Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Arčibald Rajs

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 33042

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Arčibald Rajs   Sre 3 Jun - 10:42

Rodolf Arčibald Rajs (nem. Rudolph Archibald Reiss; Hauzah, Baden, 8. jul 1875 — Beograd, 8. avgust 1929) je bio švajcarski forenzičar, publicista, doktor hemije i profesor na Univerzitetu u Lozani. Istakao se kao kriminolog radom na istraživanju zločina nad srpskim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata.
Rođen je 8. jula 1875. godine kao osmo dete, od ukupno deset, Ferdinanda Rajsa, zemljoposednika, i Pauline Zabine Ane Gabrijele, u mestu Hehcberg (danas deo Hauzaha), u južnonemačkoj pokrajini Baden. Posle završenog osnovnog i srednjeg obrazovanja u Nemačkoj, otišao je zbog lošeg zdravstvenog stanja na studije u Švajcarsku, u romanski kanton Vo.

Zvanje doktora hemije stekao je već u 22. godini, i biva izabran za asistenta za fotografiju, a potom je postao priznati docent za tu oblast, na Univerzitetu u Lozani. Za redovnog profesora kriminalistike imenovan je 1906. godine. Kao profesor bavio se predano naučnim radom i stekao ugled kriminologa svetskog glasa.
На позив српске владе Рајс је 1914. године отишао у Србију да истражује злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом.[1] Написао је многе књиге и радове поводом тога, а често је слао извештаје који су објављивани у угледном часопису неутралне Швајцарске, Газет (Gazette). Тиме је као угледни професор и криминолог извештавао свет и кварио пропагандну слику Немаца и Аустроугара о Србима као дивљачком народу.

Био је члан делегације југословенске владе на Мировној конференцији у Паризу. Заволео је српског војника-сељака и српски народ и до краја живота остао у Србији.

Са српском војском прешао је Албанију, Солунски фронт и са Моравском дивизијом умарширао у ослобођени Београд, новембра 1918. године. После рата модернизовао је техничку полицију при Министарству унутрашњих послова нове државе. Тадашња криминалистичка техника по мишљењу америчких истраживача који су путовали по Европи циљно проучавајући овај вид полиције, била је на веома високом нивоу. Међутим, Арчибалд Рајс, разочаран неким негативним појавама у друштвеном и у политичком животу повукао се пред крај живота из свих јавних функција. Живео је скромно у својој вили „Добро поље“ (Топчидер) у Београду.

Др Арчибалд Рајс је 1926. године постао почасни грађанин града Крупња. Те године је такође југословенски министар и генерал Душан Трифуновић Рајса прогласио почасним капетаном I класе пешадије Војске Краљевине СХС.[2]

У септембру 1928. године Рајс је намеравао да оде из Краљевине СХС. У интервјуу за Политику изјавио је:

„ Али, свако стрпљење има својих граница. И моје је исцрпљено до најдаљих граница. Мој рад се толико омета и багателише, да ми се довољно ставља на знање како вам више нисам потребан“. Рајс даље објашњава како је са пријатељима из многих београдских друштава годину дана радио на организацији прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта: „Међутим, господин др. Маринковић, не обавештавајући о томе одбор, негирао је цео тај посао. Одређен је један нови одбор који ће да припреми прославу. А прослава је заказана за осми октобар. Зашто? Какав је то знаменити дан осми октобар у историји вашега народа.[3] ”

Умро је 8. августа 1929. године у 4.30 сати, у Београду.[4] Сахрањен је на топчидерском гробљу, док је по његовој жељи његово срце однесено у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим ослободиоцима Солунског фронта. На урни је писало:

„Овде у овој урни, на врху Кајмакчалана
Златно срце спава,
Пријатељ Срба из најтежих дана,
Јунак Правде, Истине и Права,
Швајцарца Рајса, ком` нек је слава.“

Нажалост, та урна је поломљена приликом једног налета Бугара у Другом светском рату.
Имао је многе запажене радове у својој струци: Судска фотографија (La photographie judiciaire, Paris 1903); Приручник говорног портрета (Manuel du portrait parlé, Paris 1905) која је преведена на 10 језика; Приручник полицијске науке (Manuel de Police scientifique (technique), I. Vols et homicides, Lausanne-Paris, 1911) у IV тома, од којег је само први завршен и објављен Крађе и убиства.

У току и после рата објавио је бројне ратне и политичке публикације, од којих су неке од великог значаја за историју Србије.[5] Аутор је колекције од 10 хиљада фотографија, ту колекцију је донео Ерик Сапин из Лозане у Београд ради дешифровања догађаја и места на њима.[6]

Пред крај живота објавио је свој ратни дневник у књизи под насловом Шта сам видео и проживео у великим данима(1928). Пре тога, 1924. године објављује Писма са српско-македонског фронта (1916—1918). Као своје посмртно завештање српском народу оставио је необјављен рукопис књиге „Чујте Срби!“,[7][8] на француском језику, у оригиналу Ecoutez les Serbes!. Ова књига је завршена 1. јуна 1928. године, а 2004. године је штампана у великом тиражу и дељена бесплатно. Заслуге за ово су имале фондација „Др Арчибалд Рајс“ из Београда и Шабачко-ваљевска епархија.

Током 2014. објављена је и књига „Др Арчибалд Рајс - Ратни извештаји из Србије и са Солунског фронта - необјављени текстови на српском језику“.[9]

О њему је 2014. године снимљен документарни филм „Чујте Срби!: Арчибалд Рајс у Србији 1914-2014“.[



Datum rođenja
8. jul 1875.

Mesto rođenja
Hauzah, Baden (Nemačko carstvo)

Datum smrti
8. avgust 1929.

