka, izgrižen solju gordih
sekundi, postaje milenijumski paradoks.
Samo će još vreme, ubitačno, živeti na
tom praznom trgu: minuti će postati
faraoni tog kruga zveri koji poprima
karakter večnosti kao da više ništa
ne mora da se dogodi u tom svetu
jednosmernog proticanja. Kako to da
se život sveo na otmeno podnošenje
torture časova? Nije li čas što otkriva
da nebo menja boju samo glasnik noći
koja prethodi požaru nevidljivog
zbivanja? Zar podnositi jaram ove
barijere života podignute pred
barijerom divovskih kazaljki znači
samo još bolje razumeti kakva je
priprema za ropstvo ovog svevremenog
utamničenja? Pritešnjeni sporošću
njegovog proticanja, poput glave zveri
u klopci, dani su postali estetski
klonirani… kao da ništa nije moglo
da umakne toj indigo metamorfozi.
Svaku novu misao uništili su ti
samodovoljni gorštaci: buknulo je
neukrotivo poniženje Hominisa
priklještenog sopstvenom sudbinom.
Senka zna, vreme poravnava granice,
otključava mrakove; u utrobi Vrhovnog
Časovnika čuva nestale gradove.

Zoran Bognar








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Zoran Bognar   Pet 5 Jun - 23:33

NA MORISONOVOM GROBU


Bog je srećan, Morisone.
I dalje se poigrava s nama
kreirajući volšebne koktele
od predumišljaja nepoznatog
i lakomislenog prepuštanja

slučaju. Iako smo se obojica
molili bar za jedno neizmenjeno
lice, verujući da svi znaju šta
pod tim podrazumevamo, svet
je (p)ostao mozaik bizarnih

krhotina, mauzolej osrednjeg
duha. Još jedan dokaz, Morisone,
da Bog kad želi da nas kazni
usliši naše molitve. Na celom
Le Pere Lachaise, jedini grob,

pored kojeg stoji policajac, tvoj
je… Jedino neizmenjeno lice,
Morisone, je onaj isti policajac,
ono isto kontrolno oko sa svih
tvojih urnebesnih koncerata.

Bistu ti nije sačuvao, brate…
Ona je davno ukradena. Umesto
nje on nad tobom stoji postojan
i hladan i poput kerbera verno
ti čuva “miran” san.

Pariz, 16. mart 2000.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Zoran Bognar   Pet 5 Jun - 23:37

Misli


Na prijateljstvo bi uvek trebalo odgovarati bar duplim prijateljstvom, ako ne i bratstvom, a na bezobrazluk i drskost uglavnom gospodstvom i uzvišenom tišinom, ukoliko je granica tolerancije obostrano poštovana – a kada to nije slučaj, onda se klin mora izbijati klinom, bezobrazluk bezobrazlukom, drskost drskošću – no, svakako, u tim trenucima se nikada ne osećamo dobro.


Kada upoznaš samo jednu polovinu čoveka, uvek se pitaš kakva li je ona druga? I sâm si svedok da čovek vekovima pokazuje samo svoju svetlu stranu. No, kao i kod Meseca, njegova druga strana je tamna. Zašto onda još niko nije otkrio kuda to mrak pobegne kada se svetlo upali? Tama je samo negativ svetlosti...








Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Zoran Bognar   

Nazad na vrh Ići dole
 
Zoran Bognar
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Zoran Bognar
» Zoran Grebenarovic
» Zoran Radmilovic
» Zoran Veljkovic
» Zoran Vignjevic - Coaching and Speaking - misli i citati
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-