Mesto smrti
Beograd (Kraljevina SHS)








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 33042

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Arčibald Rajs   Sre 3 Jun - 10:45


Spomenik Arčibaldu Rajsu u Topčiderskom parku, u Beogradu.




Urna Arčibalda Rajsa u kapeli na Kajmakčalanu.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 33042

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Arčibald Rajs   Sre 3 Jun - 10:49


Čujte Srbi!



Poruke Arčibalda Rajsa....


[1. juna 1928.]

Bio sam s vama kada ste bili u nevolji. Delio sam s vama patnje i da bih to mogao, žrtvovao sam sjajan život i veoma lepu karijeru koja je mnogo obećavala. Zavoleo sam vas, jer sam na delu video vaše ljude iz naroda u bitkama i presudnim trenucima, kada se prepoznaje istinski karakter neke nacije. Zavoleo sam vas i zbog žrtava koje sam radi vas podneo, jer za ljude i stvari se u toliko jače vezujemo u koliko nas to vezivanje košta žrtvovanja.

Video sam vam, međutim, i mane, mane koje su se užasno iskazale posle rata. Neke vaše mane će, ako ih ne otklonite, biti pogubne po vašu naciju. Ne bih vam bio prijatelj ako ne bih povikao "čuvajte se" i ako vam ne bih, uz vrline, koje su istinske i lepe, ukazao, kao u ogledalu, na vaše loše strane.

Vaša nacija je imala veoma lepu prošlost, posle koje su usledili dugi nesrećni vekovi. Pošto ste osnovali veliko carstvo, koje je, sudeći po onome što je od njega ostalo, mnogo obećavalo i u svoje doba bilo napredno poput zapadnih carevina i kraljevina, pali ste pod prevlast Turaka, zatim i u njihovo ropstvo.

Ipak, uprkos svim tim nevoljama, veoma je malo vaših voljenih pokušalo da izbegne taj grozni položaj prihvatanjem muslimanske vere. Velika većina vaših predaka je, i pored dugotrajnih patnji, ostala odana staroj veri i nije htela da povije vrat pred okrutnim tuđinom.

Narod vam je hrabar i njegova hrabrost često seže do junaštva. Mogu to s pravom da kažem, jer sam gledao vaše vojnike, a oni su bili ništa drugo do sam narod, u skoro svim bitkama Velikog oslobodilačkog rata.

Narod vam je rodoljubiv. Ne znam ni za jedan narod u kojem legendarni nacionalni junaci toliko žive u narodnoj duši kao kod vas.

Pretvorili ste svoju religiju u narodnu crkvu, bolje reći u narodnu tradiciju. Međutim, vi niste religiozni. Niste mogli da prihvatite Boga kakav je u Bibliji, pretvorili ste ga u večnog i svemoćnog glavara svog naroda. Ako bih mogao da u ovoj oblasti upotrebim trivijalan izraz, rado bih rekao da vaš "bog" nosi oklop i bradu Kraljevića Marka, šajkaču vašeg ratnika sa Cera i Jadra, Kajmakčalana i Dobrog polja.
Vaš narod je gostoljubiv.

Narod vam je demokratičan, i to zaista demokratičan, a ne na način političara. Među vašim ljudima čovek se ceni onoliko koliko je čovek, a ne po onome što su od njega učinili odelo i titule. Vaš narod zna za samilost i ponekad je takav u trenucima kada se čovek ne nada da će kod njega naći tu lepu ljudsku osobinu. Narod vam je ponosan, ali ne i ohol. Najzad, vi ste bistar narod, jedan od najbistrijih koje sam za života video.
Pogledajmo sada mane vašeg naroda.

Niste veliki radnici. često odlažete za sutra, čak i za prekosutra, ono što biste mogli da učinite danas. Posledica je da se to, često, nikada i ne uradi. Koliko ste samo ličnih i, još gore, koliko ste gubitaka po svoju zemlju podneli zbog tog olakog dangubljenja! Treba, ipak, reći da se kod vas taj nedostatak radne energije objašnjava na dva načina. Najpre, pod turskom vlašću vam je i najteži rad malo koristio. Od njega se bogatio samo vaš ugnjetač. Tokom vekova navikli ste se da radite samo onoliko koliko je neophodno. Zatim, zemlja vam je toliko plodna. Uz veoma malo rada imate što vam je potrebno za život.
Jedna od vrlina koja je kod mnogih među vama iščezla jeste zahvalnost.

Postali ste strašno nezahvalni. Mnogi među vama su veoma bogati i nemilice troše da bi se istakli i iz zabave, ali kada valja pokazati zahvalnost prema onima koji su se žrtvovali, ništa ne daju, ama baš ništa. Vaše vođe nisu još, za ovih deset godina koliko je prošlo od završetka rata, svečano obeležile ni jedan od onih velikih događaja kojima dugujete slobodu i veličinu zemlje. Jasno je, takve svečanosti bi bile nezgodne većini vaših sadašnjih vođa zato što oni, dok vam je zemlja bila u smrtnoj opasnosti i kad se trebalo žrtvovati, ništa nisu učinili za nju, već su se samo brinuli kako da sklone na sigurno svoju dragocenu ličnost, čak su neki iskoristili nesreću otadžbine da bi se obogatili.

Šta ste učinili za svoje ratne invalide? Od svih zemalja koje su učestvovale u ratu vaša se najgore odnosi prema njima. Dok nekoliko stotina vaših bivših ministara, samoživih političkih profesionalaca, koji, u većini slučajeva, ništa nisu učinili za otadžbinu, već obilato napunili džepove, sređuje sebi isplaćivanje "penzija" koje vas koštaju nebrojenih miliona, invalidi vam mogu umirati od gladi.

Vaš čovek iz naroda, seljak, neiskvaren uticajem profesionalnih političara, nije podmitljiv. "Inteligencija" vam to jeste, i to od najsitnijeg činovnika sa ili bez diplome, do ministra. "Inteligencija" Srbije skoro ništa nije učinila za svoju zemlju i jedina joj je briga bila da svoje dragocene članove skloni na sigurno.

Vrativši se u otadžbinu posle pobede, u kojoj nisu učestvovali, vaši intelektualci su težili da upravljaju svim poslovima. Seljaci njima nisu ništa značili iako su činili ogromnu većinu u Srbiji, a vojnici, tvorci pobede, za njih su bili "prostaci", dobri da mlate neprijatelja i ginu, i ni za šta drugo.

Kao i sva nemoralna bića, i inteligencija se divi sili, čak i kada se najviše zloupotrebljava. To ju je navelo da se, posle rata, skoro odmah pomiri sa najgorim neprijateljima svoje zemlje, sa Nemcima.

Umesto da deluje pozitivno vaša inteligencija je delovala negativno. Umesto da gradi, ona je razgrađivala. Ona je žarište truleži i iskvarenosti, od čega toliko trpite. Ako joj dopustite da nastavi, zemlja vam je izgubljena.
Vaš narod je veliki ljubitelj političkih ili bolje rečeno, stranačkih vođa.

Sa sve nadmoćnijim stupanjem na vlast inteligencije, pojavljuju se ljudi koji shvataju kakva se lična korist može izvući iz vaše sklonosti za stranačku politiku. Oni stvaraju zanimanje od iskorišćavanja vaše sklonosti za stranačku politiku, pa sada imate profesionalne političare koji na tome zarađuju za život. Ma, šta govorim – oni zgrću bogatstvo.
Tako su vam političari iskvarili zemlju.

Običaji profesionalnih političara prvo iskorenjuju vrline srpskog tla. A, na nesreću, političari su vam svemoćni. Politika se meša u sve i svuda upravlja. Ukaže li se neko mesto u vlasti, bilo ono važno ili osrednje, svejedno, o izboru ne odlučuju zasluge kandidata, već političke veze. Može on biti i najveća neznalica, najnečasniji čovek, ako je "štićenik" političara-strančara stranke na vlasti, pobediće i čoveka najkvalifikovanijeg i u stručnom i u moralnom pogledu.

Funkcioneri su vam, po pravilu, najgoreg kvaliteta. Često nisu ni sposobni da obavljaju posao koji se traži od mesta koje zauzimaju.

Posebno dobro poznajem vašu policiju jer sam, na svoju nesreću, neko vreme sarađivao sa njom. U policiju su vam političari postavili ljude kažnjivane zbog krađe i drugih zlodela. Vaši policajci su, posebno u Južnoj Srbiji, krali od naroda i otimali novac. Prijavio sam to vašim vlastima, ali ti policajci-zločinci, koji su istovremeno bili i strančari, nisu bili kažnjeni, a mene su toliko izvređali da sam bio prinuđen da podnesem ostavku.

Kada stignu do ministarskog položaja, vaši političari postaju toliko oholi da je to skoro smešno.

Opasan vetar vam zahvata omladinu i gasi onaj pročišćavajući rodoljubivi plamen. Za većinu vaše sadašnje omladine rodoljublje se sastoji od neke vrste zavisti pune mržnje. Zavide zemljama koje su bogatije ili moćnije od njihove i tom ponižavajućem osećanju nakaradno daju ono lepo ime rodoljublje.

Savremeni mladić smatra da nije njegovo da obezbeđuje život državi, nego da je država dužna da njemu pribavi sve kako bi on mogao da vodi što je moguće prijatniji život. Otuda i ona jurnjava mladih za funkcijama. Svi bi da budu činovnici, i mladići i devojke. Vidite, mladi oba pola jako dobro znaju da sada u vašoj zemlji nije potrebno nikakvo znanje ili sposobnost da bi neko postao činovnik, potrebno je samo da ga pogura neki poslanik, ministar, ili uticajni političar-strančar.

Današnja omladina će vam odlučno reći da nipošto ne želi da gine, jer joj to ništa ne donosi. Zna ona iz iskustva, gledala je to svojim očima, i kako oni koji su se žrtvovali, kod vas, u vašoj modernoj Srbiji, dobijaju samo nogom pozadi.
Nemojte dozvoliti da vaša lepa duša propadne u tom đubretu koje se na njoj nataložilo naročito posle rata. Nacija koja je, poput vaše, odolela vekovnom ropstvu, koja se povukla preko Albanije i koja je, izgnana iz svoje zemlje, ali ne i poražena, uspela da se vrati na svoja ognjišta kao pobednik – ne dopušta da je podjarmi šaka sebičnih i podmitljivih političara, gnusnih šićardžija, prezira dostojnih zabušanata i zločinskih profitera i zelenaša.








Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 52116

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Arčibald Rajs   Sre 3 Jun - 13:27


Odlicna tema... happy

Nazalost, nista se nije promenilo..
Procitah ovo i nasmejah se..

Kada stignu do ministarskog položaja, vaši političari
postaju toliko oholi da je to skoro smešno.










"Treba otimati radost danima koji beze "
 Majakovski
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 52116

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Arčibald Rajs   Sre 3 Jun - 13:30


Ovo misljenje je tako aktuelno..

Funkcioneri su vam, po pravilu, najgoreg kvaliteta. Često nisu
ni sposobni da obavljaju posao koji se traži od mesta koje zauzimaju.








"Treba otimati radost danima koji beze "
 Majakovski
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Arčibald Rajs   Čet 3 Nov - 20:18

Istinsku demokratiju će sigurno mnogo bolje obezbeđivati savet od 25 najmudrijih ljudi nacije, nego Skupština koju je napunilo 300 nekih ludaka, skorojevića, mutivoda, sebičnjaka i podmićivača, za koje je početak i kraj demokratije u njihovoj ličnosti.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Arčibald Rajs   Čet 3 Nov - 20:19

Popovi vam nisu bili niti jesu crkveni ljudi, već vatreni rodoljubi sa svim vrlinama i manama vašeg naroda.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Arčibald Rajs   Čet 3 Nov - 20:19

Taj čovek (Nikola Pašić) je, javno priznajem, mnogo učinio za vašu zemlju. Sigurno je jedan od onih vaših državnika koji su najviše učinili. Međutim, on je to učinio zato što su mu se lični interesi poklapali sa interesima zemlje. Da su mu interesi bili suprotni, on bi svoju veliku inteligenciju — u velikom delu satkanu od lukavstva i spontane intuicije — koristio protiv vas.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Arčibald Rajs   Čet 3 Nov - 20:19

Najbolji način da brzo postaneš bogat jeste da postaneš ministar!
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Arčibald Rajs   Čet 3 Nov - 20:19

Koliko ste samo ličnih i, još gore, koliko ste gubitaka po svoju zemlju podneli zbog tog olakog dangubljenja!
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Arčibald Rajs   Čet 3 Nov - 20:20

Nemojte dozvoliti da vaša lepa duša propadne u đubretu. Ja verujem u budućnost vašeg naroda. Duh Kosova, Karađorđa, Kumanova i Kajmakčalana ponovo će se probuditi. Mora se, međutim, brzo probuditi. Sudbina vam je u vlastitim rukama: blistava budućnost ili ponovo ropstvo!
Nazad na vrh Ići dole
Rene

Elita
Elita

avatar

Muški
Poruka : 1930

Učlanjen : 27.09.2016


PočaljiNaslov: Re: Arčibald Rajs   Sre 9 Nov - 22:37

Ne klanjajte se više novcu do zemlje. Novac ne donosi ni sreću ni ugled.
Nazad na vrh Ići dole
Rene

Elita
Elita

avatar

Muški
Poruka : 1930

Učlanjen : 27.09.2016


PočaljiNaslov: Re: Arčibald Rajs   Sre 9 Nov - 22:38

Naravno, u svakoj zemlji ima i dobrog i lošeg, a ljudska priroda je tako sazdana da na nju loš primer deluje snažnije nego dobar.
Nazad na vrh Ići dole
Rene

Elita
Elita

avatar

Muški
Poruka : 1930

Učlanjen : 27.09.2016


PočaljiNaslov: Re: Arčibald Rajs   Sre 9 Nov - 22:39

Među vašim ljudima čovek se ceni onoliko koliko je čovek, a ne po onome što su od njega napravili odelo i titule.
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 12032

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Arčibald Rajs   Sub 5 Maj - 15:01

VITEZ ČASTI, VITEZ PERA

Rajsa je u jesen te ratne 1914. godine srpska vlada pozvala da ispita masovne ratne zločine koje su austrougarske, nemačke i bugarske trupe počinile nad stanovništvom Srbije. U Nišu ga je primio predsednik Vlade Nikola Pašić i rekao mu: "Trebamo jednog iskrenog prijatelja, koji zna posmatrati. Pođite na front. Otvorite oči i uši i kažite onda svetu šta ste videli i čuli".

Upravo to je i učinio. Period od 1914. do 1918. Rajs je sa kratkim prekidima proveo sa srpskom vojskom na Krfu, Solunskom frontu i Kajmakčalanu, prvo kao neutralni islednik, a potom kao švajcarski dobrovoljac srpske vojske.

O razmerama masovnih ratnih zločina i kršenju međunarodnih konvencija, informisao je međunarodnu javnost. Bio je ratni dopisnik tri ugledna evropska lista - Gazzete de Lausanne, Le petit Parisen i De Telegraf.Kako ističe srpska Kriminalističko-policijska akademija u jednoj publikaciji o Rajsu, njegova knjiga "Kako su Austro-Mađari ratovali u Srbiji", objavljena u Francuskoj 1916. godine dostigla je tiraž od čak 80.000 primeraka.

Posle proboja Solunskog fronta 15. septembra 1918. godine, obavio je uviđaje i u svim mestima kroz koje je prolazio. Za vreme Prvog svetskog rata napisao je dve knjige i oko 800 članaka o Srbima, kojima je svetu prikazao i dokumentovao zlodela koja su učinjena od strane Austro-Ugara, Nemaca i Bugara.

Rajs je napisao više knjiga sa ratnom tematikom od kojih su četiri objavljene na srpskom jeziku. Najpoznatija je Rajsova knjiga-zavetni tekst "Čujte Srbi - čuvajte se sebe", koju mnogi zovu srpskom biblijom i koja je od 1997-2015 godine doživela 45 izdanja.

U svojim ratnim memoarima Rajs sa talentom književnika oslikava ratna zbivanja. Pristup mu je naučno-faktografski, ponekad emocionalan, sa primesama romantizma. Poznato je i da ga je srpski pesnik Vojislav Ilić mlađi nazvao "Vitezom pera".








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  

Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 33042

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Manje poznati detalji iz života velikog prijatelja Srbije   Pet 29 Jun - 19:46

Za Arčibalda Rajsa čuli su svi. Ipak, mali broj ljudi zna da odgovori na pitanje ko je zapravo bio on.

Doktor Arčibald Rajs bio je poreklom Nemac, a državljanin Švajcarske. Ipak, čini se da je u duši bio veći Srbin nego što će većina nas ikada biti. Rođen 8. jula 1875. godine, Rajs sa samo 22 godine postaje doktor hemije. Bio je i publicista, profesor na univerzitetu, ali je najpoznatiji u oblasti kriminologije.

Davne 1914. godine, na poziv srpske vlade, doktor Rajs dolazi u Srbiju da istražuje ratne zločine austrougarske, nemačke i bugarske vojske nad civilnim stanovništvom. Zajedno s našim narodom prošao je Solunski front i s Moravskom divizijom ušetao u oslobođeni Beograd.

Iako je došao poslom, Rajs je toliko zavoleo Srbiju da je u njoj ostao do kraja svog života. Umro je u Beogradu 8. avgusta 1929. godine. Sahranjen je na Topčiderskom groblju, dok mu je srce, po sopstvenoj želji, odneseno u urni na Kajmakčalan.

Od 29. septembra, u prodaji je na svim kioscima DVD.

- Sam doktor Arčibald Rajs je po sopstvenoj želji tražio da se sahrani na vrhu Kajmakčalana. Tamo mu je u urni odneseno srce. Ovaj film otkriva do sada nepoznate detalje koji povezuju Srbiju i Rajsa - otkriva Đorđe Ivanov, producent dokumentarno-igranog filma "Čujte, Srbi!", koji prati životni put Arčibalda Rajsa od Lozane pa sve do tragične pogibije na Topčideru.

Film prebačen na DVD je od 29. septembra u prodaji na svim kioscima, a autori kažu da ovaj datum nije slučajno izabran, već da je njime simbolično obeležena stogodišnjica od pobede na Kajmakčalanu.

U filmu govore i profesori sa Univerziteta u Lozani i objašnjavaju koliko je Rajs zapravo bio veliki naučnik.

- Sa 39 godina karijera mu je bila na vrhuncu. Kako su govorili, da je ostao na univerzitetu, mogao bi da stane rame uz rame s Teslom. Rajs je učinio fotografiju priznatim dokazom na sudu - kaže Đorđe.

Inače, film traje 60 minuta, dinamičan je i zanimljiv, a kroz detalje o Arčibaldu i prostore kroz koje je tokom rata prešao gledaoce naracijom vodi glumac Miljan Prljeta. Sniman je na autentičnim lokacijama u Švajcarskoj, Grčkoj i Srbiji i otkriva do sada nepoznate detalje i dokumente koji povezuju Srbiju i čoveka koji joj je nesebično posvetio svoj život.

U sklopu medijskog paketa nalaze se još i knjiga "Čujte, Srbi! Čuvajte se sebe", u kojoj su zabeležene misli Arčibalda Rajsa, komentari i pohvale kojima veliča hrabrost i lojalnost srpskog naroda, ali i žestoke kritike upućene srpskim političarima i kraljevskoj porodici. Tu je i dvostrani poster, na čijoj je jednoj strani čuvena slika Vase Eškićevića "Proboj na Dobrom polju", nastala na Kajmakčalanu, u bici koja je odlučila ishod Prvog svetskog rata. Na drugoj je ekskluzivni portret Arčibalda Rajsa iz arhive Univerziteta u Lozani.

Očinski savet
Arčibald Rajs u delu „Čujte Srbi!“ iznosi vrline i mane našeg naroda, zadirući u suštinu našeg mentaliteta i praktično i dobronamerno nam govori kakvi smo i šta treba da promenimo da bismo bili još bolji.

Blic








Nazad na vrh Ići dole
Salome

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 2464

Lokacija : tamo daleko

Učlanjen : 11.05.2018

Raspoloženje : podnosljivo


PočaljiNaslov: Re: Arčibald Rajs   Ned 8 Jul - 21:12


Stranac koji je bio VEĆI SRBIN od mnogih Srba:
"Trebalo bi da predvodite Evropu, ali POHLEPA vaših vođa..."




Na današnji dan 1875. godine rođen je Arčibald Rajs, jedan od najvećih prijatelja koje
je srpski narod ikada imao. Ovaj Švajcarac je mnogo učinio za našu zemlju i narod...
Toliko se zaljubio u Srbiju, da je sa srpskom vojskom prešao Albaniju. Sahranjen je
u Beogradu, dok mu je srce stavljeno u urnu i odneto na Kajmakčalan. U snimku
ispod pogledajte zbog čega nikada ne bismo smeli da ga zaboravimo:

Pogledajte video

b.rs
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 33042

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Arčibald Rajs: Najveći srpski prijatelj   Pet 21 Sep - 12:53

Bitka na Kajmakčalanu jedna je od najvećih i najvažnijih koju je srpska vojska ikada vodila. Više od svega ishod bitke uticao je na mora i stanje srpske vojske, koja se pobedom nad Bugarima, našla na pragu povratka u svoju domovinu.
Koliko je to važno za srpski narod znao je i Arčibald Rajs, jedan od najvećih prijatelja koje je Srbija imala i koji je pratio srpsku vojsku na povratku u domovinu.




Mesto sukoba Bugari su zvali Borisov grad – neosvojivo mesto. Tako je i bilo do dolaska srpske vojske…
Osamnaest dugih septembarskih dana 1916. godine srpski vojnici su pokušavali da osvoje Kajmakčalan od Bugara. Osamnaest dana su Bugari, uz velike gubitke i probleme odolevali.
Za Srbe, bitka je bila početak povratka kući. Posle duge i u istoriji nezapamćene golgote preko Albanije koja je Srbiju stajala nebrojano života, Kajmakčalan je postao mesto koje se ne sme izgubiti jer će se tako, simbolično, izgubiti i svaka šansa za povratak u domovinu. Tako je i nastao naš naziv za ovo mesto – Kapije slobode – mesto na kome su srpski vojnici prvi put posle dve godine rasejanja ponovo zakoračili u svoju zemlju.




Posle osamnaest dana krvave borbe, 30. septembra 1916. godine na vrhu Sveti Ilija, na 2.524 metara nadmorske visine, konačno se vijorila srpska zastava.
Bitka na Kajmakčalanu bila je prvi korak ka velikom povratku srpske vojske. Nakon nje, saveznici su dobili dokaz da na Srbiju još uvek mogu da računaju. Neprijatelji su shvatili da Solunski front nije tek sporedno ratište i da će se upravo na njemu odlučivati sudbina Prvog svetskog rata.
Svet je video da se Srbi vraćaju kući!
Arčibald Rajs, švajcarski forenzičar, kriminolog i veliki prijatelj Srba koji je sa vojskom i narodom prešao Albaniju, Solunski front i sa Moravskom divizijom umarširao u oslobođeni Beograd, novembra 1918. godine o Kajmakčalanu je u svojoj knjizi “Šta sam video i proživeo u velikim danima” zapisao i ovo:
“Noga srpskog vojnika stupila je ponovo na zemljište njegove otadžbine.”




Arčibald Rajs je do kraja života ostao sudbinski vezan za Kajmakčalan. Nakon smrti 1929. po sopstvenoj želji njegovo srce odneseno je u urni na Kajmakčalan, gde je sahranjeno zajedno sa ostalim oslobodiocima Solunskog fronta.
Na urni je pisalo: “Ovde u ovoj urni, na vrhu Kajmakčalana Zlatno srce spava, Prijatelj Srba iz najtežih dana, Junak Pravde, Istine i Prava, Švajcarca Rajsa, kom` nek je slava.“
Nažalost, ta urna je polomljena prilikom jednog naleta Bugara u Drugom svetskom ratu i danas se smatra izgubljenim.

Opanak








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 33042

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Stranac koji je dao srce za Srbiju - Arčibald Rajs   Pet 21 Sep - 12:59

Za njega su u Vrhovnoj komandi srpske Vojske u Velikom ratu govorili da vredi kao divizija. Na njegovoj počasnoj sablji ugravirano je "Vojnik pravde, istine i prava".Čujte Srbi, on nije bio Srbin ali je svoje srce ostavio na Kajmakčalanu


Danas, kad Kriminаlističko-policijska аkаdemija u Beogradu slavi svoj dan objavljujemo prvi deo priče o njenom osnivaču, doktoru Arčibaldu Rajsu.
Malo je ljudi u istoriji Srbije koji nisu pripadnici srpskog naroda, ali su svoj život, znanje, vrhunsko obrazovanje, ali i svoje srce bukvalno zaveštali našoj zemlji.
Zbog toga naredne redove posvećujemo doktoru Rajsu, saborcu naših slavnih predaka, koji su u Velikom ratu krvlju i životima, zajedno sa njim, ispisali najsvetlije stranice srpske istorije.
Bio je svestrani naučnik, humanista i iskreni zaljubljenik u Srbiju, njene ljude i prirodu, ali i oštri kritičar osobina njenih vladara i samog naroda.
Kao istaknuti kriminalistički praktičar, svetski ekspert i univerzitetski profesor, na vrhuncu svoje karijere pozvan je te 1914. godine od strane srpske vlade da kao neutralni islednik istražuje ratne zločine na teritoriji Srbije. Iako je, u početku, izgledalo da taj njegov put neće dugo trajati, ispostavilo se, kažu istoričari, da je reč o sudbinskoj prekretnici u njegovom životu, pošto je do svoje smrti ostao u Srbiji, u njoj je i sahranjen i sve svoje njoj je i ostavio.
Naturalizovani Švajcarac, Nemac po poreklu, imao je i jevrejske krvi, bio je hemičar po obrazovanju, a kriminolog po zanimanju...osnovao je Institut za policijske nauke i kriminalistiku u Lozani, bio je i profesor tamošnjeg univerziteta, organizovao je policijsku službe u mnogim evropskim i vanevropskim zemljama, a izuzetan je i njegov doprinos u oblasti istraživanja ratnih zločina.

Po dolasku u Srbiju najveća nezvanična titula koju je dobio je - veliki prijatelj srpskog naroda, ali je svoj ogroman doprinos dao u istrazi zločina, širenju prave slike o Srbima u svetu pošto je na sebe preuzeo i ulogu ratnog reportera, a autor je i brojnih knjiga i tekstova o Srbiji. I to nije sve - Rajs je i počasni kapetan srpske vojske u Prvom svetskom ratu.





Rudolf Arčibald Rajs rođen je 8. jula 1875. godine u mestu Hehcberg u nemačkoj pokrajini Bajden, kao osmo od desetoro dece veleposednika Ferdinanda Rajsa i Pauline Zabine Ane Gabrijele.

Milić Petrović u biografskim podacima o Rajsu posebno apostrofira činjenicu da je kao osmo od devetoro dece Rajs vrlo rano napustio svoju porodicu (protestanata sa juga Nemačke), a kasnije je prekinuo i svaki kontakt s njom.

"Nemački identitet zamenio je švajcarskim, a potom se identifikovao sa srpskim nacionalnim bićem. Nedostatak ljubavi iz detinjstva nadoknađivao je druženjem sa kolegama u Švajcarskoj i ratnim drugovima u Srbiji. Umesto germanske uzdržanosti i poslušnostim prihvatio je romansko slobodoumlje, a kasnije i srpsku neposrednost, demokratičnost i slobodarski duh", navodi Petrović u katalogu Istorijskog muzeja Srbije.

I Zdenko Levental u knjizi "Švajcarac na Kajmakčalanu" piše da je Rajs kao dečak doživeo brojne porodične neprijatnosti i nemire, da mu je otac bio suviše strog, sitničav i štedljiv...

Rajs se razlikovao i od svojih vršnjaka - još kao učenik, tvrdi njegova nećaka Ilza Cimer Lukendbah - bio je neka vrsta "čudaka", "pomalo nepristupačan".

"Pretpostavka da je Rajs okrenuo leđa ocu i braći ogorčen zbog materijalnih sukoba oko imanja i nasleđa teško se može prihvatiti kao objašnjenje njegovog prekida sa porodicom i Nemačkom...Uzroci njegove pobune svakako su se nalazili u nekoj dubljoj oblasti duševnih trauma, možda u nedostatku topline, u nerazumevanju i zapostavljanju kad je još bio dečak", kaže Levental.


NAUČNIK SVETSKOG GLASA

Posle nesrećnog detinjstva i školovanja u konzervativnoj nemačkoj sredini, stižu mnogo bolji dani za Rajsa, koji odlazi na studije u Švajcarsku i tu se za njega otvara jedan sasvim novi svet. Po završetku studija i sticanju doktorata iz prirodnih nauka, do odlaska s lozanske katedre za zaraćenu Srbiju, "Rajsova zvezda izuzetno sposobnog stručnjaka na švajcarskom i na svetskom nebu zablistala je kao meteor", ističe Levental. 

Sva dostignuća koja su Rajsa digla u zvezde tadašnje naučne scene u svetu teško je i nabrojati - postao je doktor hemije 1898. na Univerzitetu u Lozani, izabran je za vanrednog profesora kriminalistike 1906. godine, osnivač je čuvenog Instituta za tehničku policiju i kriminalistiku u Lozani. Učestvovao je ličnim sredstvima u opremanju Instituta u Lozani, a u pitanju je jedini Institut od sličnih institucija u Evropi i svetu, koji traje više od jednog veka (poseban doprinos Instituta je identifikacija počinilaca krivičnih dela pomoću otiska prsta i šake).

Rajsa je državni savet Kantona Vo proglasio na predlog Univerziteta, za počasnog profesora, a 1899. posta je viši asistent za fotohemiju i naučnu fotografiju na Univerzitetu u Lozani, dok je 1901. postao privatni docent za tu oblast.

Poznato je i da Rajs 1902. godine uvodi predmet Sudska fotografija, a ubrzo i Policijska tehnika - kriminalistika. Više od 200 puta su mu štampani naučni radovi, a o njemu i temama kojima se bavio izašlo je više od 100 tekstova.

Rajs je organizovao institute za policiju u Brazilu i Rusiji i afirmisao je naučni pristup kriminalistici i njenu modernizaciju kroz brojne naučne radove, predavanja, sudska veštačenja..

Početkom 20 veka Rajs je uživao veliki ugled u svetu. Bio je jedan od tri najveća kriminologa svog vremena, a poredili su ga i sa Šerlokom Holmsom. Za svoj rad u oblasti kriminalistike odlikovan je ordenima Španije, Srbije, Luksemburga, Rumunije, Grčke, Francuske i Rusije.

Rajs je inače, prvo stekao ugled kao naučni fotograf, zatim kao kriminolog, a potom i kao islednik ratnih zločina i ratni dopisnik. Mesto zločina - bila je Srbija.



VITEZ ČASTI, VITEZ PERA

Rajsa je u jesen te ratne 1914. godine srpska vlada pozvala da ispita masovne ratne zločine koje su austrougarske, nemačke i bugarske trupe počinile nad stanovništvom Srbije. U Nišu ga je primio predsednik Vlade Nikola Pašić i rekao mu: "Trebamo jednog iskrenog prijatelja, koji zna posmatrati. Pođite na front. Otvorite oči i uši i kažite onda svetu šta ste videli i čuli".

Upravo to je i učinio. Period od 1914. do 1918. Rajs je sa kratkim prekidima proveo sa srpskom vojskom na Krfu, Solunskom frontu i Kajmakčalanu, prvo kao neutralni islednik, a potom kao švajcarski dobrovoljac srpske vojske.

O razmerama masovnih ratnih zločina i kršenju međunarodnih konvencija, informisao je međunarodnu javnost. Bio je ratni dopisnik tri ugledna evropska lista - Gazzete de Lausanne, Le petit Parisen i De Telegraf.Kako ističe srpska Kriminalističko-policijska akademija u jednoj publikaciji o Rajsu, njegova knjiga "Kako su Austro-Mađari ratovali u Srbiji", objavljena u Francuskoj 1916. godine dostigla je tiraž od čak 80.000 primeraka.
Posle proboja Solunskog fronta 15. septembra 1918. godine, obavio je uviđaje i u svim mestima kroz koje je prolazio. Za vreme Prvog svetskog rata napisao je dve knjige i oko 800 članaka o Srbima, kojima je svetu prikazao i dokumentovao zlodela koja su učinjena od strane Austro-Ugara, Nemaca i Bugara.
Rajs je napisao više knjiga sa ratnom tematikom od kojih su četiri objavljene na srpskom jeziku. Najpoznatija je Rajsova knjiga-zavetni tekst "Čujte Srbi - čuvajte se sebe", koju mnogi zovu srpskom biblijom i koja je od 1997-2015 godine doživela 45 izdanja.

U svojim ratnim memoarima Rajs sa talentom književnika oslikava ratna zbivanja. Pristup mu je naučno-faktografski, ponekad emocionalan, sa primesama romantizma. Poznato je i da ga je srpski pesnik Vojislav Ilić mlađi nazvao "Vitezom pera".




OTVARAO GROBOVE, PREGLEDAO LEŠEVE, OTKRIO ISTINU O SRBIJI

O svom radu na istrazi zločina Rajs kaže: "Nisam se zadovoljio tim da saslušam stotine austrijskih zarobljenika i stotine očevidaca. Odlazio sam na lice mesta, ponekad usred topovske paljbe, da bih se uverio o svemu što se moglo utvrditi. Otvarao sam grobove, pregledao leševe i ranjenike, posetio bombardovane varoši, ulazio u kuće i vršio fotografisanja i tehnička ispitivanja na najsavremeniji način. Ukratko, činio sam sve da bih otkrio i proverio činjenice koje sam objavio".



Rezultati Rajsovog rada bile su činjenice - da su austrougari u Srbiji počinili strašne ratne zločine - da je upotrebljavana zabranjena eksplozivna municija proizvedena u fabrici kraj Beča, da su bombardovani nebranjeni gradovi kada u njima nije bilo vojnika i noću kad stanovništvo spava, da su razarane kulturne, naučne, obrazovne i druge ustanove srpskog naroda. Nakon bombardovanja, sledilo je paljenje kuća, pljačka drevnih srpskih crkava i manastira, državnih arhiva...

Ubrojao je Rajs u stravične zločine i masakriranje mirnog civilnog stanovništva od deteta u kolevci do staraca, silovanje devojaka i žena u manastirima. Zločini su vršeni bajonetima, noževima, specijalnim gvožđima za mučenje, ljudi su vešani streljani, živi zatrpavani u rake.

Svedočio je Rajs i o zločinima Bugara, koji su pored drugih zločina, odmah poubijali brojne sveštenike, učitelje, trgovce i druge ugledne ljude, spalili ili odneli srpske knjige, vršili bugarizaciju srpskih prezimena, deportovali Srbe u nezdrave krajeve Bugarske i Turske "gde "Turci bolje muče", dali "na poklon" 8.000 srpskih devojčica od 10 do 14 godina u hareme turskih aga i begova...

Oduševljavao se ponašanjem, poštenjem i samilošću srpske vojske za koju kaže da "ne želi da se sveti". "Srpski vojnici su se zaista besprekorno ponašali. Ulogoreni, gotovo bez zaklona u početku i trpeći osetnu zimu te godine, oni nisu hteli da poseku ni jedno drvo. Nikad nisu uzeli ni najmanju sitnicu, a da ne plate. A sve od njih naplaćivano je vrlo skupo".On piše i o samilosti srpskih vojnika prema neprijateljskim vojnicima "sa kojima dele poslednje parče hleba i hrane ih bolje od svoje vojske".


Svoje nalaze i rezultate istraga Rajs je dostavljao srpskoj vladi, "Međutim, veličina Rajsa je u tom što je spoznao da svet neće lako poverovati u zločine Austrougara i njegove nalaze. Mudro se latio dopisničke uloge za ugledne neutralne listove u Švajcarskoj, Francuskoj, Holandiji preko kog se obraćao velikom broju čitalaca u svetu", ističe Milić Petrović.

Zahvaljujući tim izveštajima dr Arčibalda Rajsa, kao nepristrasnog stručnjaka iz neutralne zemlje, istina o zločinima Austrougara, Nemaca i Bugara nad srpskim civilima prikazana je svetskoj javnosti u presudnim trenucima za Srbiju.

Nakon stravičnog bilansa svog rada u Srbiji i sagledavanja brojnih dokaza o masovnim zločinima i brojnom kršenju međunarodnih konvencija čiji je cilj bio zatiranje jednog naroda, Rajs zauzima stav: "Pred zločinom nema neutralnosti".

Svoju veliku popularnost Rajs je u Srbiji stekao ne samo zahvaljujući svom radu, već i ličnoj hrabrosti - koju je pokazao prosustvom na prvim borbenim linijama.Rajs je i danas najpoznatiji strani dobrovoljac srpske vojske. Dva puta je posebno pomenut i pohvaljen u dnevnim zapovestima srpske vojske, marta 1917. i decembra 1919. godine, a komandant Prve armije Petar Bojović naročito je istakao Rajsovo požrtvovanje prilikom isleđivanja jednog namernog bombardovanje bolnica od strane Nemaca.

Ipak, nisu nagrade, pohvale i ordenje ostavile najjači utisak na Rajsa - već nešto drugo - zahvalnost naroda. Tako je na posebnom mestu čuvao obaveštenje koje su mu povodom rođendana uputili građani varošice Krupanj u znak blagodarnosti, a i skroman darak - par opanaka s kajišima, par čarapa, par tozluka s podvezicama i kremen pištolj iz tog kraja. Rajs je 1922. postao i počasni građanin Mačvanskog Prnjavora, sela u kom su tokom rata počinjeni stravični zločini i o kojima je Rajs izvestio ceo svet.

DA LI ĆE MU SE SRBIJA ODUŽITI
Od prošle godine radi Inicijativni odbor koji sakuplja peticiju da se u Pionirskom parku postavi spomen obeležje Arčibaldu Rajsu, njegova kuća na Topčideru uredi i pretvori u spomen dom, a njegovo delo "Čujte, Srbi" uvrsti u nastavni program osnovnih škola. Član tog odbora Nebojša Vukeljić najviše je doprineo prikupljanju podataka o Rajsu koji su objavljeni u ovom tekstu i za MONDO kaže da očekuje skori uspeh svih pokrenutih inicijativa.




Kao počasni predsednik Odbora za očuvanje sećanja na izginule srpske vojnike u Prvom svetskom ratu, organizovao je podizanje spomen kosturnice u Mačvanskom Prnjavoru 1922. godine, Doma Ratnika u Beogradu, podizanje spomenika izginulim ratnicima širom zemlje, obeležavanje godišnjica jedinica, obilazak ratišta, pisao prigodne članke...

I tu se nije zaustavilo dobročiniteljstvo Rajsa prema Srbiji - za pomoć Srbiji u ratu dao je sopstvena sredstva, a honorare od radova objavljenih u toku rata slao je srpskom fondu za siročad. Organizovao je i prijem srpske dece i izbeglica u Švajcarskoj i na Korzici.

Rajs se vratio u Beograd sa oslobodiocima 1. novembra 1918. godine, a u posleratnom periodu (1918-1921), dao je ostavku na profesorsko mesto u Lozani i definitivno se nastanio u Beogradu, sa željom da učestvuje u izgradnji novog života u 


razorenoj Srbiji.


Mondo.rs








Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Arčibald Rajs   

Nazad na vrh Ići dole
 
Arčibald Rajs
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-